forum
NAUTIČKI FORUM
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

Elektro i druge instalacije
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3  Sledeci
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Actros1841



Pridružio: 22 Maj 2008
Poruke: 79

PorukaPoslao: Ned, 01 Jun 2008 00:08:18    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Tehnologija laminiranja u kalupu je ista za polyester ko i za epoxy, jedin aje razlika to kod polyestera ide u kalup 1. sredstvo za odvajanje ( obino specijalni vosak...
2. na to dolazi GEL COAT kao prvi sloj
3. Matt i platno ovisno o konstrukciji koje se onda natapa smolom valjcima izbacuje zrak...te na kraju dolazi
4. Top coat.... Top coat je isto bitan jer je on vodonepropusna brana za laminat s unutranje strane.

Kod epoxyda :

1. sredstvo za odvajanje ( isto vosak)
2. ide laminiranje u jaini potrebnoj pri emu se epoxydu mogu dodat pigmenti u konanoj boji trupa.

Prednost polyestera jeste u troku za smolu....viestruko je jeftinija i u polyester se moe dodat pigment ...to krajnji produkt ini cjenom prihvatljiv. Lako se radi s njime, nije osjetljiv na toan omjer smole i otvrivaa.....due "otvoreno vreme" za daljnje laminiranje .

Mana je ve spmenuta neotpornost na osmzu ( ali to ovisi i o brizi vlasnika mnogo) ...due isparavanje styrola iz laminata pa "smrdi po plastiki" treba vie slojeva vlakana i platna za vrstinu....

Epoxyd ima samo jednu manu a to je cjena!!!!!
ali zato treba manje smole i fiberglasa za istu vrstinu
Osjetljiv je na toan omjer smole i otvrivaa ( omjer je najee 2 dela smole 1 deo otvrivaa ali ima koji imaju 5:1 )

Osjetljiv je za UV zraenja zato se obvezno mora zatitit bojom ili prozirnim lakom koji ima u sebi visoki stupanj UV filter! Kemijski se ne deava nita , laminat ne postaje zbog toga slabiji ve povrina postaje ukasta.

Kako bi se smanjio udio smole u laminatu danas se pristupa injiciranju smole u kalup u vakuum tehnici jer cilj da se dobije omjer smole i fiberglasa od 40% smole naspram 60 posto fiberglasa. To smanjuje cenu i ini trup izrazito vrstim jer smola samo vezuje fibrika vlakna te su ona u stvari to to je vrsto!

U proizvodnji u kalupu i jedna i druga tehnika opet ne moe bez vodootporne perploe koja se koristi za ojaanja trupa gdje bi inae laminat bio predebeo a to je recimo "sendvi" laminiranje krmenog zrcala, te "uzduna ojaanja dna trupa" ( stringeri)

Kod poliestera tu zna do do truljenja unutar laminata dok kod epoxyda ne jer jer nepropusan za vodu.

Trup izraen od epoxy laminata jeste laki od polyersterskog zbog ve spomenute vee vrstoe za istu debjinu za circa 1/3 !!!!!

Moram spomenut da otpornost na osmozu uvelike ovisi i nainu obrade laminata u gradnji .....isto tako brodovi kod kojih je ( rani stakloplastini) polyestreska smola na bazi isphtila skoro da i NEMAJU oteenja uled osmoze ( to se najbolje vidi na brodicama nekadanjeg Grebena - Maestral razne pasare stare i vie od 25 godina)


Epoxyd se u sanaciji poliesterskih brodica koristi i zbog svoje osobine da mnogo bolje i vre lijepi.

Novi laminat na stari uraen od polyestera slabo dri mehaniki i ubrzo otpada ....epoxy na poly dri ko zavaren!

Polyester ima nezgonu manu a to je da slabo otporan na savijanje ( nepostojan u kalupu i elastian skuplja se kod otvrdnjavanja to dovodi do velikih povrinskih naprezanja ) to kod epoxyda nije sluaj, epoxyd prilikom otvrdnjavanja se ne skuplja.

Epoxyd ima samo jednu manu a to je cjena!!!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Yahoo Messenger
cika sloba



Pridružio: 04 Mar 2008
Poruke: 15
Lokacija: Smederevo

PorukaPoslao: Pon, 02 Jun 2008 10:47:52    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Hvala na ovako podrobnom objasnjenju.
Zaista impresivno poznavanje ovih vrsta materijala.Raci mi druze jos samo jednu stvar - kako pokriti sitne flekice gde se fizicki ostetio geal-coat? Moze li se samo ponovo osmirglati i naneti npr cetkom, sprejem...i zatim polirati, ili se mora drugacije raditi?
Takodje zanima me ako se u epoxid unosi pigment za konacnu boju, kako onda dolazi do UV reakcije da pozuti? Boja se dodaje samo prvom sloju ili moze i zavrsnom ? Da li se poslednji sloj epoxida ako je dodat pigment moze polirati do visokog sjaja? Ovo pitam jer bih sledecu brodicu koju nameravam za sebe da uradim slicno slicici u mom avataru radio od epoxida. Pa sta kosta da kosta, ljubav nezna za cenu.
Pozdrav
Cika Sloba
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Actros1841



Pridružio: 22 Maj 2008
Poruke: 79

PorukaPoslao: Sub, 07 Jun 2008 00:41:10    Naslov: Odgovoriti sa citatom

cika sloba ::
kako pokriti sitne flekice gde se fizicki ostetio geal-coat? Moze li se samo ponovo osmirglati i naneti npr cetkom, sprejem...i zatim polirati, ili se mora drugacije raditi?
Takodje zanima me ako se u epoxid unosi pigment za konacnu boju, kako onda dolazi do UV reakcije da pozuti? Boja se dodaje samo prvom sloju ili moze i zavrsnom ? Da li se poslednji sloj epoxida ako je dodat pigment moze polirati do visokog sjaja? Ovo pitam jer bih sledecu brodicu koju nameravam za sebe da uradim slicno slicici u mom avataru radio od epoxida. Pa sta kosta da kosta, ljubav nezna za cenu.
Pozdrav
Cika Sloba


Sitne flekice ovisno o tome koliko je oteenje, najbolje je iroko obrusiti, zatim kitat smjesom za kitanje napravljenom od epoxyda i dodatka( ako je manje oteenje) ako je oetenje veih razmjera onda treba pojaat mjesto laminiranjem s epoxydnom smolom , zatim obvezno kitanje opet smjesa epoxy i punila nikako poliester jer NEE DRAT....neki se uputaju da takva sitna mjesta popravljaju samo nanoenjem novog sloja GEL COATA ali mislim da je to kratkog vijeka....da je bolje za ljubav broda ii na onu kirurku devizu " Rak treba u potpunosti odstraniti i ne ostavljat mogunost za ponavljanje" Smile Smile

Pigmenti boje se dodaju mislim nisam siguran ali u provjerit ( nisam jo radio pa zato nebih da dam pogrean savjet) u zadnji sloj ( ako se radi u pozitivu) ili u prvi sloj ako se radi u kalupu!...

Nebi trebalo biti problema oko poliranja do sjaja, jer ionako se taj sjaj dobija isto kao i "vionlinski" a to je nanoenje vie slojeva ( ruku) bezbojnog laka koji se onda brusi svaki puta prije nanoenja novog sloja ( oko 9-10 slojeva sa inteims vodenim bruenjem brusnim papirom gradacije od najmanje 600.....pa kako se pribliava zadnji sloj tako i sve vea gradacija do 1000...)

Gradacije papira su vjerojatno poznate do 120 je grub, od 120 -180 medimum a od ca 200 poinje vodobrusna gradacija....

Danas ima zavrnih bezbojnih lakova koje imaju jake filtere za UV tako da nema frke za epoxydnu smolu ( vie slojeva i naravno odravanje je preduvjet)

Ako e da radis brodicu od epoxyda, preporuujem da je radi u sendviu ( kompozit) od perploe ( ovisno o obliku trupa naravno) jer e tako imat manji troak za skupi epoxyd a ujedno lagan i vrst brod.

Jo jedna tehnika koja dolazi u obzir ali je potronja epoxyda neto vea od one sa perploom jeste ispuna od "divinycell" ploa....to je epxpanirana pjena ( neto slino ispuni u daskama za surfanje) i onda je raditi kao "strip planking" kao to se radi sa cedrovim letvicama samo to su tu onda trake ire i dobro prate konturu trupu. Izgradnja u sendviu sa Divinycell malterijalom je oko 30% skuplja od one u perploi ali zadovljstvo daje krajnji izgled broda koje je nemogue razlikovat od "kupovnog"...potrebno palivije raditi i imat pomonika s unutarnje strane trupa kod laminiranja, ali to su sitnice .....i detalji....

Ovo to ja vidim u avataru po mome nije manje od 11-12 metara....i bez 200KS nee da ide....po izgledu me podsjea na model Atlantic od Bruce Robertsa ( ima finih slika broda koji je napravio jedan slovenac) ali je tamo plan za izradu od aluminija.....ili elinog lima....to su dobri off shore fishermani za "big game" ....tune i ostala grabeljiva udovita od preko 100KG Smile Smile Smile i bit e SKUPO moja procjena ako sve sam radi bez motora ispod 60-70 k nee ii ....

No do tada ima vremena, a J. Mertens ionako treba uskoro ( on isto malo "fitilji" sa tim modelom , da izbaci jedan klasini Traweler , deplasmanc ( ovo tvoje je semi deplasmanac ili ak gliser zato i jaki motori trebaju...

Imat e vie verzija od klasika, preko "sedan" varijante ( otvoreni stranji cockpit ) i bit e u stich & glue za peru ili komplet u divinycell i epoxy...

Ja bi radio u peri, ve zbog onog posebnog dojma ( tamo gdje se eli i gdje je mogue) drvenog broda....znai brite finish.....
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Yahoo Messenger
aleksiades



Pridružio: 02 Sep 2007
Poruke: 66

PorukaPoslao: Pon, 09 Jun 2008 17:52:48    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Da vratim temu na elektroniku, uz pohvalu za neprocenjive savete iz drugih oblasti Smile

Trudio sam se da pregledam sve o elektronici sto je postovano na raznim temama,
(hvala Shomi, Slobi i Actrosu Smile ) ali nikako da pronadjem 'bas ono' sto mi treba.

Elem, malo sam planirao sta bih mogao kod mene da uradim i otprilike resio nesto ovako...
Nisam dovoljno elektronicki 'pismen' pa sam to predstavio ovako:



Napomena je da su svi potrosaci i 'glavni upotrebni' prekidac u okviru table sa prekidacima i osiguracima. Glavni akumulatorski je 'dvopolni' (tako se valjda zove Smile uz njega treba da bude i odgovarajuci glavni osigurac.

U pitanju je pasara sa kabinom 5m. Planirani agregat je 6 KS, koji bi trebalo da daje 6A struju za punjenje. Prikljucak agregata na instalaciu je preko 'produznog' kabla koji se stavlja samo kad se plovilo koristi. Akumulator bi trebalo da bude neki 'gel' od 50-70 Ah (svestan svih gubitaka i nepredvidjenog koriscenja pojedinih uredjaja).

Planirao sam od potrosaca (nesto odmah, a nesto perspektivno) sledece:

- signalna svetla (3x10W) (24Ah/24h)
- kabina svetlo (10W) (5 Ah/24h)
- VHF (3 Ah / 24h)
- radio (3-5 Ah / 24h)
- gps (uzecu od Pere Smile ) (5 Ah / 24h)
- punjac za upaljac (razni dodaci - mobilni, reflektor, dodatno svetlo za kokpit, itd...)
... i mozda jos nesto sitno Smile

Imajuci u vidu razne savete vezne za gubitke, od akumulatora do razvodne table sam planirao 2x2.5 licnasti presek kabla, a posle, zavisno od uredjaja (1.5-2.5).

Voleo bih da neko sa boljim poznavanjem struje da komentar.
Cini mi se i da ova 'konfiguracija' pogadja vise korisnika malih plovila... Smile
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Pera GARMIN



Pridružio: 10 Jan 2007
Poruke: 421
Lokacija: N44 47' 52,3" E20 29' 38,4"

PorukaPoslao: Uto, 10 Jun 2008 22:39:25    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Morau da razmotrim "izvedeno stanje" na Dunji prema ovoj emi. Ovo izgleda razumno...
_________________
Petar Maksimovi
www.vario19.net
www.yastog.info
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
stojanac



Pridružio: 02 Jan 2007
Poruke: 228
Lokacija: abac

PorukaPoslao: Sre, 11 Jun 2008 10:59:39    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Nije mi jasno definisan izvor struje,kaete agregat od 6 A ali ne navodite
napon struje koji on daje niti vrstu jednosmerana ili neizmenina.Iz prakse znam da je akumulator od 70 Ah dovoljan za toliko plovilo, da ne ulazim u detalje, kabinska i poloajna svetla ne rade ceo dan.
Ako se radi o agregatu koji daje nominalno 12v/6 A jednosmerne struje
onda u elektrinom kolu treba dodati regler kako bi se spreilo prepunjanje
akumulatora i njegovo oteenje.Ukoliko je je u pitanju neizmenina struja napona nominalno oko 12 v
onda je potreban i dodatni "grec ispravlja"koji bi neizmeninu struju ispravio u jednosmernu.

Glavni prekida moe biti jednopolni za struju do 100 A, kablovi od akumulatora do glavne razvodne table neka budu od 5-10 mm2,kabl do stanice neka bude 3-5 mm2.ostali kablovi od razvodne table mogu biti od 1.5 mm2.
Potroai se moraju napajati strujom preko osiguraa,takoe mora postojati
glavni osigura neposredno iza akumulatora.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
aleksiades



Pridružio: 02 Sep 2007
Poruke: 66

PorukaPoslao: Sre, 11 Jun 2008 16:59:31    Naslov: Odgovoriti sa citatom

@ Pera;
mislim da si ti sve super postavio, izuzev moda jaeg kabla od akumulatora i glavnog prekidaa. Na kutiji sa prekidaima ve ima osigurae, jedino da ih malo prevee...
sirenu stavi zajedno sa upaljaem, pa kormilar nek svira koliko mu volja Smile

@stojanac:
nisam se lepo izrazio Smile
kad sam rekao 'agregat' mislio sam na vanbrodski 6KS koji daje struju 12V/6A za punjenje u standardnoj opciji. Za sada je novi Tohatsu moj favorit.

I ja mislim da je 70 Ah vie nego dovoljno za moje potrebe. Moram da priznam da sam se najvie rukovodio onim to sam proitao kod Turneka vezano za dimenzionisanje el. instalacije...

Veliko pitanje mi je ostalo i vezano za regler. Naime, sloba je super pisao o tome ovde:

http://www.navodi.com/forum/viewtopic.php?p=4891&highlight=#4891

al' ja izgleda nisam sve dobro ukapirao Wink

Nije mi jasno da li moda regler nije potreban jer ga noviji motori imaju ugradjenog u sklopu elektronike koja daje taj izlaz struje? Ili mozda nije potreban za relativno slabu struju od 6A?
Koliko sam shvatio, regler reaguje tako to, kako postie veu 'napunjenost' akumulatora smanjuje struju punjenja...?

to se kablova tie, da nisu preseci od 5-10mm2 malo vei? Ajde da se nadjemo na 4-5 Wink ?
alim se malo...
Ja sve raunam da potronja u istom trenutku nikad nee prei 7-8A. Ipak sam raunicu radio sa puno mate, a realnost e biti drugaija Wink

A inae, evo debljine vodova koje V. Turnek preporuuje:



druga (donja) tabela je za uredjaje koji zahtevaju gubitak ispod 3% (polozajna svetla i elektronski instrumenti - dubinomer, brzinomer i sl). Turnek objanjava prilino precizno gubitak u odnosu na duinu kabla zbog zagrevanja i manjegeg preseka od potrebnog.
Posebno se obraa panja signalnim svetlima, koja imaju znaajan pad vidljivosti (to na moru itekako ima smisla, na reci e se neko smejati ovome...)

Trudio sam se da uglavnom gledam drugu tabelu, pa makar malo i predimenzionirao vodove.

to se veliine akumulatora tie, akumulator ima 80% kapaciteta u Ah od deklarisanog, kae V. Turnsek; (kupi 70, dobije 55 Wink ) znaci na osnovu izraunatog zbira potroaa treba dodati

+20% od onoga sto pise na akumulatoru
+30% za pokretanje brodskog motora (za anlaser, kome treba...)

Ako se akumulator isprazni vise od 50%, isto kae, verovatno je da je akumulator bespovratno otecen.
Takodje, idealno punjenje bi bilo 10 sati snagom 10%. (sloio se i sloba Wink )

Razumljivo je da cela raunica polazi od potronje koja je, ja mislim u svim naim kombinacijama, krajnje nepredvidiva i teko ju je odrediti...
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
stojanac



Pridružio: 02 Jan 2007
Poruke: 228
Lokacija: abac

PorukaPoslao: Sre, 11 Jun 2008 21:31:57    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Kad sam pisao o preseku napojnih kablova poao sam od makisimalne struje koju mogu povui potroai a da struja ne pree vrednost od 3 A/mm2
Opet iz iskustva znam da u nekim periodima potroai povuku i celih 15-20 A,napr samo stanica moe da povue 7-10 A.
Kakva je izvor struje na "Tohatsu"nisam ba upuen,moda daje istu
jednosmernu struju pa nee trebati ispravlja treba proveriti za regler sumnjam da ima ugraen.
Regler slui da prekine punjenje akumulatora kada napon na polovima
akumulatora dostigne 14.4 V,i u tu svrhu moe se upotrebiti regler od
terenskog automobila "Lada Niva" sa tri izvoda koji se montira na asiju vozila jeftin je i lako se ugrauje.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
cika sloba



Pridružio: 04 Mar 2008
Poruke: 15
Lokacija: Smederevo

PorukaPoslao: Čet, 12 Jun 2008 14:22:13    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Gospodo, citajuci uvidjam da ste svi dobro informisani, ali baveci se profesionalno elektronikom i elektrikom evo jednog najprostijeg saveta rasprostranjenog medju majstorima. Proporcija za trajno opterecanje je: 1,5kw/1mm kvadratni preseka zice. Znaci ukoliko vam je presek kabla jedan milimetar kvadratni moze se preko njega trajno napajati potrosac snage 1,5 kilowata. Paznju treba obratiti na povrsinu preseka zice a nikako na fi odnosno precnik, kako se u radnjama prodaje. Kabl 2X1,5 oznacava dve zice precnika 1,5 mm a ne povrsine od 1,5 mm kvadratna. Sto se tice reglera, on je obavezan jer bi inace moglo doci do "prepunjavanja" akumulatora koji bi ako se priveze vec ispraznjen na izvor napajanja povukao maksimalnu struju, (opasnost od pregorevanja i mnogo debljih kablova), zasitio povrsinski sloj ploca (smanjio kapacitet), i na kraju poceo da se pregreva, kiseli rastvor bi poceo da vri, i ne retko dolazi do eksplozije akumulatora sa nesagledivim i vrlo opasnim posledicama.
Vezano za snagu pojedinih potrosaca a pogotovo osvetljenja, za koje smatram da je "pritajeni kradljivac" dragocene struje ja sam resio da sva svetla odradim uz pomoc snizavanja napona na 6 Volti i izradom istih od Led dioda. Pojedine Led svetiljke sa smesno niskom cenom pruzaju vrlo kvalitetno osvetljenje a pri tome je i potrosnja struje smesno mala u odnosu na klasicne sijalice. Sta vise odvajanjem ovog naponskog sklopa moguce je za "nedaj boze" Led svetiljke za kratko vreme (sat-tri) napojiti obicnom baterijom i dobiti emergency (sigurnosno-nuzno) svetlo.
Pozdrav Actrosu i hvala za savete!
Pozdrav svima [/u]
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
stojanac



Pridružio: 02 Jan 2007
Poruke: 228
Lokacija: abac

PorukaPoslao: Čet, 12 Jun 2008 16:53:44    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Da ne bude zabune govorili smo o jednosmernoj struji koja je mnogo "tea"
za upotrebu od neizmenine. Presek od 1 mm2 za snagu od 1.5 kw moe biti dovoljan za potroa koji se napaja neizmeninom strujom ali kod jednosmerne ni priblino.Uzmite samo primer da je alnaser od putnikog
vozila snage 07-1 kw a napaja se strujom preko kratkog kabla od 20-30 mm2.
Led diode su odline i ubrzano zamenjuju sijalice za uarenom niti,prilikom
kupovine uzimati tip "visoke luminiscencije",vezivanjem na red vie komada
moese dobiti bilo koji radni napon,a moe se se putem reduktora napona
izvriti njegovo prilagoenje.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
sloba



Pridružio: 23 Avg 2007
Poruke: 80
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Čet, 12 Jun 2008 17:48:56    Naslov: Struja Odgovoriti sa citatom

Da li je jednosmerna ili naizmenina struja nije bitno, bar kada se izraunava potreban presek provodnika. Jednosmerna struja jaine xxxA (ampera) ima isti toplotni uinak (isto greje kabl) kao naizmenina struja jaine xxxA.
Struja se, naravno, dobija po formuli:

I=P/U, gde je P snaga potroaa a U napon napajanja.
Za 10W snage i 12V napona:
I=10/12=0.8333, tj 833mA.
Osigura 1A, provodnik 1.5mm2

Za orijentaciju, raunajte da do 10A moete koristiti 1.5mm2, do 16A 2.5mm2, za jae mora vie. Ovde vai to deblje to bolje, samo ne treba preterivati. Manje od 1.5mm2 treba izbegavati za polaganje na amcima.

Ureaji mogu da vuku vie u pojedinim trenucima, na primer radio-stanica na predaji vue mnogo vie nego na prijemu, pa se kabl mora izabrati prema toj veoj potronji. Isto vai za motore i druge mehanike potroae, pumpe i moore.

Turnek je lepo naveo preseke preseke prema proraunu, ali teko ete nai preseke 5.2 ili 4.1mm2.
Standardno ide 0.75-1-1.5-2.5-4-6-10-16-25mm2 i dalje.
Kablovi se u naim prodavnicama prodaju po poprenom preseku (mm2) a ne po preniku, osim u retkim sluajevima.

Kome treba ema za stabilizator za LED diode, neka mi se javi, poslau mu.
_________________
Sloba
YT2SS

SY Argo
H350#148
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
sloba



Pridružio: 23 Avg 2007
Poruke: 80
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Čet, 12 Jun 2008 17:56:34    Naslov: Struja jo Odgovoriti sa citatom

Jo:
Svi provodnici kroz koje tee struja (jednosmerna ili naizmenina) imaju pad napona, jer provodnik ima otpor, mali ali ga ima.
Pad napona raste sa poveanjem struje, poveanejm duine provodnika ili smanjenjem preseka.
Ako imate jak potroa, morate da imate vei presek provodnika.
Ako imate dui provodnik, morate da poveate presek.
Ako vam je provodnik tanak, potroa e dobiti manji napon, a dodatno ete imati grejanje provodnika.
Formule za pad napoan su jednostavne, samo ne mogu ovde da ih piem.

Javite se na pp
_________________
Sloba
YT2SS

SY Argo
H350#148
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
aleksiades



Pridružio: 02 Sep 2007
Poruke: 66

PorukaPoslao: Čet, 12 Jun 2008 20:06:38    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Da jo napomenem i ovo (i da stavim drutvu na procenu), nisam siguran koga citiram, Turneka ili nekog od engleskih autora iji pdf-ovi su bili okaeni kao zanimljivi tekstovi o struji, ali:

kae da se za raunanje provodnika (duina),
uzima zbir (+ vod) + (- vod)...
to e rei, ako od akumulatora do potroaa ima 2 metra dvoilnog kabla,
u raunici se uzima da struja prelazi put od 4m, i prema tome ita tabela... ?

@ sloba:

Ja opet ne ukapirah Smile da li je mogue da punjenje akumulatora reim nekako jednostavnije, najbolje direktno na izlaz iz motora, ili moram da jurim neke od onih elektronskih punjaa koje si pominjao ranije? Ili i tu postoji neko premoavanje sa nekim postojeim ureajem za auto?
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
dunavko



Pridružio: 16 Apr 2008
Poruke: 208

PorukaPoslao: Pet, 13 Jun 2008 07:45:06    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Evo jos malo o temi:Prvo videti dal' motor-generator daje jednosmernu il naizmenicnu.ako je naizmenicna onda staviti grec il jednu diodu-zavisi od karakteristike generatora.Ja sam izbacio regler vec sam stavio zicani otpornik koji ogranicava struju punjenja ili kratkog spoja te pravilnim odabirom dal' dioda ili grec(veci il manji napon-struja punjenja) vezao na ACU. Ako motor ima u sebi uradjenu elektroniku sa reglerom postovati uputstvo proizvodjaca i opet staviti zicani otpornik odredjene otpornosti i snage.Svako intenzivno prepunjavanje ACU moze biti pogibeljno zbog eletrolize vode i vodonika koji je eksplozivan.Nemojte zameriti na kratkim objasnjenjima.Prostor za ACU da ima ventilaciju po mogucstvu.Dobro je ugraditi ampermetar(buvljak 350din) radi kontrole punjenja al mze da se stave paralelno tom zicanom otporniku jedna led dioda koja signalizira neki pad napona na njemu,mogu i dve da bude bolja indikacija itd..Obavezno jedan jaci prekidac-rastavljac od 50-100A.Papucicu za minus ACU i od generatora spojiti zajedno,da budu od bakra i dobro spojiti negde na sasiju i spoj zstititi.Sto se tice potrosaca staviti osigurace(buvljak 150din).Za svetla u kabini kineska okrugla lampa koja ima na sebi prekidac za tri i mislim 16 led dioda i ona je predvidjena za rad na 4 baterije od 1.5V koje se stavljaju u nju.Prevezete lampu na 12V i
ona trosi malo i ima dva rezima rada,jace ili slabije,sto se bira prekidacem koji je na njoj.Znaci svaka kineska led svetiljka moze da se prilagodi na 12V bez vecih gubitaka.Za Signalna svetla Stavis 4-5 led-JAMBO dioda,zelene i crvene,i zalijes necime da voda ne dolazi do kontakata.Evo toliko za pocetak.Sto se tice rezervoara treba dobro razmisliti.Neki put je najprostije resenje najbolje,ne treba komplikovati.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
peconi



Pridružio: 28 Jun 2006
Poruke: 64
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Pet, 13 Jun 2008 14:26:46    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Sta treba da uradim-nabavim da bi mogao da punim akumulator od 12V 18Ah sa Tomosom 4,5
Sa akumulatora zelim da napajam jedno poziciono svetlo 10w i jedan far za nocnu voznju 40w
_________________
Bolje biti malo lud nego malo pametan.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3  Sledeci
Strana 2 od 3

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Portal NA VODI © 2016