forum
NAUTIČKI FORUM
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

MALIŠA - Ljubimac i drug na čamcu
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3, 4
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1698
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 14 Okt 2018 10:46:21    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#


Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 44-ti deo


I Kanal prav kao strela. Dubinomer pokazuje istu dubinu sa razlikom u desetak ... dvadeset, do maksimalno četrdesetak santimetara. Uzmem dvogled 7X50 i posmatram ispred Ševe, sa nadom da vidim nešto interesantno. I ništa ... ! Pravac u kome se po površini bućne po koja riba, ili je to Kormoran zanesen u lovu neke jadne ribe, koja u tom dvoboju nema ama baš nikakve šanse po svoj život ... Onda sam pustio muziku, koja me odvede maštom u lepi i interesantni svet. I evo bez najave Ljiljinog komentara :
-„Eh da smo sada na Đerdapu ... bilo bi nam mnogo lepše ... !? Mada ja volim da plovim Ševom ... a ovde u kanalu plovimo ... ? Jedino mi smeta što ponekada naiđemo na područje gde se u vazduhu oseća miris sirove nafte. E jedino mi to smeta !“
-„Taj miris potiče od „Arteških bunara“, kojih u ovom delu Banata ima dosta. A što se tiče Đerdapske Klisure, tamo smo pošli iz Beograda i obadvoje smo odustali, videvši kod Banatske Palanke kako je Kanaska voda bistra i topla. Okupali smo se na okretnici ispod prevodnice i rešili da idemo uz Kanal do Tise. Pa prema tome izdrži do sutra. Sutra ulazimo u Tisu ! A sada imam kartu Đerdapa, otvorenu ovde ispred mene i uz pomoć nje, mogu da ti ispričam priču o Đerdapu !“ Ljilja se obradovala :
-„O super ! Možeš li da počneš odmah, ili ja moram prvo da ti skuvam kafu !?“
-„Možeš malu jutarnju šoljicu turske kafe, ali i čajnu šolju kakaoa !“ I Ljilji nije trebalo dva puta reći ... ustala je i zanimala se spremanjem kafe i kakaoa. A ja sam bacio oko na nekoliko karata Đerdapa, koje sam imao ispred sebe iznad instrument table na gornjoj dasci malog plakara sa provijantima. Ljilja je ubrzo donela šoljicu turske kafe u veću šolju sa kakaom, a u maloj tacni nekoliko keksova „Pti Ber“ ! Zahvalio sam joj se i pitao sam je da li da počnem priču od Tekije pa do Kladova, ili od Donjeg Milanovca pa do Kladova ? I Ljilja je ustala ćuteći i uzela mi je obe šolje sa kafom i kakaom i stavila ih kod sebe rekavši :
-„Baš mi se ne pije ni turska kafa a ni kakao, ali savladaću ta dva ukusa ... !“ A ja sam popustio :
-„U redu je ... ubedila si me ! Vrati mi šolje i počinjem odmah od Golupca, pa dokle stignem !“ Ljilja se nasmejala, ustala i donela mi obe šolje i postavila ih na mesta sa kojih ih je uzela i rekla mi :
-„Prijatno !“ A ja sam uzeo srk kakaoa, izmešao sam ga kroz zube jezikom između usana i počeo sam priču :
-„Zbog svojih geoloških, hidroloških i arheoloških specifičnosti i bogatog biljnog i životinjskog sveta, Đerdap je proglašen Nacionalnim Parkom, čije je sedište u Donjem Milanovcu. Inače, Golubac je varošica na desnoj obali Dunava sa oznakom 1042 – drugi kilometar Dunava od Suline, a na obali Crnog Mora. Naše omiljeno stajalište kod Golubačke Tvrđave je dokazano time, što smo mnogo puta kod Tvrđave noćili, a njena okolina nas je uvek častila lepom pijaćom vodom sa izvora pored samog magistralnog puta Veliko Gradište - Kladovo. Tu je u samom naselju i benzinska, gde smo se ne jednom snabdevali naftom za Perkinsa i benzinom za Tomosa – 4 ks i Džonsona 9,9 ks. kao i za Hondu agregat ... ! Prodavnice provijanata su odlično snabdevene, a u restoranu Hotela „Golubački grad, smo sećaš se, nekoliko puta večerali. I tu kod Golubca ulazimo u tesnac kroz koji je veliko Panonsko more isteklo u Crno More. Ljudi su i ovde sve interesantno izmenili, pa makar dali nazive, ako su fizički bili slabi !? I tako Đerdap počinje nizvodnim ulaskom u Golubačku Klisuru. Naime ljudi su podelili Đerdap na Gornju Klisuru i tu spadaju Golubačka Klisura i Kotlina Gospođin Vir. A u Donju Klisuru spadaju Kazani i Sipska Klisura. Gospođin Vir je interesantan predeo Dunava ! Pre podizanja brane i time i nivoa Dunava, ta kotlina je bila puna podvodnih stena, a time i opasno mesto za plovidbu trgovačkih brodova. Gospođin Vir se pruža od Ljupkovske Klisure, pa sve do Donjomilanovačke Kotline i završava se živopisnim Grebenom. U okviru pomenutog rejona Klisure, nalazi se impozantno arheološko nalazište staro oko 8000 godina. Etno-selo koje smo skoro svakom našom posetom obilazili i divili se rukotvorinama ljudi koji su živeli tako davno i u osnovi se bavili lovom i ribolovom.“ Napravio sam kratku pauzu da se zasladim kakaom i sredim karte koje su predamnom. Ljilja se setila naših ranijih plovidbi i kaže :
-„Kako nam je bilo lepo ! Sećaš se ... ti pramčano osloniš Ševu o kamenom uređenu obalu Kapetan Mišinog konaka, vežemo Ševu i preskočimo nisku ogradu bašte, gde je uvek bilo mnogo gostiju, a Vlaška muzika je svirala ...


--------------------------------------------nastavak sledi-------------------------------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1698
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 24 Okt 2018 15:36:34    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#


Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 45-ti deo


Mi plovimo i razgovaramo, pričamo viceve i sećamo se nekih dosetki i događaja koji su se dogodili nama i našim prijateljima, a vreme prolazi. Ljilja je nekoliko puta kuvala kafu, puding, kakao, a radi Mališe smo nekoliko puta stali u obalu, dok je on obavio svoja toaletna dela. Sam kanal nije bio interesantan, već nam je pravac kanala i monotonija neinteresantnih obala dosadila. I miris nafte arteških bunara nam nije godio, već je budio želju da što pre odemo iz ovih krajeva u one krajeve na koje smo navikli. I konačno smo rešili da ubuduće izbegavamo ovaj kanal i ne plovimo više njime.

Kasno popodne je bilo, kada smo stigli na prevodnicu Botoš. Nismo čekali, već sam uključio plavo rotaciono svetlo, dao signal prevodničaru jakim farom i sirenom, a megafonom sam ga zamolio, rekavši mu da moramo hitno za Beograd. Kapetan prevodnice mi je upalio zeleno svetlo, zatvorio vrata prevodnice za nama i odmah nas podigao na viši radni nivo prevodnice. Ja u Ševi nisam gasio motor, već sam se oslonio o zid, gde su bile metalne merdevine i Ljilja je pridržavala Ševu da se ne odvoji. Kada su se spustila gornja vrata i ukazao se kanal u produžetku, kapetan se pojavio u unoformi i mahnuo mi svojom šapkom. Ja sam mu se zahvalio preko megafona i dodao gas Ševi, koja je spremno krenula ka Tisi. I na jednom mestu, leva obala kanala, kojoj smo mi išli u susret, bila je bez drveća, a obala od trave zelena, prošarana crvenim cvetovima Bulki. Oduzeo sam gas, a Ljilja je odmah ustala, jer joj je i ležanje dosadilo.
-„Hvala bogu, da si rešio da staneš u obalu.“ A Mališa je veselo vrteo repom i stajao na prednjoj platformi, čekajući da se Ševa osloni o obalu i da on istrči. Pristao sam ostavio Ševu pod malim gasom da gura obalu, a ja i Ljilja smo sa dvogledom izašli na obalu i ja sam sa dvogledom pregledao okolinu. Plantaža od više hektara, još ne pokošene deteline, bila je pred nama. Sistem za navodnjavanje je na velikim točkovima stajao, a mesto gde smo stali je najverovatnije mesto gde traktor dovlači veliku motornu pumpu i ovde uzimaju vodu za navodnjavanje deteline. Mališa je trčao, a detelina ga je udarala u grudi, što mu je verovatno godilo, jer je trčeći bio veseo. Pogledao sam dvogledom preko kanala drugu obalu i zadovoljno sam rekao Ljilji koja je nabrala lep buket crvenih Bulki.
-„Na drugoj obali ima suvaraka u izobilju. Samo da vežem Ševu i odmah idem sa čunom da sakupim suvarke za vatru, koju ćemo ložiti večeras i kuvati kačamak na Vlaški način ... !“
-„Ovo mesto nam je sam Bog poklonio, posle ovog dosadnog dela kanala. A za Vlaški kačamak, imam sav materijal u dovoljnim količinama ... !“ Kaže raspoložena Ljilja, a ja sam ušao u Ševu, sa krova uzeo težak čekić i dva metalna šipa u jednoj ruci, a u drugoj sam poneo svežanj konopca vezanog za zadnje bitve. Zemlja obale je bila tvrda, tako da su šipovi bili nadležni za siguran vez. Zategao sam konopce, onda sam napravio alke i nabacio ih na šipove, a druge delove ostatka konopaca zategao i nabacio na prednje bitve. Onda sam izgasio motor i isključio kontakte i pustio sam preko „kvadrofonije“ starogradsku muziku, koja je osvežavala dušu.

-„Momo, u Kostolcu su nam prodali voće koje je već bilo u hladnim komorama, pa predlažem da od ostataka voća iz frižidera, sada napravim voćnu salatu, a imam ceo šlag-spreja od vanile, tako da će salata biti dobra.“
-„A ja sa Mališom, idemo preko sa čunom da otuda donesemo suvatke za večerašnju vatru.“ I kako sam uskočio u čun, sekundu pre mene je uskočio Mališa. I ne jednom sam se do sada pitao, kako on zna šta ja nameravam i ponaša se u skladu sa mojim namerama ? Startovao sam Džoniku i u normi sa njegovoim radom, ubacio sam polugu u prednji pogon i za tili čas smo bili na drugoj obali. Mališa je odmah iskočio i popevši se na vrh obale, okrenuo se i radostan zalajao, mašući repom. Ja sam zakačio prednji vez za bliži bagrem, uzeo sekir i ušao među ne dirnutim rastinjem. Suvaraka je bilo i više nego što nam je trebalo, tako da mi je bilo lako da ih sakupim i složim u čun. Ja i Mališa se nismo dugo zadržali i bili smo na obali pored Ševe, baš kada je i voćna salata bila gotova. To mi je i Ljilja napomenula, a ja sam je zamolio da sačeka da izbacim suvarke na mestu gde ćemo ložiti vatru, a onda kada sednem, da ponovo ne ustajem, već da uživam pored vatre.


--------------------------------------------nastavak sledi-------------------------------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1698
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 05 Nov 2018 17:55:51    Naslov: Odgovoriti sa citatom


#


Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 46-ti deo


Ujutru smo se ja i Mališa rano probudili i on je malo prošnjuvao po okolini, skačući iz visoke deteline, da bi se kretao po njoj, a ja sam skuvao kafu, uzeo hladan sok iz frižidera i seo u udobnoj stolici na krovnoj terasi Ševe. Tamo sam posmatrao rađanje novog dana, koga je krasilo lepo plavo nebo. Crvene Bulke su ukrašavale ravnomerno poraslu detelinu, a u mirnom Kanalu se preslikavalo plavo nebo i čini mi se da je se Kanal gubio negde u daljini u svom pravcu. Dosadio mi je i taj pravac Kanala i rešio sam da pripremim Ševu i da krenemo, da bi smo do popodne ušli u Tisu i u Novom Bečeju planiram da posetimo poslastičarnicu. Malo kasnije mi se i Ljilja pridružila uz kafu na krovnoj terasi i složila se sa mojim predlogom da danas do kraja dana uđemo u Tisu.
-„Ja Veliki Bački Kanal, nikada ne bih napustila za rad bilo kog drugog Kanala, ali ovaj Vlajkovački „nema dušu“! Sem na nekoliko mesta u blizini svog ušća !“
-„Da ... slažem se sa tvojim mišljenjem. Recimo ... Bački Kanali su napravljeni snagom Prirode, podpomognuti već postojećim malim rekama i kanalima. I ljudi su samo iskoristili te resorse i zato su Kanali ostali lepi i privlačni ... prirodom bogati. Vlajkovački Kanal je čisto komercijalni Kanal i ljudi nisu imali interesa da njegove kilometarske obale zasađuju raznim drvećem i travom i zato je sada ovakav kakav jeste.“
-„Znam da znaš skoro sve biljke, kako u vodi Kanala, tako i na obalama Kanala. Hajde mi ih nabroj i ulepšaj mi dan !“
-„U redu. Ja bih ti ih rado nabrojao u Bačkom Kanalu i rukom ti ih pokazao, ali ovde u ovom Vlajkovačkom Kanalu ih ima jedva trećina. Ali dobro sad. Evo na obali, pored deteline, prepoznaješ crvene cvetove tzv. Bulke. Lepo izgleda, ali loše miriše. Ova srcolistna trava se zove Kravlja trava. Zašto je tako nazvaše, ja ne poznajem nikoga ko to zna. Onda imaš Renak i Podlanicu, ja bi ih nazvao čičak-trave, jer se kače za odeću. A ova trava sa plavim čaurama i sitnim crvenim cvetovima se zove Barski Spomenak. Nje ranije na ovim prostorima nije bilo, već su njeno seme donele velike vode iz Bačkih Kanala ili korita barži i brodova. Žuti Kantarion prepoznaješ. Ovo cveće kao crvene petokrake, zove se Divlji Karanfil. Žute Mlečike, koprive i Majčinu Dušicu ... prepoznaješ ? A Maslačak, Lokvanje, Trsku i Ševar ... već znaš.“ I Ljilja je bila zadovoljna :
-„Interesantno ... znaš da neke biljke ne bih prepoznala, a ovako kada se zagledam ... sve ih prepoznam !“ I razgovarali bi smo još o cveću i travama, da se Mališa nije pojavio iz deteline, noseći u ustima malu pticu. Doneo nam je na krovnu terasu i pustio je pored Ljilje, a Ljilji je bilo žao pa ju je uzela u ruke :
-„Jao ... mrtva je. Momo, kako se zove ... ?“
-„Jarebica. I pazi da te ne uplaši. Primetio sam da je živa, ali ima taktiku preživljavanja.“
-„Ma daj ... mrtva je sto posto ... !?“ A ja sam je uzeo u ruke, ustao sam sa stolice i bacio sam je visoko iznad nas. A Jarebica, kada je počela da pada, raširila je svoja krila i odletela u paničnom letu. Mališa je poskočio i zarežao, a Ljilja se iznenadila.
-„Pa kako ... ? Bila sam ubeđena da je bila mrtva !“
-„Vidiš ... to spada u ptičije taktike preživljavanja. I Mališu je obmanula. Mališa da je znao da je živa, pregrizao bi joj vrat ... a ovako, nosio ju je bez povreda !“

Događaj sa Jarebicom nas je podspešio da se spremimo i da krenemo dalje prema Tisi.



--------------------------------------------nastavak sledi-------------------------------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1698
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 20 Nov 2018 17:56:47    Naslov: Odgovoriti sa citatom


#


Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 47-mi deo


I ponovo smo u plovidbi ... sve nadajući se brzom susretu sa Tisom i njenim obalama koje su bogate neispričanih priča, a mi smo ih se uželeli.
-„Poslednji put kada smo plovili Vlajkovačkim kanalom, zarekao sam se da više nikada neću ploviti tim vodama. I ovog puta me je obmanula topla i bistra voda na okretnici Vlajkovačkog kanala u Banatskoj Palanci i zaplovismo, a ono u kanalu nikoga da sretnemo i bez događaja iznenađenja. Dakle ... ipak je ovaj put i poslednji put naše plovidbe sa Ševom ... !” Ljilja je sedela na udobnoj tapaciranoj klupi i čitala neki roman od Mir Jam i samo je rekla :
-„Ja sam bila željna plovidbe, a gde ćemo ploviti, prepustila sam tvojoj odluci. I nemoj sada da mi se žališ !” Ništa joj nisam odgovorio, jer šta reći kada je sasvim u pravu. Ja sam otpio gutljaj hladne koka-kole iz konzerve, pogledao sam u ekran eho-sonara, a tamo nikakve novosti. I pogled mi se zaustavio u kanalu na bar kilometar pravca ispred. Uzeo sam dvogled i pogledao ... a tamo stara „Istranka”, čini mi se stoji bez pogona na vodi. I za kratko vreme sam bio pored njih. Mahnuli su mi da pristanem pored njih, što sam i učinio. Bili su to mlađi muškarac i žena i dvoje klinaca. Žena se prva oglasila :
-„Dobar dan. Molim vas da nam pomognete. Pokvario nam se motor !” Njen muž je objasnio :
-“Ustvari … motor radi, ali ne pokreće čamac … !?” Rekao sam im da se za Ševu drže rukama, a ja sam pod malim gasom pristao u obalu i ostavio motor da radi na malo jačem leru, a muškarcu sam rekao da se veže pramčano i krmeno za Ševu, što je bez reči i uradio ! Ljilja ih je pitala :
-„Dobar dan, kuda ste pošli ?” Žena, omanja crnomanjasta je temperamentno objasnila :
-„Skoro smo kupili čamac, a iskustva sa plovidbom nam manjka. Po savetu prijatelja krenuli smo niz kanal do Rama, a onda smo planirali da se vratimo uz Dunav ... !” A klinci su gledali Ljilju lepim krupnim okicama i Ljilja ih je pozvala kod nas u Ševu. Oni su odmah hteli da se prebace preko nogostupa, a njihova majka ih je zaustavila rekavši :
-“Rado ću i ja sa njima da dođem na vaš brod, ali se bojim vašeg psa … !” A Mališa ju je pogledao i prošetao nogostupom i popeo se na krovnu terasu Ševe. Mlada žena je prebacila klince u Ševu i primetila rekavši svojoj deci :
-“Bogami … pametan pas ! Video je da ga se neosnovano plašimo i ustupio nam je mesto u čamcu.” A mališani su obadvoje u glas rekli da se njih dvoje nisu uplašili psa … !? Ljilja im se predstavila i klincima je dala po sladoled na štapićima, a mladoj ženi, koja je rekla da se zove Marica, ponudila je kafu. Klinci su bili iznenađeni i zadivljeni što su dobili po sladoled na čamcu. Ljilja je stavila džezvu da skuva kafu svima nama, a ja sam brzo otkrio kvar. Pukao im je štift na motoru “Tomos-4 ks”. Zamenio sam im štift i probali smo motor. Mladen, kako reče da se zove, bio je prezadovoljan. Pošto sam video da su neiskusni na vodi, dao sam Mladenu 5-6 novih štiftova i dve šplente za elisu, da ih ima u rezervi i pitao sam ga da li je zapamtio redosled kako se menja štift. Potvrdio je da će znati da popravi, kada mu se takav kvat ponovi, a ja sam mu objasnio kako treba da plovi čamcem a da elisom ne kači dno, travu itd. Ja i Mladen smo ušli u Ševu i počastili se kafom koju nam je skuvala Ljilja. Mladen se tom prilikom požalio :
-“Moja Marica je spakovala termos, ali prazan. Verovatno je htela da uštedi kafu !” I nasmejali smo se, a Marica je objasnila da je prilikom pakovanja bila uzbuđena, jer nikada do tada nije plovila sa čamcem i desio joj se taj propust. Dok smo pili kafu, Ljilja im je pokazala unutrašnjost Ševe, jer je to Marica tražila.
-“Mladene, hoću ovakvu lađu … !” Ali i klinci su joj se pridružili zahtevu od tata Mladena. Mladen se samo nasmejao i rekao :
-“I ja bih ovakvu lađu, a ko ne bi ! Ali šta smo mogli finansijski, to sada i imamo … !?” Mališi je bilo mnogo sunca, pa se ipak spustio dole kod nas i dozvolio klincima da ga malo miluju, a onda je otišao u spavaću sobu i tamo legao. Dok smo pričali o čarima plovidbe, klinci su dobili po hladan sok, a mi odrasli smo popili po konzervu piva. U priči se ispostavilo da je danas dežurni prevodničar Mladenov stric, koga je Mladen pozvao mobilnim i rekao mu da smo mu pomogli i da uskoro stižemo na prevodnicu. I priči nikad kraja, ali svo četvoro su dobili dobronamerne savete od mene i Ljilje i zadovoljni smo se rastali, uz obećanje da ćemo se ponovo sresti i u dobru se družiti !

Bilo je popodne, kada smo uplovili u šlajz prevodnice kod Novog Bečeja. Odmah su nas preveli na nivo Tise. Kapetan prevodnice je izašao, rukovao se sa nama i zahvalio nam se što smo pomogli porodici njegovog sinovca.
-„Očekivali smo vas prošle noći. Rekoše nam da se žurite ?“


--------------------------------------------nastavak sledi-------------------------------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1698
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 05 Dec 2018 21:39:09    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 48-mi deo


Sa srednjim obrtajima motora, ušli smo u Tisu i skrenuli smo uzvodno ka Novom Bečeju. Obala je bila zauzeta ribarskim čamcima, ali i kabinašima. Ja sam se za kormilom uputio na kraju betonskim kockama uređene obale, jer tamo na travnatoj obali je bilo udobnije da sa Ševom pramčano pristanem.
-„Momo, vidi naše staro mesto je slobodno za pristajanje ... !” Obradovala se Ljilja, jer tu na tom mestu na obali, pre neku godinu smo proveli dva dana i bilo nam je odlično. Lagano sam pristao sa Ševom u obalu, a Mališa je iskočio sa prednje palube i krenuo u obilazak terena obale. Ja sam uvezao Ševu za obalu, sa za tu priliku konopcima, i sa krova Ševe skinuo rasklapajući stočić i stolice. Zatim sam seo da uživam pored voljene reke, a Ljilja mi je donela porciju voćne salate. Malo kasnije, predložio sam Ljilji da ne spremamo večeru, već da prošeta do nama znane kafane u centru Novog Bečeja i donese nam ražnjiće sa roštilja.
-„Vrlo rado i da malo prošetam gradom. Uželela sam se gradskog života malih gradova ... !“ Mališa ju je ispratio kejom obale do skretanja u park i zatim se vratio istim putem legavši na prednju palubu Ševe. Ja sam iskoristio momentalnu situaciju i podmazao osovinski vod i pregledao stanje ulja u motoru, reduktoru i kopči. Znao sam da ima, ali sve jedno sam pregledao stanje benzina u kantama i nafte u rezervoaru. Onda sam uzeo limenku hladne koka-kole i izašao sam na krovnu terasu Ševe i seo u rasklapajuću stolicu.

Nisam dugo čekao i Ljilja se pojavila rekavši :
-„Uzela sam lepe ražnjiće, ali u komšijsku poslastičaru nisam mogla da odolim a da ne uzmem sladoled. Rekla sam mu da bih rado kupila tri velika korneta, ali ješćemo ga na čamcu, a do čamca će mi se stopiti u rukama. I on mi je spakovao u kornet-porciju pa u plastičnu kesu. Vidi kako je zgodno pakovanje i još sam dobila tri male plastične kašičice. Ljilja je odmah uzela da se sladi sa sladoledom, a ja i Mališa smo se prvo osladili sa još vrućim ražnjićima, pa smo zatim uživali u sladoledu. Dugo smo te večeri sedeli u rasklapajućim stolicama sami na krovnoj terasi Ševe i razgovarali o svemu i svačemu, slušajući živu muziku iz obližnje kafane.

Ujutru smo se ja i Mališa prvi probudili. Ja sam sebi skuvao kafu i preneo sam je na krovnu terasu gde smo sedeli i uživali na jutarnjem suncu. Kada su se prodavnice otvorile, Mališi sam rekao da čuva Ševu i Ljilju, a ja sam otišao u nabavku hleba i provijanata. Kad sam već bio u pekari, pitao sam za pijacu. Rekoše mi da je pijaca nedaleko te sam je posetio. Kupio sam dobro zrele trešnje i jagode, kao i kruške i jabuke po kilogram. Velikoj lubenici nisam mogao da odolim, pa sam i nju doneo do Ševe, uz nekoliko premeštanja iz ruke u ruku. Ljilja je bila zadovoljna kvalitetom kupljenih provijanata, a ja sam startovao motor i odvezao Ševu sa obale. Krenuli smo uzvodno radujući se što uskoro ulazimo u Veliki Bački Kanal.


--------------------------------------------nastavak sledi-------------------------------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1698
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 17 Dec 2018 17:25:50    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 49-ti deo


Na velikoj krivini Starog Bečeja, naziralo se mnoštvo čamaca vezanih za obalu. Uzeo sam dvogled i pažljivo sam pogledao sastav čamaca tamo uz obalu. Bilo je Beograđana, ali i Novosađana koje sam znao sa ranijih Regata.

-„Momo, mi sada nikuda ne žurimo, pa hajdemo do krivine, da vidimo koga tamo sve ima. Imam osećaj da bi smo tamo mogli da sretnemo nekog od naših poznanika sa Regata”. Kaže Ljilja, a ja sam se naravno složio sa njenim predlogom. Mališa je razumeo o čemu razgovaramo i mrdajući repom, počeo je da cvili na prednjoj platformi. A ja sam ga tešio rekavši mu :
-„Mali ... nemoj da cviliš. Naravno da idemo do naših poznanika i znam sigurno da ćeš i ti nekoga prepoznati među njima ... !” Kada smo prominuli ulaz u Kanal, čuli smo nekoliko sirena sa čamaca.
-„Ko to od njih uključuje sirenu. Čula sam nekoliko različitih sirena ... !” Pita se Ljilja. A ja sam joj rekao :
-„Po starim dobrim pravilima, sviraju nama oni koji nas pozdravljaju i uvažavaju. A ja ću im sada uputiti odpozdrav ... ! Pritisao sam crveno dugme na unstrument tabli, a napolju se prosula zavijajuća sirena od 110 W. Svi su nam mahali, a sa belog kabinaša dvojica su nam pokazivali mesto, gde možemo stati.
-„Momo, daj mi dvogled da vidim ko su ono što nam pokazuju gde da stanemo !” Dao sam dvogled Ljilji iako sam prepoznao beli kabinaš Save Rackova iz Novoga Sada. Smanjio sam gas da smirim vodu i ne dižem talase, a Ljilja mi je kazala :
-„Momo, ono je Sava iz Novoga Sada sa još nekim čovekom koga ne poznajem ! Inače svi čamci su sa Regate. Verovatno se vraćaju. Čini mi se po vremenu da su nešto skratili svoj boravak u Mađarskoj.” Laganim gasom sam ulazio među dva kabinaša, gde su mi pokazivali rukama da uđem i rekao sam im preko megafona :

-„Pa vi mislite da je moguće da vi uživate na Tisi bez mene, Ljilje i Mališe ... !?” Lagano sam ušao na slobodnu obalu na kojoj je Mališa već iskočio i skočio u zagrljaj Aci Rackovom, koji ga je zagrlio i sa njime se okretao oko svoje ose. Ja sam izgasio motor, isključio glavni prekidač instalacije motora i sa Ljiljom smo izašli na obalu. Pozdravili smo se sa Savom i sa još desetak ljudi regataša sa kojima se znamo i neko je među njima predložio :
-„Mi znamo gde smo bili i kako nam je bilo. Hajde sada vi ispričajte nama odakle Ševa ovde i gde ste plovili ovog leta !?“ Aplauz ostalih regataša je odobrio predlog i začas se stvoriše stolice za svakog prisutnog, a ja sam predložio Ljilji :

-„Ljišo, donesi Makalana i čaše staklene koliko imaš da obeležimo ovaj susret ... !“ A Ljilja se nasmejala i ušla u Ševu.
-„Savane, dodaj svoj rasklapajući sto ... !“ A ja sam se popeo po svoj na krovu Ševe. Za kratko vreme. Ostali kada su videli šta hoćemo sa stolovima, stolicama i staklenim čašama i oni su doneli svoje stolove i stolice, ali i staklene čaše ko ih je imao na čamcu. I za tili čas bio je poredak koji se viđa, ali ipak retko se viđa na obali. Ljilja je donela i par kesa sa kockastim ledom iz komore za zamrzavanje, koja je inače malog kapaciteta i dala mi. A zatim je flašom naslužila Viski u čaše svima. Klincima je nalila koka-kole i ženama koje nisu htele Viski. Ljilja je meni dala od svega po malo, znajući da ja volim Viski sa ledom i koka-kolom. Svi su bili zadovoljni sa Viskijem, a jedan markantni i prosedi muškarac srednjih godina, koji je prihvatio Ševu i vezao joj pramčani konopac za drvo ispred, se izvinuo i rekao :
-„Izvini Momo, mene interesuje gde si nabavio ovaj Viski ?“
-„Od premijera Škotske, prilikom njegove posete Jugoslaviji, a ja sam tada radio u Sedmoj Upravi Državne Bezbednosti i prilikom odlaska posle dva provedena dana, protokolarno sam dobio taj Viski. Znam da je „Makallan 18“ jedan od najboljih Viskija u Svetu, ali zar i mi svi nismo najbolji Regataši, pa živeli u ime svih nas !“ Svi su podigli svako svoju čašu i nazdravili smo drug drugu, a prosedi muškarac je otpio i rekao :

-„Da ... ovo je original ! Znate ljudi da sada pijete Viski koji u Americi u prodavnicama košta 350 dolara !?“ Svi smo bili zadovoljni i pićem i ambijentom. I uskoro je neko od Regataša zapalio kontrolisanu vatru tu pored nas, a pričama nikad kraja do duboko u noć ... !


--------------------------------------------nastavak sledi-------------------------------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1698
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 31 Dec 2018 23:48:11    Naslov: Odgovoriti sa citatom


#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 50-ti deo


Ujutru me je Mališa probudio, istrčavši sa kreveta pa kroz čamac na prednju palubu Ševe. I čuo sam poznati glas. Sava je razgovarao sa Mališom, a onda sam i ja ustao. Kako sam se pojavio, Sava me je pozvao :
-„Dobro jutro Momo. Hajdemo kod mene na čamac. Skuvao sam kafu, ali ne mogu da je pijem sam. Nije mi gušt.“ Hteo sam da pogledam u zidni sat, da vidim koliko je sati, pa sam odustao. Vidim da je mnogo rano, jer ni jednog Regataša nema na vidiku, čak ni ranoranioce nema. Prešao sam na terasu Savinog čamca, a Mališi ništa nije bilo interesantno i vratio se u spavaću sobu Ševe i nastavio da spava. Sava je doneo sunđere na kojima smo seli, jer njegova terasa je otvorenog tipa, tako da su mu sedišta hladna i mokra od rose. Nalio je i sebi i meni kafu, a ja sam ga pitao :
-„Savo ... plovili smo nekoliko Regata zajedno i ranije nisi tako rano ustajao. Šta ti je jutros ?“ A Sava je srknuo kafu iz šolje i kaže :
-„Druga je nedelja kako Regata traje. A u narod je ušlo neko nepoverenje zbog prošlogodišnjeg bombardovanja i ratnog stanja i sve vreme niko sa nikim da založimo vatru i sednemo uz čašicu i porazgovaramo ko ljudi. I vas troje da niste sinoć došli i pokrenuli nas, isto bi bilo kao i prošle dve nedelje, svako bi u svom čamcu malo sedeo i onda na spavanje. A sinoć ono ti i Ljilja dođoste, pa nas pokrenuste, ne toliko pričom, no svi su željni starih vremena, a Ljilja iznela viski i svima ste ga ponudili. I bi i vatra i razgovor do kasno u noć. Uostalom tako smo se mi Regataši družili pre ovog glupog raspada Jugoslavije i bombardovanja koje je bilo tragično za sve one ljude koji su ostali bez svojih voljenih, a uvredljivo za sve ostale koji su u duši Jugosloveni. I bilo mi je tako lepo, da i kada sam legao da spavam, nisam mogao da zaspim i evo nas pijemo kafu, a meni je lepo u društvu sa tobom.“
-„E moj Savane ... U vreme bombardovanja ja i Ljilja i naš Mališa, bili smo u Minsku u Belorusiji i u Bukureštu u Rumuniji. Prirodom posla, upoznali smo se sa mnogim ljudima Belorusima i Rumunima. I kada je bombardovanje počelo, znaš da su nam mnogi Belorusi i Rumuni nudili svoje stanove i svoje kuće u gradu i na selu i tražili od nas da dovedemo naše prijatelje i rodbinu iz Srbije i da nastave život u miru u Belorusiji i u Rumuniji. Mene lično je sam čin bombardovanja povredio i podcenio do te mere da im do kraja svog života neću moći da im oprostim.“
-„Ja sam takođe tvog mišljenja, a imamo i drugare istomišljenike ... Nemanju i Stanu iz Kaluđerice. To je onaj sedokosi, koji ti je pridržao Ševu kada si sinoć došao ovde u obalu. On i njegova žena su iz Kaluđerice, a radili su zadnjih 35 godina u Nemačkoj. Posle bombardovanja su se pokupili i vratili se ne želeći da služe i rade za neprijatelje. Ja sam proveo ovih 15 dana sa njima i mogu ti reći da su dobri ljudi !“

Izlazak sunca smo propratili ćuteći, ali smo uživali u rađanju sunca.


--------------------------------------------nastavak sledi-------------------------------------------------------



Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1698
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 20 Jan 2019 19:37:16    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 51-vi deo


Prvi sunčani zraci su me zatekli kako sanjivim očima gledam lakat krivinu reke Tise kod Bečeja i zamišljeno kažem ja Savi :
-„Interesantan je ovaj deo okoline Bečeja ? Dva fenomena na jednom mestu. Dakle prirodni fenomen i reka Tisa koja je svojim tokom napravila ovako naglu krivinu, koja se kao takva ne sreće na drugim rekama ovakvog vodenog kapaciteta ! I drugi fenomen je Bački Kanal, inače ljudskih ruku delo, koji se ovde uliva u Tisu. Kanal je interesantan po tome što je sakupio plitke vode mnogih bara i močvara i koristeći korito drevne reke Mostonge, postao je plovno veoma aktivan kanal.“ Sava, kao da se probudio, otpio je kafu i rekao :

-„Još je interesantnije što desna obala izdržava ovako veliku vodu već mnogo godina. A Kanal je svake godine sve više i više zagađeniji. Razvoj industrije u gradovima gornjeg toka Kanala, sve više zagađuje sporo tekuću vodu Velikog Bačkog Kanala. Razne komisije su utvrdile da se u Kanalu nalazi preko 4oo.ooo metara kubnih zagađenog mulja sa teškim metalima, derivatima nafte i patogenim bakterijama. To je strašno. U naseljenim gradovima i selima oko Kanala se priča da je Kanal postao izvor kancerogenih zagađenja životne sredine.“ A ja sam zainteresovan pitao Savu :

-„Pa dobro Savo, vaše pokrainsko rukovodstvo je dalo predlog da Veliki Bački Kanal se koristi u turističke svrhe ! pa smo i ja i ti sa Regatom „Ilustrovane Politike“ i sa preko hiljadu ljudi se provodili više godina, vezano po nedelju do dve nedelje dana pretežno u Velikom Bačkom Kanalu. Pa i sada sam planirao da uplovim i da se bar desetak dana zadržim u tom kanalu !? A ti i tvoji pokrainci ćete reći da neznate istočnike tih i tolikih zagađenja !?!“ Sava je sagnuo glavu i zatim mi je rekao :

-„Ma znamo svi koje su fabrike zagađivači Bačkog Kanala. Najveći zagađivači su pored ostalih manjih zagađivača fabrike iz Kule, a to su za preradu kože „Eterna“, zatim „Istra“ fabrika metalne galanterije takođe iz Kule. Onda, fabrika štofova „Sloboda“ iz Kule, pa fabrika šećera „Bačka“, onda mesna industrija „Karneks“ iz Kule. Zatim svinjogojska farma „Farmakoop“ Kao i firma jestivog ulja „Vital“ iz Vrbasa ! Onda tu je fabrika šećera „Crvenka“ iz Crvenke, kao i fabrika alkohola „Panon“ i fabrika keksa „Jafa“ iz Crvenke. Tu su iz svih ovih gradova i komunalne otpadne vode itd. Svi mi Momo znamo ko su zagađivači Velikog Bačkog Kanala, ali filteri su preskupi, a u tim fabrikama radi pola Bačke. I hajde ... kako da zatvorimo taj slučaj ... !?” Pitao me je Sava, a ja sam ustao, otpio poslednji gutljaj kafe iz šoljice i rekao sam Savi, a ovog puta već smo glasno razgovarali ... !


--------------------------------------------nastavak sledi-------------------------------------------------------



Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3, 4
Strana 4 od 4

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Portal NA VODI © 2016