forum
NAUTIČKI FORUM
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

ZIVOT NA CAMCU - lepsi deo zivota
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 18, 19, 20
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1602
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 14 Dec 2017 15:18:13    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

A počeo sam ovako ... ! ( 7 )


Kao klinac, izuzetno sam se osećao svaki put kada sam bio na Južnoj Moravi i kupao se u plićaku. Međutim, svaki put kada sam se našao na skeli, žmarci su me podilazili i osećao sam se srećnim. Sada, posle puno godina iskustva na vodi, moram vam pre svega reći po meni jednu veliku istinu: čamci "TABANAŠI" su "ZAKON" za reke, a samim tim i za plićake, tj razlive, kanale, rukavce i meandre ? U početku sam svim ovim pomenutim vodotocima, plovio sa malim čamcem koji je imao samo 18 cm. vodeni gaz i problem sa dubinom tokova nisam imao. Međutim, kada sam se ponovio sa Ševom, ona je imala ( opterećena ) 56 cm gaz i morao sam ozbiljnije da se ponašam na vodi reka u plovidbi !

I dok sam u slobodnom vremenu razmišljao o čamcu, neizbežno sam razmišljao i o plovidbi i gde će se sledeća plovidba desiti, i tada me je uvek zahvatalo neopisivo uzbuđenje ! I nije mi bilo teško da jedno vreme svakog petka popodne, plovimo ja i moja Ljilja iz Makiša do Sremskih Karlovaca i u nedelju popodne se vraćamo iz Karlovaca za Beograd, odnosno uz Savu do Makiša i marine „Železničar“. Onda smo se pridružili organizovanoj plovidbi sa Regatom Ilustrovane Politike ! I tada smo plovili i Savom i Dunavom, Tisom i Kanalima DTD-a. Ne mogu a ne reći da je Regata bila izuzetno dobro iskustvo za nas sa malim plovidbenim stažom ! Ja sam posle dve godine plovidbe sa Malom Ševom, kupio veliku lađu ( 10,5 x 2,85 ) i nazvao je Ševa ! I sa njom sam plovio 17 punih godina sa programom plovidbe naizmenično na Regatu, ili na Đerdap, ili u Kanale DTD-a, a usput plovio i Tisom, Savom i Belikom Moravom. Svakom plovidbom sam sticao nova iskustva i bilo mi je sve lepše. Lepo mi je bilo i kada sam na vodi pomagao drugim ljudima koji su se ne uvek iz neznanja, već i sticajem okolnosti pali u nevolju. I zato i danas ne mogu da shvatim mnoge ljude koji plove a ne poznaju ni priobalje, a ni same reke kojima plove. Mnogi od njih se drže plovnog puta i žure na njima naznačene i planiranne destinacije.

Iz Beograda, prolaze pored Malih Voda i Baba Danine bare a da i neznaju kako se zovu, a možda ne znaju i da postoje, jer se iz Beograda kada pođu, kreću plovnim putem, jer to je bezbedno kažu. Zatim ja verujem da prolaze pored Gročanske Ade i Smederevske Ade i da za njih ne znaju kako se zovu !? Onda, lepo mesto je Kovinski rukavac i preko puta ušće Velike Morave, ne da ne znaju za njih, već ih i ne interesuju. Zatim sledi Kostolački Rukavac sa pekarom i pijacom u gradu, koji valjda do sada nikada nisam prominuo a grad je blizu vode. Sledeće interesantno mesto je unutrašnjost Žilave Ade, gde je ribolov u njenom Dunavcu i Razlivu izuzetan. Onda je na redu Zavojska i Ada Čibuklija i u njima ptičiji svet koji treba videti. Onda je na putu Srebrno Jezero, pa onda pekara i pijaca u Velikom Gradištu su neizbežni. Golubačka Tvrđava je veoma interesantna i odlično je sklonište od Košave, koja preko leta zna da neprijatno duva i po nekoliko dana duž Dunava. Preporučio bih i ušće Dobre, kao svratište, ako vas iznenadi Košava. U Dobri ima prodavnice sa vama potrebnim provijantima. Lepim vremenom je uživanje ploviti Đerdapskom Klisurom, ali je šteta ne svratiti u muzej „Lepenski Vir“ i razgledati eksponate stare i više od 8000 godina. Malo nizvodno za sigurno noćenje je pravi izbor ušće Boljetinske reke.


Nažalost, znam neke Beograđane, koji samo prođu pored svega ovog pomenutog i prvo ili drugo njihovo zaustavljanje je Porečka reka kod Donjeg Milanovca. Slična destinacija je i Hajdučka Vodenica i tamo na sidru provedu ostatak odmora. A možda baš zato što nemaju adekvatne čamce. U stvari, imaju velike ledrilice sa dubokim gazom od 2 m. namenjene za plovidbu po moru sa jedrima ! I to u boljem slučaju čamce sa "V" koritom i opet dovoljno dubokim gazom. Njihova ranija iskustva sa Lida ili Belegiških Ada, kada su pokušali da pristanu pramcem i to maksimalno moguće bliže peščanoj obali, jer da bi mogli da izlaze na obalu, a bez da nagaze u vodu. U međuvremenu voda je opala i onda kada su hteli da krenu shvatili su koliko im je čamac težak, a motor bespomoćan. Sa takvim iskustvom, od tada se drže samo plovnog puta ili borave na sidru. I sa malim čamcem izlaze na obalu i to isključivo na pristupačni deo obale.

A ja i Ljilja, plićake i razlive, tj. nedirnutu prirodu obožavamo i impresionirani smo njihovim stanovnicima i organizacijom njihovog života, a pre svega sposobnošću biljaka koje i kako uspevaju da se izbore za životni prostor !? I tako, mojoj velikoj ljubavi prema vodi i prirodnim uslovima za život pored reke i na rekama, pridružila se Ševa sa svojim ( po meni ) idealnim tehničkim karakteristikama za plovidbu rekama i u specifičnim uslovima po plitkim vodama, iz čega su proistekle i mogućnosti za osvajanje, a za mnoge neosvojivih terena.

Samo jedan primer da vam ispričam. Ševa nasukana pramcem na plitkoj obali Lida, stoji nekoliko dana. Nivo vode je u međuvremenu opao u noći baš kada smo sledećeg jutra trebali da krenemo za Sremske Karlovce. Nasukavanje je za mnoge tipove čamaca fatalno i zahteva intervenciju drugih jačih čamaca koji bi pomogli vučom sa vodene strane i time ih skinuli sa obale. Sa Ševom i njenim ravnim koritom u pramcu, to ide rutinski uspešno. Prvo startujem motor, zatim odvežem Ševu, a zatim uzmem plastičnu kofu sa krova i zahvatim vodu iz reke. Zatim prospem nekoliko kofa vode između pramca Ševe i dela obale na kojoj je oslonjena. Onda navijem kormilom krmu u levo, pa uključim kopču u napred i dodajem jači gas. Ševa se pomeri u jednu stranu, a onda ja kormilo navijem u drugu stranu i ponovim sa gasom. Ševa se krmom pomerila uzvodno i onda kopču ubacim u nazad i dodam postepeno gas do punog. Elisa ( 56 cm prečnika ) izbacuje vodu ispod korita na obalu i u jednom trenutku Ševa sama sklizne u vodu.


==========================nastavak sledi======================


Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1602
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sub, 23 Dec 2017 16:05:04    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

A počeo sam ovako ... ! ( 8 )


Ševa – čamac sa velikim „Č”

Plovio sam malim lepim čamcem, napravljenim od mahagoni drveta sa zavidnom estetikom i bio sam zadovoljan. Međutim, sve što sam više plovio i upoznavao ćudi reka i vremenskih nepogoda u toku leta, a da bih ostao na reci pri svakom vremenu i nevremenu, sve mi je više falila bezbednost plovnog objekta. Ideja da kupim veći čamac, rodila se na jednoj od Regata Ilustrovane Politike, a neposredno pre polaska Regate, ostao sam bez stana u kome sam do tada stanovao. I pitao sam sebe, zašto ja ne bih stanovao u dovoljno konfornom čamcu, već sam znao u čemu je razlika, koja meni lično nije smetala, a u to vreme živeo sam sam.

I tog leta, na Makišu se pojavila „Vida“, čamac koji sam odmah zamislio kao moj, ali sasvim drugačijeg izgleda. Ona je i tako neofarbana i prljava, imala neku moć i uverila me je da se ne boji talasa i nevremena. Motor „Perkins“ dok joj je radio ulivao mi je poverenje snage i poverenja da nikada neće stati u neprilici. Nisam izdržao i zamolio sam Branka Karabuvu vlasnika „Vide“, da mi dozvoli da vidim „Vidu“ iznutra. Branko je ustao i išao ispred mene i pričao i pokazivao mi unutrašnje detalje. A ja sam sve to gledao i već sam imao idejno kako bi to kasnije izgledalo. Osvojila me je instrument tabla. Bila je puna VDO potrebnih instrumenata, a zatim motor kada sam video, zanemeo sam. Iako je bio sav umazan prerađenim uljem, već sam imao ideju da ga mehaničar Miljković Ivan preradi i da zatim zablista. Zatim kopča i osovinski vod i elisa od 56 sm. Prečnika me je zadivila. Zamolio sam ga da se malo provozamo, što je on odmah prihvatio i isplovili smo na Savu. Bio sam se naježio od uzbuđenja i to je bio momenat kada sam se u taj čamac zaljubio. Vratili smo se u marinu i Branko mi je rekao još jednu dobru novost, a to je debljina lima na koritu, da je 5 milimetara !

Kroz nekoliko meseci, tačnije već je jesen odavno bila, Branko mi se javio i ponudio mi „Vidu“ na prodaju. Kaže da se seli, odnosno odlazi za Australiju i da mu trebaju pare za put. Ponudio mi je svoj čamac ispod cene, jer mu se već mesecima na oglas niko nije javio. I meni nije bilo lako da obezbedim tu cifru, ali sam učinio sve i obezbedio sam novac. Pun veliki koverat sa novcem, odneo sam mu jedne večeri kod njega u stan i njegova žena je prebrojala novac. Kada je rekla da je sve u redu, ja sam predložio Branku da pođemo u njegovu marinu na Adi Ciganliji i da ja preuzmem čamac. Malo se bunio, rekavši da prvo treba da me obuči kako se plovi sa njegovim čamcem, međutim ja sam bio uporan i krenuli smo njegovim kolima do Ade. Ušli smo u čamac i pokazao mi je kako se startuje motor, gde se otvara vodeno hlađenje i ja sam se pozdravio sa njim’ i krenuo sam sa sada mojom lađom u Makišku marinu. Usput sam smislio da obavezno moram da promenim upravljački volan za pravo kormilo, ali i da namontiram reduktor da se lagano kormilari. Prilikom ulaska u marinu na Makišu, zakačio sam mrežu Miće ribara, koji se nije nadao da će neko da ulazi ili izlazi iz marine i podavio je mrežu na ulazu u marinu !? Sećam se, sutradan je bila subota, pa nedelja i obadva dana sam proveo mom čamcu, čisteći ga, jer je bio maksimalno zapušten. Dane Šućur, dečko tu iz Makiša je zagnjurio i nožem otkačio mrežu sa krme i elise, na šta sam mu bio jako zahvalan.

Imati veliki čamac ( 10,5 x 2,85 cm. ) sa ugrađenim stabilnim motorom „Perkins“ od 56 ks. sa dobrom kopčom i osovinskim vodom, jakim koritom, lepom i funkcionalnom instrument tablom, funkcionalnim wc-om, mestom za kuhinju i posebno spavaćom sobom, kao i velikim prostorom za dnevni boravak ( 10-tak ljudi je moglo komotno da sedi ). Odmah sam smislio šta i kako treba renovirati, a na krovu uraditi terasu za sedenje i uživanje. Svu zimu sam smišljao šta još treba uraditi i nabavljao sam materijal za te izmene. Naravno da sam čamcu dao ime Ševa.

Prvo sam kupio rezervoar za naftu od 210 litara zapremine i postavio ga i obložio šperom od 12 mm. Služio je kao stepenik za ulaz u čamac. Zatim klupe za sedenje u prednjem delu čamca, sam skinuo gredice na kojima se sedelo i na istu konstrukciju sa 12 mm. šper pločama napravio sam horizontalne ormare ( 3,5 x 0,60 cm. ) za smeštaj provijanata, voća i povrća, s’jedne strane, a sa druge strane bio mi je rezervni alat i kišne kabanice, čizme i ostali pribor za ribolov. Na tim zatvorenim klupama se odlično odmaralo, ali i spavalo, jer je širina bila dovoljna za spavanje. Na klupama su postavljeni 8cm. Sunđeri, tapacirani belim skajem. Iznad dva akumulatora po 180 AH, napravio sam vertikalni plakar sa vratancima na otvaranje i zatvaranje i unutrašnjim pregradama za tanjire, escajge, šolje i čaše. Sve je to zatim obloženo tankim sunđerima i belim skajem. Gornji deo tog plakara, bila je mala platforma, oivičena „L“ lajsnama i služila je da se na njoj drže knjige i razno-razne stvarčice. Sa desne strane ( u pravcu kretanja ) stajao je drugi akumulator. Njega sam opšio šperom i na toj kaseti stajao je frižider od 60 litara zapremine.U istom nivou, ali sa strane gde su stajala metalna vrata, skinuo sam vrata za svagda i na tom mestu postavio sam šporet sa rernom na plin. Između klupe-ležaja i šporeta, napravio sam kasetu-mali stočić, na kome smo držali šolje za kafu ili čaše. Nad tim prednjim delom skinuo sam ciradu i postavio čvrsti krov od jasenovih dasaka. Ceo prostor ispod krova sam ogradio sa šper pločama, ali sam i napravio velike prozore, koji su se na klizanje zatvarali i otvarali. Iznad prozora sam celom dužinom napravio luftere na otvaranje i zatvaranje, kada duva vetar. Prozore sam napravio od idealno providnog klirita, sa nijansom mahagoni boje. U skladu sa sada dobijenom kabinom, odradio sam i ulazna vrata na zaključavanje.

==========================nastavak sledi======================

Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1602
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 01 Jan 2018 22:45:36    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

A počeo sam ovako ... ! ( 9 )


Motor sam ogradio i od debele šper ploče napravio sam kutiju oko motora sa kopčom. Sa unutrašnje strane sam stavio protiv-zvučne sunđere kao zvučnu izolaciju. Mada sam ja uživao u melodiji rada motora, izolacija ga je samo utišala, a ja sam čuo svaki klip u radu. Gornji deo sanduka u kome je motor, napravio sam radni sto sa lavaboom i ugradio sam slavinu koja je armiranim crevom spojena sa rezervoarom na krovu Ševe. Iz lavaboa sam proveo takođe armirano crevo za otpadne vode, koje su završavale kroz vc-šolju u reku. Iznad stola sam napravio stelaže za lake provijante i razne supe i pudinge. I sanduk motora i stelaže i šperovane zidove sam izlakirao, tako da je sve ličilo na mahagoni.

U spavaćoj sobi izmenio sam preko celog kreveta, nove sunđere od 12 sm. Debljine. Ali u delovima koji odgovaraju situaciji ispod kreveta. Naime, ispod kreveta su levo i desno horizontalni plakaru za ostavu određenih stvari koje nisu na svakodnevnoj upotrebi. Srednji deo se skidao svaki put kada bih podmazivao osovinski vod dekalamitom. Sva tri dušeka su bila presvučena belim skajem. Iznad kreveta u predelu gde su noge, napravio sam garderober u kome je stajala sva odeća za mene i Ljilju. Zidove spavaće sobe sam obložio sunđerima, a onda ih sve presvukao tamno plavim somotom. Ramovi prozora su bili ofarbani u belo, a na plafonu sam postavio pečeni beli lesonit. Soba je predivno izgledala. Na krovu spavaće sobe napravio sam lufter 60x60cm, sa odgovarajućim poklopcem, tako da je se moglo kroz njega i izlaziti na krovnu terasu.

Na krmenom delu je bila metalna kretača krme. Ja sam kupio na otpadu polutku iz zglobnog gradskog autobusa i preko kretače napravio izuzetnu polukružnu platformu na čijim sam krajevima napravio ogradu od savijenih metalnih cevi. Po širini zadnje platforme, napravio sam klupu za sedenje sa naslonom. Koristio sam je najviše kada sam pecao sa Ševe. Za tu priliku, preradio sam krmeno svetlo, tako da sam mogao da ga uključim direktno sa zadnje platforme kada mi je to trebalo. A kada sam ga koristio kao gabaritno svetlo, onda sam ga uključivao sa komandne table.

Još sam u to vreme odradio ograde od metalnih cevi. A ograde su bile obavezne, jer mi je Mališa pre toga kada je prolazio oko čamca, nekoliko puta je pao u vodu ! Ja sam od ribarskog kanapa 72-ojka, ispleo mreže na ogradi, tako da ako se desi talas kada Mališa prolazi nogostupom, onda se samo nasloni na mrežu i nastavi dalje. Onda sam ofarbao Ševu, po mom ukusu i lepo je izgledala, ali i to nije kraj. Na velikom čamcu kao što je Ševa, stalno nešto ima da se ugrađuje i dograđuje.

Elektro instalaciju sam imao duplu. Jedna je bila na 12v, a druga je bila na 220v. Na 12v sam je koristio u plovidbi, a na 220v kada je radio naš besšumni agregat „Honda-350“ !


==========================nastavak sledi======================

Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1602
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sub, 13 Jan 2018 13:39:31    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

A počeo sam ovako ... ! ( 10 )


I kada se kupi polovni čamac, bar je kratka budućnost vezana za remonte i prepravke. U stvari, čamac je za mene uvek bila "velika igračka" koja mi je pružala veliko zadovoljstvo. Prosto rečeno ja sam čamac osećao svim svojim čulima i uz podršku sticanja ličnog iskustva na vodi, plovidba mi je bilo zadovoljstvo u svakom trenutku i u svakojakim vremenskim uslovima. Iz razgovora sa mnogim vlasnicima čamaca, čujem da imaju problema pri plovidbi noću, a kada čuju reč "salauka", prosto se ljudi plaše takve vremenske nepogode. Košava i talasi, a posebno u Đerdapu su mnogima prepreka da se odluče da posete Djerdapske prirodne lepote. Razmisljao sam o strahu od vode i samim tim i od čamaca i došao sam do zaključka, da svi oni koji se boje vode jednostavno nemaju dovoljno iskustva i pre svega znanja kako da se ponašaju u određenim situacijama i samim tim i da vladaju tim situacijama.

I dok sam u slobodnom vremenu razmišljao o čamcu i eventualnom remontu, neizbežno sam razmišljao i o plovidbi i gde će se sledeća plovidba desiti, i tada me je uvek zahvatalo neopisivo uzbuđenje ! I nije mi bilo teško da jedno vreme svakog petka popodne, plovimo ja i moja Ljilja iz Makiša do Sremskih Karlovaca i u nedelju popodne se vraćamo iz Karlovaca za Beograd, odnosno uz Savu do Makiša i marine „Železničar“. Onda smo se pridružili organizovanoj plovidbi sa Regatom Ilustrovane Politike ! I tada smo plovili i Savom i Dunavom, Tisom i Kanalima DTD-a. Ne mogu a ne reći da je Regata bila izuzetno dobro iskustvo za nas sa malim plovidbenim stažom ! Na kraju, ja i moja Ljilja sa 8 Regata u stažu i 8 plovidbi do Kladova i nazad, iskustvo se skupilo i sada možemo i davati savete za plovidbu.

A u zimskom periodu uz naloženu peć i toplu atmosveru, u Makišu u vagonu Kraljice Marije, od strane članova kluba „Železničar“ spremale su se strategije o pokoravanju Đerdapa, o plovidbi uz Tisu do u Mađarsku i ništa manje n'o do Čongrada. Zašto ne dalje !? O tome se nije polemisalo. Valjda do Čongrada je dovoljno. A Sava, pa ona je tu i u njenim vodama se sidrimo i u marini „Železničar“! Nekako nije bila interesantna. Sećam se ... jednom smo planirali za vikend da otplovimo do Prova uz Savu i priprema je izvršena. Kupili smo prasca za na ražanj, pa i ražanj smo napravili, a drva ćemo obezbediti na licu mesta ... ! I otišli smo do šumareve kuće na 25-om kilometru reke Save od ušća, odmah posle Umke, a na 1/3 Baričke ade pa preko puta na levoj obali Save. Pitali su nas zašto smo odustali od Prova ... !? A odgovor je bio: nismo odustali, samo nam je plovidbe bilo dosta ... ! Mnogi iz marine "Makiš" ( kako smo međusobno zvali marinu "Zelezničar", nikada nisu videli iz camca Belu Stenu, Vojnu Baštu, da ne govorim o daljim destinacijama. I kada sam se ja vratio sa Đerdapa 1982-ge, danima smo sedeli u hladu ispod vrba na rasklapajućim stolicama, neko na inprovizovanim klupama, a neko na prevrnutoj plastičnoj kanti i razgovarali uz prohlađeno vino, veoma ohlađeno pivo i po neka travarica bi se tu našla. Za salate je bila zadužena Ceca, a Spasa za sveže ispečene gibanice ispod sača. Brana je bio zadužen za vatru, a pukovnik u penziji Milan Vukadinović za disciplinu ponašanja i red u logoru ... ! A razgovor se svodio na njihova pitanja i na moje i Ljiljine odgovore. Rekao bih za njih priče iz života na vodi, koje nisu sami doživeli ! Mnogima su se priče o Đerdapu i doživljajima svidele i tvrdo su se zarekli da će i oni ići na Đerdap, ako idemo ja i Ljilja. A meni je bilo drago da će iduće godine biti organizovana mini-regata sa Makiša do ušća Kladušnice ili do Kladova ... sve jedno ! Kad ono iduće godine, Brana i Ceca i Grba i njegova Spasa su se odvažili, vezali pramčane konopce za Ševu i zaplovili smo na 15-tak dana do Kladova i nazad, a svi ostali su došli doduše da nas isprate. Zašto ne idu sa nama ... rekli su dobro smišljena opravdanja ? Ali za mene nisu njihova opravdanja ništa značila ! Ja sam bio zadovoljan, što su sa mnom i sa Ljiljom pošli Brana i Ceca i Grba i Spasa. A kako smo se proveli, neka oni kažu. Ja mogu samo reći da je bilo izuzetno i veoma poučno za sve nas ... !

U leto kada sam se vratio sa Đerdapa sa Branom, Cecom i Grbom i Spasom, Branko Lađević mi je dao ideju da opšijemo Ševu sa spoljne strane sa pocinkovanim limom i tako zaštitimo kabine sa spoljnje strane od kiše, snega i uopšte od vode. Branko je nitovao sastav limova, a onda ih je zatvarao letovanjem kalajem, koji sam ja kupio u Rumuniji ! Kabine su bile zatvorene kao konzerve i nikada više nisam imao problema sa vodom spoljnjeg faktora.



==========================nastavak sledi======================


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1602
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 28 Jan 2018 09:56:02    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar dan gospodo Forumaši i Nautičari

Kako smo živeli na čamcu Ševa ( 1 )

Čamac Ševa, posle remonta i generalne profilaktike, ponudio je pre svega meni i mojoj stalnoj posadi, svakog dana izuzetan doživljaj u njemu pri plovidbi i isto tako kada smo pored Ševe, a na obali reke. Ševa je pružala zadovoljstvo za oči, a to je njen graciozni oblik usklađen sa bojama na njoj, koje su me činile zadovoljnim. Kad god bih je pogledao, kako spolja tako i iznutra imao sam osećaj da sam zadovoljan, pa i srećan što je imam. Svaki put kada bih joj prilazio u marini ili pored obale, sve aktivne probleme sam istog momenta zaboravljao i sa velikim zadovoljstvom sam se družio sa njom. Otvorivši ulazna vrata, njen specifični miris sa malom dozom mirisa nafte, tako mi je prijao da sam više puta i legao na širokoj tapaciranoj klupi i produžio vreme uživanja. A unutrašnje boje : „bela-skaj“ ... svi tapacirani delovi plakara, klupa i plafona, zatim „mahagoni“ svi delovi ukrašeni šperon i linoleum na patosu, pa prljavo „žuta“ na svim bočnim zidovima : komandnog mosta, kuhinje i dnevnog boravka, ukrašeni mesinganim elementima koji su bili prijatni za oči. Spavaća soba je imala kontrast carsko-tamno plave boje i sjajno bele boje, čija je kompozicija bila prijatna za odmor očiju i prijatno spavanje. Sve je ovo divno i lepo, ali kada startujem motor „Perkins“ i njegovo tiho podrhtavanje u skladu sa kompozicijom i zvukom na auspuhu, tako je lepo to „brojanje“ motora da mi je prosto bilo uživanje slušati ga u kompoziciji sa lomljenjem i šumom talasa na pramcu korita. Bila bi nepravda da ne kažem kako se oseća plovidba Ševe po mirnoj ili nemirnoj vodi. I onaj naklon čamca, kada dodam gas i ona se blago propne i zaplovi brže, ignorišući uzvodnu plovidbu, bočni vetar i talase takođe. Ševino korito od 10,5 metara dužine ( po vodenoj liniji ), bilo je dovoljno da leži uvek na tri talasna vrha i da se ne klanja na talasima. Prosto usklađen rad motora u odnosu na talase i Ševa plovi ravno, što naravno izaziva prijatni osećaj.

Plovidba sa Ševom je bila predivna. Ja sam se uvek trudio da i male probleme sa motorom ili transmisijom kako se jave da budu odmah rešene sa dobrim majstorom Ivicom Miljkovićem i to originalnim delovima od majstora iz Rakovice. I zato sam bio siguran u rad motora svuda gde smo krenuli. I za 17 godina plovidbe sa Ševom, imao sam samo jedan jedini kvar transmisije motora u Bačkim Kanalima, ali smo plovidbu nastavili sa pomoćnim motorom do Sremskih Karlovaca i već sutradan je motor posle intervencije majstora Miljkovića bio popravljen i nastavili smo planiranu plovidbu do Đerdapa. I koliko je lepo ploviti i uživati u reci i njenoj okolini i ne misliti o mogućem kvaru motora. U letnjoj sezoni smo znali da sa Ševom oplovimo i bolje od 1000 kilometara vodenog puta. Možda će neko reći da je to malo, ali mi smo plovili da bismo pronašli lepa mesta za uživanje i ribolov, gde smo ostajali i po nedelju – dve dana. A u plovidbi, ja sam obožavao da sedim na visokoj tzv. „barskoj stolici ili da stojim za komandnim pultom sa rukama na lepom mahagoni kormilu ukrašenom mesinganim elementima koji pristaju uz brodsko kormilo. Ispred mene je stajala instrument tabla na kojoj sam pratio rad motora, a „eho-sonar“ mi je pokazivao nad kojom sam dubinom, kvalitet dna i količina zadeva i koliko riba ima. S’desne strane sam napravio mali pult i ručicu gasa ( pod rukom ). Na tom pultu je ugrađen radio aparat sa kasetofonom i pojačalom od 100 w. Tu elektroniku su propratila četiri zvučnika u programu ( kvadrofonije ) ! Iznad na plafonu je ugrađena radio stanica simpleks i dupleks veze, sa odgovarajućim zvučnikom. Zatim alarmni uređaj sa megafonom od 110 w i mikrofonom sa tasterom koji je visio uza zid pod rukom. Komandni pult sa kormilom je bio veoma interesantan i lepo urađem. Nikada mi nije bilo dosadno da plovim i na duge staze sa Ševom. A moja Ljilja se brinula da dok plovimo, imam skuvanu kafu i osvežavajuće piće, na za to napravljenim mestima-nosačima pored instrument table.

Jednom prilikom posle Regate, noć nas je zatekla kod Kostolačkog Kanala. Sa upaljenim gabaritnim svetlima i sa pokretnim farom sam lagano ušao u Kanal, a Ljilja je već postavila komarnike u funkciju. Mimoišao sam se sa nekoliko šiklji noćnih ribolovaca, koji su isplovili na Dunav i došavši do „našeg mesta“ oslonio sam pramac Ševe o obalu i ostavio sam da motor podi pod malim gasom i da gura obalu, a Ljilja je kontrolisala kormilo da Ševa stoji kako sam je ostavio. Vezao sam pramčani i bočne krmene konopce, a Ljilja je onda izgasila motor ! Mališa je već obišao obalu i vratio se i legao na krovnu terasu Ševe, odakle je imao odličan vidik i na put na obali i na čitav deo rukavca. A ja sam pitao Ljilju :
-„Ljišo, da li treba da idem do prodavnice po provijante !?“ A Ljilja mi je rekla :
-„Za večeras imam materijala za večeru. A sutra ujutru bi bilo dobro da odeš po burek i napraviću ti spisak šta još pored hleba treba da kupiš !“! I ja sam izašao na krmenu platformu i startovao sam malu „Hondu“- agregat. Svetlo je obasjalo unutrašnjost Ševe, kao i sijalica na TV-anteni, koju kada mi treba prilikom rada sa mrežama, naklonim je iznad čuna i sve se odlično vidi kada radim sa mrežama. Tu sijalicu sam izgasio i sišao sam do čuna, koji sam zakačio uz bočni deo korita Ševe.
-Moco, našteluj tv-antenu ... !“ I uradio sam antenu, a onda sam ušao u Ševu i seo da gledam TV, dok se Ljilja zanimala spremanjem večere.

Ujutru me je probudilo tabananje kišnih kapi po limenom krovu spavaće sobe. Ustao sam i obukao se i kišnu kabanicu preko svega i otvorio sam ulazna vrata, kroz koja je izjurio Mališa na obalu. Nije se dugo zadržao i uskočio je na prvi stepenik i čekao da mu operem i obrišem prljave noge od blata tinje, što sam i učinio. A onda sam sa kišnom kabanicom i kapuljačom na glavi, otišao do prodavnice na pijaci. Uskim ulicama do pijace nije bilo nikoga i tek nekoliko ljudi na pijaci pored tezgi. Ušao sam u mesaru i kasapin me je prepoznao, pozdravili smo se i kupio sam na njegovu preporuku taze dobre čvarke, svežu džigericu za Mališu i kilo mesa od svinjskog vrata i kilo teletine. U prodavnici sam kupio 7-8 „Karneks“-ovih konzervi i nekoliko pudinga. Kupio sam i nekoliko kiselih voda, kao i „C“ kafu i špagete za supu. I to je bilo sve što mi je Ljilja napisala u spisak za prodavnicu. Naravno da sam kupio i „Jafa keks“, koji obadvoje obožavamo. Usput sam na pijaci kupio dobar ovčiji sir i mladi beli luk i u pekari tri vruća bureka i dva hleba. Meni i Mališi po burek sa mesom, a Ljilji sa sirom. I krenuo sam kroz kišu do Ševe. Kako sam došao, u Ševi me je čekala i kafa i doručak. Ljilja je pregledala sve šta sam kupio i bila je zadovoljna. Mališi je odmah narezala jedno 200 grama sveže crne džigerice, koju je Mališa sa velikim zadovoljstvom „smazao“!
-„Moco, šta ćemo da radimo na ovoj kiši ? Da sedimo u Ševi, sve vreme dok kiša pada, baš mi je bez veze !“ A ja sam joj dao rešenje :
-„Mi smo doručkovali ... i sada kada završimo sa kafom, krećemo put Đerdapa. Ako danas ploveći naiđemo na mesto bez kiše ... tu ćemo stati ! A ako kiša bude padala ceo dan, tada ćemo mi ploviti sve do Porečke reke i tamo ćemo stati kod čika Žarića i sačekati vreme bez padavina !“ Ljilji je bilo sve jasno i bila je zadovoljna što imamo rešenje da se plovi do Porečke reke !

-„Momo, samo nemoj da zaboraviš da otvoriš luftere, da nam bude prijatnije dok je sve zatvoreno zbog kiše !“ Otvorio sam luftere i pregledao sam ulje u motoru, kopči i reduktoru, a dodao sam litijumovu mast u osovinski vod i u konusni lager u kućištu. Remen kaiš je bio u redu i dodao sam malo ulja u kućište ventila linijske pumpe visokog pritiska ( Boš pumpe )! I pošto su transmisija i motor u redu, startovao sam motor i ubacio kopču u prednji položaj, a pod malim gasom motora pustio sam da motor gura Ševu u obalu, dok sam ja sa kabanicom izašao i razvezao krmene konopce od vrba na obali. Prednji i zadnji vez čuna sam otkačio od bitvi Ševe i njegov pramčani vez zakačio za zadnju desnu bitvu Ševe, tako da dok plovimo, stalno imam čun u retrovizoru. Ušao sam u Ševu i presvukao sam se u trenerice i pitao Ljilju da li je sve u redu i možemo li da krenemo. Ona je u kuhinjskom delu na radnom stolu rezala meso i spremala ga za današnji ručak, ali je odgovorila pozitivno i ja sam dodao gas u pravcu izlaza iz Kostolačkog rukavca. A raspoložena Ljilja, dobacila mi je :
-„Kakvu kuhinju imam ! Sve mi je pri ruci i rešila sam da ručak spremim u Ševi dok plovimo !“

-------------------------------------nastavak sledi-------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1602
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 04 Feb 2018 15:59:39    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar dan gospodo Forumaši i Nautičari

Kako smo živeli na čamcu Ševa ( 2 )


Kiša je padala istim tempom, a vetra nije bilo. Sa Ševom smo plovili sa malim gasom ka’ izlazu iz rukavca, tamo gde nas je Dunav čekao. Na ulazu u Dunav dve samohodne barže su se oslonile o obalu, a posada je verovatno u restoranu-motelu tu na obali. Jato gusaka i belih pataka su se zanimale na vodi, očigledno im kiša nije smetala dok su razgovarale međusobno. Pogledao sam Dunav, uzvodno pa nizvodno i uverio sam se da plovila nije bilo u vidokrugu ! Dodao sam gas ka’ sredini Dunava i uživao u plovidbi. Ljilja je spremala materijal za ručak, a Mališa je pogledao kroz velike klizeće prozore Dunav i priobalje i rešio da mi legne na noge. Ja sam se savio i pomilovao ga, a on je uzdahnuo glasno šumeći kroz nos. Kiša nije dozvoljavala vidik na daleko, ali se ipak dovoljno dobro videlo i to na pristojnoj udaljenosti. Prošli smo Dunavcem pored Žilave Ade i tamo smo primetili pet kabinaša na pristojnom rastojanju jedan od drugoga a strastvenih pecaroša. Ja sam ih pozdravio sirenom i preko megafona im poželeo dobar ulov i prijatni boravak. Oni su se pojavili iz svojih kabinaša i mahali nam rukama. Dunavac mi je bio interesantan, jer „eho-sonar“je pokazivao od 8 do 11 metara dubine. Izašli smo iz Dunavca i prošli pored sela Dubovca i zatim Slatine, gde su na obali napravile šupljare i gnezda ptice Bregunice u Modrovrane. Ranije, kada je bilo sunčano vreme, uvek bi smo svraćali, usidrili Ševu i uz kafu uživali gledajući kako lepe ptice uleću i izleću iz svojih šupljara. I ukazalo nam se ispred velika i prostrana Ada Čibuklija, a kiša nije prestajala da pada.

Slušao sam muziku i dvogledom proveravao sve što me je interesovalo na obalama, kad me je Ljilja iznenadila. Na pultu ispred mene, postavila mi je porciju pudinga i veliku čašu od 3 deci sa vrućim čajem od lipe. A ja sam se zahvalio Ljilji i pitao je da li i ona uživa u plovidbi ? :
-„Hvala ti Ljišo. Ja se tako lepo osećam u ovome prostoru Ševe, da mi je puding samo poklon za lepše uživanje. A ti, kako se osećaš dok plovimo pa makar i kiša bila !?“
-„Moco, ja stvarno ne bih poželela ništa lepše od ovog unutrašnjeg prostora koji ima Ševa. Pre svega, u ovom prostoru sve mi je pod rukom i radni sto i lavabo sa slavinom pijaće vode u kanisteru na krovu Ševe. Zatim, frižider, šporet sa dve ringle i rernu i plakari sa ostavom voća i povrća i sve je kvalitetno urađeno za namenu kuhinje i života na Ševi. Ja prosto uživam dok nam spremam ručak ili večeru !“ I ja sam dodao :
-„A zamisli kako je meni ovde na udobnoj barskoj stolici, koja se okreće ako treba, a ispred mene je komandna tabla koja pokazuje „dušu“ motora. A ja dok plovimo, neizmerno imam poverenja u motor, a tu je i „lepota“- kormila od mahagoni drveta koje mi omogućava željeni pravac Ševe. I meni je ovde pri ruci i „Eho-sonar“, i radio stanica, radio kasetofon sa pojačalom dod 100W i alarmni uređaj od 110 w. Vrata toaleta su mi tako blizu da se često naslonim na njih, a retrovizor koji je sa spoljne strane i na njemu verno kroz prozor vidim čun koji plovi zakačen za Ševu i kompletan prostor iza Ševe. I još kao vrh svega, tu su mi voljeni Pas Mališa i supruga Ljilja, sa kojima je putovati i svu zimu prepričavati putovanje.

Ovog puta pošto vetra nije bilo pored konstantne kiše, uzeo sam smer plovidbe pravo plovnim putem put Rama. I sve jedno što je kiša bila, kormorani su leteli i plivali po plićacima Ade Čibuklije, ali bilo ih je i na suvim stablima vrba na teritoriji Ade.
Na ovom vodenom prostoru su veoma značajna mrestilišta riba, ali je i značajno utočište ptica močvarica, kao i gnezdilište tih ptica. A Ljilja je rekla, gledajući kroz zatvoreni prozor :
-„Obično kada ovde prolazimo, obavezno se zaustavimo na obali Rama, kada trebamo prodavnicu. Ili se zaustavimo preko u selu Banatska Palanka, kada hoćemo da nešto dobro pojedemo u kafani na obali. I na kraju, do sada smo se ovde zaustavljali kada smo imali nameru da zanoćimo sa Ševom u kanalu ( na okretnici ). A sada pod ovom kišom, znaš šta sam razmišljala ? Kako je svim ovim pticama pod ovom kišom !?“ Ja sam znao da Ljilja na ta svoja pitanja zna odgovor, ali pominje ih jer joj ih je žao ! Pozdravili smo se sa Zatonjem na našoj obali i ostrvom Kalinovčić koje pripada Rumuniji. Svaki put kada prolazim pored ovog malog ostrva, setim se svog prvog pohoda na Đerdap i tada neznajući, sa Malom Ševom sam prošao rukavcem između Rumunske obale i Ostrva Kalinovčić. I u Velikom Gradištu sam u našoj Kapetaniji od dežurnih milicionera, saznao da to ostrvo pripada Rumuniji. Svaki sledeći put sam poštovao teritorijalnost Rumunije.

Kiša bez vetra u ovim krajevima veoma retko biva. O tome sam saznao u Velikom Gradištu kod dežurne milicije, kojima sam po pravilu kretanja, odnosno saobraćaja na vodi, saznao prilikom kada sam sa Ševom pristao uz dok i otišao u dežurni punkt milicije prilikom moje obavezne prijave da sa čamcem Ševa nastavljam put do Kladova. Mališa je iskoristio datu priliku i prošetao parkom. A ja nisam mogao a da ne svratim do pekare kod Šiptara i kupim somun-hleb, koji je bio izuzenog ukusa. A Ljilja se prihvatila spremanja svinjskog paprikaša za ručak i kaže :
-„Taman ćemo u Golubcu da svratimo i tamo ručamo taze paprikaš.“ A ja sam dodao :
-„Tamo, kod Tvrđave ću da dopunim kante sa vodom iz česme a za kupanje pod tušem !“ I nastavili smo, a kiša kao da nema dušu i ne umara se. Jedina izmena je bila što je iz Golubačkog tesnaca počela da duva Košava sa još uvek slabim intezitetom, ali kiša nije prestajala. A Ljilja mi kaže :
-„Kako ovi ljudi u Požeženi i u Vincima, mogu da trpe stalno strujanje vetra iz Klisure i da im ne dosadi ?“ Ja joj ništa nisam odgovorio i usredsredio sam se da sa Ševom dođem do Tvrđave i da bez talasa pristanem uz obalu. Mahnuo sam Golubcu i ja i Ljilja smo obnovili neke doživljaje koji su nam se desili baš ovde na vodi ispred grada Golubca. Pričali smo i smejali se, a Mališa je prepoznao grad i tražio je da stanemo i on obiđe njemu interesantna mesta. Ja sam mu se izvinio i nastavili smo do Tvrđave, gde se vetar nije osećao, ali i kiša nije prestajala. Na „svoje mesto“ smo stali, oslonivši Ševin pramac o obalu i pustio sam da Ševa „gura obalu“, a ja sam ubukao kišnu kabanicu i izašao sam napolje. Prvo sam uz desni bok Ševe zakačio za bitve čun i pogledao sam kako priborn za ribolov stoji u čunu. Mališa je za to vreme već bio na obali i trčeći i mirišući pratio šta se ovde u međuvremenu izdešavalo i ima li koga od njegovih suvo-zemaca. Ja sam sa Ševe i leve i desne krmene i pramčane konopce bacio na obalu. Prvo sam vezao krmene konopce za prigodno drveće na obali, a zatim sam vezao i pramčane. Tada je Ljilja oduzela gas i izgasila motor. A ja sam sa krova Ševe uzeo dva kanistra i prešao sam preko puta i na česmi napunio ih. Umio sam se i oprao ruke, a zatim sam kanistere odneo na krov Ševe. Ušao sam u Ševu, skinuo kabanicu i uzeo sam frotirni peškir i osušio lice i ruke, a Ljilja me je pozvala za pripremljenim stolom da ručamo. Naravno da ručak ni Mališa nije propustio ... !

-------------------------------------nastavak sledi-------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1602
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 11 Feb 2018 15:41:24    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar dan gospodo Forumaši i Nautičari

Kako smo živeli na čamcu Ševa ( 3 )


Posle ručka, uzeo sam kišobran i izašao sam sa namerom da uključim Malu Hondu-agregat i da naštelujem krovnu TV-antenu. Ljilja kao i uvek mi je pomogla oko prevca TV-antene i vratio sam se unutar Ševe. Sit i zadovoljan, osušio sam kosu i ruke frotirnim peškirom i hteo sam da legnem na tapaciranu klupu sa jastukom u podglavlju. Međutim Mališa je već legao i ja sam ga uzeo u ruke i prebacio na drugu klupu, isto tako udobnu. ( A sve sam to uradio iz objektivnog razloga, što sa te klupe mogu da bez naočara čitam tekst na televizoru ). I legao sam naslonivši glavu na udoban jastuk i osetio sam u telu prijatnost. Kad Mališa je skočio na mene, a Ljilj se smeje i kaže :
-„Hoće da leži sa tobom ... !“ I ja sam raširio noge, a on se zavukao među njih i oslonio glavu na moju nogu. Dunuo je kroz nos i mljacnuo ustima, a to je značilo da je zadovoljan. Ljilja me pita, da li mi sada nešto treba da mi doda, jer i ona hoće da legne na klupu-ležaj preko puta nas i da gleda TV, koji je na frižideru kod njenih nogu.

Prijatna temperatura u Ševi i tabananje kišnih kapi po njenom limenom krovu, dovelo je do toga da sam zaspao. I kada sam se probudio, Mališa je i dalje spavao meni među noge, a Ljilja je gledala neki film.
-„Već sat vremena vas dvojicu gledam kako lepo spavate. Ma da ste se bar malo pomerili ? I što mi je još interesantnije, ti si se probudio i otvorio oči i u isto vreme je i Mališa otvorio oči, ali se nije pomerao.“A ja sam dodao:
-„Ima dečko lak san ... !“ I pomilovao sam ga, a on se od zadovoljstva protegao i raširio mi noge, tako da mi jedna umalo nije pala sa klupe-ležaja. Ja sam drugu nogu prebacio preko njega i ustao sam, a Ljilja se nasmejala.
-„Znači ... vas dvojica ste završili sa spavanjem ! A kiša i dalje pada i nemožete napolje !“ A ja sam se nasmejao i rekao joj da ja idem na pecanje, a ona ako hoće može sa mnom ... ?“
-„Nećeš valjda po kiši da pecaš !?“ I ja sam joj objasnio :
-„Prvo ću da obučem narandžasti kombinezon. U njemu ne mogu da pokisnem. Zatim idem na krov Ševe, da sa jarbola uzmem četiri teleskopa. Tri za dubinski lov, a jedan sa plovkom za kedere. A ti ćeš mi dati jedno mesnato parče od svinjskog vrata, od onog koji sam kupio u Kostolcu. I malo mi treba hleb za kedere. A za mene ću poneti konzervu koka-kole.“ I brzo sam se presvukao, a na glavi pored kapuljače koja ne prokišnjava, poneo sam i nepromočivi šešir, čiju sam originalnu mrežicu protiv komaraca skinuo i ostavio u Ševi. Nogavice kombinizona su išle preko čizama, tako da su mogle da mi budu mokre samo šake. A kaiš vojničke torbe sam stavio preko ramena, a svu potrebnu opremu stavio sam u torbi.
-„Ljišo, ti i Mališa ostajete u Ševi i ako bude potrebno, ti pritisni prekidač alarmnog sistema i ja sam za minut tu.“ I otišao sam kroz tunel i preko nekih stena sam došao do interesantnog mesta. Spustio sam samo olovo sa jednog štapa i video sam da je dobra dubina. Teleskop sa plovkom sam zabacio sa mamkom ( kuglica od hleba ), a na jedan dubinski teleskop sam stavio na dve udice po parče svežeg mirišljavog mesa. Kedere sam brzo nahvatao i na ostala dva štapa sam stavio po dva kedera na metar rastojanja i zabacio ih u dubinu. Zvončiće nisam poneo, jer sam štapove stavio blizu jedan drugoga i zvončići mi nisu trebali.

Prvi štap na dubinjaka se dobro savio tako da mu se vrh potopio u vodu. Zgrabio sam ga i za kratko vreme sam izvukao soma od tri kilograma. Vezao sam ga sebi za pojas i povadio sam ostala dva štapa. Složio sam ih kako su bila i pošao sam u Ševu. Mališa me je video i Ljilja je morala da mu otvori vrata, a on je trkom došao do mene i skočio mi u ruke. Pomilovao sam ga i spustio ga na asfalt magistralnog puta i onda smo se obalom spustili u Ševu. Ljilja se obradovala somčetu i kaže :
-„Nije mi jasno, kako te Mališa oseti, a da nisi na vidnom polju. Evo sada, bio si još u tunelu, kada je počeo da skače i da laje, tražeći da ga pustim napolje. Pravo da ti kažem, malo sam se uplašila, ali setila sam se kada se ti vraćaš avionom s’nekog puta, a on sedi na prozoru i počne da laje. Ja te pozovem mobilnim telefonom i pitam gde si, a ti mi kažeš „samo što sam sleteo“ ! Tako i sada. Bio si još u tunelu kada je on tražio da mu otvorim vrata. Čudno ... !“ A ja sam ga zagrlio i rekao sam :
-„Moj drug ... !“ Štapove sam vezao uz jarbol, odakle sam ih i uzeo i odneo sam somče na zadnju platformu i tamo ga porezao i iznutrice bacio u vodu. Oprao sam mesnate parčiće sa pijaćom vodom i sa velikom plastičnom činijom ih dao Ljilji, koja ih je stavila u frižider. A ja sam na zadnjoj platgormi se istuširao tušem sa pijaćom vodom i onda sam se u Ševi presvukao, a kombinezon sam stavio na ofinger i zakačio ga za cev konstrukcije na plafonu.
-„Znaš šta Ljiljo. Ja ne bih čekao noć da bi smo spremili somče za večeru. Ja znam iz iskustva da je meso ovakvog somčeta izuzetno ukusno, pa bih ja da odmah ispržim jedan deo koliko nam sada treba, a ostatak ujutru za doručak.“
-„Slažem se ... !“ Rekla je Ljilja ...

-------------------------------------nastavak sledi-------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 18, 19, 20
Strana 20 od 20

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Portal NA VODI © 2016