forum
NAUTIČKI FORUM
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

MALIŠA - Ljubimac i drug na čamcu
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeci
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1659
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 08 Jun 2017 12:18:45    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 14-ti deo

Dodao sam 2/3-ski gas i Perkins je „zapevao”, a Mališa je i dalje stajao na prednjoj palubi i sa pažnjom posmatrao kuda sada idemo. Za nekih 40 minuta bili smo kod ušća Tise u Dunav. Pogledao sam na zidni sat, a sat je govorio da je vreme ručku. Istog momenta sam odlučio da svratimo u Slankamen u šlep-kafanu "Akapulko" i da tamo ja i Mališa ručamo. Prvi problem sam rešio, prateći loše obeleženi naper i ploveći paralelno sa naperom, skoro do 5o metara od obale Slankamena. Zatim sam se provukao pored usidrenih čamaca i doplovio sam do šlep-kafane i oslonio bok Ševe na bok šlepa, a zatim sam vezao pramac i krmu za stabilne bitve na šlepu. Krov Ševe je bio na nivou terase kafane i nekoliko ljudi koji su sedeli na terasi i ručali, obratili su pažnju na mene Mališu i Ševu. Konobar se naslonio preko ograde i kaže mi:
-“Izvinite, ali tu gde ste sada, zabranjeno je pristajanje i boravak !”
-„Reci gazdi Nikoli Mrđanovu da sam u prolazu i hoću da ovde ručam i odmah odlazim dalje za Krčedin.” I u isto vreme se pojavio Nikola sa svojim rođenim bratom i obojica su se rukovali sa mnom. A ja sam prokomentarisao :
-“Znate li vas dvojica da sednete i odmorite dušu ? Ja znam da ste obojica perfekcionisti i da ne verujete u kvalitet odrađenih poslova drugih ljudi. I ja im ne verujem takođe, ali dajte sebi 10 minuta odmora i budite bar na kratko gosti u vašoj kafani !?”
-„Upravo su nam tih 10 minuta istekli i idemo da sačekamo majstore iz „Brodogradilišta” iz Beograda. Dolaze da nam srede transmisiju ovog broda, koji smo skoro kupili !” I pokazao mi je rukom na jedan stari brod koji je „visio” na sidru.
-“Bravo … taj brod mi liči na brod za ekskurzije … bravo i za ugostiteljstvo, kojim se vas dvojica bavite !” I mahnuli smo drug-drugu rukom. A ja sam se popeo na krovnu terasu Ševe i rasklopio sam stočić i stolicu, a preko stola sam stavio platneni stoljnjak. Konobar je ponovo došao i pitao me šta ću da ručam ? Naručio sam riblju čorbu, jednu šopsku salatu i dve Leskovačke pljeskavice.
-“Hoću da vas upozorim, da su pljeskavice velike i da će vam jedna biti dovoljna … !”
-„Hvala vam, ali ipak vi donesite dve pljeskavice !” Ljudi koji su tu na terasi ručali, sa interesovanjem su me pogledali, ali bez komentara. Sišao sam sa terase dole u unutrašnji prostor Ševe i iz frižidera sam uzeo jedno hladno pivo i za Mališu sam izneo na krovnu terasu dve činije. U jednoj sam nalio pijaću vodu i Mališa je odmah prišao i probao je, a onda je legao na svoj frotir, a ja sam seo u stolici za stolom i otvorio sebi konzervu piva.
Uskoro je došao konobar i doneo mi porciju riblje čorbe i u dva plitka tanjira po jednu veliku pljeskavicu. Zatim je doneo salatu i u korpici narezani hleba. Probao sam pljeskavicu i bila je jako vruća. Onda sam probao čorbu i bila je vruća, ali taman da se jede. Čorba je bila izuzetna i po mome je ukusu. Prazan supeni tanjir sam stavio u stranu, otpio gutljaj hladnog piva i uzeo sam jedan tanjir sa pljeskavicom. Probao sam parče pljeskavice i bila je još uvek vruća, ali taman da se jede. Naseckao sam je na parčiće i stavio ih u Mališinu porciju. Spustio sam je pored njega, a on je odmah ustao i tako lepo se najeo. Zatim je prišao porciji sa vodom, nalapao se i opet legao na frotir. Sa terase kafane čuo sam smeh i instiktivno sam se okrenuo da vidim čemu se smeju. Smejao se i jedan “brka” koji je sedeo za stolom sa ženom i dvoje dece i on mi se i obratio :
-„Izvinite što se smejemo, ali kada ste vi naručili dve pljeskavice, a mi smo ih već jeli i naravno znali smo kolike su, a onda ste na primedbu konobaru rekli da on ipak donese dve pljeskavice, mi smo se začudili. A sada kada smo videli da ste jednu pljeskavicu namenili svom drugu Psu, nama je tako drago i smejali smo se sebi jer nismo mogli da predpostavimo da je jedna pljeskavica za Psa.” A onda sam im ja odgovorio :




-„Moj drug Mališa je rođen 15 Marta, a od 01. Aprila je stalno na Ševi sa mnom i radi smo što se družimo zajedno.” Mala devojčica se nije mogla uzdržati :
-„Blago njemu ! On se hrani pljeskavicom !” A ja sam joj odgovorio :
-„Ha ... kod nas se svašta dešava ! Koliko puta smo večerali i ja se onda bavim ribolovom sa mrežama, a on za to vreme čuva Ševu. I ja dođem oko 23h da se malo odmorim, a on me gleda svojim znanim pogledom ( hoće da jede )! I onda ja spremim svežu ribu i ispržim je na tiganj i tada jedemo zajedno ! A kada smo u Beogradu na Konjskom Ostrvu, ujutru zna da dođe moja tašta i obavezno nam donese ¼ burek sa sirom meni i ¼ burek sa mesom Mališi.” Svi su se smejali od radosti, a gospođa mama me je pitala :
-“Čime ga inače hranite ? Ne verujem da jede sa vama čorbu !?” A ja sam odgovorio :
-“Mogu vam reći da čorbasto obožava. Voli da jede kokošju supu. A inače jede skuvana pileća leđa u voli teletinu. A moja supruga mu često napravi pljeskavice od mesa riba Bucova ili Tostolobika. Onda pljeskavice razdeli sa plastičnom folijom i stavi ih u friz. Kada treba da ih Mališa jede, onda ja nekoliko onako zamrznutih pljeskavica stavim na tiganj sa sasvim malo ulja i ispržim ih. Verujte da sam i ja mnogo puta sa njim jeo te Mališine riblje pljeskavice.

====================nastavak sledi=================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Sre, 20 Sep 2017 18:55:14, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1659
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 12 Jul 2017 07:46:25    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 15-ti deo

Ispratili su nas oduševljeni ljudi sa terase restoran-broda, a mi smo zaplovili laganom plovidbom naše Ševe. Ja sam bio za kormilom, a Mališa je stajao na prednjoj palubi i mahanjem repa otpozdravljao prisutne na svojim čamcima. Lagano sam se spustio do prvog napera koji mi je smetao pri izlasku-ulasku na plovni put i sa posebnom pažnjom sam zaplovio “bočno” pored napera, a preko dela Dunava, do njegove leve strane, gde je i plovidbeni put. Širina Dunava je pozitivno uticala na moje i Mališino raspoloženje i veselo smo zaplovili uz Dunav.

Prošli smo pored Slankamenačke Ade, na čijem smo gornjem špicu mnogo puta noćili i nastavili smo kretanje pored Velike Ade, koju je kao Veliku Adu od močvarnog terena delio mali Dunavac. Iste takve sreće je i Ločka Ada, dok je peščano Ostrvo Janda sasvim regularno peščano Ostrvo Dunava. Podsetio sam Mališu na naš zadnji boravak na Adi Jandi, gde smo imali odličan uspeh u ribolovu, a od našeg prijatelja ribolovca smo dobili vrući hleba ispečen ispod “sača”! Na Ločkoj Adi je bilo nekoliko šatora, ljudi koji su na tom mestu redovno u društvu kampovali.

Lepo vreme bez vetra, učinilo nam je da smo brzo stigli do našeg planiranog odredišta, a bilo je to ušće Gardinovačkog Dunavca, pored velike Bare Zatonja, koji su u sklopu sa velikom Krčedinskom Adom. Ušao sam lagano do malog pešćanog spruda po sredini Dunavca i zaustavio sam pramac Ševe na široki pojas peščanog tla. Mališa je uvek voleo da trči po pesku i s’radošću je iskočio na čisti pesak, prosto skačući po njemu i kopajući prednjim šapama tamo gde su se voluharice sakrile. Velikim čekićem sam nabio šipove na određena mesta na sprudu. Zatim sam za šipove vezao Ševu, tako da joj ni iznenadna Salauka ne može ništa ! A onda sam čunom pošao rukavcima po drva na teritoriji unutrašnjosti šumovitog dela Krčedinske Ade.

Oduševilo me je prisustvo Roda po travnatom i vlažnom terenu Ade, ali i Čaplji pored same obale, koje su lovile sitne ribice i razne bubice gacajući po plitkoj vodi barskog dela Ade. A drva … jeste da sam ih našao malo dalje od ušća Gardinovačkog Dunavca u Dunav, ali bilo ih je mnogo i uzeo sam samo onoliko, koliko mi je za sledeću noć bilo potrebno da skuvam meni i Mališi večeru i da uživamo u noći pored tihe vatre. Mališa je na moj poziv uskočio na prednju platform čuna i krenuli smo ka’ našoj Ševi.

Letnje vreme i dugi i topli dani, a mi na Dunavu u poseti Dunavskim biserima … ( adama i obalama ) i skoro za svaku obalu i za svaku Adu se može ispričati priča, ili više priča … različitih … ! Promenio sam motor na čunu i umesto "Tomosa-4" stavio sam "Džonsona 9,9"! Neka se nađe, jer mi smo ovde na tuđoj teritoriji ... !

====================nastavak sledi=================


Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji put izmenio seva-2 dana Sre, 20 Sep 2017 18:56:09, izmenio ukupno 3 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1659
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 08 Avg 2017 10:17:55    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 16-ti deo

Mališa je utrčao u Ševu i otuda se čulo glasno “lapanje” vode. Bio je žedan, a nisam ga kao malog naučio da pije Dunavsku vodu, odnosno rečnu vodu kada je žedan. A onda je Mališa istrčao na obalu ostrva i zalajao je kao da se brani od nekoga. Preko puta kanala na drugoj obali, pojavilo se desetak krava i nekoliko magaraca. Gledali su u nas, verovatno očekujući da im damo nešto za jelo. Pozvao sam Mališu i rekao sam mu da ne laje, jer smo mi na tuđem terenu. Mališa je prestao da laje, ali i dalje nervozno je šetao ispred Ševe. A ja sam se setio da prošle godine kada smo boravili i spavali dve noći na istom ovom mestu, bila je visoka voda i stanovnici Ade nisu mogli da dođu do nas. Sada je omanji vodostaj i prostor za šetnju po Adi je mnogo veći, te su i krave došle do nas. A to znači da moramo da promenimo mesto boravka i to odmah. Sprud … iliti peščano ostrvo, na par stotina metra od leve obale Dunava, bilo je idealno mesto za “vez”, a da su mi sve mreže “na oku”! Startovao sam motor Ševe i uključio sam kopču da “gura” obalu, a zatim sam razvezao konopce, povadio sam šipove i sve lepo sam složio na krov Ševe. Pogonom u nazad sam odlepio pramac Ševe od obale i zaplovili smo uzvodno ka’ peščanom sprudu. Mališa je bio raspoložen i stalno je mahao repom levo-desno. Pratio sam dubinu vode ispod Ševe na ekranu dubinomera i kada sam došao do peščanog spruda, laganom vožnjom sam ispitivao gde je plićak, a gde je odgovarajuća dubina za pristanak Ševe u obalu spruda. Pristao sam uz obalu spruda na odgovarajućem mestu ( nešto malo sa levog boka spruda ) i ostavio Ševu pod malim gasom da “gura” obalu, a ja sam se prihvatio šipova i velikog čekića i nabio šipove u pesak na odgovarajuća mesta. Zatim sam uzeo konopce ( vezove ) i vezao Ševu za šipove. Onda sam ušao u Ševu, stao za komandnim mostom i ubacio sam kopču u nazad, a zatim dodao jači gas. Ševa je lagano skliznula sa obale i “poklonila se”. To je bilo dovoljno da sam siguran u vez ! I izgasio sam motor Ševe. Na peščanu platform sam izneo rasklapajući stočić i stolicu, kao i veliki rasklapajući suncobran sa teškim postoljem. Ušao sam u Ševu i skuvao sebi kafu, a u Mališinu porciju sam nalomio “Pti Ber” keks i sve to zalio hladnim mlekom. Za to vreme je Mališa landarao po sprudu, verovatno tražeći voluharice. Izneo sam kafu na stočić, a Mališi sam pored stočića u hladovini prostro njegov frotir i pozvao sam ga. Došao je i dok sam ja pijuckao kafu, on je sa radošću lapao hladno mleko i ukusan keks u njemu. Okolina je bila predivna, a duvao je blagi vetrić, tek toliko da ne bude sparno. U rasklapajućoj stolici mi je bilo tako udobno, da sam malo i zadremao. Probudio me je teški rad dizel motora jednog Nemačkog gurača, koji se nedaleko od nas mučio krećući se uzvodno. Kada sam ustao iz stolice, gurač se jakom sirenom oglasio u pozdrav, a ja sam pogledom potražio i kada sam video dvojicu u komandnom mostu, kako mi mašu rukama i ja sam podigao obe ruke i mahao im. I Mališa je stajao i gledao u pravcu gurača, mašući repom. Više mi se nije spavalo, te sam ušao u čun, sa namerom da eho-sonarom pregledam mesta na kojima sam planirao da podavim mreže. Startovao sam motor i uključio sam „eho-sonar”. Mališa je ponovo hteo da pođe sa mnom, ali sam mu ja rekao da ostane pored Ševe i čuva je od mogućih neprilika. Seo je ispod suncobrana i pratio me pogledom gde odlazim.

U levoj ruci sam držao ekran sonara ispred sebe, a u desnoj ruci sam držao ručicu gasa Džonsona 9,9. I krenuo sam po vodi tamo gde sam predpostavljao da je dubina “dobra” za davljenje mreža od 1,60 metara i od 3,60 metara dubine. Bio sam zadovoljan što se pokazalo onako kako sam i predpostavio, da ću mreže od 3,60 metara dubine, daviti pored strme obale Ade, preko puta desne obale Dunava. A mreže od 1,60 dubine, rešio sam da ih podavim duž peščanih plićaka, a popreko po toku Dunava. Još malo sam se prošetao sa sonarom između Ada Krčedinskih i onda sam ostavio sonar u svoju kutiju, a sam sam ustao i rukama mahao Mališi. On je to shvatio, kao da ga zovem i skočio je u vodu, ne razmišljajući koliko smo daleko drug od druga. Nasmejao sam se i dodao sam pun gas ploveći mu u susret nizvodno. Pre nego smo se sreli … smanjio sam gas i usmerio čun pored samog Mališe. Ustao sam i sagao sam se prema vodi. Ruke sam zaronio u vodu i kada mi je Mališa bio između ruku, uhvatio sam ga i izneo iz vode. I pri’tom sam ga poljubio u čelo, a on me je liznuo po obrazu i spustio sam ga na patos čuna. Onda se on istresao od vode i popeo se na prednju palubu čuna, odakle je gledao široki Dunav i uživao kao i ja dok smo plovili ka’ Ševi.


====================nastavak sledi=================


Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji put izmenio seva-2 dana Uto, 05 Sep 2017 08:35:29, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1659
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 22 Avg 2017 08:53:32    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 17-ti deo

Pristao sam sa čunom pored leve strane Ševe i za njene bitve zakačio i prednji i zadnji vez čuna. Zatim sam sa krmene platforme Ševe uzimao po jednu kašetu i stavljao je na prednju platformu čuna, od kuda sam razvlačio mrežu i slagao je na patos čuna, počevši od prednje podpalube pa svaku sledeću mrežu nazad ka’ srednjoj pregradnoj dasci čuna. Donjaku sam slagao pored leve, a gornjaku pored desne strane čuna. Složio sam četiri mreže, svaka dugačka po 50 metara i duboka 3,65 metara. Na početku i na kraju svake mreže, vezao sam po praznu od ½ litara plastičnu flašicu od kisele vode, koje su imale za zadatak da podignu krajeve gornjake mreža prema površini reke. A pošto dubina vode na peščanim sprudovima je bila maksimalno 2,5-3,0 metara, svaka mreža je komotno i maksimalno zatvarala prostor tamo gde je bila podavljena. Podavio sam tri mreže, a sa četvrtom sam napravio eksperiment. Naime, četvrtu mrežu sam podavio ubeđen da ću imati uspešan lov naredne noći. Odnosno, pregradio sam prostor između dva spruda. Bio sam ubeđen da je to dobro mesto da podavim mrežu, iako za to nisam imao nikakve ranije informacije ! Na podavljenim mrežama, postavio sam po 4 obeležavajuće sijalice učvršćene sa štipaljkama na svakoj mreži. Uskoro se spustila noć, a ja uveren da prema intenzitetu da se lampe sa mreža vide gledano sa Beške mosta. Mališa se popeo na krovnu terasu Ševe i otuda mu je bilo interesantno da posmatra svetlo sijalica, a znajući da su vezane za mreže, ja sam bio uveren da je on znao razlog lampi na mrežama i zato ih je i posmatrao.

Vetrić koji je lako pirio, odredio mi je mesto sa koje strane ću ložiti vatru. Cilj imati vatru na ostrvu je da mogu da spremim večeru za mene i Mališu, ali i da ne napunim Ševu sa dimom od vatre. Sve sam podesio onako kako valja i izneo stolicu-ležaljku i rasklapajući sto ispred Ševe, a nedaleko od vatre. Zatim sam skinuo sa krova Ševe tronožac za kotlić. Mališa me je gledao sa krovne terase, naslonivši glavu na njegove prednje šape i vetovatno je razmišljao da ćemo opet jesti prženu ribu. Zašto da ne i ja je volim, međutim ... ovog puta sam rešio da napravim kačamak i da ispržim u tiganju na svinjskoj masti dimljenu slaninu od svinje, koju ću zatim da isitnim na sitne parčiće i da ih na kraju pomešam sa vrućim kačamakom, koji svakako mora da bude žitak.

Noć je ovog puta bila tamna, tako da sam uzeo čaklju sa Ševe i zaboo je u pesak, a na njenom suprotnom delu vezao sam fasonglu i sijalicu od 100 w a 220 v. Uključio sam mali agregat „Honda – 350 w”, koji se skoro nije čuo kada radi. A svetlo se na daleko videlo, a pre svega oko Ševe ( kao na Terazijama )! Mališa je samo posmatrao dok sam ja instalirao lampu i startovao agregat, ali nije silazio sa krova već stalno je posmatrao okolinu Ševe. Ja sam prvo da ne kažem oprao, već sam oplaknuo kotlić od prašine, a onda sam nalio vodu iz kanistera, onoliko koliko je bilo potrebno da nam se skuva kačamak od belog kukuruza. Zatim sam uzeo kutiju sa kamenom solju i par puta uzevši među prstima stavio sam sol u vodu u kotliću. Vatru sam založio već spremljenim suvarcima, koja je se brzo razgorela, a kroz vodu u kotliću počeli su da prolaze mali mehurići vazduha. Mališa je pratio okolinu, a po kad-kad pogledao bi odozgo sa krova kako napredujem sa kačamakom.
Noć je bila veoma prijatna. Mesec se jedva malo otvorio, a zvezde su ukrašavale nebo. Pesma Ćuka je odzvanjala okolnim vrbacima, a i Sove su se oglašavale, tako da smo ja i Mališa uživali u ambijentu noći na sprudu Dunava. Voda je provrila i ja sam uzeo dugačku drvenu varjaču i sa velikom kašikom sam rastresao nad vodom brašno, a varjačom sam mešao vodu sa brašnom u krug. Masa u kotliću je počela da se formira i kroz nju su „pućkali“ vazdušni mehurovi. Prestao sam sa dodatkom brašna i zadržao se na kuvanju kačamaka. Kačamak je uskoro bio gotov i ja sam kotlić sa tronošcem sklonio u stranu, a na vatru sam stavio mali tronožac i na njemu veliki gusani tiganj. U tiganj sam stavio dve vršne kašike svinjske masti, a onda na sitno naseckanu svinjsku dimljenu slaninu sam takođe stavio preko još ne razgrejane masti. Nekoliko suvaraka sam dodao i slanina u tiganju je počela da cvrči. Širio se izuzetan miris pržene slanine, pa je i Mališa ustao i nagnuo glavu prema meni. Ja sam se nasmejao, jer su mu uši visele nad njuškom i smešno je izgledao.

Velikom kašikom sam „nakopao" kačamak u moju veliku porciju i u Mališinu porciju. Zatim sam kašikom iz tiganja vadio rastopljenu mast sa reš isprženim parčićima svinjske dimljene slanine. Onda sam sve to dobro izmešao i ostavio da se hladi. Mališa više nije mogao da izdrži i sišao je sa krova kod mene pored stola i gledao me pravo u oči. A ja sam mu rekao :
-„Lolo, moramo obojica da malo sačekamo da nam se kačamak prohladi. Toliko je vruć da ga je nemoguće jesti !" Mališa je nekoliko puta mljacnuo ustima i ponovo se popeo na krov Ševe, razgledajući okolinu.


====================nastavak sledi=================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1659
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 05 Sep 2017 10:03:20    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 18-ti deo

Primetio sam da Mališi smeta lampa koju sam instalirao na čaklji i kada sam je izgasio, Mališa je poskočio radujući se. Onda sam uključio sijalicu u Ševi postavljenu na plafonu kod komandnog mosta. Funkcija svetla je bila odgovarajuća, a Mališa je sa krovne terase video mala svetla na mrežama. Izneo sam i moju i Mališinu porciju na krovnoj terasi Ševe, a sebi sam još i poneo hladnu koka-kolu. Kašikom sam izrezao mekani kačamak sa uprženom slaninom i svinjskom mašću koja se razlila po čitavom kačamaku i spustio je pored Mališe, koji je odmah počeo da jede ukusni kačamak. Porciju za vodu sam mu napunio pijaćom vodom iz kanistra i onda sam i sam seo da jedem. Ukus je bio baš onakav, kakvog sam najvše voleo i ostala mi je ta večera u dugom sećanju.
Spremio sam sebi u šolji za mleko, veliku tursku kafu i onda sam izgasio “Hondu” agregat i Ševa se sjedinila sa bojom noći. Na krovnoj terasi sam se smestio u rasklapajuću stolicu-ležaljku, a na stočić pored sebe sam stavio konzervu koka-kole i šolju velike kafe. Blagi vetrić noseći miris Dunava milovao mi je lice i tako sam imao prijatni osećaj, da mi je boravak na krovu Ševe u noći bio prosto događaj za uživanje. Sa Beška mosta su se čuli zvuci pretovarenih kamiona, ali i po nekog auta preuređenog u sportsku verziju. Iz topoljaka sa dela Krčedinske Ade, po kad-kad se čuo huk Sove i kliktanje Ćuka, što je stvaralo ambijent još zanimljivijim. Signalne lampe na mrežama su sa Ševe lepo vidljive i Mališa ih ne ispušta iz vida.

U neko vreme noći, plovnim putem pored Krčedinske Ade, prošao je Nemački gurač sa dve velike barže pred sobom. Sviđao mi se njegov rad motora. Prepoznao sam stari sporohodni dizel motor, koji je imao svoj nepogrešivi takt i ritam i prosto ga je bilo lepo slušati. A nešto kasnije, verovatno sam bio malo zadremao, kada se Mališa koji je inače ležao preko mojih nogu, trgao se i ja sam otvorio oči i video zvezdu padavicu. Napravila je dugi vatreni trag, čiji se odbljesak i kod nas primetio. Nagnuo sam se i pomilovao Mališu po glavi, na šta je on uzdahnuo, ustima mljacnuo i ponovo legao na svoj sunđer sa frotirom preko. A ja sam posmatrao zvezde, koje su tako lepo sijale, a mnoge manje među njima i treperile. U tako lepom “Zvezdanom orkestru”, koje su različitih veličina, a svaka veličina predpostavljam ima svoj ton, tako da je šteta što mi ljudi ne čujemo tu “Zvezdanu muziku”. I pitam se šta stimuliše pojedine zvezde da se premeštaju iz tog lepog zbora.

Negde pred zoru, Mališa svojim reskim lajanjem me je probudio i ja sam primetio crnu senku kod jedne od mreža. Skočio sam sa krova Ševe u čun, otkačio ga i Mališi koji se već našao u čunu, rekao da izađe iz čuna i ostane na Ševi da je čuva. Nije mu bilo prvo, ali je poslušao, a ja sam pod punim gasom “Džonsona 9,9” pojurio prema “crnoj senki”! Čovek sa nekim starim čunom i sa “četvorkom” na njemu, bacio je deo mreže koju je bio podigao iz vode u svoj čun i počeo da beži ka’ mostu. Lako sam ga stigao i sa jakim farom uperenim u njega, prišao sam mu sa njegove desne strane i odgurnuo sam ga čunom u levo, tako da je izgubio volju da beži. Stao je i gledao je u mene. Nisam hteo da ga pitam zašto je krao mrežu, jer bi me lagao, a laži ne volim da slušam i rekao sam mu da se vrati i da bačenu gomilu mreže razvuče i podavi je kako je stajala pre nego što ju je on sabrao. Pokazao sam mu jasenovo zavozno veslo i rekao sam mu još i neke reči koje nisu za ovaj tekst, ali su bile jako uverljive i odmah se vratio do bačene mreže i krenuo je da je razvlači bez reči. Napravio sam manevar sa nizvodne strane i pramcem sam pridržavao njegov čun da ga ne nosi voda dok je on razmršavao mrežu u kojoj je bilo puno riba pa se zamrsila. Upozorio sam ga da ne sme da kida okca mreže, ali bio je vešt u razmršavanju i brzo je postavio mrežu kako je i stajala pre njegove intervencije.
-“A sada idi od kuda si došao i nemoj da se više srećemo !” Rekao sam mu i odgurnuo sam mu čun u stranu, a on je startovao “četvorku” i rekao :
-“Hvala ti Ševo. Bio sam ubeđen kada si me stigao na vodi, da ću dobiti neko veslo po leđima. Još jednom ti za to hvala i postaraću se da se više u ovakvoj situaciji ne viđamo !” I otišao je prema mostu, a ja sam se u širokom krugu vratio do Ševe i kada sam pristao uz njen levi bok, Mališa je skočio na mene sav srećan što sam se vratio.
-“Mali, odoh ja sada da odspavam jednu partiju, a ako neko dođe do mreža, ja znam da ćeš ti lajati … !”

====================nastavak sledi=================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Pon, 13 Nov 2017 08:46:47, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1659
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 15 Sep 2017 08:40:18    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 19-ti deo

Ja sam spavao u spavaćoj sobi, a za Mališu znam da je spavao na krovnoj terasi, jer kada je zalajao, on je noktima svojih šapa zagrebao lim po krovu terase, a to je i mene probudilo. Mališa nije prestajao da laje i kada sam ja izašao na zadnju platform. On je takođe stajao na zadnjoj platformi, oslonjen prednjim šapama na ogradu platforme. Na desetak metara od Ševe, stajao je jedan čovek sa napuštenom bradom i u veoma prljavoj odeći. Ne znam da li je njegova takođe prljava šiklja ili njegova odeća, ali jako je smrdelo na pokvarenu ribu. Ćutao je, a ja sam rekao Mališi da više ne laje, a srdljivca sam pitao šta hoće ? Odgovorio je da je on ribočuvar i dali ja imam dozvolu da mu je pokažem. A ja sam bio ubeđen da je neki prevarant i prema njemu tako sam se i poneo :
-“Ti si ribokontrolor ?… Koje oblasti Dunava i kako se zoveš … ?” Čovek je prvo ćutao, a onda je progovorio :
-“Kako koje oblasti ? Pa čuvam Dunav ovde oko Krčedinske Ade !” A onda sam mu ja održao predavanje :
-“Vidiš kakav ja motor na čunu imam i da mi pobegneš nemaš šanse. Ako samo još reč progovoriš, dobićeš ono šta i zaslužuješ. A sada se gubi odavde, jer ako se ja iznerviram, nećeš stići ni da odeš odavde !?” I ušao sam u Ševu sa namerom da skuvam sebi kafu, a dripac je otišao prema Krčedinu. I dok sam pio kafu na krovnoj terasi Ševe, pitao sam samoga sebe : “Šta je ovo noćas ovde na Krčedinskom potezu ? I koji su ovo ljudi i ko li ih dovede, jer iz ove okoline nisu i nikada ih ranije nije bilo !?”

Sedim na terasi Ševe i sa guštom pijem tursku kafu iz male šoljice. Iz obližnjih vrbaka se čuje cvrkut i pesma ptica, a sa Istoka se u nebo diže dan …! Žućkasta svetlost na horizontu, najavljuje sunčani dan na vedrom nebu. Po mirnoj vodi Dunava ribe iskaču iz vode i kupaju se, kako mi ranoranioci-ribolovci nazivamo riblje skokove iz vode. Na Dunavu nema plovila, tek dole kod Ločke Ade neki ribar prelazi Dunav i ovde mu se jedva čuje “Tomos”. Ja sam ispio kafu i pola čaše gustog soka od višanja i spustio sam se u čun sa namerom da idem i povadim mreže. Mališa je stajao na nogostupu Ševe i čekao samo moj mig da bi skočio u čun. On obično u ovakvim situacijama ostaje na Ševi ( da je čuva ), a ja sam pogledao okolinu i osim krava, konja i magaraca na obali Ade u okolini nije bilo žive duše. Otkačio sam čun i Maiši rukom pokazao prednju palubu čuna. On je s’toliko radosti skočio na palubu čuna i nije mogao da izdrži, a da mi ne pruđe i skoči i zagrli mi noge. Startovao sam “džoniku” i pošli smo ka’ najdaljnoj mreži. Prišao sam bovi … uzeo je u ruke i isključio lampu na njoj, a onda sam je stavio pored prednje palube i počeo sam sa izvlačenjem mreže. Štuka od oko 4kg je otvorila prijem ostalih riba iz mreže. U mreži je bilo i bele ribe i to najviše Deverika iz Tise, a između Smuđeva i Smuđeva Kamenjara, ne znam kojih je bilo više. Ispolcem sam nalio polovinu prednjeg dela čuna i obezbedio ribama život. Uglavnom sve mreže su bile jednako posećene i čekao me je ozbiljan posao vađenja riba iz mreže, ali priznajem … sa zadovoljstvom.

Dodao sam gas Džoniki i mada je čun bio opterećen, poleteo je nizvodno prema Krčedinskom Vikend Naselju. Stao sam u obalu pored nekoliko šiklji i čunova i vezao sam pramčani konopac za metalnu cev. Izašao sam na obalu i otišao do telefonske govornice, odakle sam pozvao Šekija i rekao sam mu moju poziciju i gde da dođe kolima po ribu.
-“Šta imaš najviše od riba ?”
-“Mreže sam davio ispod mosta na peščanim sprudovima i ima najviše : Smuđeva Kamenjara, Smuđeva, Štuka, Bucova i bele ribe. Ponesi veliko korito ! Ja sam kod telefonske govornice … znaš već … dolazio si !”
-“OK. Dali ti treba nešto da ti donesem iz grada !?”
-“Hvala, svega imam. Ja sam ovde juče došao.” I ponovo sam seo u čun i za kratko vreme se našao pored Ševe i veselog Mališe. Čun sam vezao i pramčano i krmeno s’ desnog boka Ševe, startovao motor Ševe i izvadio pramčano sidro i krenuli smo ka’ obali gde ćemo se sresti sa Šekijem. Za kratko vreme pristao sam u obalu na mestu gde neću smetati mesnim ribarima da pristaju sa svojim čamcima. Ševu sam vezao za drveće na obali i izgasio sam motor. Onda sam kod krmenog dela između Ševe i čuna raširio čuvarku, tako što sam gornji obruč raširio između nogostupa Ševe i zadnjeg sedišta čuna. Obruč sam vezao kanapom na tri mesta i onda sam počeo da mreže oslobađam od riba. Ribe sam pažljivo izvlačio iz mreža i ubacivao sam ih u veliku i duboku čuvarku gde su nastavile da plivaju. Kad’ evo prodavca iz male prodavnice preko puta nas.
-“Dobar dan. Jeli ulov bio dobar ?” Ja mu odgovaram pozitivno, a on me pita da li bih mu prodao dve ribe da ima da sebi spremi za ručak.
-“Dođi i uzaberi i izvadi ih iz mreže !” Mladić je sišao u čun, a za njim se stvorio Mališa, koji je svo vreme bio negde na obali. Zarežao je na mladića, a ja sam mu rekao da je u redu i on je seo na prednju palubu čuna. A mladić je izvadio dva Smuđa Kamenjara i pitao koliko košta. Ja sam mu rekao, pošto uzima sebi za ručak, onda je besplatno. Mladić se zahvalio i malo kasnije mi je doneo jedno hladno pivo. I ja sam se njemu zahvalio i rekao sam mu kad god me vidi sa Ševom u prostoru Krčedinskih ada, neka mi se obrati !

Otprilike za dva-dva ipo sata sam završio vađenje riba. Onda sam ih oprao i složio u kašete, a kašete sam stavio na krov spavaće sobe. Onda sam izbacio vodu iz čuna i oprao čun. Zatim sam se umio i oprao ruke do ramena, a onda sam ušao u Ševu i spremio doručak meni i Mališi … !

====================nastavak sledi=================


Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1659
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 21 Sep 2017 08:34:17    Naslov: Odgovoriti sa citatom


#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 20-ti deo



Za doručak sam skuvao mleko i ispržio reš dimljenu slaninu, a onda preko nje dodao nekoliko kokošjih jaja i dopržio ih. Ja sam odmah pojeo svoju porciju, a za Mališu sam morao da prohladim i prženiju i mleko. Uglavnom obojica smo bili zadovoljni izborom doručka.
Vedro nebo je osvajalo sunce i lepo jutro se pretvaralo u lepi i sunčani dan. Voda Dunava je mirna i jedva da se primećuje da na nekim delovima po malo treperi od strujanja vazduha. Galebovi i Čajke koriste mirnu vodu i sa niskim letom strmoglavljuju se na površini vode loveći neoprezne ribe. Te tako lepe prizore, nisam hteo da propustim, već sam skuvao tursku kafu i sa šoljicom, džezvom i dvogledom, izašao sam na krovnu terasu Ševe i seo za stolom u rasklapajuću stolicu. Bilo mi je zadovoljstvo da posmatram let ptica – lovaca i da uživam u nesvakidašnjem događaju. Tu vrstu ptičjeg lova sam gledao u barama i razlivima, ali na otvorenom Dunavu gledao sam Galebove, ali Čajke nisam. I zato sam pridao značaju ovaj zov prirode. Jutrošnje finale lova u brišućem letu, začinio je veliki Jastreb. Još kako se digao iz vrbaka sa Krčedinske Ade, prepoznao sam ga po njegovoj veličini i pratio sam njegov let preko dvogleda. Ne žureći se, nadleteo je glavni tok Dunava i nedaleko od nas, a po sredini Dunava … zastao je održavajući se krilima … zatim je složio krila iza sebe i strmoglavio se ka površini vode Dunava. Kada je bio bliže vodi, raširio je krila i ustremio se nad samom vodom i u trenutku je spustio svoje kandže u vodu i iz vode je izvadio kilašicu Štuku. Par puta je zamahnuo krilima i kada je dobio odgovarajuću visinu, otišao je ka’ šumovitom delu Krčedinske Ade. Ja onako uzbuđen, otpio sam kafu iz šolje i nastavio sam da dvogledom pratim zbivanja na površini vode, ne bi li bio svedok još kakvog ptičijeg podviga.
Uskoro se digla prašina za autom koji samo što se spustio sa brega. Bio je to Šeki sa svojim karavanom. Zaustavio se, izašao iz kola i krenuo ka Ševi, a već praćen od strane Mališe. Mališa nije lajao na njea, jer ga je prepoznao i zato ga je pozdravio i zajedno su došli na Ševu.
-“Zdravo Momo. Mogu ti reći da ići iz Zemuna ovim lokalnim putem pored Dunava je mnogo bolje nego Auto-putem … i bliže je !” Nalio sam mu šolju kafe i seli smo zajedno na krovnoj terasi Ševe, u rasklapajućim stolicama za stolom.
-“Mogu ti reći da je ova tvoja terasa veća nego moja u stanu. Nego reci mi, na ovom vodostaju kako radi riba ?”
-“Voda je poplavila peščane sprudone i delove Ada i ribe su se digle sa dna i pohrlile na poplavljene delove. Zato sam ja i došao ovde na ove peščane sprudove i noćas sam prošao odlično. Međutim ovo vreme izgleda agresivno utiče na ljudske mozgove i noćas sam imao jednog koji je pokušao da mi ukrade mrežu, a drugome je trebala lovu za pivo, pa je pokušao da me isprepada i uceni. Kao ja sam bez dozvole za ribolov, pa se predstavio kao ribo-kontrolor !” Obojica smo se nasmejali, a Šeki je primetio :
-“Pa tebi ovde nije dosadno … !”
-“Javi se Ljilji i nemoj joj o tome ništa reći !”I pomogao mi je da čuvarke sa ribom iznesemo na obalu i da premerimo ribe po vrstama i po kvalitetu. Šeki je obračunao sve na digitronu i odmah mi platio živom lovom. Zatim smo svu ribu utovarili u njegova korita u karavanu i ispratio sam ga. Zatim sam oprao čuvarke, stavio ih na krov Ševe i ušao sam u Ševu i startovao motor. Uključio sam kopču u napred i prepustio da Ševa “gura obalu”, dok sam je ja odvezao i malo zatim smo krenuli ka’ sprudu, gde smo i noćas bili. Prišao sam sprudu sa nizvodne strane i dok je Ševa gurala obalu spruda, ja sam velikim čekićem nabio dve šticne i vezao bočne konopce. Ispred Ševe sam u pesak zaboo sidro, nategao ga i vezao njegov konopac za stub prednje ograde. Onda sam izgasio motor, isključio sve prekidače i u prednjem delu na tapaciranoj klupi se izdužio, sa namerom da malo odremam.
-“Mališa, ti čuvaj Ševu i mene dok ja malo odspavam … !”

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1659
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 02 Okt 2017 14:14:40    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 21-vi deo

U Marini “Železničar” u Makišu, početak je Juni meseca i petak je popodne, a naša Ševa nas čeka u marini “Železničar” na Makišu ? Ja sam s’posla svratio do stana i poveo sa sobom Mališu, koji mi se iskreno obradovao. Zatim smo svratili do Zepter-a po Ljilju i svi zajedno smo otišli na čamac Ševu. Mališa se svaki put tamo na Makišu obraduje susretu sa svojom majkom. Iako je prošlo nekoliko godina od rođenja Mališe. I on i njegova majka se raduju svakom njihovom susretu. Ja sam otvorio Ševu da se izvetra, a Ljilja je odmah sela za stolom na obali sa Branom i njegovom Cecom, željni razgovora. Tu na obali su bili još i Boža Mečka, Mirko Džibra, Branko Lađević sa suprugom, Grba sa svojom Spasom i još nekoliko njih koji imaju čamce ovde u marini “Železničar”. Tu se odmah skuvala kafa i neminovni razgovor o letnjoj plovidbi. Ja sam se u Ševi presvukao i preuzeo sam zanimaciju oko mnogih sitnica koje nikako da dovedem u red na čamcu. Kad, evo ti iz galama i smeha sa obale izdvojila se i zove me Ceca. Pogledao sam iz Ševe, naslonivši se na stepenik, a ono svi mi mašu da izađem iz čamca i dođem kod njih u hladu velikih i starih vrba. Ceca mi je skuvala kafu, jer ja sam tada pušio i ona je znala da ja mogu kafu da popijem kad god je ima. Ali iz male šoljice, jer ja sam smatrao da su velike šolje isključivo za čaj, kompot, puding itd. A ne za tursku kafu. Kako sam seo za stolom sa njima, Brana je odmah seo do mene i zagrlio me rekavši :
-“Momo, ti si moj drug i ja tebe volim kao čoveka od reči. Na tvoj predlog smo se dogovorili da idemo na Đerdap i išli smo. Bilo je odlično i da nas ti nisi vukao, nikada ne bi smo ja i moj bata Grba ni videli Đerdapsku branu, a kamoli plovili iz Makiša do Kladova i tamo ručali u kafani u kojoj se provodila Vlaška svadba. Sada je situacija sledeća : ti i Ljilja i vaš Mališa idete na ovogodišnju Regatu “Ilustrovane Poltike”! Ja sa mojom Cecom i mojim batom Grbom sa njegovom Spasom i Jare i Mirko Džibra, rado bi smo pošli sa vama, ako ti Momo hoćeš da nam budeš predvodnik, da se mi tamo ne pogubimo !?” Ceca se odmah javila sa svojim predlogom :
-“Momo, šta god poželiš ima da ti spremam.” A Spasa je sa blagim osmehom prokomentarisala :
-“Ja se sećam Mominih reči, da sa nama na duža putovanja više neće ići nikada ! A što se tiče spremanja ručkova i večera, vi žene od mene ne znate bolje da spremate. Prema tome, Momo ako rešiš da nas povedeš na Regatu, ja ti obećavam ne samo dobra i raznovrsna jela, već i proju za doručak sa jogurtom, kačamak sa sitno naseckanom slaninom pa preprženom da ruska !” Mirko DŽibra se javi iz prikrajka :
-“Uh’ Spaso … voda mi na usta pođe. Ti ne samo da dobro spremaš, nego i dobro znaš da ispričaš … !” A Ljilja je dodala svoje mišljenje :
-“Spaso, vaš čamac vezujemo za bok Ševe i dajem ti pravo da spremaš na našem šporetu i služiš se našom kuhinjom i za vas dvoje kada šta spremaš.” Svi su se nasmejali i potapšali Spasu po leđima, a Jare je potapšao i Grbu, na šta se Grba pobunio :
-“Što ti bato mene tapšeš ?” A Jare je objasnio :
-“Bato, Moma nosi tri plinske-boce u rezervi, a dve pune su mu namontirane na Ševi i sve su po 12 litara zapremine. Jedna na šporetu, a druga na frižideru. A ti nosiš na čamcu jednu plinsku bocu od 3 litre i kada se vratiš sa Regate u toj maloj boci imaćeš plina još do kraja leta. A Moma i Ljilja, kada se vrate sa Regate, idu za Đerdap i u Beogradu moraće da zamene najmanje dve prazne velike boce, da bi nastavili put. E’ zato te bato ja tapšem … !” Svi su se uozbiljili, a ja sam im se obratio kao prijateljima :
-“Vidim da se i Ljilja slaže, pa i ja nemam ništa protiv da svi ko hoće da krenemo zajedno na Regatu, koja i ove godine plovi do Mađarske i nazad za 15 dana se vraćamo u Beograd.” Jare se još jednom javio za reč :
-“Ja idem sa Momom i sa ostalima koji krenu, ali idem sopstvenim pogonom, jer ne želim da se švercujem i da Momi i Ljilji pravim veće troškove, koji nikome i od nas nisu nužni !” A ja sam bio kratak i pružio sam ruku Jaretu :
-“Svaka čast tebi Jare. Uvek si bio gospodin čovek i sada to pokazuješ delom !”

=======================================================nastavak sledi===================================


Pozdrav od Mome Stošića
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1659
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 26 Okt 2017 11:03:08    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 22-gi deo


Prošlu noć smo ja i Mališa spavali u Ševi u marina “Železničar” u Makišu, jer sam ja sinoć do kasno u noć sređivao neke neophodne detalje za duži boravak na Ševi. A za to vreme, Mališa je bio srećan što je mogao neograničeno da se druži sa svojom sabraćom i sa svojom majkom zvanom Crna ! Jutros je najglasniji bio Grba i sve nas je probudio. Ali lukavo je to izveo, jer nas je tako glasno zvao na kafu, da nas je sve probudio iz okolnih čamaca, a kafu je njegova Spasa skuvala za sve nas, pa nismo mogli da se ljutimo što nas je tako rano probudio. Prvo je Brana prokomentarisao :
-“Dakle Bato … ne da ne valjaš kao drug … nego i kao čovek za ovu predstojeću Regatu ! I zato ću daleko sidriti svoj čamac kada pođem na spavanje od mesta gde si ti već usidrio svoj čamac !” Svi smo se kiselo nasmejali, jer Brana je bio u pravu, a opet Grba i Spasa su sviju nas dugogodišnji prijatelji ! Ja sam ćutke popio kafu, zahvalio se Spasi i vratio joj šolju, a onda otišao na Ševu sa namerom da doradim ono što noćas nisam uspeo. Mališi u Ševi je došla majka Crna i Mališa joj je ustupio svoje porcije sa hranom i vodom. Crna ih je ispraznila, pogledala me je milim pogledom i izašla iz Ševe. Mališa se malo posle vratio da proveri da li je nešto za njega ostalo u porcijama … ? I kada se uverio da njčega nema, izašao je na obalu i odvojio se od družine, pa legao na puteljak kojim se Ljilja kreće, kada nam dolazi iz grada na čamac.
A na obali opet svađa i dreka između Brane, Jareta, Džibre i Grbe. Takav njihov način komunikacije, ovde u marini nije redak pa nisam mnogo na to obratio pažnju. Branko Lađević je stajao na obali nedaleko od Ševe i ja ga pitah :
-“Branko … šta im je sada … !?” A Branko se ponašao kao da me nije čuo, već je uporno gledao u pravcu galamdžija in a kraju se okrenuo meni, pa mi kaže :
-“Interesantni ljudi ! Njima samo treba povod ili neveliki razlog … pa da se predaju međusobnoj raspravi … i ubeđivanju ! Ovog puta, idu na Regatu i po pravilu moraju da zastavom države kojoj pripadaju, obeleže jarbol ili krmu svoga čamca. A Grba neće da postavi Jugoslovensku zastavu na svoj čamac, već je stavio Srpsku zastavu, opravdavajući je time što se on kreće po Srpskoj teritoriji i što je on Srbin !” I ko zna koliko bi još trajala rasprava, da nije naišla Ljilja sa dve torbe provijanata i Mirko Džibra ju je video i požurio joj u susret da joj pomogne. Usput joj je ispričao problem rasprave i Ljilja kada je došla među njima, pozdravila sa svima i onda im “očitala ABECU” i sve se smirilo. Onda nas je Ceca sve pozvala na po jedno piće ( rakija iz Braninog kraja ) i kafu ( koju je opet skuvala Spasa – da smiri duhove )! Ja sam završio sa pripremom Ševe za put, pa smo i ja i Ljilja otišli za velikim drvenim stolom ispod visokoh vrba na obali i seli smo pred put sa ljudima koji idu na Regatu, ali i sa ljuima koji su došli da nas isprate na Regatu.

Malo kasnije … ja sam startovao motor Ševe, a Ljilja se već bavila razmeštajem provijanata po plakarima Ševe. Odvezao sam Ševu sa obale i sirenom označio odlazak Ševe iz Marine i lagano smo isplovili iz zaliva Marine u reku Savu. A za nama su krenuli i svi ostali ovogodišnji Regataši iz Marine “Železničar”. Ispraćeni smo i od mnogih ljudi, članova Marine koji iz razno raznih razloga ovog puta nisu pošli sa nama, a želeli su ! Mališa je stajao na prednjoj palubi Ševe i posmatrajući sve okolo Ševe, mahao je radosno repom.

Pre ušća Save u Dunav, svi smo skrenuli u Dunavac i lagano smo prošli pored hotela “Jugoslavija” i zaustavili se uz betonsku obalu Marine “4-ti Juli”. Splav-klub ove Novobeogradske Marine, momentalno su koristili organizatori Regate, te smo se i mi kod njih registrovali. Sa visoke obale, pogledom sam prešao preko čamaca iz Marine “Železničar” i utvrdio da su pored Ševe i Brana i Ceca sa svojim kabinašem, Mirko Džibra sa svojim malim kabinašem i Jaretova pasara. Kabinaša sa Grbom i Spasom nije bilo, pa pitah najbližeg mi Jareta :
-“Jare, gde su Grba i Spasa. Nema ni njih ni čamca im !?” A Jare se smejulji kao i obično pa kaže :
-“Grba je lukav čovek … ! Jutros je namerno izazvao prepirku sa svima nama oko zastave za na krmenom koplju čamca. I to će mu sada biti razlog zašto je pošao sa nama, a onda je ostao na obali Ade Međice i odustao da dalje ide sa nama. Tamo na Adi Međici će ostati nekoliko dana, da svi ostali u Marimi pomisle da je i on otišao, a onda će se vratiti i kao ništa nije bilo interesantno, pa smo se vratili !”
-“Dobro … to je njegova odluka. Važno je da niko od nas na njega nije vršio pritisak da se vrati !”
Kako su nam čamci bili vezani drug-za druga i za obalu, drugari Mirka Džibre sa Dorćola, prišli su šikljom uz njegov mali kabinaš i verovatno su hteli da mu nešto uzmu sa čamca ! Kad … Mališa ih je video sa krovne terase Ševe i preko krovova drugih čamaca je doskočio na Mirkov čamac i uz režanje i lavež oterao Dorćolce, koji su nastavili da plutaju nizvodno, uz glasan komentar jednog od njih :
-“Znamo da na Regatu nosi gavrana, ali da je ovog puta poneo sa sobom ovako opasnog psa … to nismo ni pretpostavili … !” Ja i Jare smo ostali bez reči i Jare je doviknuo Dorćolcima :
-“Šta ste hteli ? Možda možemo mi da vam pomognemo. Mi smo sa Mirkom iz iste marine sa Makiša !” I opet se oglasio onaj isti čovek koji je malopre komentarisao :
-“Ma’ mi smo stari drugari i znamo da on za svaku Regatu ponese kanistar od 20 litara, pun belog špricera. E’ ovog puta smo hteli da mu ukrademo taj kanister … ! Neuspela nam je šala ! Pozdravite ga … !” “Tomos-4” je proradio i Dorćolci su otišli nizvodno. Kada se Mirko pojavio, Jare mu je sve u detalje ispričao i Mirko je uzeo u ruke Mališu, poljubio ga i kaže :
-“Mališa, znao sam od tvog rođenja da si ti izuzetan pas. Zato sam i predložio Momi i Ljilji da te uzmu, jer sam znao da će i njima sa tobom, ali i tebi sa njima biti lep život !” Čule su se brodske sirene i Regata čamaca entuzijasta je krenula uzvodno … !



=====================nastavak sledi============================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1659
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 03 Nov 2017 13:53:36    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 23-ći deo


Prvu noć smo spavali u Titelu, a drugog dana popodne smo se zaustavili pre Žabaljskog mosta u levoj obali Tise. Ovogodišnja Regata je bila dobro posećena i bilo je kažu bolje od 180 prisutnih čamaca kabinaša većih i manjih sa posadama. Ja sam sedeo na visokoj tapaciranoj stolici sa naslonom i jednom rukom sam držao kormilo, a u drugoj ako nisam držao mikrofon radio stanice, a ono sigurno je bila šolja sa kafom ili konzerva koka-kole ! Ševu sam ganjao 2/3-skim gasom i to je bilo 10-12 km/h uzvodno uz Tisu. Grupa čamaca koja je stigla pre nas, stali su uz veliki ponton na plaži čini mi se jedan preko drugog. Ja sa Ševom sam ih prominuo i pre samog mosta kod male marine, stao sam u prilično uređenu obalu, ostavio Ševu da „gura obalu“ pod malim gasom, a ja sam razvukao desni bočni konopac i zauzeo obalu nizvodno za tri čamca iz naše marine. Ispostavilo se da je tu neko pre nas boravio, tako da je obala bila uređena i trava pokošena. Ispred Ševe sam uz Ljiljinu pomoć razmestio stočić i stolice i Ljilja je skuvala kafu u veliku džezvu za sve. I kada su se pojavili njihovi čamci, ja sam sklonio bočni konopac i stavio ga na svoje mesto na Ševi. Prvi se pojavio Brana sa svojim čamcem i smestio se uz Ševin desni bok. Do njega takođe sa njegove desne strane, stao je Jare sa svojom Pasarom. Mirko se usput zaustavio kod nekih poznanika sa ranijih regata, ali ga je mesto na obali kod nas čekalo. Svi su vezali svoje čamce i seli sa nama da izgustiramo kafu i porazgovaramo o prošloj maršuti plovidbe. Brana je bio iznerviran pa kaže :
-„Momo, jesi li primetio onog malog kabinaša crvene boje sa dva puta većom antenom na krovu od njega samoga ?“
-„Jesam, a i slušao sam njegove razgovore sa mnogim regatašima među nama, ali i sa ljudima iz mesta pokraj Tise, pored kojih smo prolazili.“ A Ljilja je prokomentarisala :
-„On je neki zaluđenik ! Mora da je po struci elektro-inženjer ili radio-fonista. On se tako u razgovoru stručno izražava, da ne može takav biti neznalac. Kaže da na čamcu koristi SSB radio stanicu, a to je sada najpopularnija CB radio stanica, koja ima i preko 200 SSB i CB kanalima, A on kaže da ima „Prezident Džekson“ radio sanicu. A to je da vam kažem, statusni simbol vlasnika CB stanice.“ A onda se javila Ceca :
-„E’ pa Ljišo, ništa te nisam razumela, ali lepo pričaš !“ A mi smo se na to nasmejali, a Jare je odgegao do svoje Pasare i otuda doneo flašu „Pelinkovca“ i čašice, jedva po 0,3 deci ... ! Sve jedno svi smo ga pohvalili, a Brana je uzeo flašu i svima naslužio po čašicu. Svi smo podigli čašice i nazdravili Jaretu, a njemu je suza pošla ! Ja sam ga zagrlio, a on kaže :
-„Je.. ga, nisam navikao na ovakvo uvažavanje ... !“ A ja sam prislonio svoju glavu uz njegovu i rekao mu da je on naš drug ! Znam ... odgovorio je ... !

Brana je zabacio tri štapa za pecanje na vodu, a njegova Ceca je na tiganju ispekla uštipke, kojima smo se svi obradovali. U međuvremenu nam se i Mirko „Džibra“ pojavio „pod gasom“, a kako bi se drugačije on ponašao na Regati, kada ga svi znamo „takvog“ u toku Regate. Prišao je Malisi koji je ležao ispred Ševe, zagrlio ga je i poljubio, a nama je rekao :
-„A vas sve ... ko šiša !? Meni je Mališa najbolji drug, a vas ko šiša ... !?“ I otišao je u svoj čamac da odspava i istrezni se, a mene je Brana pozvao da dođem kod njega na čamac :
-„Momo. Ja i Jare smo kupili mesa u kasapnici kod nas u Miljakovcu. Onda smo ga spakovali u friz, gde se zaledilo i zaleđeno smo ga umotali i u najlone i u garderobu, ali danas je drugi dan i bojimo se da se ne pokvari. I zato smo rešili da ga večeras spremimo na roštilj ... !“ Brana je odmotao meso, a Jare je pripomagao. Tu je i Ceca, samo da joj je pod okom !? Meso je bilo od vrata i obe plećke, bez kostiju.
-„Ovaj kasapin je spremio ovo meso, kao za sebe !? Dobro je imati ovakvog kasapina ! Nego Ceco, ja ću da isečem i pripremim, odnosno usolim jedan manji deo mesa za roštilj, a ostatak moraš u parčićima da prokuvaš u loncu. I stavićeš ga kada se ohladi, kod mene u frižider. Kada ti i koliko treba ti ćeš uzimati i spremati u jela. Da ste ga i sutra držali na čamcu, svo meso bi se pokvarilo i bilo za bacanje. I zato vam predlažem da usput kupujete u kasapnicama po malo mesa. Samo za jednu upotrebu !“

Meso na roštilju sam ja pekao, a Brana je održavao vatru. Jare je pričao špurije, da nam ne bude dosadno, a Džibra se probudio kada je roštilj bio gotov. Odmah je reagovao i uzeo nekoliko nepečenih parčeta mesa i dao Mališi, rekavši :
-„Ti Momo znam da znaš da Mališi kad-kad treba davati i živo meso. A ja pričam da mi ova dvojica ne bi „brojali“ !“ Nije bilo vetra i meso se ispeklo, da bolje nije moglo da bude. Ljilja je donela komad mesa iz naše rezerve i ja sam ga usolio i lepo ga ispekao. Zatim sam ga narezao na male parčiće i Ljilja je dala Mališi u njegovoj porciji. Mali se lepo najeo, pio vode i istrčao naplje, a prvi mrak je počeo da se spušta. Mirko je takođe večerao sa nama i zatim je nestao. Malo kasnije, svima je doneo po flašu piva i rekao :
-„Pijte brzo i vratite mi prazne flaše da ih sakrijem ... !“ Svi smo se pogledali među sobno, a Ceca se nasmejala i opsovala Mirka Džibru :
-„Mamu ti tvoju, zlo ti neda mira, pa si našao nas da zavitlavaš !“ A Ljilja se izjasnila :
-„Ništa ne razumem. Objasnite mi ... !?“ I Ceca joj je ispričala da se Džibra sa nama šali, ali na svoj način i sve je bilo u redu, a Mirko se od srca smejao ! I sedeli smo do kasno u noć, a onda pošli na spavanje. A Mališa se popeo na Ševu i legao na prednju platformu.

Sutra ujutru, Mirko Džibra se razgalamio i ja sam odmah izašao na zadnju platformu :
-„Ama za sledeću Regatu i ja na čamcu ima da povedem psa, jer ovako više ne može !“ A Ceca još sanjiva je izašla na zadnji deo čamca i pitala :
-„Dobro Mirko, šta se sada događa ... !?“ A Mirko u vapaju :
-„Pa znaš da su mi noćas miši upropastili dimljenu slaninu. Visela je zakačena na bočnoj stranici kabine iznutra. Evo ih Mališa je udavio dva pacova, ali izgleda da ih je mnogo bilo !?“ Ceca se osvrnula po svom čamcu i videla jednog mrtvog pacova kod vrata i vrisnula :
-„Iju, evo i kod mene mrtvog pacova. Dođi Mirko da ga izbaciš ... molim te !“ Jare je izašao iz svoje Pasare i smeškajući se rekao :
-„Kod mene ih nema. I da su dolazili ne bi se uvajdili. Ja hranu čuvam u mreži na plafonu kabine. Tamo i ja kada sam pijan ne mogu ništa da uzmem.“ A Ceca se podbočila i kaže :
-„A sinoć kada su Moma i Mirko dali meso Mališi ... a vama bi žao ... a’ !“ Brana je čuo o čemu se radi, pa je onda i on izašao i pozvao Mališu i zagrlio ga :
-„Mališa, ti si od svih nas najbolji ! Poljubio bih te, ali si krvav pa ću te poljubiti drugi put ... !“ I ja sam uzeo šampon za pse i sa Mališom sam zagazio u Tisu i okupao sam ga. Zatim sam ga osušio frotirnim peškirom i Mališa je odmah otišao u spavaću sobu i legao da spava, a nama je počeo dan sa temom prošla noć i pacovi ! Ispostavilo se da je to bila velika grupa pacova i da su napali skoro sve čamce regataša, uzvodno od pontona.



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1659
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 14 Nov 2017 14:19:46    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 24-ti deo

Jedni od najlepših trenutaka na vodi su : noć i ribolov noću ...! Tada se zbog slabe ili nikakve vidljivosti, uključuju sva čula i kada je sve u redu, onda preovlađuju čula radosti i sreće i čovek se oseća lepo. Da bi preovladala čula radosti i sreće, ona zavise od mnogih drugih faktora, ali ja lično kada sam na vodi, tada su s’moje strane zanemareni svi faktori koji mogu da me učine neraspoloženim. Razmišljajući o tome, primetio sam da je i kod Mališe razvijen taj osećaj ( kada je na vodi ) ! Mališa je još kao beba provodio leto na Ševi i u stvari i on obožava da je na vodi ! Kada padne noć, ja sa čunom odlazim na ribarenje, a Mališa bi takođe želeo da ide sa mnom, ali on mora da čuva Ševu i to je glavni razlog, zašto ne ide sa mnom u čun ! Međutim, kada je sa nama Ljilja, Mališa uvek i ako hoće ide sa mnom u ribolov. Na primer, kada ljilja pravi palačinke ... on sačeka da se prvo najede palačinki, a onda me sačeka i kada završim drugu ili treću turu, on mi se pridruži u čunu. Kada je kiša, on takođe ostaje u Ševi, a ja sa kabanicom idem u ribolov na svu noć, osim kada je jak vetar, tada do neko doba noći, ja i Mališom leškarimo u Ševi i gledamo TV.

Opisaću vam jednu jesenju noć u kampu na Dunavcu pored Konjskog Ostrva :
Sunce je u svoj svojoj crvenoj boji zašlo za hotelom „Jugoslavija“, a ja sam sa Žižom sedeo pored vatre, koja nam je prijala i Žiža je kuvao kafu u džezvi na živoj vatri.
-„Ovo me podseća kada sam bio u Legiji Stranaca u Africi. Najviše mi se sviđalo, kada mi pepeo padne u džezvu i izmeša se sa penom turske kafe ! Pepeo ne daje nikakav ukus i miris, ali psihički drugačije doživljavam kafu, kada u nju upadne pepeo !“ Žiža bi pri tom prutom žarao po vatri i sitne čestice pepela bi letele i po neka bi upala i u džezvu. Kada je proces kuvanja turske kafe bio gotov, Žiža bi glasno pozvao za stolom i Njokija i Franca i Milorada ... na kafu ! Njoki se odmah pridružio, jer on ceni samo vrelu kafu, a Franc i Milorad su došli sa minut-dva zakašnjenja. I Milorad se opravdava :
-„Samo što Franc nije odvezao čamce ...! Za pola minuta bi smo krenuli, da nas Žiža nije pozvao na kafu !“ A Franc ga je dopunio :
-„Ja lično popijem kafu i kući i u restoranu i bilo gde i kod prijatelja kući ... Ali kafu ovde u logoru, ili u čamcu kada popijem, ta kafa mi legne i bogami dugo je pamtim. A jednom je neko od vas u razgovoru rekao : „i prepričavam je“ !“ Milorad takođe nije rekao sve :
-„I ja danas pre ručka, skuvam kafu u džezvi na gorioniku plinske boce ... i popijem je. I sada ne mogu da se setim kakva je bila ? A evo sada pijem ovu koju je Žiža skuvao na otvorenoj vatri ... i mnogo mi je bolja i ukusnija ...! Zašto ... ?“ A Žiža mu objašnjava :
-„Vatra, pepeo iz vatre i dim, u nijansama utiču na miris i ukus kafe u džezvi. Plinska vatra je otrov ! Kada bi smo založili plinsku vatru ... ko bi od vas sedeo pored nje ... !? Niko, jer je otrovna i neprijatna. Tako da kafa zavisi i od vrste vatre !“

Noć je preovladala okolinom i ja sam pošao u čun da proteram mrežu Dunavcem. Kad tamo na palubi me čeka Mališa :
-„Njoki, pripazi na Ševu. Ja i Mališa odosmo u ribarenje zajedno !“A Njoki mi kaže :
-„Još malopre kada sam dolazio na kafu, video sam ga da leži na prednjoj platformi čuna i čeka te. I znao sam da neće da te pusti da sam ideš u ribarenje !“ A Žiža je dodao :
-„Baš fino. Za večeru ću da skuvam kačamak sa narezanom pa preprženom svinjskom dimljenom slaninom. Ševa je otvorena ... a unutra materijala za večeru koliko hoćeš i Mališe nema da me ne pušta u Ševu ... divota !?“

--------------------------------------------nastavak sledi------------------------------------------



Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1659
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 22 Nov 2017 13:06:23    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 25-ti deo



Ušao sam u čun, otkačio vezove od Ševe i startovao motor Tomos-4 i krenuo sam uzvodno prateći levu obalu Dunavca. Mališa je došao sa prednje palube do mene, popeo mi se na kolena u znak zahvalnosti što sam ga poveo. Ja sam ga pomilovao po glavi i ušima i on je ponovo otišao na prednju palubu i stojeći pratio je situaciju ispred nas i sa obale. Noć je bila tamna i jedino se na površini vode reflektovala svetlost uličnih svetiljki ispred hotela “Jugoslavija”. Ta svetlost je bila dovoljna da vidim odbljesak na površini vode i senke drveća na obalama. U stvari bilo je dovoljno svetlosti da se orjentišem u Dunavcu.

Prepoznao sam početak krivine i mesto gde se obezbeđujem školjkama kada mi trebaju i to je bilo mesto početka rine, gde ja davim površinsku mrežu. Smanjio sam gas, a Mališa je odmah sa prednje palube došao i legao na sedište pored motora, gde sam i ja sedeo. Usmerio sam čun onako kako treba i u hodu sam počeo da izbacujem mrežu u vodu i da je kad-kad zadržim radi održavanja smera čuna. Kraj mreže se pojavio i ja sam se okrenuo i izgasio motor, a ujedno sam desnom rukom prihvatio zavozno veslo. Držeći mrežu za postavac, zavoznim veslom sam je nategao ka desnoj obali i onda sam oprao ruke i nastavio da održavam čun i da pratim položaj mreže. Mališa se ponovo vratio na prednju palubu i legao osluškujući da li nekog ima na obali. A bilo je noćnih pecaroša sa obale i oni sa kojima smo se znali, oni su nam se javljali, ostali su ćutali i pazili na svoje štapove.

U levoj ruci držim jedek mreže, a kolenima sam naslonjen na srednju klupicu čuna i tako imam osećaj za i najmanji talas izazvan plovnim objektom koga sa čuna ne vidim. U desnoj mi ruci rukohvat zavoznog vesla i laganim zaveslajima održavam mrežu lagano zategnutu. Veoma smanjena vidljivost mi podiže adrenalin i isto tako mi se i sluh aktivirao, pa i čulo mirisa. U ovakvim situacijama, odnosno vremenskim uslovimana, na gornjaci mreže namontiram male lampe, odnosno obeležavajuće sijalice i tada sam mnogo više opušteniji, jer mreža je vidljiva na površini vode i faktički sama sebe čuva od elisa motornih čamaca i glisera. A ovako bez obeležja, procentualno se malo više ulovi riba, ali za mene lično je veće uživanje kada je mreža obeležena. A ne obeležavam ih iz prostog razloga što se sa sijalicama mreže mrse i kada je noć kao ova, treba mi mnogo više vremena za rad sa mrežama i tako mi mnogo manje ostaje vremena za teranje mreže. Zato preuzimam rizik i u slučaju da naiđe neki čamac, ja ga upozoravam baterijskom lampom. Ili ako ne razume moje poruke, a dešavalo se i to, ostavljam mrežu na vodi i čunom i sa upaljenom baterijskom lampom idem u susret čamcu.

Večeras nisam imao takve susrete, ali na vreme podići mrežu, da se ne bi zarezala o Konjsko Ostrvo, bila je stvar iskustva. A to znači da sam podizanje mreže počinjao sa osećajem da uskladim vreme početka dizanja mreže u odnosu na brzinu kretanja vode i objektivno rastojanje između mreže i Ostrva. I ovog puta, kako sam zauzeo položaj za vađenje mreže,Mališa mi se provukao pored nogu i legao pored motora na zadnjoj klupici. Koristeći se jedekom, podigao sam donjaku i sastavio je sa gornjakom. Onda sam počeo da izvlačim mrežu i slažem je na pod čuna. Tamo gde je u mreži bilo riba, taj deo sam slagao na posebnoj gomili na podu čuna. U ovoj mreži bilo je par somova po 3-4 kolograma svaki. Nekoliko krupnih Tostolobika i lepih Deverika. Za svoj dobar uspeh u proceni, smatrao sam kada sam izvlačio mrežu, da sam uspeo da kraj mreže preskače preko kamenog napera ispred Ostrva. Proteravši mrežu i preko napera ... tada je taj deo mreže bio pun brotfiša.

Mrežu i kantu kao orjentir, složio sam ih u čunu i startovao sam motor. Za kratko vreme sam bio pored Ševe i zakačio sam čun uz njen levi bok. Mališa je istrčao iz čuna i obišao Ševu iznutra, a zatim otrčao kod vatre, gde su sedeli Žiža i Njoki. Ja sam odmah počeo da vadim ribe iz mreže, a uskoro su mi se pridružili njih obojica i pomogli mi u vađenju riba iz mreže. Kada su sve ribe bile u čuvarci, ja sam oprao ruke i pošao sam da večeram za stolom kraj vatre.



--------------------------------------------nastavak sledi------------------------------------------



Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1659
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 07 Dec 2017 10:22:33    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 26-ti deo



Mali agregat “Honda” od 350w je bešumno radio na krmenoj platformi Ševe i dve sijalice po 100w su donele dobru vidljivost u kampu na Konjskom ostrvu. Ja, Njoki i Žiža smo sedeli za rasklapajućim stolom i večerali, a vatra nedaleko od nas je činila prijatni ambijent, treperenja plamena po okolnim krošnjama vrba. Žiža je spremio kačamak sa razgrejanom svinjskom mašću i preprženim parčićima slanine i sve je to izmešao. A onda je još i diskretno dodao tucanu ljutu paprika i učinio kačamak izuzetno ukusnim. Njoki se oduševio i doneo je iz svog čamca, iz malog frižidera tri piva, čemu se Žiža posebno obradovao. Mališa je od Njokija dobio dve kremenadle ispečene na roštilju :

-“Mališa, meni je moja žena za večeru poslala ova dva parčeta kremenadli, da ih ispečem na roštilj i večeram. Pa pošto ja večeras večeram ovaj umetnički kačamak, tebi onda slede kremenadle.” Mališa je oduševljeno legao pored plastične porcije u kojoj su ukusne kremenadle i apetitno ih pojeo. Žiža gleda Njokija, pa Mališu i kaže :

-“Znaš kako Njoki, ja obožavam pse, ali im kremenadle ne dajem !?” Ja i Njoki nismo komentarisali Žižinu primedbu, jer bi se ona protivrečila sa našim mišljenjem, već smo pogledom propratili Mališu, koji je otišao u Ševu da pije vodu iz svoje porcije. Večera nam se svoj trojuci veoma sviđala i zatim po prohladno pivo i zadovoljstvo je bilo do maksimuma. Žiža se zahvalio i otišao sa svojim čunom do svoje sojenice preko puta hotela “Jugoslavija” na Ratnom Ostrvu, a ja i Njoki smo primetili da je se Mališa nešto dugo već zadržao u Ševi. Mi ne bi smo reagovali da Mališa nije počeo da laje. Obojica smo ustali i pošli ka Ševi, a Njoki je usput uzeo jedan dugački štap za svaki slučaj ako bude pacova !

-“Verovatno laje a nekog miša, koji se usudio da uđe u Ševu.” Prokomentarisao je Njoki, a ja sam ušao u Ševu i pitao Mališu na šta laje. On je šapom pokušao da otvori plakar sa provijantima, koji sam ja otvorio, a Mališa je ušao sa glavom u plakar i obnjušio ga celog. Ničega nije bilo i Mališa je onda hteo da otvori ispod klupe plakar, gde stoji alat za motor Ševe i kanta sa svinjskom mašću. Podigao sam klupu i Mališa je sve onjušio, ali opet ništa ! Nema miševa, na šta sam ja sumnjao ! Onda smo podigli i drugu klupu ispod koje je povrće ( paprika, pasulj, brašno u velikoj metalnoj kutiji, voće i moja garderoba za kišni dan. Onda je Mališa tražio da otvorim i wc odelenje. I na kraju je Mališa izašao na prednju platform kod Njokija i seo je sa isplaženim jezikom. Njoki je zapalio cigaretu i pozvao me je.

-“Znaš Momo, ja mislim da Mališa nije lajao na nekog miša, koga nismo ni videli. Ja sam uveren da je bio ljut što se miris od Žiće svuda po Ševi oseća. Naime, kada ste vas dvojica otišli da podavite mrežu, Žiža mi je rekao da ide u Ševu da donese material da spremimo večeru. S’obzirom da si mu ti rekao da je material za večeru u Ševi, smatrao sam to normalnim. Ali, čini mi se da ipak nije bilo normalno da se Žiža u Ševi zadrži bar dvadeset minua, ako ne i više, pregledavajući celu unutrašnjost Ševe. I sada je Mališa osetio njegov miris u Ševi i zato je nervozan !”

Ja sam bio malo zbunjen tom Žižinom “inspekcijom” Ševe, ali nisam sumnjao da bi Žiža mogao nešto da ukrade ? To sigurno ne, jer Žiža do sada kada mu treba nešto, on mi kaže i zajedno tražimo da se to nabavi.
-“Možda je samo pregledao šta sve imam od opreme, a da je hteo nešto da uzme, bez mog znanja, u to ne verujem !” I ja sam pošao da ponovo provezem mrežu kroz Dunavac, a Mališa je ostao na Ševi, ležeći na prednjoj palubi i ne pomerivši se kada sam ga pozvao da pođe sa mnom.


--------------------------------------------nastavak sledi------------------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1659
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 12 Dec 2017 15:40:18    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 27-mi deo


Lepo je i sunčano letnje prepodne bez vetra u kampu na Konjskom Ostrvu. Ja krpim ribarske mreže na platformi krova Ševe, a Ljilja je danas na poslu. Naši stalni komšije pecaroši : Njoki, Milorad i Franc su na svojim čamcima i zanimaju se procesom pecanja na dubinjaka. Mališa, leži u hladovini pored jarbola na krovu Ševe i posmatra okolinu, ali i mene ne ispušta iz vidokruga. Nizvodno se spušta jedan plastični čamac sa posadom od tri mladića koji razgovaraju, ili bolje reći deru se. Zaustavili su na platou samog vrha Konjskog Ostrva i Mališa ih je primetio, spustio glavu na svoje prednje noge i netremice ih posmatra. Mladići i dalje galameći, zabacili su par štapova, a jedan od njih je počeo da zabacuje varalicu na vodu. Mališi je to bilo sumnjivo i strčao je sa krova Ševe i legao pod jednom vrbom nedaleko od razgovorčivih mladića i posmatrao ih.

Momak sa varalicom na štapu, zakačio je nešto u vodi i potegao jako. Varalica je izletela iz vode i pala blizu Mališe, a Mališa je dotrčao do nje i pomirisao je. Sva tri mladića su videli Mališu kako je kod varalice i mladić koji je držao štap varalice, uplašio se da će mu je Mališa odneti i jako je trgao štapom varalicu i ona je poskočila i probola Mališinu donju usnu. Ja sam sa krova Ševe video šta se izdogađalo i skočio sam na obalu i potrčao ka’ Mališi. Mladić je zategao strunu da mu ne bi Mališa odneo varalicu, a Mališu je to bolelo i počeo je da skiči. A ja sam se već našao tu pored njega i uzeo sam ga u ruke, a srunu sam namotao oko leve šake i privukao je smanjivši pritisak na Mališinu usnu.

I Njoki je skočio sa svog čamca, a ja sam mu rekao da mi donese cvikcangle. Mladić nije znao šta da radi i kako da se ponaša i samo je stajao i gledao u nas, kao i njegovi drugari. Ja sam držao Mališu u ruke, a Njoki je isekao vrh udice i onda sam ja lako skinuo varalicu sa Mališinih usta. Mališa je pobegao na prednju platformu Ševe i tamo legao uznemiren, a ja sam pozvao mladića i dao sam mu kutiju sa mojim priborom za pecanje i rekao sam mu da izabere i uzme varalicu koja mu se sviđa !

Momci se nisu nadali ovome šta se izdešavalo i uskoro su seli u svoj čamac i odplovili uzvodno. Mališa je oblizivao usnu kako je uspevao, a ja sam mu rakijom nekoliko puta isprao ranu i stavljao sam mu „Bivacin“ prašak na ranu. Već za nekoliko dana rana mu je zarasla, ali mislim da taj događaj Mališa je zapamtio za ceo život.


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1659
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 19 Dec 2017 23:47:46    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 28-mi deo


Kasno je popodne, a ja u Ševi za komandnim pultom, razgovaram sa Ljiljom i ona mi kaže da će sutra popodne da dođe kod mene i Mališe na Konjskom Ostrvu na noćenje. Završili smo razgovor, a ja razmišljam da na Ševi treba da dopunim akumulatore i pade mi praktična ideja napamet. I prvo sam pitao Njokija, da li večeras ide kući. Reče mi da ostaje na Ostrvu i ja sam doneo rešenje da umesto da ovde lovim noćas ribu u Dunavcu, da krenem odmah do Malih Voda i tamo podavim mreže i jednu površinsku teram kroz Dunavac sve dok mi to odgovara. I odmah sam sakupio sa Ostrva rasklapajući sto i stolice i povezao sam ih na krovu Ševe, a sve ostalo od opreme šta se našlo na platformi Konjskog Ostrva, ostavio sam da me tu sačeka sutra kada se budemo vratili. Kako sam počeo da se pakujem, Mališa je stao ispred mene i gledao me pravo u oči.
-“Jeste mali, idemo na Male Vode i tamo ćemo provesti noć !” Rekao sam mu, a on je odmah skočio na prednju palubu Ševe i otuda se nije micao sve do našeg polaska nizvodno.

Perkins je progovorio, a Njoki mi je pomogao da odvežemo Ševu sa obale i lagano prosto uživajući, isplovili smo iz Dunavca u Savu, a zatim iz Save u Dunav i nastavili smo plovidbu prema Pančevačkom mostu. Od mosta nas je skrivala noć i uključio sam gabaritna svetla na Ševi ! Kroz noć nastavili smo plovidbu ka’ Beloj Steni, dok nas je prijatna svežina vazduha sa vode milovala po licu. Ja sam veoma pažljivo pratio površinu Dunava, sve vodeći računa da mi ne naiđe neki neosvetljeni ribar sa mrežom u susret.

Priobalje Višnjice je svetlelo, a videla su se i svetla automobile na priobalnoj osvetljenoj ulici. Svetla na Beloj Steni su se nazirala, a ja i Mališa smo plovili sa visokom dozom raspoloženja. Motor Perkins je “brojao” kako sam ja voleo da kažem za dobar rad motora i uskoro smo skrenuli u Turski Dunavac. Smanjio sam gas, da ne smetam eventualnim pecarošima sa obale, ako ih ima. Mališa je prepoznao Dunavac i stajao je na prednjoj palubi Ševe, zadovoljno posmatrajući obale. Lakat krivinu sam prošao na ler gasu, vodeći računa da ne smetam pecarošima iz dva čamca kabinaša, vezanih za levu obalu, ali i pazeći da se ne nasukam na plićak koji je blizu desne obale. Iz jednog od čamaca preko radio stanice sam dobio poruku :
-“Ševo hvala na pažnji i srećno ti bilo !”
-“Izvinjavam vam se, ali da idem okolo, a nameran sam da pecam tu nedaleko od vas, pa sam rešio da ovde prođem, ali sam se postarao maksimalno da vam ne smetam. Srećno vam bilo i pozdrav od Mome Ševe !”
-“Dali ti je onaj mali sa tobom … !?” Pitao me je drugi glas :
-“Jeste ! Nas dvojica smo dobri drugari i ne idemo na čanac jedan bez drugoga … !” A isti glas je nastavio :
-“Bio sam svedok, kada su dvojica mamlaza hteli da ga ukradu, kada ste jedno vreme boravili na Lidu. Uzeli su mu lopticu i on je za lopticom krenuo za njima na stranu obale Dunava. I kada su hteli da ga uzmu u ruke i odnesu ga u čamac sa kojim su došli, vaš pas ih je izujedao po rukama, uzeo svoju lopticu i mirno krenuo prema vašem čamcu.”
-“Sećam se tog događaja ! Meni su klinci bili sumnjivi i pratio sam sve šta se dešavalo i znao sam da će ih Mališa izujedati po rukama, kada su ga uzeli u naručje.”
-“Sve najbolje i tebi Ševo i tvom pametnom psu !” Odpozdravio sam ih i ja i uskoro smo bili kod naše Stare Topole. Mališa je zacvilio radujući se i gledajući u mene, da slučajno ne prominem “naše mesto” ! Smanjio sam gas i napravio manevar u Dunavcu pre no što se on predao Dunavu. A onda lagano uzvodno pristao sam pored Stare Topole i ostavio mali gas da Ševa “gura” obalu, dok sam je ja nasigurno vezao za noćenje.

Mališa se trčeći po obali trudio da se javi svim mesnim životinjicama i da im da do znanja da je tu i Ševa, na kojoj ne sme da se iko od njih zadržava i nađe ! Ja sam uključio agregat i obala je zablistala. Onda sam sa baterijom u vrbaku sakupio suvarke i zapalio vatru na starom ložištu. Onda sam podavio 4 mreže 50m. x 3,20m. na mestima gde ih stalno davim kada sam na ovom mestu. Za Ševu sam zakačio dve čuvarke za ribu, da mi budu spremne, a onda sam u čunu pripremio jednu površinsku mrežu od 50 x 3,20 metara. Na vatru sam stavio dva deblja suvarka, da održavaju vatru, a ja sam krenuo na vodu uz Dunavac. Mališi sam se javio da se uskoro vraćam i on je ostao mirno sedeći na obali kod vatre … !

-----------------------------------------nastavak sledi---------------------------------------------------------------



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeci
Strana 2 od 4

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Portal NA VODI © 2016