forum
NAUTIČKI FORUM
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

MALIŠA - Ljubimac i drug na čamcu
Idi na stranu 1, 2, 3, 4  Sledeci
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1671
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 12 Avg 2016 09:12:14    Naslov: MALIŠA - Ljubimac i drug na čamcu Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu - 1

Zima je i sneg je do kolena, a mi čamdžije ne osvrćući se na vremenske uslove, jedva čekamo subotu da se oslobodimo svojih radnih obaveza i da dođemo u "salon vagon" Kraljice Marije u Makišu, na marini "Železničar" kod Bobana i Rade, a tu su nam u zalivu i naši čamci. Drugarstvo među nama čamdžijama u marini je bilo na visokom drugarskom nivou, tako da smo se i privatno posećivali u stanovima "na palačinke", "na gibanicu", "na kafu" ili "partiju karata uz neko meze i piće itd. Tako je bilo i ove snegom zavejane subote. Domar Boban je znao da dolazimo i skuvao je rakiju, napunio njome tradicionalni "ibrik" i poslužio nam je u 100-gramske čaše sa ručkom. Sve je kako "Bog zapoveda" ( kako bi inače rekao majstor za čamce Raša )! Brana iz Rakovice i Grba sa Vidikovca su doneli pihtije i ajvar i onda je druženje za stolom bilo zanimljivije. I tako ... druženje uz čašicu se produžilo sve do podneva, kada smo rešili da izađemo napolje iz toplog vagona i da skinemo sneg sa naših čamaca. A ja dok sam lopatom, a zatim i metlom skidao sneg sa Ševe, čuo sam Mirka Džibru kako se hvali da se Crna okucila. Ja sam odmah izneo iz Ševe jedno staro ćebe i sa Mirkom smo im napravili toplo sklonište. Tada sam i video tih osam malenih kucova koji su drhtali od zime.
-" Mirko, daj da ih unesemo u topli vagon, dok' poodrastu ... !" Dao sam predlog. A Mirko mi ozbiljnom facom kaže :
-" Ne, to nikako ! Koje pašče ne podnese uslove koje mu je priroda za život podarila .... neće biti dobar pas ! I videćeš, svi će da prežive i da budu dobri kerovi. Ja sam sledio za Crnom i znam da je otac ovim malim kucovima, prvoklasni doberman iz Ostružnice. Ma' biće to mnogo dobri psi .... videćeš !?" I onda sam ja ispričao Mirku, da planiram da se obezbedim od glodara u Ševi, time što ću uzeti pca čuvara. Mirko mi je rekao da mi je to prava i pametna ideja i sam mi je predložio da uzmem jedno psetance iz legla Crne. Ja sam mu potvrdio da je to dobra ideja, ali da bih uzeo iskljucivo "muškarca" i jos sam dao sebi vremena da razmislim o tome, s'obzirom da nikada do sada nisam čuvao psa u stanu.

Ljilji sam preneo novost o malim paščićima i Mirkov predlog da iz legla Crne uzmemo "jednog dečka"! Dugo smo to veče razgovarali o za nas budućem problemu, s'obzirom da nemamo iskustvo sa psima i njihovim čuvanjem, odnosno našim obavezama koje nam predstoje ... !?
-" Ma' taman kada bude vreme da ga uzmemo, počeće i sezona plovidbe, tako da će mali pas sve vreme da bude u Ševi. Tamo s'jeseni, odneću ga mojim roditeljima u selo i tamo će da prezimi. Ma' videćeš, proteći će to u najboljem redu ?!" Ubedljivo sam govorio Ljilji, a sam sebe sam tešio.



Mališa dok' je rastao, bio je mali "smotanko", ali je brzo "sazrevao" i pri tom' postao veoma inteligentan ... !

I prošlo je nekoliko dana, a ja sam svaki dan dolazio na Marinu i donosio sam mesnatu hranu za Crnu i uvek sam joj kupovao po nekoliko litara pasterizovanog mleka, sa namerom da jede i ima dovoljno svog' mleka za male terijere. Kad jednog dana dolazim ja na marinu, a Mirko me zove pod vagon, tamo gde je smeštaj "malih zveri"!
-" Momo, moraš pod hitno da uzmeš kuče, inače ćeš ostati bez njega. Već su četiri kučeta odnesena !" Novost me je frapirala i pošto sam ja sve probleme u životu resavao "na prvu loptu", sagao sam se da uzmem jednog krupnog kucova.
-" Ne Momo ! Uzmi ovog najmanjeg ! On je najbolji od svih ... !"Posto sam ja imao poverenje u Mirka, da poznaje životinje ... i moram vam prepričati jedan dogadjaj sa Regate : Iz kanala Šebes Fok kod Batine, Dunavom su svi Regatasi krenuli punim gasom u smeru Bačke Palanke, gde imamo po programu noćenje, a ja i Ljilja sa Ševom i za Ševu "cuge" vezani čamci sa Branom i Cecom i čamac sa Mirkom "Dzibrom". Krenuli smo uz Dravu do Osijeka ( 21 km od ušća u Dunav )! I da skratim, mi u Osjeckoj marini a na betonskoj obali sletelo je poveće jato divljih golubova ! A Mirko mi kaže, "idem ja da uhvatim jednog goluba"! A ja ćutim i mislim se : "sa'ćeš da ga uhvatiš .... pa nisu oni bolesni ili ćoravi !" A Mirko se pogrbio i bos hoda polako po betonu ka' golubovima ... ! Ćutim ja i gledam i kada je prisao bliže, celo jato je u trenutku odletelo, a jedan golub sa spustenim krilima se vrti u krug i Mirko ga uze u ruke ! Vraćajući se sa golubom prislonjenim na grudima i išao je ka' svom čamcu i pogledao me je sa osmehom na licu. A ja razmišljam, pa kažem Mirku :
-" Mirko, taj mora da je bolestan ... !?" A Mirko ga hrani hlebom i smejulji se, na kraju kada ga je dobro nahranio ... kaže :
-" Pogledaj sada koliko je bolestan !?" Poljubio ga je u glavu i raširio ruke, a golub je "kao metak" odleteo za svojim jatom. Ništa mi nije bilo jasno, ali sam shvatio da Mirko razume životinje i zato sam mu i sada pri izboru malog psa, poverovao i uzeo sam u ruke najmanjeg. Crna me je gledala pravo u oči i razumeo sam njenu brigu, ali sam bio uveren da niko neće bolje čuvati i negovati tog malog nego ja i Ljilja. Mislim da me je i Crna razumela i dala svoje dobro, jer mi je okrenula leđa i legla pored ostalih troje malih paščića. A ovaj maleni koga sam ja uzeo, taman je bio veliki koliko i moja šaka. Nogice su mu visele mimo mojih prstiju, a glavicu je okrenuo ka meni i gledao me pravo u oči. Bilo mi je žao što ga odvajam od majčine sise, ali tako se složila situacija i seo sam u kola ( "Reno-4" ) i krenuli smo ka' našem stanu. Usput sam u prvoj apoteci svratio i kupio sam flašicu i cuclu, a onda sam svratio i u samoposlugu i kupio sam mleko i keks. Mali kako ga ostavim u kolima, a on cvili, tako da sam žurio sa ga sto pre dovedem u topli stan. Kako smo stigli u stan, on se nije odvajao od mene, vec je onako mali bauljao za mnom do kuhinje ili spavace sobe. A ja sam u stvari imao problem pa sam ga pokušavao da rešim. Naime, mali pas nije znao da jede mleko na cuclu. I još gore, na cucli je otvor bio veoma mali, pa sam morao da sa zagrejanom iglom da proširujem otvor. Onda se pokakio i popiškio nasred sobe i na kraju se smirio kada sam ga pokrio sa mekanim peškirom na fotelji. Ali kako ja pokušam da se udaljim od njega, počinje da cvili i trčkara za mnom.

Uveče, Ljilja je došla s'posla i kakve obostrane radosti. I više nije hteo nikuda iz njenih ruku. Pita mene Ljilja, kako ćemo da ga zovemo ... !? A ja ga gledam onako malenog, pa kažem :
-" Zvaćemo ga Mališa. Kako bi drugačije, kad' vidiš kako je mali ... !?" A u stvari, meni je bilo vazno da je on naučio da jede jela za bebe, koje mu je Ljilja donela. I uveče dok smo gledali TV, iz naših ruku nije hteo nikuda. Međutim pred spavanje, ja sam mu napravio lep ležaj u lednoj kartonskoj kutiji. Hm' sve je to u redu, ali Mališa neće da spava sam. Ljilja je onda stavila njegovu kutiju pored kreveta i spustila ruku k'njemu u kutiji i on se malo smirio. Ujutru se budim i vidim ja Mališa spava pored Ljilje pokriven ćebetom !? Onda stanem ja da pripovedam kako Ljilja ne zna da vaspita kuče, već mu sve dozvoljava itd itd. Sledeći dan smo nekako preživeli i sam Mališa se privikao na nas dvoje i na cuclu se hrani kako valja. Uveče smo ja i Ljilja promenili mesta na krevetu. Sada sam ja spavao s'kraja, do kutije. Ujutru se budimo, a Mališa spava na mojim hrudima, pokriven. I od tada je svagda spavao u krevetu, kod naših nogu. Ali kada mu je hladno, onda se zavuče između nas, pa nas po nekada tako ležeći, nogama odgura do same ivice kreveta. Nekoliko meseci kasnije, kada smo renovirali stan, otišli smo u prodavnicu dušeka i tražili da nam nabave dušek za francuski ležaj, ali najvećih dimenzija. Onda smo doveli majstora-stolara i rekli mu da nam prema dušeku napravi krevet. I to sve zbog Mališe !?



Mališa je veoma pažljivo slušao to što mu se priča i učio, tako da nije bilo potrebe da mu se rečeno "ponavlja" ... !

Mada, na samom pocetku svog' života sa nama, pokazivao je svoju inteligenciju, kao na primer : za par dana, više nije kakio po patosu, već na novinama stavljenim u ugao pod prozorom dnevne sobe. Bez obzira što me je veterinar savetovao da Mališu ne izvodimo napolje na travu bar do dva meseca njegove starosti, odnosno do prve vakcine. Ja sam tog proleća spremao Ševu za otvaranje plovne sezone, a i za Regatu, pa smo ja i Mališa svakog sunčanog dana bili u marini "kod Vagona Kraljice Marije"! Sećam se njegovog susreta sa majkom Crnom. To je takva radost bila, da je Ceca Branina koja je bila sa'mnom prisutna tom susretu, zaplakala izistinski ! A Crna je omirisala Mališu i odmah legla da ga podoji. Verovatno je mislila da je Mališa gladan. A Mališa je uzeo sisu na trenutak i onda je ostavio, skočivši na Crnu i lizali su jedno drugo od sreće. Zatim je Crna dosla sa njim na Ševu i do god sam ja radio, nisu se udaljavali od mene. Bili su i u travi ispred Ševe, ali se nisu udaljavali. Drugih kučića, Mališine braće više nije bilo na marini. Sve su ih odneli neki ljudi. Sredinom aprila meseca, Mališa je već bio star puni mesec dana i bilo mu je veoma interesantno da plovi sa mnom i sa Ljiljom i vrlo brzo je Ševu shvatio kao svoj dom i nikome nije dozvoljavao da uđe na čamac. U plovidbi smo problem wc-a rešavali tako, što sam ga ja stavljao na krov da leži na svom udobnom frotiru i obično bih preko nekih otvorenih novina stavljao postavac za mreže, da ih vetar ne odnese, a Mališa je na njima rado obavljao nuždu. Ljilja bi mu svaki put rasirila suncobran, a sebi rasklapajucu stolicu i tako bi njih dvoje leškarili na krovu dok sam ja bio za kormilom i tako smo plovili Dunavom i Savom. I tako negde oko prvog maja plovimo mi za Sremske Karlovce, a Mališa lezi na krovu Ševe. I pored Krcedinskih ada, čujem ga ja kako žestoko laje na krave na ostrvu. Kad za malo vremena, zapazih ja u retrovizoru, kako Mališa sa krova pade u Dunav. Odmah sam smanji gas i žurno okrenuo Ševu u smeru nizvodno, a Ljilja se nije nadala takvom manevru i znajući da nesto nije u redu, istrcala je iz spavace sobe, gde je leskarila i čitala neku knjigu.
-" Momo, sta se desilo ?!" Pitala me je unezvereno, a ja sam joj pokazao prstom u pravcu Mališe, koji je plivao uzvodno prema Ševi. Lako sam ga izvadio iz vode, a on prvi put' pliva u životu i to u hladnoj Dunavskoj vodi, gledao me je pravo u oči, stenjao i podrhtavajući od hladnoće u mojim šakama. i Ljilja ga je preuzela i osusila ga peškirom, a onda ga pokrila mojom krznenom jaknom da se ugreje. Kada smo bili na pravcu Dunava, pustio sam kormilo i prišao Mališi i Ljilji, koja se tako bila uplašila za njegov život da je zatim stalno bila pored njega. A ja sam mu rekao :
-" Mališa, život je pun nepredvidjenih zamki. Ja te na njih ne mogu upozoriti, zato sto ih ti još uvek ne prepoznaješ. Ali se bar staraj da budeš uvek blizu mene i ja ću ti sigurno uvek pomoći da ih savladamo. Sada si se upoznao sa kravama i ubuduće ih izbegavaj. Svojom nesmotrenošću, lajući na krave pao si u Dunav i tvoja, a i moja je sreća što sam te video u retrovizoru i sve se završilo kako valja !" Sve vreme me je gledao u oči svojim malim okicama i nadam se da me je shvatio, ali ako nije, bar je meni posle toga bilo lakše !

===============nastavak sledi===================

Poydrav Moma Stošić
#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji put izmenio seva-2 dana Pet, 20 Jan 2017 11:05:36, izmenio ukupno 3 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1671
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sub, 13 Avg 2016 11:04:55    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu - 2


U pocetku je naucio da malu i veliku nuzdu zavrsava na novinama pored prozora u dnevnoj sobi. I ja resim da ga odviknem toga i pocnem redovno da ga izvodim napolje. A on se napolju samo igrao i kada dodje u stan, on trci na svoje novine i tamo zavrsava nuzde. Manje je imao od dva meseca kada je prvi put nuzdu obavio na travnjaku iza nase zgrade. A onda nas je iznenadio i kada je stao poret spoljnja vrata i tamo lajao, tj. trazio da ga pustimo napolje. Podjem ja da vidim na sta laje, a on stoji poret vrata i prednjim sapama grebe po vtatima i kada me je video prestao je da laje, vec je poceo da skici ! I kada je piskio, obicno bi cucnuo u travi kao kuckica. Razgovaram ja sa Ljiljom i kazem joj :

-" Ljiljo, kad' ce ovaj nas Malisa da digne nogu kao svi muski psi kada piske. Malisa uvek cucne kada to radi ... kao zensko." Ljilja se nasmejala pa mi u sali kaze da ja naucim Malisu, jer on inace nema od koga to da vidi kako se to "muski" radi. Sala, sala, ali jednog dana vidim ja Malisu kako je digao nogu toliko da sve hoce da se prevrne. I opet smo se smejali na racun toga.


Odmarao je svoje telo čvrstim snom ... !

Na predhodnoj Regati, upoznali smo se sa Bozom i Milenom sa camca "Deka", koji su inace imali dva lepa pticara : Flok i Alk su ih zvali. Tog' sledeceg proleca smo se culi telefonom sa Bozom i Milenom i dogovorili se da se nadjemo na njihovoj marini "Stara Centrala" na Dorcolu. Naravno, kud' bi smo mi bez malog Malise. I kad smo tamo dosli, pustio sam Malisu da trckara pored nas, a cuvar marine me je upozorio da na marini je nemacka ovcarka i da je mirna, ali sada ima male i kako kaze cuvar, bilo bi dobro da malog drzim u rukama. I samo sto smo zavrsili razgovor, kad' od nekud' se stvori lepa vucjanka i u momentu kada je skocila na Malisu, ja sam za pola sekunde bio brzi i zgrabio sam ga i privio uz grudi i refleksno se izmako par koraka. I video sam kako ga je vucjanka promasila zubima za par santimetara. Ona je odmah otisla otkuda je i dosla, a Ljilja je uzela Malisu iz mojih ruku i vise ga meni nije davala dok smo bili na marini. Malisa je valjda shvatio sta mu se moglo desiti i nije ni trazio da ode iz Ljiljinih ruku. Sa Bozom i Milenom smo se nasli i oni su se obradovali Malisi ! Interesantno je to, da im nije dozvolio da ga miluju. Rezao je na njih i hvatao ih zubima za ruke, ali ih nije ujedao. Samo ih je upozoravao, a Milena je objasnila da najverovatnije njih dvoje mirisu na Svoje pticare, koji inace zive sa njima u stanu, pa je zato Malisa bio malo neprijatan. Ljilja im se izvinjavala zbog Malisinog ponasanja, objasnjavajuci da je Malisa mali i zato ne raspoznaje prijatelje. Naravno da Bozi i Mileni to nije smetalo i Milena je Malisi poklonila jednu novu tenisku lopticu, koju je Malisa toliko zavoleo, da se od nje nije razdvajao. Trazio je od mene tako sto bi je doneo lopticu ispred mene i ostavio je, a sam bi se povukao u nazad, ocekivajuci da mu je ja uzmem i zatim mu je bacim daleko, sto sam i cinio na njegovu veliku radost. Voleo je za lopticom da trci i napolju ispred zgrade, i na platou obale nase marine pa i u stanu po sobama. Cak i kada bi spavao, loptica mu je bila medju sapama.

===============nastavak sledi===================

Pozdrav Moma Stošić
#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Pet, 02 Sep 2016 09:23:34, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1671
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 30 Avg 2016 10:33:57    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu - 3

U početku je naučio da malu i veliku nuždu završava na novinama pored prozora u dnevnoj sobi. I posle izvesnog vremena ja rešim da ga odviknem toga i počnem redovno da ga izvodim napolje. A on se napolju samo igrao i kada dođe u stan, on trci na svoje novine i tamo završava nužde. Manje je imao od dva meseca kada je prvi put nuždu obavio na travnjaku iza nase zgrade. A onda nas je iznenadio i kada je stao poret spoljnja vrata i tamo lajao, tj. tražio da ga pustimo napolje. Pođem ja da vidim na šta laje, a on stoji poret vrata i prednjim sapama grebe po vtatima i kada me je video prestao je da laje, vec je počeo da skiči ! I kada je piškio, obicno bi čučnuo u travi kao kučkica. Razgovaram ja sa Ljiljom i kažem joj :
-" Ljiljo, kad' će ovaj nas Mališa da digne nogu kao svi muški psi kada piški !? Mališa uvek cucne kada to radi ... kao žensko." Ljilja se nasmejala pa mi u šali kaže da ja naučim Mališu, jer on inace nema od koga to da vidi kako se to "muški" radi. Šala - sala, ali jednog dana vidim ja Mališu kako je digao nogu toliko da sve hoće da se prevrne. I opet smo se smejali na račun toga.
Imao je četiri meseca života, kada smo ga prvi put vodili na Regatu "Ilustrovane Politike". Tom prilikom smo se upoznali sa Božom i Milenom sa čamca "Deka", koji su inače imali dva lepa i vaspitana psa ptičara. Flok i Alk su ih zvali. Tog' sledećeg proleća smo se čuli telefonom sa Bozom i dogovorili smo se da se nađemo na njihovoj marini "Stara Centrala" na Dorćolu. Naravno, kud' bi smo mi bez malog Mališe. I kad smo tamo došli, pustio sam Mališu da trckara pored nas, a čuvar marine me je upozorio da na marini je nemačka ovcarka i da je ona mirna, ali sada ima male pse i kako kaže čuvar, bilo bi dobro da malog držim u rukama. I samo što smo zavrsili razgovor, kad' od nekud' se stvori lepa vučjanka i u momentu kada je skočila na Mališu, ja sam za pola sekunde bio brži i bliži i zgrabio sam Mališu i privio sam ga uz grudi i refleksno sam se izmako par koraka unazad. I bio je već u mojim rukama, kada ga je vučjanka promašila zubima za par santimetara. Ona je odmah otišla otkuda je i došla, a Ljilja je uzela Mališu iz mojih ruku i više ga meni nije davala dok smo bili na marini. Mališa je valjda shvatio šta mu se moglo desiti i nije ni trazio da ode iz Ljiljinih ruku. Sa Božom i Milenom smo se našli i oni su se obradovali Mališi ! Interesantno je to, da im nije dozvolio da ga miluju. Rezao je na njih i hvatao ih zubima za ruke, ali ih nije ujedao. Samo ih je upozoravao, a Milena je objasnila da najverovatnije njih dvoje mirišu na svoje ptičare, koji inače žive sa njima u stanu, pa je zato Mališa bio malo neprijatan. Ljilja im se izvinjavala zbog Mališinog ponasanja, objasnjavajući da je Malisa mali i zato ne raspoznaje prijatelje. Naravno da Boži i Mileni to nije smetalo i Milena je Mališi poklonila jednu novu tenisku lopticu, koju je Mališa toliko zavoleo, da se od nje nije razdvajao. Tražio je od mene, tako što bi je doneo ispred mene i ostavio je, a sam bi se povukao u nazad, ocekivajući da mu je ja uzmem i zatim mu je bacim daleko, sto sam i činio na njegovu veliku radost. Voleo je za lopticom da trči i napolju ispred zgrade, i na platou obale nase marine pa i u stanu po sobama. Cak i kada bi spavao, loptica mu je bila medju sapama.




Lopticu je voleo kao dobar smisao života ... !

U dvorištu su ga komšije obožavale i zato što su njihova deca, a i od starijih unuci se lepo igrali sa Mališom. A Mališa je prema deci bio izuzetno pažljiv i voleo je da se igra sa njima. Obično kada bi završio igru u dvorištu, vratio bi se grebući na spoljnim vratima i ja ili Ljilja bi smo mu otvorili vrata, a on bi ušao i u hodniku bi onako u prolazu ispustio lopticu, zatim bi otišao u kuhinju, pio vode iz svoje porcije i onda bi otišao u dnevnu sobu i legao u svoju fotelju. A ako bi mu bilo vruće, onda bi legao ispod niskog stola. Stariji komšija Zile i njegova supruga Spasa, sa prvog sprata susedne zgrade, su ga posebno voleli. Vodili su ga u njihov stan i tamo ga kvalitetno hranili. Naravno i igrali se sa njim. Jednog jutra, dok sam ja doručkovao, Mališa je došao ispred mene i gledao me pravo u oči. Nisam ga odmah razumeo šta hoće, ali se ispostavilo da od mene traži svoju lopticu. I Ljilja je potraži po stanu i nije je našla. Onda smo se mi pitali gde je Mališa bio sinoć ? I Mališa se setio. Gledajući mene u oči, kao da je kinuo, takav je glasić pustio i otrčao na izlazna vrata i grebao po njima. Ljilja mu je otvorila vrata i on je otrčao niz stepenice napolje. Posle izvesnog vremena Mališa se vratio sa lopticom u ustima, a u isto vreme nam je zvonio telefon. Na telefonu komšija Žile iz susedne zgrade :
-" Momo dobro jutro ! Da li si ga ti poslao kod mene po njegovu lopticu !?
-" Nisam. Samo ju je prvo trazio po stanu, a onda je grebao na vratima da ga pustimo napolje. Znači, kod tebe mu je bila loptica ?"
-" Sinoć je on iz dvorišta pošao sa mnom Spasa pravi palačinke. On je kod nas u stanu pio vodu iz njegove porcije i onda smo izašli napolju na stepenište i tamo smo jeli palačinke. I onda je on otišao svojoj kući. Kad' evo ga jutros, grebe na vratima i ja mu otvorim, a on pravo pod stolom gde ju je sinoć ostavio. Uze lopticu i pravo napolje. Kad' ono nije se zadržao ni u dvorištu, već pravo u stan... !"
-" Pa jutros je on tražio lopticu od mene, a onda smo svo troje je tražili po stanu. A onda se on setio gde ju je ostavio i pravo kod tebe, uzeo je i doneo da vidimo da ju je našao i sav radostan ... !"

==================nastavak sledi===================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
UrosP
Moderator


Pridružio: 16 Avg 2016
Poruke: 200
Lokacija: Zemun

PorukaPoslao: Pet, 02 Sep 2016 12:46:19    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Meni je zao da se mesam u vase teme, kao i vecini clanova verovatno.

Ne bih to sebi inace dozvolio....hteo sam samo da dodam jos jednu dimenziju o tome koliko su ovi psi pametni ali i osecajni...!

Za vreme onog nesrecnog rata, devedesetih, sinovac naseg prijatelja Mise je bio u vojsci. Jednog dana je dosao kod Mise, i doneo mu zenku nemackog lovnog terijera koja je bila vojni pas, ali zbog nekog nedostatka(da li loseg vida, ili neceg drugog) vojska je nju "skartirala". Sinovac da bi spasao psa, donese ga kod Mise. Zvala se Kika, i vec je znala dosta i bila zastitnicki nastrojena prema domacinstvu.

Nedugo zatim, na veliku zalost, Misin sinovac je izgubio zivot... Sahranjen je u istom mestu gde i Misa zivi.

Proslo je tu vremena od tog nemilog dogadjaja i Misin otac krene traktorom i prikolicom da odnese neki otpad, Kika uskoci za njim u traktor i krene. Nista cudno, to je bio i neki njihov obicaj.... Usput, neki lokalni psi napadnu traktor i ona za njima krene da ih rastera i izgubi se trceci za njima. Misin otac(deda Drago) dodje kuci nadajuci se da ce i ona doci, ali nje nije bilo.

Prolazili su dani, trazili su je po celom selu ali nisu uspevali da je nadju.

Posle nekih sedam dana, bila je subota i po obicaju se kod nas subotom islo na groblje. Krenuli sa da posete grob svog sinovca i kad su dosli, bili su u cudu!
Kika je bila tu, lezala je na grobu coveka koji ju je i doneo(verovatno i spasao!)...

Ti psi su neverovatna bica...."ljudine" medju psima!
_________________
Svaki dan proveden na reci, ne racuna se u zivotni vek...!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
LJilja Radmanovic



Pridružio: 06 Feb 2009
Poruke: 508
Lokacija: KIJEV

PorukaPoslao: Pet, 09 Sep 2016 17:26:18    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu - 4

Mališa prvi put u Mađarskoj

Leto smo ja i Ljilja dočekali sa Mališom u radosti, vaspitavajući ga i koristili smo svaki slobodni trenutak da budemo u marinu “Železničar” u Makišu, gde se i Mališa najbolje osećao pored majke Crne ! A mi smo prijatno vreme provodili na našoj Ševi sa prijateljima iz marine, kao i sa Mališom koji je i nas i naše prijatelje udivio sa svojom pameću. I dođe vreme pripreme čamaca za Regatu. Mališa je tada imao 3,5 meseci i naravno nismo ni pomišljali da odemo na Regatu bez njega. U toku priprema, mi regataši smo se viđali, ali i čuli telefonima i dogovarali smo se kako ćemo i šta za Regatu. Jednog dana bili smo isplovili do Ostružničkog mosta i tamo se nasukali na znani peščani sprud. Voda je bila plitka i ja sam izneo rasklapajući sto i stolice, pa i stolicu za Mališu. Njegovu stolicu sam stavio blizu pramca Ševe, tako da je on ili ležao na stolici ili je preko stolice uskakao na prednju platform Ševe i tamo se sunčao.

Negde oko podneva, pridružili su nam se Boža i Milena sa svojim čamcem “Deka” i sa svojim ptičarima Alkom i Flokom. Svi smo sedeli na stolicama za stolom, u vodu do kolena i pili kafu i neke sokove, a Mališa se sa lopticom igrao sa ptičarima po plićaku. Kada bi mu dosadilo, dokopao bi se svojom brzinom do svoje loptice i preko stolice bi uskakao na platform Ševe, a ptičarima nije dozvoljavao da i oni se popnu na platform. Boža se malo ljutio na Mališu, ali ja sam smirio situaciju, rekavši mu da se ne meša u “pseća posla” ! I pošto je Regata za neki dan, Boža je dao predlog da će on kada već ide kod veterinara da izvadi “pasoše” za njegove ptičare za preko granicu i da će da izvadi i za Mališu ( da se ja ne bi maltretirao ). A pošto ja i nisam znao u koju ambulantu se vadi pasoš, ja sam rado pristao da nam Boža sredi “pasoš” za Mališu. I ispostavilo se uz malu moju uslugu, kaže Boža:
-“ Pošto ćemo inače zajedno da plovimo, ja mislim da tebi Momo ne bi bio problem da zakačiš moj kabinaš i vučeš nas do u Mađarsku … !?”
-“ U redu ! Samo od Slankamena, odnosno od ušća Tise, pridružiće ti se s’boka još jedan kabinaš “Asteriks” iz Stemskih Karlovaca. To su naši dugogodišnji prijatelji i oni sa nama plove već nekoliko godina … !”
-“ Ma’ u redu je, a kada budemo na granici ( Kanjiža ) ja ću pokazati pasoše za sva tri pasa !”

I dođe dan da Regata kreće i mi sa Ševom smo uz veliko zadovoljstvo doplovili tog jutra iz Makiša i pristali pramcem uz obalu Velikog Ratnog Ostrva. Tu nam se pridružio i čamac “Deka” sa Milenom i Božom i njihova dva ljubimca ptičara Alk i Flok. I onda sam ja isplovio unazad sa obale Ostrva i pod malim gasom sa smerom u napred, praktično smo stajali dok’ se “Deka” nije vezao za našu zadnju levu bitvu, gde mu je Ljilja pomagala. A Mališa je svo vreme bio na zadnjoj platformi i po nekada lajao, kada bi neki od pasa hteo da uđe na Ševu. I pitam ja Ljilju, zašto se nije vezao za desnu bitvu, da bih ga imao u toku plovidbe stalno u retrovizoru !?
-“ Boža nije hteo iza auspuha Ševe !” Klimnuo sam glavom i dodao sam gas. A sam sam razmišljao, da Boža svakako ima iskustva sa vučom. U plovidbi sve je “išlo k’o po loju”, jedino je Mališa kad-kad odlazio na zadnju platform proveravajući da se nije neki ptičar preselio kod nas na Ševu.



Mališa : Pas koji je voleo reke i prirodu, ali najviše čamac Ševu, mene i Ljilju ... !

Na ušću Tise čekao nas je “Asteriks” I Kepena je bez pitanja pogledao situaciju i vezao je “Asteriksa” za zadnju desnu bitvu ( iza auspuha ). I nastavili smo plovidbu ! Kad’ pre samog Titela, Mališa je zalajao i istrčao na nogostup Ševe i dalje lajući. Kad tamo Kepena priča Mališi :
-“ Pa dobro Mališa, ja ne poginuh hodajući preko konopaca, a sada hoćeš ti da me pojedeš … !” I ja i Ljilja smo sa interesovanjem gledali u Kepenu, koji je preskoči ogradu i preko velikog terasnog prozora uskočio kod mene za kormilom.
-“ Kako si prešao preko konopca do Ševe !?” Pitam ja Kepenu, jer da skoči nije mogao, rastojanje je nekoliko metara od “Ševe” do pramaca čamaca koje smo vukli. A Kepena kaže:
-“ Boža me je udavio svojim pričama, da je meni bilo lakše da se ubijem, nego da me on polako ubija !” Noćili smo u Titelu i sutradan smo noćili u Bečeju. Sledećeg dana stižemo mi u Kanjižu i tu smo takođe prenoćili. Kad sutra ujutru, posle jutarnje kafe krenuli mi na vodu i zaustavili se radi “Carine”! I tada meni Boža kaže da nije izvadio pasoš za Mališu, jer navodno nije mogao u njegovom odsustvu. Ćutim ja i razmišljam, Boža je mogao odmah da mi javi i ja da izvadim taj pasoš, a ne ovako došli smo do granice, a on mi tada kaže da za Mališu nema pasoša!? Ljilja i svi ostali koji se druže sa nama i čuli su tu informaciju, pitaju me šta ćemo da radimo!? I ja donosim odluku da Mališu smestim u WC i zatvorim vrata i kažem mu da ćuti. I tako smo i prošli granicu.

Na Mađarskoj granici, ja ponovo Mališu u WC i zatvorim vrata, rekavši mu da ćuti. “Kad ono međutim”, pristao sam sa Ševom uz Mađarsko-carinski dok, a mladi carinik i policajac pitaju me, da li mogu da uđu u Ševu i da je pogledaju iznutra, jer im se mnogo sviđa. Naravno ja uz osmeh im pokazujem rukom da izvole unutra, a Ljilja me gleda i prevrće očima. Mađarima se sviđao tapacirani proctor u prednjem delu sa plinskim šporetom, a na frižideru lep televizor u boji. Zatim su ušli u srednje odelenje i oduševili sa komandnom tablom, oko koje su se nenamerno počeli da guraju, tako su slučajno otškrinuli vrata od WC-a, ali pažnja im se svela kuhinjski sto, ispod koga je bio smešten stabilni motor. Onda su jedan pa drugi ušli i pogledali spavaći deo i svako od njih je probao “mekoću” smejući se. I kada su izlazli, jedan od njih je svratio i otvorio vrata od WC-a i zadovoljni su nam uz osmeh samo stavili pečate u pasoše i poželeli nam lep ostanak u Segedinu.

Vraćam se u Ševu i vidim Ljilja sedi na klupi krmenog dela, a ja se svo vreme pitam gde je Mališa ? Stao sam za kom. most i startovao sam motor i usmerio Ševu preko Tise prema obali Segedinske banje. A kroz prozor sam video Mališu kako stoji na pramčanom delu čuna. U tom momentu je ušla Ljilja i sva bela u licu, pitala me je :
-“ Gde je Mališa ? Jesu li ga videli !?” A ja sam je zagrlio i poljubivši je rekao joj :
-“ Ti nisi ni svesna kakvo pametno kuče mi imamo … !” I ispričao sam joj za nas oboje “događaj regate”, a ne dana !


=================nastavak sledi====================

Poydrav od Mome Stošića

#
_________________
Ne volim da prepricavam secanja drugih ljudi. To nije bio dogovor, kada sam dosao na ovaj svet !
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku AIM Adresa
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1671
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 21 Sep 2016 11:36:49    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 5

Mališa prvi put u Mađarskoj


Segedinska Banja je izvorište tople vode od 34 stepena po Celzijusu i ima tri bazena. Prvi bazen je terapijski i okruglog je oblika sa ozidanom klupom u krug bazena na kojoj obično stariji ljudi sede i greju svoje telo i kosti. Inače taj bazen je na 30-tak metara od Ševe. Drugi bazen je mnogo veći, ali i za nijansu hladniji. Treći bazen je sa pijaćom vodom iz gradskog vodovota i tamo je mladež sa loptama.

Prve noći, posle dugog sedenja, neko je predložio da se okupamo u topli bazen i onda idemo na spavanje. Mališa je pošao sa’mnom i onda smo se obadvojica lepo okupali u toplom bazenu. Mališi se posebno svođalo da čitavo vreme, sve dok nismo pošli na čamce, nije hteo da izađe iz bazena.

Sutradan sa Mališom su se našli neki klinci i bacali su mu lopticu u Tisu i naravno Mališa je plivao i donosio im je. I u jednom momentu iz Tise je ušao sa lopticom u Ševu, ostavio lopticu i otišao preko obale, a Ljilja me je korila da je „moje kuče isprljalo joj čamac“. Naravno da je uzela krpu i obrisala patos isprskan od vode, a ja sam sedeći na krovnoj terasi posmatrao obalu, očekujući Mališu, kada će se vratiti. I u jednom momentu vidim ja Mališu kako trči prema Ševi i ja ga pozovem da dođe do mene. On se lako popeo na krovnu terasu i kada je bio pored mene, ja sam se iznenadio. On je bio tako topao, i odmah sam zaključio da je se kupao u toplom bazenu. Primetio sam i jednog starijeg čoveka, kako je došao za njim. Starina je samo stajao ispred čamca i ćutao, jer i da je hteo nešto da kaže, mi ne znamo Mađarski, a on ne zna Srpski i to je to. Kad’ evo ti Mališe, izneo je lopticu ispred tog čoveka i udalji se unazad, očekujući da mu je on baci. Čovek je shvatio i sagao se, uzeo lopticu i bacio mu je na obali. Mališa mu je doneo i ponovo se udaljio unazad. I tako su se njih dvojica igrali do ručka, sa kratkim pauzama, kada ga je starina milovao.



Mališa, imao je inteligentnu facu i bio je jako pametan ... !

Za ručak su se okupili naši prijatelji kod nas na terasi Ševe i Kepena mi kaže :
-„ Ovaj matori je jurio Mališu iz toplog bazena i ne htedoh ja da reagujem, jer je Mališa izašao iz bazena i uputio se ka’ vama ovde.“ A Ljilja kaže :
-„ Čudi me, jer ga je Matori više puta grlio i ljubio ga u glavu i sedeli su tu zajedno ispred Ševe na travi sve do malopre.“

Popodne je Boža izveo svoja dva ptičara i stajao je sa nekoliko Regataša u društvu, kada sam ja naišao iz bazena. Mališa je bio u nekom grmlju na obali, jer mu Ljilja nije dala da se kupa u toplom terapiskom bazenu. I Boža me pita :
-„Šta će ti ta „Džukela“ !? Što nisi uzeo pametne pse kao ja što imam Alka i Floka !? A meni ne beše prijatno da mi naziva Mališu „Džukelom“ !
-„ Koliko su ta dva tvoja ptičara pametnija od Mališe ?“
-„ Pogledaj ... !“ i Boža ih je pozvao po imenima, uz naredbu „aport“ i obadva kera su za par sekundi bili pored Bože.
-„ Hajde da vidimo Mališu ! Pozovi ga da vidimo koliko je pametan !?“ Ja sam zviznuo Mališi i pozvao sam ga mahnuvši mu rukom. On je podigao glavu i gledao nas jedno vreme, a onda je nastavio da šnjuva po svojemu.
-„ Eto vidiš koliko je glup ... !“ Kaže Boža zadovoljan. A meni krivo, jer Boža zna da je Mališi tek 2,5 meseci i da tek treba da uči. I onda sam mu odgovorio :
-„ Vidiš Božo šta je inteligencija. Ja sam ga pozvao, a on je gledajući nas procenio da se zezamo i odustao od namere da dođe. A tvoji k’o bez uma. Ti narediš, oni ispune, ali bez da razmišljaju ... !“ Ja sam završio svoju priču, a ova trojica su se dobro ismejala, rekavši Boži da sam ja u pravu. I Boža ljut, napujda svoje ptičare na Mališu, a Mališa jako zareži i krene na njih, a oni ustupe i Mališa prođe mimo njih i dođe kod mene. Ja ga uzmem u ruke i odemo na Ševu, usput sam rekao Boži da je budala !

Već sutradan je Starina Mađar došao biciklom i sve do ručka je bio sa Mališom. I tako 4 ili 5 dana koliko smo bili u Segedinu, igrao se sa Mališom a sa nama ni reč nije progovorio. Dan kada smo polazili, došao je ispred Ševe, pozvao Mališu, poljubio ga i stajao na obali sve dok mi nismo zaplovili ka’ Kanjiži.

==================nastavak sledi===================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1671
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 23 Sep 2016 11:02:45    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 6


Imao je već par godina, kada smo nas dvojica otišli na 14-ti kilometar reke Save da ribarimo kod stare šljunkare ( Novobeogradska strana ). Ja sam 8 mreza davio duz obale, a sa međusobno vezanim mrežama u ukupnoj dužini od 200 metara sam rubario po površini, a Mališa je čuvao Ševu od gmizavaca, voluharica i drugih četvoronožnih radoznalih životinjica. Posto sam ga često ostavljao samog na Ševi, dok sam se bavio “teranjem” mreža, Mališa je sam naučio da laje različito kada je “opasnost” u prolazu I drugačije je lajao kada “opasnost” traje !? U ovom drugom slučaju … vezivao bih kantu za početak mreže i odlazio bih čunom “punim gasom” do Ševe. I sve do sada me Mališa nikada nije obmanuo ! Ovog puta, “raširio” sam mrezu od 200 metara i bio sam ispod “Brodotehnike” kada sam čuo Mališin lavež "upozorenje koje traje"! Da vežem kantu i pustim mrežu od 200 metara dužine da pluta sama po plovnom putu Save, koja je dosta prometna, kako samohodnim “šljunkaricama” tako i čamcima … i odlučio sam da “istolerišem” Mališin lavež ! Sakupio sam mrežu i vratio se do Ševe … ali to je trajalo i proslo je prilično vremena. Posle nekog vremena prilazim ja Ševi, a Mališe nema da me kao uvek sretne radujući se. Zabrinuo sam se i izašao sam na obalu i počeo glasno da ga zovem … osmatrajući okolinu !? Sve je bilo tiho i ništa se ne dešava … i odjednom čujem dovik’ i prepoznao sam Marka Žarića, inace komšija od Ace “Jugopetrola” sa desne obale Save ! Zarić plovi prema meni sa šikljom, a Mališa pliva pored šiklje!? Stajao sam kao “ukopan”, očekujući bilo kakvo “objašnjenje” situacije, a imao sam osećaj krivice što nisam odmah se vratio “na poziv” Mališe. I “pritiskao” me je predosećaj da se nešto “ružno” desilo … !?


Mališa : "Ko se ne osveti - taj se ne posveti"!


Mališa je bio veoma pametan i veran pas - sve do granice opasnosti po sopstveni život. Jedino nije znao da priča ... našim ljudskim jezikom ... ali ja i on, kako smo se pogledali, apsolutno smo se razumeli ... ! Marko sa svojom šikljom je polako plovio pored njega, dok je Mališa plivao. I kada se našao na obali, dortčao je do mene i sav se tresao od uzbuđenja ! Uzeo sam ga u ruke i zagrlio sam ga snažno i pomilovao, tako da se smirio, a Marko mi je ispričao šta se u stvari desilo u međuvremenu u mom odsustvu :
-" Odmah da ti kažem da znam čoveka ... a pokrao ti je stvari iz čamca !"
-" Prosto ne mogu da verujem da mu je Mališa to dozvolio !? ... I odakle Mališa sa tobom u čamcu od preko !?"
-" Dozvoli da ti sve ispričam ... ono što sam video svojim očima !! Tu u komšiluku kod ovog "reni bunara", radi u smenama jedna bitanga od čoveka iz Jakova. I kad god je on bio dežurni, nama su bile obijane naše splav-kućice i "falile" su nam mnoge stvari ! Te stvari je on odmah odnosio kuda ne znamo !? Ali smo mu ja i Aca podavili čamac koji je doplovio od ko zna kuda i on se sa njim' koristio u krađi. Odkako nema čamac i mi smo "mirni"! Sada kako si ti raširio veliku mrežu ... i samo sto si zamakao, taj "klempavi" je došao sa svojim "vučjakom" i pustio je da vučjak najuri sa Ševe Mališu, koji je prvo pobegao na krov Ševe, a onda je kada se vucjak popeo na krov ... Malisa je skočio u Savu i preplivao je. Ova bitanga je ušao u Ševu i izneo je pun dzak stvari i evo ga sada tu u dežurnoj kućici reni bunara."
-" Hvala ti Marko što si se pobrinuo oko Mališe!" Zahvalio sam se Marku i usao sam u Ševu, uzeo čekić u ruke i posao sam u "komsijsku" posetu, čoveku koji mi je pokrao stvari iz čamca !
-" Momo, nemoj molim te da bilo šta činiš sa njim'! On se po zakonu tretira na radnom mestu i to za opsluživanje grada Beograda sa pijaćom vodom ... !?"
-" Ništa ti ne brini za Zakon ? Zakon ne može da ga štiti da u radno vreme krade ... ! A ja idem da sa njim samo "porazgovaram" !?"
I ne bih da vam opisujem moj "razgovor" sa tim "klempavim stvorom", ali kada sam se vratio kod Ševe, Marko me je pitao šta sam sa njim uradio ?
-" Samo sam mu rekao da donese i u Ševu postavi na svoje mesto sve što je pokrao ! A nisam mu rekao da ću ga kazniti za ugrožavanje mog psa Mališe !" Marko me je razočarano pogledao i rekao je tiho i kao za sebe :
-" Šteta ... prešao te je ... !?" Međutim iznenađeno mu se "zaledio" pogled u pravcu odakle je "klempavi" dolazio sa džakom stvari koje je maločas pokrao i to ide bez svog vučjaka. Mališu sam držao, jer je hteo na svoj način da "klempavom" vrati pretrpljeni strah.
-" Šta ti je sa licem Bitango !?" Pitao ga je Marko jer mu je iz nosa i sa čela tekla krv ?
-" Pao sam na stepeništu !" "Mutavo" je odgovorio izbegavajući da kaže istinu ... ! Pustio sam ga da postavi pokradene stvari u Ševi i iznenadio sam se da je vratio i neke koje nisam primetio da ih je ukrao, a kada je izlazio ... ne želim i to da opisujem, ali sam mu zatim rekao da je to za račun Mališe, koji je skokom u vodu izbegao sigurnu smrt od strane njegovog vučjaka ! Odgegao je ka' "reni bunaru" i godinama i nikada ga više nismo videli ni' ja ni' Marko, a ni' Aca Jugopetrol, koji je bio u toku tog zbivanja !?

=================nastavak sledi===================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1671
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 13 Okt 2016 09:02:13    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 7 deo


U periodu vremena od dve godine, ja i Ljilja i naš pas Mališa, živeli smo u Belorusiji u glavnom gradu Minsku. Mališa je išao sa mnom na posao i u mojoj kancelariji sam mu napravio udoban ležaj na širokom donjem delu duplog prozora, a meni odmah iza leđa na mom random mestu. On je veći deo dana ležao na tom njemu jako udobnom mestu i gledao sva zbivanja na ulici. Kada je hteo da siđe na patos, njuškom bi me dotakao po uhu ili glavi i ja sam tada moju levu nogu pomerio u stranu i on bi oslonivši se na moju nogu skočio na patos I dalje gde je hteo. Nekada bi prošetao po magacinu, tražeći nekog od radnika da mu baci lopticu, ili bi tražio da izađe napolje u obližnji park Akademije Nauka i tamo prošeta.

Kada bi smo se posle posla vraćali kući, svratili bi smo po Ljilju i zatim ako nije bilo kišovoto, nastavili bi smo prema Minskom Jezeru. I već kako bi smo prošli most reke Svisloč, široki trotoar je dozvoljavao i onda bih otvorio vrata našeg “Volvo-a 440” i Mališa bi tom pešačkom stazom trčao sve do jezera ( oko 3,5 kilometara ). I otuda nazad, takođe istu maršutu je Mališa trčao i leti i zimi. Nekoliko puta je imao susrete sa tamošnjim psima, koji su živeli u grupama i bez ičije kontrole. Ja sam svaki put reagovao, ne dozvoljavajući Mališi da se tuče sa psima, ali po nekada me nije hteo da posluša i upustio bi se u tuču, iz koje je po nekada i on dobio ugrize po telu. Ja bih ga posle takvih avantura obavezno okupao i potrudio bih se da ga pregledam i eventualne rane mu zalečim “bivacin” praškom ili “hidrociklin” mašću. Međutim, jednom prilikom nisam primetio da je na jednom jajetu imao probod zubom nekog psa. I za nekoliko dana njegovo jaje se tako uvećalo, da sam se ja uplašio i dao se u potragu za dobrim veterinarom. Poznanici su mi predložili jednog starog doktora i ja sa Mališom smo otišli kod njega. Nismo dugo čekali, a meni je bilo interesantno to vreme među psima i mačkama, a Mališa uopšte nije reagovao na njih.



Mališa - bio je inteligentan i jako hrabar ... !

Doktor nas je primio i rekao mi je da podignem Mališu na veliki sto, koji je bio u sredini prostorije. Pokazao sam mu Mališino jaje koliko se uvećalo posle jedne tuče sa grupom pasa i on mi je rekao da nije ništa strašno, već samo infekcija, koju će on da očisti i Mališa će već sutra biti dobro. Doktor je stavio rukavice i nekim “anti-septik” sprejom je poprskao Mališino jaje. Onda smo malo sačekali i onda je doctor skalpelom rasekao malo kožu jajeta i pritisnuo. Iznutra je izašla masa gnoja, a onda je kroz tu rupu utisnuo ( мумие ) iliti katran-mast i ušio kožicu sa dva konca. Ponovo je naprskao nekim sprejom i intervencija je bila gotov ! Za nekoliko dana smo ponovo bili kod doktora i on mu je skinuo konce i rekao da je sve u najboljem redu.

To je samo jedna od nekoliko intervencija doktora veterinara u toku Mališinog života !

=================nastavak sledi=====================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1671
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 31 Okt 2016 12:21:04    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#


Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 8-mi deo


Sve s’moje strane očekivano od Mališe na čamcu, dobili smo sa njim’ i mnogo više. Gde god da smo sa Ševom stali u obalu, nije bilo šanse da bilo koja mesna životinjica, a naročito poljski miševi i pacovi, uđu u Ševu i ugoste se, kao što su za to ranije imali mogućnost ! Na primer: boravak sa čamcem na Konjskom Ostrvu je i blizu grada i kao mesto za pecanje je veoma zanimljivo, jer dubina pored same obale pruža dobar ulov. Ali pacova na Ostrvu ima i previše, tako da su nautičari iz tog razloga izbegavali boravak na Konjskom Ostrvu. Međutim, kada smo se ja i Ljilja sa Mališom i Ševom doselili na pramčani deo Konjskog Ostrva, Mališa je dva-tri dana bio veoma uporan i agresivan. Tako da je nekoliko pacova ubio, a ostale je ganjao po čitavom prednjem delu ostrva, sve dok nisu našli spas skačući u vodu Dunavca. Čak je jednom, onako prljav utrčao u Njokijev kabinaš i u zubima izneo miša, koji je danima Njokiju pravio dar-mar po čamcu. Pošto je Njoki pedantan čovek, on je oprao deo čamca koji je Mališa isprljao i od tada je Mališa svaki dan dobijao od Njokija parče čokolade.

Za prednji deo Ostrva se brzo pročulo da tamo više nema miševa, pa su se strastveni pecaroši, pre svega iz Zemuna, koji su želeli, ali ranije nisu mogli da zbog miševa da noće na obali Ostrva, u vreme dok’ smo mi bili tamo i oni su provodili noći sa nama uz obaveznu vatru i kotlić nad njom. I sve zahvaljujući Mališi. A Mališa se nije dao iznenaditi. On je leškario, kupao se i sa nekim’ od nas se igrao sa lopticom, ali u momentu kada mu je nešto bilo sumnjivo, on bi sve ostavio i otrčao u vrbak da iskontroliše poredak. I nisam ga učio tome, ali svakog miša ili pacova, koga je ubio, donosio ih je ispred pramca Ševe i tu ih ostavljao ! Verovatno da ih ja i svi mi prisutni vidimo kao njegov ulov ?!




Mališa je veoma voleo da plovi sa mnom čunom, a posebno kada sam išao u ribarenje mrežama,
kad god bi na Ševi bila Ljilja. A inače je Mališa čuvao Ševu u mom odsustvu prilikom noćnog ribarenja.



Interesantno je da se Mališa nije plašio ni jedne životinjice na obali i smrtno ih je ganjao. Ali u vodu za njima nije skakao. Jednom kada smo ja, Ljilja i Mališa sa čunom uplovili unutar Ade Čibuklije, a ja sam sa zavoznim veslom veslao, ne želeći da uznemiravam prisutne životinje i ptice, Mališa je tada izazvan jednim kormoranom, koji je plivao ispred našeg čuna i osvrćući se izazvao Mališu i Mališa je skočio u vodu za njim’! Naravno da je kormoran brže zaplivao i odleteo nedaleko na granu suve topole, a Mališa se vratio pored čuna, te’ sam ga ja izneo iz vode. Pri tom’ nas je lepo isprskao dok se istresao od vode.

Na Crnom Moru u Rumuniji u Kostineštiju, bacao sam mu na vodu metar dubine, malu lopticu, koja je bila od sunđeraste gume i lagano je tonula. On je plivao do mesta njenog porinuća, a onda bi uši prislonio unazad uz’ glavu i zaronio bi. Svaki put ju je našao i doneo mi je na ruke. Onda su mu se pridružili neki klinci i počeli bi da mu lopticu bacaju daleko. Tamo je veća dubina i on je izneo i doneo mi je i više nije hteo da roni. Posle kraćeg vremena, klinci su doneli nekoliko kamenova u boji za kojim je Mališa ronio i donosio im ih.

I setih se nemilog događaja od ranije, kada još Mališa nije bio sa nama u društvu, kada su nam na jednoj od Krčedinskih ada preko noći ušli miševi i načeli sve čokolade, napolitanke, gotove supe, pakovanja šećera, pirinča itd. I Ljilja je sutradan sve ostalo zatim bacila. I tada sam skovao plan da na Ševi držim psa i bio sam u pravu. I sve vreme zatim sa Mališom u Ševi, nikada se nije desilo da nam miševi naprave štetu u čamcu. Naravno da je bilo pokušaja, ali posle Mališine intervencije, nisu se usuđivali da se više vrate na Ševu ... !

====================nastavak sledi=================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1671
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 15 Dec 2016 14:25:10    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#


Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 9-ti deo



Mališa – glupiša na Malim Vodama

Dunavac Male Vode, za mene motorizovanog sa Ševom, nisu predstavljale veliki problem, već na protiv rekreaciju i to korisnu jer se riba na Malim Vodama dobro lovila i pecala. Primetio sam da mnogi čamdžije na Malim Vodama menjaju mesta pri pecanju, a da li i hrane ta mesta, to ne znam i nisam video. Ja sam od prvog dana mojih poseta Malim Vodama, svojim iskusnim okom sam ustanovio da je najbolje mesto za ribolov, ali isto i za kamp, leva obala Dunavca do na 50 metar od samog ulaza u Dunav. Tu je mali liman i do same vode velika stara topola pod kojom je izuzetno dobro mesto za Ševu ( i ne vežem je, a ona stoji kao vezana ), a deo obale je ravan i natkriven visokim vrbama. To je i mesto za sedenje oko vatre i pokazalo se odličnim i čak što više i odlično mesto za zabacivanje štapova na dubinjaka. Unutar ostrva je velika bara-razliv i dostupna je kroz mali i uski prolaz kroz koji se samo čunom može uploviti i isploviti u Dunavac na 20 metara nizvodno od mesta gde Ševa stoji.

Mališa je obožavao ovo mnoju izabrano mesto na ostrvu Štefanac, a inače je na levoj obali Dunavca Male Vode. Obožavao je zato što je imao veliki prostor za svoje lovačke manevre, a isto tako i veliki izbor za lov. Pored miševa-voluharica, bilo je i mnogo miševa-pacova i nutrija. Pa zar bi jedan lovački pas mogao da još nešto poželi pored ovakvog izbora. A Mališa je imao sistem kako ih je ganjao. Kako dođemo na ostrvo, Mališa ne prestaje da za tragovima trči i kada ih pronađe, juri ih smrtmo. Većina pacova mu umakne, jer su vešti i znaju teren, ali zato po neki miš-voluharica strada i to mi je donese i ostavi mi je pred nogama. Ja ga pomilujem po glavi i pohvalim ga, a on onda odjuri da ganja druge. Posebno prva noć je udarna. 90% čamdžija nema sa sobom pse, ili imaju male pudlice, a oko svog čamca ostavljaju odbačenu hranu ili delove riba, tako da su se pacovi navikli da budu uvek blizu pridošlog čamca. Naravno, radi svoje bezbednosti, ali i ne na velikoj distanci. Međutim, dovoljno je jedan dan da umaknu Mališi i već drugi dan i oni obilaze mesto gde je Ševa i Mališa naravno.

Jednom prilikom, a bila je već jesen, ja i Mališa smo bili na Malim Vodama celu nedelju dana i sve se odvijalo po planu. Ja sam ribario sa mrežama, a na platou gde smo ložili vatru, uvek sam ostavljao da vatra gori. Vatra je za pridošlice bila znak da je vlasnik Ševe tu negde. Tako da pojedincima nije padalo napamet da uđu u Ševu i ukradu bilo šta. Za sigurnost Ševe se brinuo i Mališa, koji je u mom odsustvu ležao pored vatre i čuvao Ševu. Ako bi se neko nepoznati približio, Mališa je agresivno lajao. Ali ako bi to bio naš poznanik, onda je Mališa lajao drugačijim tonom i ja sam te laveže raspoznavao. Sve jedno, ja bih u oba slučaja što mogu pre čunom dojurio do Ševe da vidim o čemu se radi !? I tom prilikom ja sam na površinskoj mreži vezao drugi plovak ( prazna kanta od 22 litra od ekstrata „coca-cole“ ) i dojurio do našeg logora. Kad tamo na obali do same vode veliki žbun nekog rastinja i Mališa laje li laje, a sa drge strane do vode dve nutrije stoje sa nekoliko svojih mladih nutrijica. Mališa preko i kroz žbun ne može, a preko vode nesme, jer on zna da su nutrije na vodi specijalisti i da na vodi Mališa protiv njih ne bi imao šanse. Ja nisam hteo da bliže prilazim mestu, da se nutrije ne bi uplašile i napravile rizične pokrete. Zato sam Mališi rekao da je „Glupiša“ i vratio sam se do mreže na vodi.



Mališa je bio pouzdani drug, budan i kad' spava. hrabar i požrtvovan ne žaleći sebe.
A meni i Ljilji bio je velika radost ... !


====================nastavak sledi=================

Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
UrosP
Moderator


Pridružio: 16 Avg 2016
Poruke: 200
Lokacija: Zemun

PorukaPoslao: Pet, 16 Dec 2016 15:03:04    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Mnogo lepa prica, a sa ovom slikom, vredi duplo vise! Wink
_________________
Svaki dan proveden na reci, ne racuna se u zivotni vek...!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1671
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 12 Mar 2017 15:37:05    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 10-ti deo


Kraj leta smo sačekali u logoru na Konjskom Ostrvu, gde smo proveli sa kraćim izmenama celo leto. Ljilja se sa čamca preselila u stan u Vidskoj ulici, odakle smo redovno održavali vezu preko Simpleks Radio Stanice. Dobru vezu nam je obezbeđivala dobra antena od 5.75 metara, instalirana na krovu zgrade iznad našeg stana. Vazdušna linija je pokrivala veći deo Beograda, Pančeva i Novog Sada u Sremskih Karlovaca. A na Ševi sam imao antenu 1/4 landa, koja je obezbeđivala odličnu međusobnu vezu sa Ljiljom, gde god da sam bio na Dunavu, Savi i Tisi. Jedina destinacija koju sam stalno posećivao, a vezu sam sa Ljiljom u stanu ostvarivao preko Pančeva ( preko prijatelja Vebera )!

Drugi kišoviti dan za redom i dosadilo mi je da perem Mališi noge i sam patos Ševe od blata i lišća koje unosimo. I rešio sam da dok’ kiša traje, da se preselimo na neku od peščanih Ada. Meteorolozi najavljuju tek sledeću nedelju sunčanu, pa sam rešio da odplovimo na Krčedinske Ade. Uveče sam razgovarao sa Ljiljom i upoznao je da nas dvojica sutra plovimo do Beška Mosta i da čemo se vratiti kako počne sunčano vreme. Ljilja se složila i sutra rano ujutru nam je donela tepsiju gibanice sa sirom, dva hleba skoro vruća i žu-žu punu kesu. I dva bureka sa mesom za doručak meni i Mališi, kao poklon od našeg pekara Todora. Jer za njegovu slavu je tražio od Ljilje da mu donese ribe od mene i naravno ja mu nisam naplatio. Tako da već nekoliko puta ja i Mališa dobijamo besplatno vrući burek sa mesom. Za vreme dok je Ljilja došla, ja sam sve od opreme spakovao na krov Ševe i bilo je sve spremno za pokret. Kada je Ljilja došla, ja i Mališa smo doručkovali vrući burek, a Ljilja mi je skuvala kafu u duboku čajnu šolju i stavila je na pult pored kormila. Sa čunom sam je prevezao do obale, ona se pozdravila sa mnom i sa Mališom i otišla je u kola, a ja i Mališa u pravcu Ševe, dok je padala sitna kiša. Startovao sam motor Ševe i pod malim gasom sam uključio prednji pogon, da Ševa „gura“ obalu, dok sam ja odvezivao konopce. Kada sam konopce složio i postavio na „njihovo“ mesto, ušao sam u Ševu, zadnjim pogonom odvojio Ševu od obale Konjskog Ostrva i krenuli smo uzvodno. Sirenom sam pozdravio Ljilju i mahnuo joj, dok je ona stajala sa kolima na desnoj obali rukavca Dunava i čekala da krenemo. I Mališa je stajao prednjim šapama oslonjen na zatvoreni prozor prednje terase i lajao gledajući u pravcu Ljilje. Pitajući se verovatno : „zašto i ona ne ide sa nama ?“



Mališa, na čamcu Ševa se našao sa namerom da bude obezbeđenje, a u stvari bio je i pravi ribarski pas ... !

Kroz sitnu kišu prolazimo, a na Ševi prednja vrata otvorena i od kiše ohlađen vazduh me miluje po licu. Mališa eskivira otvorena vrata i leži na svom frotiru u zavetrini u stranu od vrata. Ja mu priđem i pokrijem ga drugim delom frotira, a on samo malo zastenje i zatvori oči. Hoće reći „lepo mu je“! Vojne Bašte su pred nama i razmišljam da ne prolazim kroz rukavac, da ne bih smetao pecarošima, već da prođem mimo njih i nastavim levom obalom Dunava. Interesovanje, da li u dunavcu ima nekoga koji nam je poznat, zanelo mi je pažnju i u jednom momentu sam video čoveka kako sa svojom radnom bluzom maše. A zatim sam čuo i pištaljku u stalnom intenzitetu. Mališa je istrčao na prednju palubu, a ja sam prepoznao Marka Kojića, prijatelja sa Dunava. Smanjio sam gas i skrenuo ka’ obali gde je stajao Marko. Pristao sam lagano, a Marko je uskočio na palubu i kleknuo milujući Mališu, koji se takođe obradovao i skakao uz Marka ližući ga.
-„ Zdravo Mališa i zdravo Momo. Drago mi je da sam vas video ... !“
-„ Zdravo Marko. Gde si se ti sakrio ! Ja sam ove sezone bivao i u Gornjem Dunavu i u Tisi, u Kanalima takođe, a tebe ni za leka !?“ I srdačno smo se pozdravili.
-„ Momo, ti i Ljilja ste mi stvarno nedostajali ... ali mi je Mališa više nedostajao !“ A Mališa kao da je razumeo Marka i ponovo je skočio uz njega od radosti. Marko je kleknuo i zagrlio je Mališu i poljubio ga u čelo. Mališa se okrenuo i otišao u Markov čamac, a Marko me je pitao :
-„ Momo, vidim da ne gasiš motor ... znači negde si pošao i ne bi da se zadržavaš ?“
-„ Da Marko. Idemo na Krčedinske Ade i to na onu čisto peščanu, jer nam je blato dosadilo na Konjskom Ostrvu.“ A Marko se zamislio pa kaže :
-„ Pa mogao bih i ja sa vama do Krčedinskih Ada ... !“ I odjednom smo čuli neku buku i lupnjavu u njegovom čamcu. Pogledali smo u tom pravcu, a Marko je potrčao prema svom čamcu ... Ja sam takođe potrčao za njim’ kad ono Mališa izlazi iz čamca sa mišem u zubima i ostavlja ga ubijenog ispred Markovih nogu. Marko se izgleda nije iznenadio :
-„ Veliko ti hvala Mališa ... ! Pa ovaj mali gad mi neda mira već nekoliko noći. Preko dana se ne čuje, a noću svu noć nešto prevrće. Dakle Mališa je genije ... i kako ga je samo namirisao ?“ Marko je hteo da malo sredi svoj čamac, a onda je rekao glasno.
-„ Momo i Mališa ... ja idem sa vama na Krčedinske Ade ... a čamac ću usput da sređujem !“ Marko je odvezao svoj čamac, startovao četvorkicu i zaobišao donji špic Vojnih Bašti, a onda prišao uz krmeni deo Ševe i za levu zadnju bitvu se vezao.
-„ Veži ga na kratko, da možeš u plovidbi da prelaziš na Ševu ... !“ Rekoh mu ja, a Marko mi je dao znak da možemo da krenemo !


====================nastavak sledi=================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Čet, 11 Maj 2017 07:36:12, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1671
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 27 Mar 2017 11:46:29    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 11-ti deo

Dvotrećinskim gasom, Perkins u Ševi je „pevao”, a ja sam sedeo za kormilom i uživao u procesu uzvodne plovidbe, držeći se leve obale Dunava. Kako smo pošli sa Vojnih Bašti, Mališa je ležao na krovu spavaće sobe stalno gledajući u „kabinaša” Marka Kojića, koji zauzet sređivanjem čamca, sve vreme nije izlazio iz kabine. U području km. table 1180,5 ( na desnoj obali je baza SB-SSUP-a, mojih bivših kolega ) i uključio sam alarmni uređaj kroz megafon od 100W da ih pozdravim. Oni svagda kada čuju tu specifi;nu sirenu, znaju da sam to ja sa Ševom na Dunavu, jer drugi čamci i brodovi nemaju takve sirene. Koji trenutak kasnije, Mališa se pojavio ispred mene i stoji i gleda me pravo u oči. Za njim evo i Marka i drži se za cev konstrukcije prednje kabine Ševe i gledajući me pita.

-„ Momo, šta se desilo !? Sirena je nenormalno glasna, a Mališa se bučno grebajući noktima po metalu, sjurio se sa krova preko klupe na nogostup i nestao ? Sada vidim da je kod tebe, a ja se uplašio !?”
-„ Vidiš onaj bagrenjar na toj visokoj obali ? Tu je Sportski Centar Saveznih Organa Jugoslovenske Federacije i tamo je smeštena Specijalna Jedinica SSUP-a, mojih bivših kolega. I ja svaki put kada tu prolazim, uključim sirenu kao pozdrav njima. I oni to znaju i sete me se !” A Marko kaže :
-„ Ma sve je to lepo, ali smo se ja i Mališa uplašili iznenadne sirene, koja je meni zaledila krv u venama .... !” A ja sam ostavio kormilo i prišao do Mališe i pomilovao ga, tj. naslonio sam mu moje čelo na njegovo. To je bio naš znak iskrenog prijateljstva ! Zatim sam iz frižidera izvadio dve konzerve hladnog piva i jednu dao Marku, a drugu sam otvorio sebi. Marko ju je uzeo i ušao je u Ševu i seo na tapaciranu klupu – ležaj. Otvorio konzervu piva i nazdravio i meni i Mališi. Mališi sam dao par parčeta čokolade i on ju je sa zadovoljstvom pojeo i ponovo je otišao na zadnji deo Ševe i tamo legao na krov. A ja sam primetio :
-„ Ne znam zašto je stalno na krovu od kako smo zakačili tvoj čamac za Ševu ?” A Marko zamišljeno mi kaže :
-„ Ja se dosta dobro razumem u pse. Momentalno sam bez psa, a svo vreme su mi ulepšavali život ... Mališu nešto tišti to i ja osećam, ali ne mogu da predpostavim šta !?” I zaćutali smo ! Ja sam razmišljao … a prolazili smo pored Crvenke, peščanih sprudova, gde smo ribarili nedeljama. Pa se pitam … možda hoće da stanemo tu na peščanu obalu ? A ono … došao bi ispred mene i pogledom bi tražio da stanemo. Ne … nešto drugo je u pitanju, što se do sada nije ponavljalo … a šta je … !?



Mališa je čuvao Ševu i naravno mene i Ljilju u tom planu, tako požrtvovano, da sebe nije žalio ... !

Prolazili smo pored “topoljaka”, preko puta Banovaca, a Mališa je i dalje ležao na zadnjem delu Ševe, ovog puta na klupici iznad krmene platforme. A Marko je potražio jednu rakijicu da pročisti grlo ! I ja sam sedeći za kormilom, pokazao sam Marku prstom plakar gde su čašice, a onda sam mu pokazao i frižider gde je flaša sa rakijom. Marko je poslušno otvorio plakar i uzeo čašicu.
-„ Momo, hoćeš i ti ... da uzmem čašicu i za tebe ?”
-„ Vrućina je i ne pije mi se. Ja sam kao i moj otac Vidan ! I on je pio kada se smrzne, pa sa ciljem da izjednači telesnu temperaturu tela, da može zatim da radi !” Pred nama su se pojavila ostrva iliti Belegiške Ade i ja sam uzeo dvogled da osmotrim situaciju na plovnom putu i šire, pošto trebamo da presečemo plovni put i nastavimo drugom stranom. Na vodi u našoj blizini nije bilo nikoga, osim jednog kabinaša, koga sam prepoznao. Bio je to kabinaš Laze i njegove Dese, dobrih ljudi iz Braće Jerković naselja. I kažem ja Marku :
-“ Kod ovog kabinaša ćemo stati i malo se sa njegovom posadom zadržati. Upoznaćeš ih … dobri su to ljudi !” A Marko je dodao :
-“ Ako pristaješ pramčano, dali ja moram da se odvežem od Ševe ?”
-„ Ne ne moraš ! Tvoj čamac nije toliko težak da ga Ševa ne može podneti ! Oni su tu na ovoj adi celo leto i ja uvek kod njih kada svraćam, pristajem sa uzvodne strane. Samo bilo bi dobro da ti uzmeš desni bočni konopac i kada pristanem da ga vežeš za neku od topola. ” I uskoro kako smo se pojavili, Laza i Desa su nas dočekali sa osmehom na licu i pomogli da vežemo Ševu za obalu. Mališa se pozdravio sa Milkicom i odmah su zajedno utrčali u Markov čamac. Svi smo stajali začuđeno, a uskoro iz Markovog čamca su iskočila tri pacova u vodu, a jednog je Mališa držao u ustima, koga je izneo na obalu i ostavio ga je pored mojih nogu. Pomilovao sam ga, a pacova sam bacio u vodu. A Laza je prokomentarisao :
-“ Naša Milkica nas spašava ovde na ostrvu od pacova. Inače mi ovde ne bi smo mogli da opstanemo ni dva dana.” A Desa nas je pozvala da sednemo i počestimo se taze skuvanom kafom i kaže :
-“ Marko, vaš čamac je sada posle Mališine i Mikičine posete u rusvaju !” A Marko im je ispričao dosadašnji doživljaj.
-“ Ja sam bio nekoliko dana na Vojnim Baštama, kada su Moma i Mališa došli sa Ševom. Odnosno ja sam ih svratio i Mališa je odmah uleteo u moj čamac i izneo jednog pacova. Onda sam ja sredio rusvaj posle njegove posete i krenuli smo zajedno za Krčedinske Ade. A za to vreme, Mališa je stalno bio na zadnjem delu Ševe, a mi nismo znali šta mu je.”
-„ A ono, osetio je još pacova i nije se pomerao da mu slučajno ne pređu u Ševu !? I jedva je čekao da stanemo. I kako smo stali ovde, videli ste pozdravio vas je i sa Milkicom zajedno su ušli i napravili dar-mar ! Sada Marko budi siguran da miševa u tvom čamcu više nema.” Rekao sam ja, a Marko me pita kako znam da ih više nema !?
-“ Vidiš da se i Mališa i Milkica igraju i da više ne obraćaju pažnju na tvoj čamac !” I svi smo se nasmejali


====================nastavak sledi=================

Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1671
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 11 Maj 2017 09:03:06    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 12-ti deo


Sedimo za stolom u dobroj hladovini, ja i Marko sa Lazom, sa kojim smo malopre obišli njegovu farmu, gde se pohvalio sa svojim prasićima, koji dobro napreduju i kokicama kojih ima po čitavom ostrvu.
-“Laki, koliko imaš kokica ovog leta ?” Pitao sam Lazu, jer u odnosu na prošlo leto, povećao je broj kokica.
-„Dobro si zapazio ! Prošlo leto imali smo 2 praseta i 30 kokica belih za tov. A ove godine imamo plus 20 crvenih nosilja. Na to su me nagovorili moja Desa i naš prijatelj iz Belegiša i njegova žena. Kažu ... zašto ne bi smo imali sveža jaja za prehranu čitavog leta dok smo na ostrvu ? I kupio sam, uz obavezu naših prijatelja da crvene kokice prezime kod njih u njihovom dvorištu. Ove godine su još mlade, ali iduće leto ćemo imati i gnezda za snošenje jaja ovde na ostrvu.” A Desa je donela tanjir krofni i uključila se u razgovor :
-“Momo, ove godine smo kupili polovan auto i moći ćemo da ovde u selu zamrznemo i zaklane piliće i ribu i ispanglovano svinjsko meso. A kazan za svinjsku mast, uzećemo od čoveka iz sela koji nam je i jesenas pozajmio. Tako da smo se obezbedili sa hranom za celu zimu. One prve ture bele ribe, daću komšijama. Nismo znali da će Lazi da pođe za rukom da lovi lepe ribe, pa smo u početku neki sitnež bele ribe zamrzavali. Probala sam ovde na ostrvu da zasadim povrće. Tamo gde je pesak i tinja, tu bi možda i moglo, ali na ovom pesku ništa ne može da uspeva.” A Marko je dodao :
-„Da bi ste imali i baštu sa povrćem, onda sledeće leto na levu obalu razapnite šator i ogradite tor za prasce i kokice. A onda kupujte hranu i hranite svoje dobro.” Laza i Desa su ćutali iz pristojnosti, a Marko je nastavio :
-“Šalim se ja naravno. To bi bila skuplja dara no mera ! Ovde vam je lepo. Koliko vidim … ima trave i za pašu i za kljuckanje, a tu im je i voda u izobilju. Nego, hoće li prasci da plivaju i odu preko na drugu obalu ?” Pitao je Marko, a Laza mu je otkrio tajnu, kako da prasci zatim kada poodrastu ne idu preko vode na drugu obalu :
-“To su mi rekli seljaci iz Belegiša od kojih inače svakog proleća kupujem prasiće. Dakle … dok su mali i kako ih donesemo na obalu pored velike vode, jedno po jedno uzmem u ruke i zagnjurim ga u dublju vodu. Zatim to ponovim nekoliko puta, tako da se prase isprepada i kada ga pustim po obali, pa i kasnije samo kada je žedno ili kada mu je vrućina u plitku vodu zagazi i tamo i pije vodu ili legne u vodu. A da zagazi u dublje, za to nema šanse.” Reče Laza, a ja sam se nasmejao :
-“Dakle Laki, počeo si da se služiš taktikom ! Deso, pazi se ti, da on ne pretera sa taktikama i pređe na tebe da ih primenjuje !?” A Desa je prihvatila šalu :
-„Držim ja Momo, ne samo njega, već sve pod kontrolom u kampu. Pilići i prasci maloletni. Milica zaljubljena, a Laza senilan. Pa ti vidi kako je meni i kako bi bilo u kampu da ih ja ne držim pod kontrolom !?” I svi smo se nasmejali, a Mališa kako je ležao opružen u hladovini, podigao je glavu i gleda nas poluzainteresovan. A Marko je bio sa pitanjem konkretan, a u vezi da spasi Lazu daljnih provokacija.




-“Reci ti meni Lazo, čime loviš ribe, sa štapovima ili sa mrežama !?”
-“Ja najviše volim da ribu lovim na plovak. A za siguran ulov koristim jednu staru mrežu, koju mi je dao ribar Branko Kesić. On inače često navrati ovde kod nas na čašicu rakije.” I Desa se pridružila razgovoru na temu ribolova, ali sa svoje tačke gledišta :
-“Ma ja se bojim da ga ne uhvate i strogo kazne. Laza nema profesionalnu dozvolu, niti hoće da je plati, a u poslednje vreme sve češće davi mrežu. Ima sreće te kontrola prođe uvek posle no što on izvadi mrežu, ali bojim se da je to veliki rizik, a nije nam nužan … ?”
Prijatan razgovor u prijatnom društvu, ali vreme je da idem ka svom isplaniranom cilju, pa sam ustao i zahvalio se Desi i Lazi na ukazanoj nam pažnji i obećao sam da ćemo se opet skoro videti. Mališa je valjda razumeo razgovor i skočio je na prednju palubu Ševe, a mala kučkica Milica je ostala na obali i tužnih očiju gledala je Mališu.
-“Haj’mo Marko “na rabota nema sedenje”, kako kažu braća Makedonci !” I pozdravili smo se sa Lazom i gospa Desom, mahnuli maloj Milici i startovao sam motor Ševe, a Marko je zakačio pramčani vez svog kabinaša za krmenu bitvu Ševe i krenuli smo uzvodno. Marko je bio na kratko vezao svoj kabinaš, tako da je lako prešao na Ševu i došao pored mene za komandnim mostom.
-„Momo bre, baš mi se sviđaju Laza i Desa. Mnogo fini ljudi ... !” Kaže mi Marko ozbiljnim glasom.
-„Mi smo se i ranije poznavali, jer smo se godinama viđali u marini „Železničar” u Makišu. A bliže nas je upoznala njihova kučkica Milica. Naime ... i ja i Laza smo stanovali u naselju Braće Jerković i jednom nedaleko od mog stana, u parku vidim ja Lazu sav oronuo i pitam ga šta se desilo. A on meni reče da mu se mala Milica izgubila i već danima je traži. Šta sam drugo mogao da mu kažem, već reči utehe i obećanje da ako je nađem da ću mu javiti. I posle mesec dana, ja šetao sa mališom i u jednoj rupi ispod nekog betona, vidim ja kučkicu i pozovem je, a ona neće da izađe iz svog skrovišta. Dođemo ja i Mališa kući i ja ispričam mojoj Ljilji o susretu. I Ljilja me podrži u tome da odem do Laze i da ga dovezem do skrovišta i onda će se sigurno znati da li je ta kučkica Lazina i Desina.
Pozovem ja Lazu telefonom i ispričam mu o kučkici i njenom skrovištu i dogovorimo se da me on sačeka ispred njegove zgrade, a ja ću po njega da dođem kolima. I tako ja pokupim Lazu i dođemo do skrovišta. Laza je kroz otvoren prozor pozvao kučkicu i otvorio vrata sa namerom da izađe. Kučkica je iz rupe istrčala kao iz katapulta i skočila na Lazu, pa onda na mene i istrčala napolje. Laza je zaplakao i uzeo je u ruke ljubeći je, i meni su suze pošle, radujući se njihovoj sreći. I od tada se aktivno družimo ... !”
-“Lepa priča i vidi se da su duševni ljudi … !” Kaže Marko i ode da sedne pored Mališe, a pred nama je bilo selo Surduk, gde sam ja planirao da svratim do pekare, gde sam inače i ranije kupovao hleba sorte „somun” i štrudle s’makom.

====================nastavak sledi=================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1671
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 29 Maj 2017 13:23:51    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 13-ti deo


Plovimo uzvodno, a desna obala Dunava je sve viša i viša i strmina joj je specifika. Ona se mnogo godina ne menja i vremenski uslovi na nju ne utiču. A tu je i kuća Vojvođanskog stila odakle počinje „Surduk”, iliti veliki procep obale, kroz čiji se centar proteže put sa nivoa sela do samog Dunava. Smanjio sam gas, a Mališa koji je stajao na prednjoj palubi, počeo je da maše repom, a Marko me pita :
-„Staćemo ovde ? Odlično, ja bih da kupim hleb. Tu na početku sela je dobra pekara !”
-“Znam Marko. I ja sam tu mnogo puta kupovao hleba i štrudle sa makom.” I zaustavio sa Ševu, nasukavši joj pramac na obalu šoderom prekrivenu. Ostavio sam Ševu da pod mali gas “gura” obalu, a ja sam sa krova uzeo dve šticne i čekić trokilaš i izašao sam na obalu, gde sam u suvu tinju i šoder zaboo šticne. Zatim sam bočne konopce vezao za šticne i vratio sam se u Ševu, ubacio ručicu kopče u nazad i malo dodao gas. Ševa se poklonila i pošla unazad jedva metar i stala. Izgasio sam motor i pozvao sam Mališu i rekao sam mu da čuva Ševu dok se ja vratim. Mališa ne naročito raspoložen, primio je komandu i popeo se na prednju palubu Ševe i legao. Marko je našao neke svoje poznanike i ostao da s’njima razgovara, a ja sam produžio uzbrdo ka’ pekari.




Pekar me je prepoznao i kaže da samo što je izvadio drugu turu hleba – „somuna” i rad je što ću dobiti vruć hleba. Malo smo popričali o životu na vodi, čemu je pekar bio rad, jer kako kaže, uvek je volio vodu i Dunav. Prošlo je neko vreme i ja sam se vratio do Ševe, a usput me je sreo Mališa, radosno skačući uz mene. Marko i njegova dva druga su stajali pored vode, na pedesetak metara od Ševe i meni Marko kaže :
-„Momo, nešto se desilo sa Mališom. On je mene danas primao kao prijatelja od Beograda do Belegiških Ada. A malopre, kada si ti otišao po hleba, hteo je da me ujede !?” Ozbiljnije sam pogledao Marka i njegova dva druga i ne znam zašto …. Ali mi se nisu sviđali ko ljudi !
-“Nemoj tako da mi pričaš, kao kada mladu komšinicu uhvate preko plota sa komšijom na delu, a ona falšira razgovor ! Mališa ne ume našim ljudskim jezikom da priča, prema tome, šta se desilo da je Mališa bio izazvan da laje na tebe … !?” Jedan od njegovih drugara se čak opustio i stao da preti :
-„Ja da sam imao pištolj pri sebi, ja bih ga ubio ... !” Ja sam ga samo na kratko presekao pogledom i rekao mu kratko i jasno:
-“Srećan si ti čovek što to nisi učinio !” A Marko da bi smirio situaciju kaže :
-“Ja sam hteo da im pokažem Ševu iznutra, a Mališa se raširio na prednjoj palubi i boga mi ne samo što je lajao, već je bio spreman da nas ujede.” A ja sam prolazeći pored njih samo dobacio :
-“A koga ste pitali da ulazite u privatno vlasništvo, bez prisustva vlasnika, ovog puta u Ševu … nikoga ! E zato vam Mališa nije dao da uđete u Ševu !?” Sva trojica su ćutali i udaljili se bez reči, a ja sam startovao motor Ševe i pustio elisu da gura obalu, a sam sam izašao na obalu i odvezao konopce Ševe, sakupio ih i stavio ih na prednju palubu, zakačene za prednje bitve, a šticne sam oprao i stavio ih na krov Ševe. Onda sam se popeo na pramac Ševe, gde me je čekao Mališa, moj hrabri i verni dečko i zatim smo sa Ševom krenuli uz Dunav. A Marko je ostao na obali sa svojim društvom gledajući za nama i verovatno je naučio lekciju o privatnom vlasništvu. A čamac Ševa nije samo privatno vlasništvo, već je i ljubav moja … !


====================nastavak sledi=================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu 1, 2, 3, 4  Sledeci
Strana 1 od 4

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Portal NA VODI © 2016