forum
NAUTIČKI FORUM
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

EKOLOGIJA
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeci
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
SALASIJE



Pridružio: 06 Jan 2008
Poruke: 39
Lokacija: GOLIJA

PorukaPoslao: Pet, 25 Jan 2008 18:03:19    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Gde se vi mudrovani nalazite u ovoj prici? sta preduzimate sta predlazete a ne samo u nekom drugom krivca nalazite , svak ima neku pricicu slicicu nego vase camce pa na posao. Toliko o ekologiji Kokin Brod treba videti i od ljudi nauciti.Beogradjani brodove dovucite i rukave za sucite. Laughing Laughing Laughing
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
popaj



Pridružio: 08 Nov 2007
Poruke: 84

PorukaPoslao: Pet, 25 Jan 2008 20:05:31    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Citat:
Ekologija je nauka o ivotnoj sredini. Ime nauke potie od grkih rei oikos - dom, domainstvo i logos - nauka, izuavanje. Termin ekologija prvi put je upotrebio nemaki biolog Ernst Hekel 1866. godine. U laikoj javnosti se ovaj termin esto koristi kao sinonim za pojam zatite ivotne sredine, to nije ispravno jer je zatita ivotne sredine samo jedna od oblasti kojima se bavi ekologija.

Izvor vikipedija.
to se tie slika mislim da je bolje slikati one koji bacaju otpad i/ili njihova plovila pa sa tim slikama u inspekciju, medije i na razne sajtove.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Pera GARMIN



Pridružio: 10 Jan 2007
Poruke: 421
Lokacija: N44 47' 52,3" E20 29' 38,4"

PorukaPoslao: Pet, 25 Jan 2008 21:55:17    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Poterae temu u ameriKi, pa rek'o da vam prenesem:
http://cleanuptheriver.blogspot.com/2008/01/big-idea-global-positioning-approach.html

Za razliku od Geocachinga, gde je cilj pronai sakriveni predmet koristei GPS ureaj i poznate koordinate, pa potom postaviti izvetaj o "pronalsku" na geocaching.com ova ideja je mnogo "zelenija"

Geotrashing (u slobodnom prevodu Geoubre Smile ) oznaava pravljenje "kataloga ubreta" sa slikama i koordinatama. Interesatno je da se autor dosetio da se prvo pozabavi rekom. I to "malim" Misisipijem. Poveden reenicom koja se pripisuje Ajntajnu "dobro opisan problem je do pola reen", autor Mike D. Anderson je odluio da napravi kratak izlet: poneo je foto aparat i GPS ureaj i uredno fotografisao gomile ubreta i markirao take na kojima se nalaze. Ideja mu je da napravi on-line katalog ubreta na i u reci...

Nisam proveravao da li je osim "katalogiziranja" ubreta uradio neto i po pitanju uklanjanja onoga to je mogao sam da ponese. U svakom sluaju se nada se da e na taj nain skrenuti panju svima koji su u mogunosti (ili su obavezni) da primeeno ubre poiste.

U Beogradu se plaa "naknada za priobalje" uz Info stan koja ide u korist Ministarstva za poljiprivredu, umarstvo i vodoprivredu, a u JKP Zelenilo Beograd bi trebalo da postoji i sektor za obalu i priobalje. Logino je da je markiranje pozicija sa plutajuim gomilama ubreta na reci uzaludno (koordinata se prebrzo menja), ali bi jedan dobar online katalog fiksnih gomila ubreta pored (ili u) vode pomogao onima iji je to posao da ga sklone. Uz odgovarajui prilog u emisiji, "ubre na vodi", ipak je TV najjai medij.

Mada se iskreno ne radujem puno, ipak se treba setiti da je u Beogradu jedna od deponija graevinskog otpada (uta) zvanino postavljena na reku ... betona, divlje deponije
_________________
Petar Maksimovi
www.vario19.net
www.yastog.info
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
eravg
Gost





PorukaPoslao: Pet, 25 Jan 2008 23:41:44    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Ljudi pa o ovoj stvari nije potebno raspravljati. Bar nekolicina nas koji smo verovatno ljubitelji reke, trebamo ukazivati na taj ne bas mali problem, a neko ce vec nesto uciniti po tom pitanju. Vredi praviti i kataloge i sve moguce prikaze samo da se utice na ovaj problem. Prilog u emisiji, bio bi prava svar, ali kako da se to izvede.

Nazad na vrh
eravg
Gost





PorukaPoslao: Sub, 26 Jan 2008 01:25:49    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Citat :
,, KOD NAS U HRVATSKOJ JE OTKUPNA CIJENA PVC BOCE POLA KUNE.
TA AKCIJA TRAJE MANJE VIE GODINU DANA.
ZA MENE JE TA AKCIJA VELIKI USPJEH JER LJUDI MOGU IENJEM OKOLIA ZARADITI NOVCE.
A I ZBOG TE AKCIJE JE NORMALNO VIDJETI ONO TA JE BIO MI JE BIO SAN PRIJE.
VIDIO SAM KAKO LJUDI AMCIMA SKUPLJAJU SMEE PO SAVI I OKOLICI SAVE I RELATIVNO ISTE OBALE.,,

,, Da, ova ekoloska akcija je napravila kod nas pravi BUM kod ljudi i sada manje vise svi skupljaju pvc ambalazu, svi kanali su ocisceni, ni na smetlistima ih nema jos ih jedino na Dunavu tokom ljeta vidim ! Ali proci ce i to, mi smo ovo ljeto kampovali 4 dana i svu praznu ambalazu smo skupili i vratili nazad, mislim da je bilo oko 50ak boca ( manje vise pivskih ) ,,

Tako rade ljudi koji i malo brinu.
Nazad na vrh
MiaF



Pridružio: 01 Feb 2007
Poruke: 195

PorukaPoslao: Sub, 26 Jan 2008 10:09:58    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Mislim da bi svi nasi tokovi u kompletu, osim u visim planinskim predelima, a i stajae vode, bili jedna velika crna fleka na karti ubrita.
Ovo sa kauciranjem plastine ambalae je, ini mi se, jedini nain da se neto efektivno sa tim uini, ali ubre ne ini samo plastina ambalaa. Veliki je problem to je kod nas "veliko ienje" loe organizovano (to je ono kad stanovnitvo ostavlja kabasti odpad npr. kunu tehniku, nametaj idr. na ulicu, a kamioni komunalaca to skupljaju i odnose na deponiju), u gradovima to postoji, ali se retko obavlja, a u selima esto uopte ne postoji organizovano odnoenje smea, a kamoli kabastog odpada. Ko e u skuenim stanovima i pretrpanim dvoritima da uva riknuli poret nekoliko meseci? ivot je sada takav da usled potroakog mentaliteta odpad se nagomilava sve vie i vie, a negde se mora s njim. Nemoj da neko pomisli da opravdavam bacanje otpada u reke ili bilo gde, ve hou da istaknem da je pored podizanja svesti i kulture, neophodna i dobra organizacija drutva, na nivou drave to je svrsishodno zakonodavstvo, efikasni izvrni organi, to podrzumeva pravnu dravu, da ne bude kao sa ribokradicama, uhvate ih, oni dobiju smesne kazne ili podmau sudiju i teraju dalje, a na lokalu je bitno da je sposobna, svesna, savesna i kreativna lokalna vlast. To bi bila neka infrastruktura. A ta mi od toga imamo u Srbiji?
Sutinsko je pitanje ta bi mogli i ta treba da inimo?
Lini primer u ponaanju na vodi i pored vode je svakako neophodan, ali uopte nije dovoljan. Moramo krupnije akcije da osmislimo i pokrenemo veu masu ljudi, a to bez naeg organizovanja i bez medija ne moe. U tom smislu bih voleo da ovde vidim razne predloge i o njima da diskutujemo. Pa izvolite.
Za poetak smatram dobrim predlog da u svakoj emisiji Na vodi bude po jedan prilog iz ekologije.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
eravg
Gost





PorukaPoslao: Sub, 26 Jan 2008 18:21:39    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Motori koji pokrecu plovila su zbog velikog otpora vode uglavnom veliki potroaci benzina. Svugde u svetu se tome pridaje sve veca panja pa deo ekoloki prihvatljivih vanbrodskih motora raste velikom brzinom. Neki proizvodjaci (Honda) prestali su proizvoditi klasicne dvotaktne vanbrodske motore i priklonili se samo proizvodnji ekoloki prihvatljivijih cetvorotaktnih. Sve stroije eko norme teraju i ostale proizvoðaèe da sve vie zamenjuju proizvodnju dvotaktnih, cetverotaktnim motorima.Ako dakle kupujete vanbrodski motor savetujem vam da kupite 4-taktni ne samo zbog ekolokih razloga (to bi trebalo svakom kupcu danas biti najvanije) vec i zbog cisto ekonomskih razloga. Naime, dvotaktni motor od 20 ks potroi na sat oko 8 litara goriva dok 4-taktni pri istoj brzini potroi oko 3-4 litre. Potronja zavisi i o tome vozite li motor na ekonomicnih ¾ gasa ili ste celo vrijeme na punom gasu. Vozite li na ¾ gasa necete bitno izgubiti na brzini alicæete utedeti prilicno goriva. Ta razlika pogotovo je uocljiva kod motora vece snage.

Iako su dvotaktni motori manje zahtevni za odravanje danas su razlike i u tom pogledu izmedju 2-taktnih i 4-taktnih sve manje. Naime i kod jednih i kod drugih vrsta motora elektronika ima sve vecu ulogu. 4-taktni motori skuplji su nekih 30-tak posto od 2-taktnih. Jedna od mana 4-taktaa je i neto veca teina motora zbog zapremine koja je veca nego kod 2-taktaa. No, povecana kubikaa ujedno garantuje i zdraviji rad i trajnost motora.

Velika greka kupaca je i kupovina prejakih motora u elji da plovilo ide to bre. Proizvodjaci uz svako plovilo oznacavaju kolika je maksimalna snaga motora koju na camac moete ostvariti . No, uglavnom ta maksimalna snaga nije i optimalna, dakle ona snaga koja daje najvecu brzinu uz najmanju potronju . Ponekad proizvodjac daje i podatak o optimalnoj odnosno preporucenoj snazi motora. Ukoliko nemate taj podatak svakako stavite neto manju snagu od maksimalne. Prema jednom autoru optimalnu snagu kod manjih plovila moete dobiti ako teinu plovila podijelite sa 7. Npr. gliser teine 210 kg ne bi trebao imati snagu motora vecu od 30 ks. No, to je samo gruba procena pa je jo bolje zatraiti od proizvodjaca miljenje o optimalnoj snazi za to plovilo ili maksimalnu snagu umanjiti za 20-25%.

Vonja ce biti sigurnija, potronja manja a i cena povoljnija.

Izvor: Nautika plus
Nazad na vrh
Pera GARMIN



Pridružio: 10 Jan 2007
Poruke: 421
Lokacija: N44 47' 52,3" E20 29' 38,4"

PorukaPoslao: Ned, 27 Jan 2008 20:34:02    Naslov: Odgovoriti sa citatom

MisaF:
Citat:
u gradovima to postoji, ali se retko obavlja, a u selima esto uopte ne postoji organizovano odnoenje smea, a kamoli kabastog odpada. Ko e u skuenim stanovima i pretrpanim dvoritima da uva riknuli poret nekoliko meseci?


Primer iz prakse: na Moravi kod Paraina postoji mesto za pecanje koje lokalci zovu "poreti". To je mesto na kome se bacaju dotrajali smederevci. Ima ih nekoliko u pliaku i ba obogauju prizor. Nemam sliku na alost.

Dajmo glas za prilog "ubre na vodi" na kraju svake emisije! Prilog bez komentara, ist dokumentarac potkrepljen koordinatama....
_________________
Petar Maksimovi
www.vario19.net
www.yastog.info
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
popaj



Pridružio: 08 Nov 2007
Poruke: 84

PorukaPoslao: Ned, 27 Jan 2008 23:05:28    Naslov: Odgovoriti sa citatom

ZA Shocked Rolling Eyes
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Dragan27



Pridružio: 05 Nov 2007
Poruke: 112
Lokacija: IVANJICA

PorukaPoslao: Ned, 27 Jan 2008 23:11:39    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Dobar predlog uvek ZA. Laughing
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
SALASIJE



Pridružio: 06 Jan 2008
Poruke: 39
Lokacija: GOLIJA

PorukaPoslao: Ned, 27 Jan 2008 23:32:43    Naslov: Odgovoriti sa citatom

I konacno i ja da glasam za nesto pozitivno, Pero dobar predlog e samo kad bi bilo i resenje.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
bozza



Pridružio: 09 Mar 2007
Poruke: 443
Lokacija: NBgd

PorukaPoslao: Pon, 28 Jan 2008 09:47:14    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Odmah iza Golupca, Nacionalni park Djerdap (27. januar 2008.).



Ponosna tabla govori o najvecem bogatstvu jedne zemlje, a samo nekoliko metara dalje, u staroj tvrdjavi Golubacki grad...



Slican prizor i u samoj maloj gradskoj marini u Golupcu. Navoz za camce sa 10 metara dugom gomilom smeca i PVC flasa koju je Dunav "vratio" onima koji su mu "dali".
(zbog velikog pljuska, to nisam uspeo da slikam!)
_________________
Ludi od vode
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
eravg
Gost





PorukaPoslao: Pon, 28 Jan 2008 13:36:23    Naslov: Odgovoriti sa citatom

ZA prilog ,, Djubre na VODI ,,


Nazad na vrh
eravg
Gost





PorukaPoslao: Uto, 29 Jan 2008 01:28:39    Naslov: Odgovoriti sa citatom

EKOLOKI BONTON

Iskljuite kompjuter kad vam ne treba, koristite reciklirani papir, po gradu se vozite biciklom i ne uzimajte kese u prodavnici dobro doli u klub prijatelja planete Zemlje.

Stanovanje

Svakodnevno smo odgovorni za 16% ugljen-dioksida i drugih gasova s efektom staklene bate. Ta koliina gasova nastaje neprimetno, tokom potronje energije za stanovanje. Stoga dobro izolujte prozore i vrata svojih domova, otvorite prozor umesto da ukljuite klima ureaj. Mainu za pranje posua ukljuujte samo kad je puna, a bojler zagrevajte na nioj temperaturi.
A ako ste se odluili za gradnju, koristite prirodne graevinske materijale, sunevu i geotermalnu energiju, energiju vetra, te druge obnovljive i prirodne izvore energije.

Kuno svetlo

Obina sijalica s uarenim vlaknom svetli kratko, troi dosta struje, emituje mnogo toplote i sadri ivu, zbog koje je treba posebno reciklirati da ne bi zagadila vodu i zemlju. Preite na neonsko osvetljenje: ono svetli deset puta due od obine sijalice, potrebna mu je samo etvrtina energije koju potroi obina sijalica, a emituje 90 odsto manje toplote od nje. tedljive sijalice mogu se sasvim reciklirati, pa ne zagauju okolinu.
tedljiva kompaktna fluorescentna sijalica (CFL) snage 20 vati moe zameniti obinu pet puta jau sijalicu. Za 1200 kilovata struje, koliko jedna ovakva sijalica utedi tokom svog veka, potrebno je vie od pola tone uglja ili, priblino, 280 litara tenog goriva.
Ako bi samo milion domainstava promenio po etiri sijalice, 900.000 tona gasova koji stvaraju efekat staklene bate bio bi eliminisan.

Ureaji

ak 75% energije potroene u domainstu otpada na takozvanu fantomsku struju. Nju potroe ureaji poput televizora, DVD-ja, kompjutera, monitora i stereo ureaja kada ih ukljuimo i ne koristimo.
Domainstva u postindustrijskim zemljama tako u atmosferu emituju 75.000.000 tona ugljen-dioksida i bacaju milijarde dolara svake godine. Samo u Evropi, ukljueni televizori koje niko ne gleda kotaju preko milijardu dolara godinje. Domainstvo moe da smanji raune i emisiju tetnih gasova za 66%.
Prosean kompjuter bez monitora potroi 60 do 250 vati struje dnevno. Ako iskljuujete kompjutere kada ih ne koristite, u atmosferu ete ispustiti 83% ugljen-dioksida manje.

Plastika

Poto ih donesete iz prodavnice, plastine kese uglavnom zavre u vaoj ivotnoj sredini jer se samo 3% njih reciklira. Napravljene su od polietilena i potrebno im je hiljadu godina da se raspadnu, pri emu se emituju opasni gasovi. Da biste ovo spreili, koristite platnene torbe ili kese od biljnih materija.
Onima koji vam isporuuju hranu recite da zadre plastine viljuke. Ne koristite plastine olje, ae i flairanu vodu. Godinje se za flairanje vode potroi 2.700.000 tona plastike, a vie od 86% plastinih flaa zavrava u prirodi.
Papir

Koristite recikliranu hartiju jer se papir, koji ini treinu otpada, moe preraivati tri do pet puta pre nego to se njegova vlakna raspadnu. Tona recikliranog papira uva 17 stabala i 67% energije potrebne za novoproizvedenu hartiju.

Odravanje odee

Istraivanja Univerziteta u Kembridu pokazala su da na pranje i suenje odee otpada 60% ukupne energije uloene u njenu proizvodnju i odravanje. Perite odeu u toploj, ne u vreloj vodi, i koristite novije tipove maina za pranje troe etvrtinu energije i manje vode u odnosu na stare tipove. Opranu odeu suite napolju, ne u maini. Sve to za 90% moe redukovati emisiju ugljen-dioksida koji se oslobaa tokom uobiajenog odravanja odee.

Stare jakne

Stare jakne od prirodnih i vetakih materijala mogu se reciklirati ili prepraviti. Na taj nain se tedi 76 % energije za proizvodnju nove odee, a emisija gasova s efektom staklene bate smanjuje se za 71%.
Kupovinom noene odee sniavate emisiju ugljen-dioksida koji se oslobaa tokom proizvodnje nove odee i prolazite jeftinije. Primera radi, pamuk zauzima manje od tri% poljoprivrednog zemljita, ali se za njegovu proizvodnju troi etvrtina pesticida upotrebljenih u svoj poljoprivredi.

Bicikli

Po gradu se vozite biciklom. Podaci iz razvijenih zemalja pokazuju da tamonji saobraaj oslobaa vie od 30 % ukupnog ugljen-dioksida. Ulazak kolima u ui centar Londona stoga se naplauje osam funti dnevno, to saobraajnu guvu smanjuje za 22%, a emisiju ugljen-dioksida za 16%.
Na trotoarima mnogih gradova u Nemakoj parkirani su simpatini crveni bicikli. Polusatna vonja kota isto koliko karta za metro ili autobus. U Parizu su ulice oko najzakrenijih avenija otvorene samo za autobuse, bicikle i taksije.
U Kopenhagenu, 33% stanovnitva putuje biciklom. Nije sluajno to je skoranje istraivanje Dansku rangiralo kao najsreniju od 178 zemalja.

Automobili

Za deset sekundi rada automobilskog motora u mestu potroi se vie benzina nego za njegovo gaenje i ponovno paljenje. Ako ugasite motor na semaforu, smanjujete zagaenje atmosfere za osminu. Ukoliko redovno kontroliete pritisak u gumama, godinje ete utedeti pun rezervoar goriva.

Podrite lokalnog prodavca

Kupujte hranu na oblinjim pijacama, od proizvoaa iz svoje okoline, jer ete tako troiti manje goriva za dopremanje hrane. Osim toga, hrana s pijace je esto sveija od one iz prodavnice.

Posadite bar jedno drvo

Svako posaeno drvo je korak u borbi protiv globalnog zagrevanja. Jedno stablo tokom ivota moe da apsorbuje do tone ugljen-dioksida, naroito u toplijim klimatskim pojasevima. Tome treba dodati i da lie apsorbuje toplotu Sunca.
Poseeno stablo bolje je iskoristiti kao grau ili odloiti na neko polje nego loiti jer tada ispusti vei deo ugljenika koji je upilo tokom ivota.



Budite zdravi, veseli, volite ljude oko sebe i uvajte svoju okolinu!!!

Preuzeto sa www.zelenaomladina.org
Nazad na vrh
outboard master
Gost





PorukaPoslao: Uto, 29 Jan 2008 15:51:04    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Nista to ne vredi.... Kad 300 rade za a 1300 rade protiv ekologije. Pogotovo tema EKOLOGIJA u Srbiji nema puno pripadnika. Evil or Very Mad
Samo naprimer kad vozim magistralom Beograd - Cacak ..... ::: istresanje piksle iz auta na autobuskim stanicama (ne u kantu posto je i nema nigde).
- bacanje praznih Boca iz Auta tokom voznje.
- pikavaca
- kesice i smece direktno kroz prozor , bez obzira da se ona prilepi na moj auto dok vozim iza njega.
- WC izleti.. i ako na svakoj pumpi skoro ima WC nee to se mora obavljati na parkinzima pored puta pa kad izazdjes iz auta direktnim putem zgazis u g....
Ovo su samo dozivljaji sa ove deonice magistrale.. tacno je da ovo sto pisem nema nista sa vodama srbije ali kad je vec ta tema morao sam to da kazem.
Dok se ne uvede placanje Ambalaze jednostavno na sve uvek ce to tako da bude.
Nazad na vrh
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeci
Strana 2 od 6

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Portal NA VODI © 2016