forum
NAUTIČKI FORUM
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

ZIVOT NA CAMCU - lepsi deo zivota
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... , 18, 19, 20  Sledeci
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1640
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 04 Avg 2017 12:22:06    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

"Život u kanalima"- 22


Ovog puta sam ribu pržio na suncokretovom ulju u velikom gusanom tiganju, na tronošcu i vatri koju su Novosađani svesrdno održavali. Znali su da kako izađemo iz Kanala, ja i Ljilja ćemo otići nizvodno i druge prilike da gledaju kako spremam i pržim ribu, neće biti. Ljilja im je pričala kako ukusno ja spremam ribu i zato su svo četvoro sa velikim interesovanjem pratili process spremanja ribe. Mirjana je u blaknotu zapisivala redosled i s’čim se dograđuje riblja čorba.
-“I u čorbu stavljate “vegetu” ?” Pitala je Mirjana !? A ja sam joj odgovorio :
-“Da … ali mnogo manju koncentraciju ! Na isprženom parčetu ribe, so iz “vegete” mora da malo štipa jezik kada ga jedete. A čorba mora da ima dobar ukus, ali blago slana i ne sme da “zapinje” u grlu. Pošto će meso ribe u tiganju skoro biti gotovo, ja predlažem da ga odmah jedemo dok je još vruće, jer tada je poseban užitak !” Ja sam predložio i svi su bili “za”, te smo uskoro svi jeli vruću prženu ribu, prstima se služeći. Julija je prva prokomentarisala :
-“Moji Mađari se hvale da su oni specijalisti za spremanje rečne ribe, a posebno ribe iz razliva i bara ! Volela bih da čujem njihove komentare posle probe ovako spremljene ribe !? Ja prvi put jedem ovako ukusnu ribu i Janoš zamolila bih te da zapamtiš kako je Moma sprema i kako pravi nadev, jer to je najvažnije … !” A Janoš se nasmejao, pa kaže :
-“Ja se bavim ribolovom, tj. pecanjem iz detinjastva. Danas sam upoznao Momu, koji mi je u razgovoru ispričao takve price o ribolovu, da sam ja ljubomorno zaključio da Moma laze. To sam i Žarku rekao. Isto tako kada je Moma pričao o spremanju riba, o ribljoj čorbi, sve sam to prihvatio sa rezervom. Međutim, nije prošlo ni par sati, a Moma je rekao da hoće za sve nas da spremi prženu ribu i riblju čorbu za ručak, pogledao sam se sa Žarkom i obojica smo se nasmejali. Jeri sa mrežom nije baš lako uloviti u providnom kanalu ribu i to količinski za nas četvoro odraslih ljudi. I za Mališu, umalo zaboravih ! … Ali Moma nas je sve ubedio da govori istinu, sa načinom ribolova sa mrežom pored tršćaka i ševara. Razgovarao sam zatim sa Žarkom i saglasili smo se da nam takav način ribolova ne bi pao napamet ! Sada jedemo prženu ribu, koja ne može a da nam se svima sviđa. Dakle ja se tebi Momo u ime svih nas iz Novog Sada, izvinjavam što ti nismo verovali. A za riblju čorbu, ja garantujem da će biti izuzetna … !” Žarko je hteo nešto da kaže, a ja sam ga preduhitrio :
-“Janoše, trebao si to da mi kažeš ranije, pa da vidiš kada bi čorbu probao, odmah bi ostavio kašiku i probao je više ne bi … !” Svi su se nasmejali, a Julija je rekla :
-“Ne dajte Momi ni blizu kotlića, da ne pokvari čorbu ! Baš sam se spremila za jedno dva tanjira riblje čorbe … !?” I bilo je još puno komentara u šali, a onda je progovorila Ljilja, jer takve price nisu mogle da joj promaknu :
-“Malo se znamo i možete da mislite šta hoćete o nama, pa i o našem dobrom drugu Mališi … ! Ja sam rođena u Beogradu i odrasla sam u Požarevačkoj ulici na trećem spratu … ! Kada sam se upoznala sa Momom, primetila sam da on kada bilo šta priča drugim ljudima, pa i nepoznatim, on nikada ne laže !” A Žarko je jedva čekao da pita Momu :
-“Pa dobro Momo, po meni lagati nije greh ! Šta ti o tome ima da kažeš !?” I svi su zaćutali sa svojim kratkim komentarima, a ja sam rekao :
-“Mene je moj otac Vidan još kao malog naučio da ne lažem i da ne kradem ! Po njegovim rečima, laž i krađa su kratkoročna dobra dela, ali za život i ličnost čoveka je to takođe na duži period veoma loša i neizlečiva bolest. Ja pre svega ne želim da živim pod opterećenjem, odnosno da se sećam šta sam koga slagao i kada. I čemu sve to !?”



================nastavak========================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1640
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 21 Avg 2017 11:21:31    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

"Život u kanalima"- 23


Nismo se poznavali, pa mi je razgovor sa njima postao malo težak. E sad, da li su me provocirali ili su oni stvarno takvog mišljenja, to nisam saznao, ali nisam ni hteo da se mučim oko toga. Jednostavno sam ustao i rekao Ljilji da sam u „horizontali“ i otišao sam u Ševi. Mališa je došao za mnom i legao je na prednju platformu na pola metra od mene. Meni je hladovina odgovarala i brzo sam zaspao.
Kada sam se probudio, Mališa je ležao na prednjoj platformi, ali sav mokar i samo me je pogledao i ponovo se ispružio, zatvorivši oči. Na obali su sedeli Ljilja, Marija i Julija, a Janoš je pecao sa obale. Pogledao sam u zidni sat u Ševi, koji mi je govorio da do noći ima još dovoljno vremena. Iz frižidera sam uzeo jednu hladnu konzervu koka-kole i izašao sam na zadnju platformu Ševe, uzeo sam rasklapajuću stolicu sa velikim naslonom i zaseo sam okrenut kanalu. Divlje patke su držale distancu od naših čamaca, ali su ipak bile tu u vidokrugu, ploveći i roneći po Malom Bačkom Kanalu. Liske se uopšte nisu plašile nas i naših čamaca. Plivale su tu blizu nas, a najviše hodale po listovima lokvanja. Trstenjaci nisu dozvoljavali sebi da ih vidimo, već su se samo čuli sa lepim pesmama iz ševara i gustih tršćaka.
Sedim u udobnu stolicu i nešto sam se zamislio i osetim neko ljuljanje Ševe. Kad ... evo Žarka, dolazi nogostupom i javlja se Mališi.
-„Mališa, ja ću samo do Mome na razgovor ... odmaraj !” I za trenutak se pojavio na zadnjoj platformi :
-„Zdravo Momo. Jesi li se naspavao ? Znam po sebi, dok radim nikada ne legnem preko dana, a kako počne godišnji odmor, mene kao da ujede CC mušica ... malo malo pa zadremam. Nego, hteo sam da te priupitam, a ideja je samo moja. Ako ne budeš hteo da sarađuješ, imaš pravo da psuješ samo mene jer ideja je bila moja. Naime vidim da barataš sa mrežama mnogo bolje od nas Novosađana, a mi sutra odlazimo kući, pa bi smo te zamolili da podaviš mreže i svu riba koja se ulovi, da je podelimo ja i Janoš i ponesemo kući. Da li pristaješ ... !?”
-„U redu, učini ću vam to zadovoljstvo, ali neko od vas mora tu ulovljenu ribu da odmah u džakove odnese kući u frižider ili zamrzivač !? Drugačije ne biva !” Rekoh ja, a Žarko se zamislio i ćuti ! Ja sam onda glasno pozvao njegovu Mariju, Janoša, Juliju u Ljilju, da sa obale dođu na zadnju platformu Ševe. Oni su to odmah i učinili i seli su svi pored Žarka i mene, a ja sam im predložio :
-„Vaš drug Žarko mi je predložio da ja noćas podavim mreže, a da ćete vi da organizujete, odnosno transportujete do Novoga Sada, odnosno do vaših stanova. Takav poduhvat sa čamcima će trajati dugo i veći deo, pre svega bele ribe će se pokvariti. A to je šteta.” A Marija mi je uskočila u priču :
-„Pa dobro Momo, kako ti ulovljenu ribu transportuješ do potrošača ... ?”
-„Ja je pre svega, zavisno od količine i kvaliteta, čuvam u jednu ili dve čuvarke, koje spustim skoro do dna. I riba u ovakvim letnjim uslovima u kanalima, u čuvarkama mogu da prežive i dan ipo. Za to vreme organizujem transport i riba na vreme, dakle živa stigne do hladnjaka !” A onda me Janoš pita :
-„Da li je problem da ujutru sačekamo jednog mog komšiju ili kolegu s’posla, pa da neko od njih dođe kolima ovda na obalu i da se mi ribe oslobodimo, a da nas ribe sačekaju uveče „hladne”!” Svi su ćutali. A ja sam im rekao :
-„Predlog je odličan, samo još da ga realizujemo ... Ali ima jedno „ali” koje svagda zna da nas iznenadi !? Doduše ja takvih prijatelja nemam, ali imam tuđa iskustva. Naime, na Malim Vodama, moj kolega ribar nalovio je dobre somove u vreme zabrane ribolova na somove. I javio je jednom svom komšiji da ima somove u zabrani i da on dođe po te somove kolima na obalu Dunavca putem iz Velikog Sela, bliže ulaza Dunavca u Dunav. Komšija nepoverljiv jer ga je ovaj ribar prešao u poverenju nekada davno i krene on sa kolima na obalu, ali usput svrati do „Rib. Kontrole” i obavesti ih o slučaju. Tako da su ribara ti somovi jako mnogo koštali. Ja vam ovo ispričah, da se ne desi neka dezinformacija ili greška u tom smislu.”

====================================nastavak====================================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1640
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 04 Sep 2017 08:17:50    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !


"Život u kanalima"- 24

Svi su bili raspoloženi i nastavili smo druženje sa raznim temama i pričama, a Marija je ustala i kaže nam :
-„Ja idem da zamesim testo za krofne. Ja i moj Žarko volimo krofne samo uvaljane u šećer, a vi ostali ako volite sa džemom ili pekmezom, izvolite doneti tegle sa voljenim namazom." A ja sam se odmah izjasnio :
-„Hvala ti Marija na predloženim krofnama. Ja ih obožavam samo sa šećerom, jer me podsećaju na mlađe školske dane, kada smo u školi na velikom odmoru dobijali krofne uvaljane u šećer u vreme užine." I svi su komentarisali sa svoje tačke gledišta, a Marija je otišla u svoj kabinaš da pripremi testo. Julija i Ljilja su se ponudile da joj pomognu, ali Marija se zahvalila i rekla da je ona navikla da sama sprema u svom čamcu. A Ljilja je sa osmehom dodala :
-„A ja kada nam bude Marija dala krofne, onda ću izneti svima po hladno pivo ili koka-kolu, pa šta vam se sviđa." A Janoš je pitao Ljilju :
-„Ljiljo, dali hladno pivo, osim užitka ima još neko značenje ?"
-„Ima! Moma kada je sva ova piva kupio u Novom Bečeju, na moje pitanje šta će mu tako mnogo piva, a on mi je rekao da ulazimo u Kanale, a u Kanalima je voda „skupa”, pa ćemo verovatno da pijemo pivo kada smo žedni. Naravno da je se pošalio, ali je svakako imao u vidu da ćemo sresti nepoznate ljude i da će sa njima biti užitak da popiju po pivo. Kao i sada !?”

Iz čuna sam izbacio sve suvarke i ispolcem sam oprao čun i zatim sam iz njega izbacio svu vodu i ostavio ga da se malo prosuši, a ja sam pošao putem po obali ka’ Petrovcu osmatrajući šta se u tom rejonu dešava. Janoš je pošao sa mnom da mi pravi društvo i pita me on:
-“Momo, meni se tvoja Ševa mnogo sviđa ! Pre svega, tako je funkcionalna da bih i ja poželeo takvu lađu ! Kao prvo … oduševilo me je što joj motor ne dimi ni pri startu i uopšte. Kako si uspeo da je imaš odnosno kako si kupio Ševu !?” Pita me Janoš, a ja jedno vreme sam koračao pored njega ne govoreći ništa !
-“Znaš kako Janoše … ! Ja sam došavši u Beograd, upoznao se sa mnogo većim rekama Dunavom i Savom od moje Južne Morave, u kojoj sam naučio da plivam i imao prva zadovoljstva plivanja i gnjurenja po njoj. Brodovi su me oduševili i znao sam na Dunavskom keju u Zemunu da sedim na terasi restorana “Venecija” i satima posmatrajući brodove, šlepove i po koji čamac. I tada sam poželeo da imam čamac i usredsredio sam svu svoju finansijsku mogućnost i slobodno vreme na informacije o čamcima. Brzo sam saznao da novi čamac ne mogu da sebi obezbedim, jer su skupi za moje finansijske mogućnosti. U to vreme sam morao da idem na neke službene zadatke i samim tim zaradio sam dovoljno novca, a želja da imam čamac je bila jača od svega i prvo sam pronašao jedan mali gliser sa kabinom i kupio ga. Toliko je bio lep, napravljen od mahagoni drveta, da nisam mogao da mu odolim. Prva moja plovidba je bila : Beograd – Kladovo.” Janoš me je prekinuo :
-“Čekaj stani ! Hoćeš mi reći da si bez iskustva plovidbe, krenuo iz Beograda za Kladovo !?”
-“Jedan moj kolega s’posla je radio u JRB-u i on mi je u slobodno vreme pričao o Đerdapu i o Prevodnici, o opasnostima koje tamo vrebaju, ali i o izuzetnoj lepoti reke Dnav i okolnih obala. Tako da sam ja odlučio da vidim i doživim te lepote, zanemarujući opasnosti o kojima mi je takođe pričao.” Janoš mi je zbunjenim pogledom rekao :
-“Svaka ti čast ! Ja plovim Dunavom i Kanalima već nekoliko godina i nikako da se odlučim da plovim Donjim delom Dunava. Tamo na marini kod mene, u zimskom periodu sedimo uz grejanu rakiju i planiramo plovidbu Đerdapom. A kad’ dođe leto svi su u Kanalima ili na Adama i tamo provode vreme. Tek nas nekoliko plovimo Regatom, a ostali se zadovoljavaju isplovljavanjem do neke peščane Ade.”
-“Poznajem sve Ade u Gornjem Dunavu. Četri puta sam plovio od Batine do Kladova, jer posle mnogih regata sam drugih 15 dana sam plovio Đerdapom. Ali i Dravom do Osjeka. Na celom toku Gornjeg Dunava, najviše mi se sviđa razliv Dunava leve obale ispod Apatina, zatim leva obala nizvodno od Borova Sela, onda Dunavac pored Vukovarske Ade. Pa onda nezaobilazna Tikvara kod Bačke Palanke i prelepa Neštinska Ada. Pre Novog Sada, imam iskustva i sa Čerevićkom Adom. U Novom Sadu sam boravio na Ribarcu i u jednoj maloj marini na početku kanala tj. ulaza u Brodogradilište. U Sremske Karlovce smo mnogo puta plovili iz Beograda u petak popodne, a iz Sremskih Karlovaca smo se vraćali za Beograd u nedelju popodne. Na potezu od Beška Mosta do Smedereva sam ribario dve ipo godine, a do Kladova sam plovio ukupno osam puta. I svaka plovidba je trajala mesec dana. 15 dana kanalima, pa onda 15 dana do Kladova i nazad do Beograda ...”

====================================nastavak====================================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1640
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 14 Sep 2017 12:59:20    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !


"Život u kanalima"- 25

Svi su ćutke i sa interesovanjem slušali moju priču, a Janoš nije izdržao, pa me je pitao uz svoj komentar :
-“Dobro Momo, sve si nam rekao informativno, ali mene interesuje gde su najlepša od ostalih mesta. Recimo, da sada ideš u Gornji Dunav, gde bi ostao nekoliko dana ?” A ja sam u savršenoj tišini malo razmislio, a onda sam im ispričao :
-“Pre svega moram da vam kažem, da su Dunavski razlivi moja slabost. Kada se svojevremeno panonsko more cedilo i odlazila voda put Crnog Mora, domaći Anđeli su najlepša mesta razliva ostavili da im se dive i do danas. Da bi te lepote sačuvali od neodgovornih ljudi, smislili su plićake na pojedinim mestima da ih ljudi ne mogu da prominu. Naučeni tuđim iskustvima, niko više i ne ulazi u te razlive, a priroda se nesmetano razvija. Ptice su pronašle zaštićena mesta za svoja gnezda, a ribe mesta za svoj razvoj i spokoj. Ja ulovim po neku ribu i to je sve. Trudim se da posle našeg odlaska, mesto našeg boravka se ne razlikuje od ostale okolne. Ja i Ljilja kada boravimo u razlivima, sve hranljive otpatke bacamo u vodu i ribice i rakovi sve to pojedu. A plastične i njima slične odpatke stavljamo u plastični džak i kada izađemo na Dunavsku obalu, na zgodno mesto pored vode spalimo otpatke. Kada sve izgori, uzmem plastičnu kofu od 10 litara, zahvatim vodu iz Dunava i operem obalu od ložišta. Tako da se i ne primećuje da je vatra gorela.” Janoš je bio nervozan i kaže :
-“Momo, u vašu kulturu ponašanja na vodi i obalama u razlivu. Ali meni treba geografski naziv mesta ili ime regiona gde je lepo za kampovati !”
-“Daj mi tvoju plovnu kartu da ti obeležim mesta gde kada dođeš, neće ti biti žao što si došao !?” Janoš je pogledao Žarka i odgovorio mi :
-“Mi nemamo plovne karte. Nikada ih nismo koristili, jer su rastojanja mala po kojim plovimo i nisu nam do sada karte bile potrebne … !?” A ja sam se zamislio :
-“Onda mi vi dajte predlog kako da vam objasnim gde se nalaze lepa mesta za boravak od nekoliko dana na Gornjem Dunavu ? Vi ovde imate Ribarsko Ostrvo, ali to je mesto gde možete sa čamcem da odete do restorana na ručak. Mačkov Prud je ostrvo prebukirano novosadskim nautičarima. Ostrvo Ljubavi ima dobru peščanu plažu, ali to nije mesto za odmor. Čerevićka Ada sa Malim Dunavom je lepo mesto za dnevni odmor uz pecanje, ali nije za provesti nekoliko dana. Zatim šta imate tamo uzvodno !?” Pitao sam i Julija mi reče :
-“Šašićeva Ada i Neštinska Ada !”
-“E’ Neštinska Ada je lepo mesto za kampovanje. Dunav i nekoliko Dunavca dele Adu na dve manje Ade i poluostrvo Plandište. Šteta što nema raspoložive prodavnice, da mogu ljudi da ostaju i više dana u tom prirodnom bogatsvu. Na Neštinskim Adama je lepo za pecaroše, mada turističke organizacije predlažu “Tikvaru” u Bačkoj Palanci preko puta. Bačka Palanka je dobra za nabavku provijanata za nekoliko dana. Može da se u obližnjoj krčmi pojede i dobra riblja čorba, ali da se ostane nekoliko dana u “Tikvari” ne predlažem ! I to vam je bliža okolina. A što se tiče mojih preporuka za provesti nekoliko ili više dana, predlažem Dunavac oko Donjeg Pruda nešto malo iznad Erduta i na samom izlazu pomenutog Dunavca je vikend naselje “Šaran Kula” sa zanimljivim ljudima i Ese Joškom kao najstarijim, koji se za sve pita, a poseduje ima veliko iskustvo i pametan je čovek. Njegova supruga g-đa Erži je veoma preduzimljiva prema nepoznatim a novo došlim ljudima. Dok su ljudi vezali svoje lađe za obalu,a na obali na velikim stolovima ih već čeka skuvana kafa i šoljica dobrodošlice i Mađarska Cujka u maloj čašici. Mesto snabdevanja je u Erdutu na dva kilometra nizvodno. Tako dobre ljude, kao što je posada “Šaran Kule” nećete naći nigde na Dunavu sve do u Porečku reku kod Donjeg Milanovca. Na 21 kilometru reke Drave od ušća, nalazi se grad Osjek, a marina je u centru grada. Nedaleko je i pijaca i prodavnice svih provijanata koje su vam nužne na čamcima. Na 2,5 km od ušća Drave na levoj obali Dunava, nalazi se neveliki razliv koji je bogat ribom. Ako ništa drugo, vredi prespavati samo jednu noć u razlivu, a onda sutra će te sami poželeti da ostanete bar još jednu noć. Nego i ovo što sam vam ispričao, pola će te da zaboravite. Zato obezbedite svoje čamce kartama, pa kada se sledeći put vidimo, lako ću vam sva mesta da obeležim. A sada idem da podavim mreže.

====================================nastavak====================================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1640
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 20 Sep 2017 14:45:11    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !


"Život u kanalima"- 26


Zamolio sam Žarka da mi doda sa krova Ševe jednu lodlu sa mrežama. Posle poslednjeg ribarenja, imao sam volje i vremena, pa sam mreže oprao i zatim ih složio u lodlama, tako da sada mogu da ih izbacujem i davim direktno iz lodle. Otkačio sam čun i tada primetio da me Mališa gleda i znam da bi voleo da pođe sa mnom. I mada sam se sa čunom već počeo da se udaljavam od Ševe, mahnuo sam mu rukom i on se snažno odrazio i uskočio u čun. Onda došao do mene i liznuo mi ruku i otišao na prednju palubu gde je ostao da stoji i posmatrao okolinu. Kada sam doveslao uz obalu da vežem mrežu, Mališa se samo pomerio u stranu da mi ne smeta, ali nije izašao na obalu.

Podavio sam 4 “mreže za davku”, dugačke svaka po 50 metara i duboke po 2,85 cm. Kada sam završio sa mrežama, stao sam uz obalu preko i Mališa je iskočio i otrčao za nekim njemu interesantnim mirisima. A ja sam ostao da stojim u čunu i gledao sam da li sam ih podavio na “dobra” mesta ? Bio sam zadovoljan, a Mališa se vratio na prednju palubu čuna i ja sam zaveslao prema Ševi. Pristao sam uz Ševu, a Janoš me pita :
-“I Momo, jesu li na dobro mesto podavljene ?” A ja sam mu odgovorio :
-“Ja sam zadovoljan. Ali ako ih noćas ne pokupi neka barža, onda će jutro reći kakav je ulov bio.”
-“Pa dobro Momo, ti si znači radi nas rizikovao svoje mreže !” Pitao me je Žarko, a ja sam mu odgovorio :
-“Kada smo bili u Savinom Selu, ja sam se raspitivao koliko često barže plove ovim kanalom !? Dobio sam informaciju “veoma retko”, tako da je rizik mali, ali se isplati, s’obzirom da ćete vi imati ribu za zimsko spremanje, a ja ću od procesa predstojećeg izvlačenja mreža dobiti veliko zadovoljstvo ! I nadam se da ćete se zimus setiti Mališe, ako ne i nas dvoje !?” A Marija je raširila ruke i sva zajapurena kaže :
-“Momo, daj bože da se riba noćas uhvati u mrežama. A zimus ta riba će mi biti velika finansijska pomoć, a plus je i što mi svi volimo da jedemo ribu … !” I Julija je takođe dala svoj komentar … eto da se ne kaže, da Julija ne reče ništa. A Ljilja je bila objektivna :
-“Mi, kada smo u Beogradu, Moma svake noći ribari sa površinskim mrežama. A ujutru rano pre nego što legne da spava, dolaze jedan Momin kolega s’posla i njegov prijatelj i uzimaju svu ribu i nose je na Zemunskoj pijaci. Tamo je prodaju ( doduše imaju stalne mušterije nekih restorana ) i sutra ujutru donose polovinu od zarađenih para ... !” A Julija ju je prekinula rekavši :
-“Pa to je pljačka i nepravda … !?” A Ljilja je nastavila :
-“Nije ! To su Momini prijatelji, koji nemaju drugog prihoda, a penzije su im male, to i sami znate ! Tako da u ovoj finansijskoj krizi, mi pomažemo dve porodice da malo bolje žive. A sutra će biti riba i za vas ! Jeste li gledali kako je Moma podavio mreže ? Tačno onako kako on smatra da idu riblji putevi i njih je pregradio !” Ja znam da Ljilja nije htela više da priča jer nije smatrala da je to potrebno, a Žarko je ustao i zagrlio me i predložio da malo prošetamo. Odšetali smo do grane trijangla koji vodi prema Novom Sadu i tamo smo stali na obali i pričali smo o stanju u državi i dokle će sve ovo i ovako ! A noć je polako osvajala kanal i priobalje …


====================================nastavak====================================

Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji put izmenio seva-2 dana Pon, 23 Okt 2017 09:41:26, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1640
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sub, 30 Sep 2017 20:03:46    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

"Život u kanalima"- 27


Svi su bili raspoloženi i nastavili smo druženje pored vatre na obali i pričali smo o raznim temama i pričama, a Marija je ustala i kaže nam :
-“Ja idem da zamesim testo za krofne. Ja i moj Žarko volimo krofne, samo uvaljane u šećer, a vi ostali ako volite sa džemom ili pekmezom, izvolite doneti vase tegle sa voljenim namazom.” Ja sam se odmah izjasnio :
-“Hvala ti Marija na predloženim krofnama. Ja ih obožavam samo sa šećerom, jer me podsećaju na mlađe školske dane, kada smo u školi na velikom odmoru dobijali krofne uvaljane u šećer za vreme užine.” I svi su komentarisali sa svoje tačke gledišta svoje školske dane i nezaboravne “užine”, a Marija je otišla u svoj kabinaš da pripremi testo. Julija i Ljilja su joj se ponudile da joj pomognu, ali Marija im se zahvalila i rekla im da je ona navikla da sama sprema u svom kabinašu. A Ljilja je sa osmehom dodala :
-“A ja … kada nam Marija bude dala krofne, onda ću izneti svima po hladno pivo ili koka-kolu pa šta vam se sviđa !” A Janoš je pitao Ljilju :
-“Ljiljo, dali hladno pivo osim užitka ima još neko značenje !?”
-“Ima … ! Kada je sva ova piva kupio u Novom Bečeju, Moma je na moje pitanje šta će mu ovolika piva, a on mi je rekao da ulazimo u Kanale, a u Kanalima je voda “skupa” pa ćemo verovatno da pijemo pivo kada smo žedni ! Naravno da se šalio, ali je svakako imao u vidu da ćemo sresti nama nepoznate ili poznate ljude i da će sa njima biti užitak da zajedno popiju po pivo kao sada.

Iz čuna sam izbacio sve suvarke na obali, a ispolcem sam oprao čun i zatim sam iz njega izbacio svu vodu i ostavio ga da se malo prosuši, a ja sam pošao obalskim putem ka Petrovcu, osmatrajući šta se u tom rejonu dešava i ima li ljudi u blizini. Mališa je odmah otrčao ispred mene i veoma pažljivo osluškivao ima li nekoga od ljudi na tom delu obale. Za mnom je pošao Branko i kaže mi :
-“Momo, nemam nameru da ti smetam, osim ako imaš nameru da si sam !?” A ja sam mu odgovorio :
-“Ne, ne smetaš mi. Ja u stvari već godinama ribarim uz discipline informatike i ličnog staranja i pažnje prema svom ribarskom alatu. Zato do sada mi niko nije uspeo da ukrade podavljene mreže, a imao sam mnogo susreta sa ljudima koji su imali navike da tuđe podavljene mreže prisvoje. To nisu bili ljudi vredni pažnje, već redom otpadnici društva, od kojeg su nekako uspevali da žive.”
-“I šta radiš kada vidiš da ti čovek izvlači mrežu … !?” Branku je baš krađa bila interesantna u ribolovu … ?
-“Nekoliko puta je krađa bila danju. Obično lopovi operišu noću i to između dva i četiri sata ujutru, kad svako normalan spava ! Video si kakve je boje moj čun i motor na njemu. Tamno zelene, tako da se noću ne primećuje. Ja obično davim mreže u vidokrugu odakle mogu da ih kontrolišem sa dvogledom 7x50. I kada vidim da se neko približava mestu gde su mi mreže, onda ga ne puštam iz vida i kontrolišem ga šta on tamo radi. Ako počne da vadi moju mrežu, onda startujem Džonsona 9,9 i očas sam pored neznanca. Uključujem jaki far u njegovom smeru i pitam ga šta on to radi !? Obično se “vade” pričom da su verovatno pogrešili mrežu, jer i njihove su mreže odmah tu negde. Onda im naredim da razvuku i podave deo mreže koji im se našao u njihovom čamcu.” Branko je pitao :
-“Momo … zar se ne bojiš i da li si imao neke obračune na vodi ?”
-“Ne ne bojim se jer sam u pravu. Radi se o mojoj imovini. A za takve imam i priručni alat ! Kao prvo, ja sam kroz život boksovao u Leskovačkoj “Dubočici”. Zatim radeći u policiji, bavio sam se samoodbranom. Svaki put kada sam noću u čunu, za pojasom mi je u futroli izuzezno oštar i kvalitetan nož marke “Fadipa” sa sečivom od 15 cm. I još u futroli za pojasom mi je i pistol 7,65mm ( za nedaj bože )! Ja u tim situacijama nikada nisam nikoga vređao, ali sam bio maksimalno ozbiljan i slušali su moja naređenja. I nisu se nikada vraćali da ponove delo krađe !” A Branko je bio radoznao :
-“A jesi li nekada pucao iz pištolja na vodi … !?”
-“Znaš kako … mnogo godina sam sa čamcem na vodi i dešavalo se mnogo šta, pa i pucanje iz pištolja … ! Na Dunavcu preko puta hotela “Jugoslavija”, njih nekoliko odraslih muškaraca su pokušali da ukradu čamac našeg druga, koji te večeri nije bio sa nama u logoru na Ratnom Ostrvu. Onda sam pucao na desnoj obali Dunava neposredno pre Smedereva, kada je NN lice htelo da uđe u naš šator i naruši našu privatnost. Na Žilavoj Adi čovek je prosto hteo da nam ukrade naših pet pataka-ljubimaca … itd… itd ! Uvek sam pucao u vidu zastrašivanja i to bezbedno u vazduh, a sa namerom da učinioc to što je uradio da ne ponovi više. I nije bilo ponavljanja !” Branko je bio kratak :
-“Sve je to dobro iskustvo. Iskreno da ti kažem ja ne bih smeo da pucam ni u vidu zastrašivanja. Prosto bojim se oružja. Ali nismo svi isti. Zato ja i ne živim na čamcu kao ti i tvoja Ljilja.”
-“ I Mališa … !” Ponovio sam i Branko se složio … !”

====================================nastavak====================================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1640
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 24 Okt 2017 12:38:39    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

"Život u kanalima"- 28



Noć je podstrekivala pticu Ćuk na pesmu koja je odzvanjala u vrbacima preko puta našeg kampa, a Sova u blizini je smiravala tenziju svojim “hukom”. Svi sedimo oko vatre, koja svojim crvenkastim odbljeskom ocrtava panoramu figura na krošnjama okolnog drveća i time ih preslikava po površini vode kanala u Bačko – Petrovačkom trijanglu. Među muškarcima je tema ribolov i dilema o uspešnom ribolovu. A žene imaju svoju večitu temu : priprema hrane na kampovanju i da li je to muški deo posla, ili standardno ženski !?

Oseća se lagana svežina noći, a vatra pucketa i iskre lete uvis i okolo vatre. Ja toplotu plamena osećam na licu i baš mi je prijatno biti pored vatre. Janoš priča o sastavu valjka kome ribe ne mogu da odole, a Branko vadi iz džepa udicu, koja je “smtr” za svaku ribu ! A ja sedim blizu vatre koja me greje i razmišljam kako da korisno iskoristim ostalih 15 dana god. odmora, koji su mi ostali još neiskorišćeni. Novosađane podsećam da kada pođu na spavanje, da ugase vatru, a ja odlazim na spavanje, jer ustajem u zoru.

Kako je sinoć suton na nebu bio crvenkaste boje, tako je i juto osvanulo sa blagim povetarcem sa istoka. Ustao sam iz kreveta, a Mališa me je propratio sanjivim pogledom . Dok sam se ja oblačio i obuo čizme, Mališa je utrčao u čun, a to je značilo da ide sa mnom da vadimo mreže. Nisam hteo da startujem motor ( da ne bih probudio Novosađane ), te sam seo u čun i zaveslao ka’ prvoj po redu mreži. Dok sam veslao, pogledom sam pratio … ima li koga na bližim obalama ? Nikoga nisam primetio i pristupio sam podizanju prve mreže. Ulov nije bio za priču, ali neke srednje količine ulovljenih riba je bilo. Mališa je istrčao na prvu obalu kojoj sam se bio približio i utrčao je na prednju palubu čuna, kada sam završavao sa četvrtom mrežom.

Sa četiri mreže u prepunom čunu, takođe na veslo … vraćao sam se do levog boka Ševe. Video sam Janoša na stolici na obali, kako pije kafu i dimi cigaretom i pozvao sam ga, mahnuvši mu rukom.
-“Dobro jutro. I da me nisi pozvao … bio sam planirao da dođem i pomognem ti oko vađenja riba iz mreža.” Janoš mi se pridružio, a ja sam ga pozdravio :
-“Nemoj da sedaš … ! Idi i probudi Žarka i reci mu da nam se pridruži i neka ponese neke vreće da skladiramo ribe u njima.” Janoš je klimnuo glavom i bez reči otišao do Žarkovog čamca. A ja sam složio otvorene čuvarke između Ševe i čuna i počeo sam da vadim ribu iz jedne od mreža.
Malo zatim … došli su Janoš i Žarko, a Marija je za njima na tasu donela šoljice sa skuvanom turskom kafom i poslužila nas.
-“Dobro jutro Momo ! Ako je sva ova riba za nas, kako si rekao … spominjaćemo te svaki put kada je budemo jeli zimus !”
-“Neka vam bude na zdravlje i predlažem da je svagda podkrepite sa nekim dobrim vinom ! Jel’ da Žarko ?” A Žarko se nasmejao i kaže da će toga biti pod obavezno !” Dok’ su njih dvojica vadil ribe iz mreža, ja sam pijuckao kafu i dao im predlog :
-“Ako već niste … predlažem vam da pozovete nekoga od vaših bližih prijatelja, da dođe usput do kanala gde se dogovorite i preuzme svu ribu. Dan će biti jako topao i bilo bi greota da vam propadne sva riba !?” A Marija je podviknula … :
-“Reč o propadanju ribe, danas ne postoji. Sve je već dogovoreno i ostaje samo da jutros pozovemo i potvrdimo sinoćni razgovor ! Žarko, ti bi mogao da pozoveš Radenka da on krene. Jer dok se vi posle vađenja riba iz mreža okupate, pa doručkujete, već će biti vreme da i on dođe.”

Mi smo doručkovali i kafu popili, kada se Radenko pojavio sa svojom “ZASTAVOM – 101”- stokecom na obali pored nas. Još smo se zadržali na obali dok su upakovali ribu sa džakovima iu “keca” i onda je Žarko otišao sa Radenkom za Novi Sad da sređuju ribu, a Janoš je vezao “cuge” njihova dva čamca i lagano smo krenuli ka’ Dunavu.

Posle prevodnice i dela Kanala od nekoliko kilometara, došli smo do ušća Kanala u Dunav i tu smo se pozdravili sa Novosađanima, koji su nam obećali da će već sledeće godine ići sa nama na Đerdap, a ja Ljilja i Mališa, nastavili smo ka’ Sremskim Karlovcima i dalje za Đerdap … !


Kraj priče

Pozdrav od Mome Stošića


@
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
UrosP
Moderator


Pridružio: 16 Avg 2016
Poruke: 188
Lokacija: Zemun

PorukaPoslao: Sre, 25 Okt 2017 06:21:20    Naslov: Odgovoriti sa citatom

seva-2 ::
#

Kraj priče

Pozdrav od Mome Stošića



Momo, nisam navikao da vidim "kraj priče" već samo "nastavak", pa se pitam da li ovaj kraj priče označava početak neki novih priča, ali na Ševi-2?

Pozdrav i držim palčeve da je tako Wink
Uroš
_________________
Svaki dan proveden na reci, ne racuna se u zivotni vek...!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1640
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 25 Okt 2017 07:28:12    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Da ... ovo je "Kraj priče" iz opusa Život u kanalima ! Na staroj Ševi sam proveo 17 godina, pre nego sam je prodao. Iz tog perioda vremena izdvajam 4 godine konstantnog života na Ševi i dve zime provedene na Ševi.

Skoro sam bio u Srbiji na selu, ali zbog zauzetosti sa ARONIJOM ( dva dana sam pekao rakiju od aronije, a ostalih dve nedelje sam se bavio prodajom aronije. Tako da prosto nisam imao vremena da bar jedan vikend provedem na Ševi-2.

Pozdrav Uroše ...

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1640
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 31 Okt 2017 13:15:20    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

A počeo sam ovako ... !

Još kao mali klinac, sedeo sam na obali Južne Morave, koja protiče pored mog’ sela Rutevca i maštao sam da imam svoj čamac i plovim Moravom i svim rekama koje su mi pristupačne ! I u to vreme, uspeo sam da plovim samo skelom, jer u selu nismo imali čamac.

Pri kraju mog školovanja u Osmogodišnjoj Školi, u sedmom razredu, moj otac Vidan mi je kupio motor “Tomos” T-12 i mojoj sreći nije bilo kraja i radovanju koje danas ničim ne mogu da postignem. I posle završene srednje škole, počeo sam da radim i dobijam platu i učinilo mi se da mogu da dostignem i moj san iz dečačkih dana. A to je da kupim svoj sopstveni čamac. I mnogo problema i razočaranja, pa ipak sam kupio čamac koji sam hteo, uprkos mnogih savenika i dobročinitelja, koji nisu nikada imali takav san.

I sećam se kasne jeseni kada sam u svoju marinu doterao čamac i još nisaam verovao da mi se to stvarno događa ? Pozvao sam prijatelje da se počastimo na čamcu. Skuvali smo litar rakije i pijuckali je dok se na naftarici u loncu kuvao pasulj sa dimljenom kolenicom. Pričali smo, glasno se smejali i bili radosni kada smo glasno maštali da ćemo ploviti Dunavom do Kladova.
I nekako je prola zima, a ja sam svaki lepi dan koristio da iperem delove čamca, razmastim ih benzinom i dovedem voljenu lađu koliko-toliko u dobro i normalno stanje. Branko Karabuva ( bivši vlasnik ) je bio pismen čovek, ali higijena mu nije bila jača strana.

Svanulo je i proleće. Topli dani su me privlačili na čamac i nije prošla ni jedna subota i nedelja a da ja nisam bio na čamcu i tamo spavao. Topli i duži dani su mi dobro došli za uređenje čamca. Prvo sam sve razmastio i oprao, a trulež nemilosrdno izbacio iz čamca. Remont je na kraju završen sa farbanjem svih elemenata na čamcu. I tako osvežen i ofarban čamac, red je bilo da dobije i novo ime. Ševa je bilo seksi ime i meni se sviđalo. Tako da je sledećeg dana svanuo lep natpis na bočnim stranama čamca … ŠEVA … !

Onda je spavaća soba dobila nove i debele sunđere ! Zidovi spavaće sobe su tapacirani i presvučeni teget plišom, a ramovi prozora bele boje. Svi prozori na Ševi su bili od nesalomivog materijala, a sa spoljne strane foto-grej. Ljilja je postavila i zavese na prozorima, pa i na prinudnom otvoru na krovu spavaće sobe visela je zavesa. Kuhinja je dobila plinski šporet sa plinskom rernom, i frižider od 60 litara zapremine. Inače enterijer je bio sav u mahagoni šperu sa policama i stelažama, takođe od mahagonija napravljene. A plafon je bio bele boje. Na komandnom pultu, umesto volana, stavio sam mahagoni kormilo iz Trsta. WC je takođe osposobljen za funkciju sa ventilacijom. A prednji deo Ševe ( klupe i naslonjače ) su tapacirane sa 10 cm. sunđerima i sve presvučene sa belim skajem. Sa spoljne strane Ševa je bila tako lepo ofarbana, da smo prosto uživali ploveći sa njom. Ojačao sam krov Ševe i tako smo dobili lep prostor za sedeljke, nazvan krovna terasa. Krmeni deo je dobio novo ruho ( od zglobnog autobusa polovinu aluminijumske platforme sjedinio sam sa drvenom klupom i ispalo izuzetno zgodno mesto za pecanje i dnevno i noćno.

Posle takvog remonta, Regata do Segedina od 15 dana i 15 dana do Kladova i nazad … i bilo je to leto nezaboravno.



------------------------------------nastavak sledi--------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Sub, 09 Dec 2017 14:52:47, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1640
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 09 Nov 2017 09:13:18    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

A počeo sam ovako ... ! - 2



U leto 1982-ge godine, kako sam završio nužni remont kupljenog korišćenog čamca, goreo sam od želje da plovim i stičem nova saznanja o plovidbi i videti i doživeti Dunav i priobalna naselja i ljude ! I kako sam završio remont, odmah sam odplovio iz Makiša ( 10-ti kilometar reke Save ) nizvodno Dunavom preko Đerdapa i Prevodnice „Đerdap – 1“, pa sve do Kladova. Usput sam plovio i učio:
1 - Nizvodno sam putovao sa jednim motorom „Tomos-4“, a na nagovor majstora Cvetinovića, poneo sam njegovu „četvorku“ za rezervu. I naravno da je nisam poneo, iz Kladova do Prevodnice, verovatno ne bih mogao sa jednom „četvorkom“, jer Dunav je bio jači i brži od snage jedne „četvorke“! Naravno i posle Prevodnice, brže sam išao sa dve „četvorke“ u paru. Usput sam plovio i učio:
2 - i bez tende, koje se nisam setio da će mi trebati !? Zato sam bio dobio takvu boju kože, kao nikad do tada ! Iste godine po povratku sa Đerdapa, napravio sam tendu, kvalitetnu za zaštitu i od sunca, ali i od kiše i veoma neprijatnih salauka.
3 - Šta je pramčani vetar ? Kada se plovi uz pramčani vetar, podrazumevaju se visoki talasi, koji ne samo da su neprijatni za plovidbu, već i prete da ako ne slome čamac, a ono da ga oštete. Zavisi od čamca, ali otvorene čamce, kao što su pomoćni čamci, voda pramčanih talasa zna da ih napuni vodom do potonuća.
4 - Zatim šta je bočni vetar ? Svaki vetar na reci, pa i bočni vetar nosi pred sobom talase u njegovom smeru, odnosno u smeru u kome duva. Ploviti, a opet eskivirati bočni vetar i njegove talase, je jedino se prebaciti do obale s’čije strane vetar duva. Ja sam jednom imao problem, jer strana odakle vetar duva je bila Rumunska obala. Pod jačim gasom u napred, dao sam Ljilji kormilo i dao joj instrukcije kako i kuda da drži smer, a ja sam izbacivao vodu iz čuna, koji sam vezao uz Ševu s’druge strane smera vetra.
5 - I kako kormilariti sa čamcem kada imam vetar u krmi ? Ako nema drugog izlaza, probajte da nađete stranu plovnog puta gde su manji talasi !? Spas je dati gas motoru da ide brže od talasa i sa kormilom često levo – desno, usmeravati krmu uvek tamo na gde je potrebna !
6 - A najvažnije sam naučio, koliko vetar ( oluja ili salauka ) mogu da ugroze bezbednost čamca i samu posadu. Najvažnije je znati da oluja od strane istoka ( košavski vetar ) ide u paru sa crnim oblacima. Njih je moguće videti na nebu i ne čekati ni trena, već se sklanjati sa tog pravca. Ako davite sidro, predlažem da podavite i rezervno sidro, ali to vas ne opravdava da se ne sklonite sa košavskog pravca ( istočni – jugo istočni ) ! Još kori je Gornjak ( severo – zapad ), koji nastupa u sred lepog i sunčanog vremena. Otkrivaju ga brzo stvoreni crni oblaci, ali mu je brzina neizbežna. Bezbednost čamca i posade je da se kako se primete crni oblaci na nebu, odmah sklone sa smera vetra koji predstoji. Samo da vam kažem radi ozbiljnosti : da barže dave sidra pred „salaukom“ i „olujom“.
7 - Zatim sam naučio šta je sidro i koliko je odgovarajuće sidro važno za bezbednost čamca i posade od same reke. Primetio sam da ljudi kupuju, odnosno obezbeđuju za svoje novokupljene čamce, lagana sidra i rasklapajuća, koje zatim pogube u nekim zakačkama, jer da ih izvuku ne mogu. Najgore je kada dune „SALAUKA“ na Dunavu i počne da nosi čamac i to sa podavljenim sidrom. Ja sam te škole prošao i zato sam za Ševu sam nacrtao plan-skicu, a Aca Tišma mi je napravio sidro, koje samo liči na „danfort-ovo“, ali i ima sistem ( ako se zakači, sa sidrenjakom se i izvlači iz vode.
8 - Naučio sam i kako se lako ostaje bez sidra, ako se podavi na loše mesto. U Donjem Milanovcu sam morao da zagnjurim, odnosno spustio sam se na 4-5 metara dubine niz konopac kojim je bilo vezano sidro. A sidro se zakačilo, a rezervno nisam imao. Pa sam morao da ga fizički otkačim i iznesem na površinu i za dalje korišćenje.
9 - Naučio sam i zašto je obeležen plovni put i kolike su tolerancije pored obeležavajućih bova. Smatrao sam da su bove namenjene brodovima, pa na njih u početku nisam obraćao pažnju. Dovoljno mi je bilo da dva puta menjam polomljeni štift i jednom skidam čamac nasukan na pesku i ubuduće sam obraćao pažnju na bove i pridržavao sam ih se. Sada kada imam dubinomer, mnogo je plovidba jednostavnija.
10 – Naučio sam da netreba sa čamca skakati na obalu, jer se skok završi u vodi ! Posebno ne treba skakati na betoniranu obalu. Pa čak i ako doskočiš na tako uređenu obalu, postoji mogućnost, da po betonu sklizneš u vodu. To iskustvo sam ja položio kod Hidroelektrane Đerdap-1.
11 – Itd – A tek koliko ima interesantnih situacija kada se uđe u Razlive ili meandre ! Ne zna se šta je uzbudljivije ... voda i promena nivoa vode ( jer može čamac ostati i duže vreme nasukan ), ili živi svet oko bara i u samim barama.


--------------------------------------nastavak sledi-----------------------------


Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji put izmenio seva-2 dana Sub, 16 Dec 2017 08:46:46, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1640
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 17 Nov 2017 12:54:36    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

A počeo sam ovako ... ! - 3


Uvidevši da mi život na vodi, odnosno na rekama odgovara … onda sam počeo da ulažem finansijska sretstva u ulepšavanje mojih životnih uslova na vodi ! Kao prvo kupio sam veći čamac Ševu ( 10,5m x 2,80m ) sa stabilnim dizel motorom marke “Perkins” od 56 KS. U tom čamcu u kabinama sam imao : dnevni boravak, čije su se bočne strane mobilno otvarale i kada je kiša ili vetar zatvarale, a tu je bio instaliran TV prijemnik i muzička linija “kvadrofonija”. Zatim komandni most sa kormilom sa reduktorom, zatim dobrim “VDO” instrumentima i “eho-sonarom”, radio stanicom, megafonom od 100W, pokretnim farom itd-itd ! Kuhinja je bila zastupljena sa : plinskim šporetom sa dve ringle i plinskom rernom. Zatim frižiderom od 60 litara zapremine, koji je svagda radio na plin, a imao je mogućnost i veoma malo je radio na 12V i na 220V. Radni sto je bio iznad sanduka u kome je bio pogonski motor, a na gornjoj ploči ( stolu ) u uglu stola se nalazio lavabo ili sudopera sa rezervoarom od 60 lit. pijaće vode, smeštenim na krovu pored jarbola. WC i tuš kabina zasebno i u zadnjem delu je spavaća soba, koja je bila veoma prijatna za spavanje.

Sa Ševom sam plovio : Dunavom do Kladova 8 puta, do Batine 4 puta, uz Tisu sam plovio do Čongrada jednom, do Mincenta dva puta i do Segedina četiri puta. Po Savi sam plovio do Obrenovca nisam brojao koliko puta. Možda 20-tak puta. U Veliku Moravu sam ulazio iz Dunava i plovio njome možda nekoliko desetina kilometara. Mnogo vremena sam provodio u Kanalima ( Dunav-Tisa-Dunav ) i to naročito u gornjem delu ( Bezdan-Sombor ), gde su čisti kanali. Pre no što sam napravio drugog kabinaša zvanog Ševa-2 ( 12,5m x 4m ), sa Ševom sam plovio punih 17 godina “nezaboravnih”!

Usput sam zadovoljio još jednu moju strast, a to je ribolov. Četiri godine sam se bavio profesionalnim ribolovom sa mrežama, strukovima i vlakovima. A voleo sam i da pecam, odnosno da se nadmudrujem sa ribama. Negde oko 16 štapova i teleskopa za pecanje na plovak, za dubinjaka i za blinker, odnosno štapovi različitih namena su bili stalno vezani uz jarbol i svagda ispravni za pecanje. Pecao sam sa krmene platforme i to posebno noću, a za strateško pecanje sam koristio čun i rasklapajuću stolicu u čunu.

Imajući uvek dovoljan izbor riba, brzo sam naučio kako se riba sprema za na tiganj, a posebno kako se kuva riblja čorba, fiš-paprikaš i kako i od kojih riba se kuva riblja supa !? Dimljenje ribe sam naučio od Belorusa sa obala Dnjepra, dimilicu iliti pušnicu sam sam napravio i imao sam zapaženi uspeh u procesu salamura riba i dimljenja istih.

Par godina sam dobijao besplatne dozvole za profesionalni ribolov, ali sve jedno kod mene se razvijao osećaj da naučim gde je riba i kako da je sretnem, odnosno morao sam da naučim gde su i kako prepoznati riblje puteve ! Naučio sam i vremenske promene ( oblačno, sunčano, visoki pritisak vazduha, niski pritisak vazduha, kao i razlike u temperaturi vazduha i kako vetrovi utiču na apetit i kretanje riba. Gde se na rekama love ribe danju, a gde noću itd-itd
.



-------------------------------nastavak sledi-------------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Sub, 09 Dec 2017 14:55:25, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1640
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 29 Nov 2017 10:31:46    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

A počeo sam ovako ... ! - 4


S’obzirom da mi je Đerdap bila omiljena destinacija, trudio sam se da skoro svake godine plovimo na Đerdap. Ako ne plovimo na Đerdap, onda su nam bile rezervne destinacije Tisa i Kanali DTD-a i sve do u Mađarsku. A zatim u povratku poseta Gornjem Dunavu ! Ploveći višekilometarske ture, brzo sam naučio ... kako da plovim uzvodno i samim tim manje trošim gorivo. Tj. da lako savladavam vodene struje Dunava, ali i da izbegavam plićake, kao i pokretne sprudove na određenim mestima na Dunavu. Kao što su sprudovi na Beloj Steni, na Belegiškim sprudovima, zatim na Krčedinskim sprudovima, ili sprudovima na levoj obali Dunava, preko puta Čortanovaca i Sremsko Karlovačke Ciglane !td !td ! A sprudova u gornjem Dunavu ima u izobilju. Kada sam dobro upoznao sprudove, onda sam rado na njima provodio vreme sa usidrenom Ševom ili sa nasukanim pramcem Ševe. I nikada nisam ostao na sprudu sa nasukanom Ševom jer sam redovno pratio : eho-sonar, vremenske prognoze, ali i vodostaj Dunava, kako na Radio Beogradu u izveštaju svakoga dana u podne u 12.02 h, tako sam se služio i sa zabijenim pa obeleženim šticnama pored korita Ševe. I greške nije bilo. Uostalom ima jedna pripovetka, koja govori o čamcu koji se obraća svom kapetanu : „čuvaj ti mene od obale i plićaka, a ja ću tebe od vode i nevremena“.

Događaj o kome hoću da govorim, odigrao se na Lidu, kada sam sa Ševom prvi put izašao na Dunav, odnosno na Lido i to prvog proleća posle kupovine „velike lađe“ iliti Ševe. Naime, startovao sam motor „perkins“ i oduševljen kako radi ... uključio sam prednji pogon i uputio sam se sa Ševom pravo na Dunav. Oduševljen kako Ševa plovi, pustio sam i „kvadrofoniju“ kasetofon sa muzikom koja pomaže da se „poleti“ ! Malim gasom sam prošao pored Ade Međice, ne toliko da ja ne smetam drugim učesnicima u plovidbi oko Ade, već da me primete i vide moju novu lađu.

Kada sam došao bliže Dunavca kod Konjskog Ostrva, imao sam dilemu, da li da prođem kroz Dunavac do hotela „Jugoslavija“, ili da idem oko Ratnog Ostrva i Savom uđem u Dunav. Ušće Save u Dunav me je privuklo, tako da sam bez razmišljanja ušao u Dunav. I interesantno je kako se moj osećaj prostora naglo izmenio i zapamtio sam taj osećaj. I kako sam ušao iz Save u Dunav, privukla me je visoka leva obala Dunava svojom vrbacima i velikom šljunkarom. Prešao sam preko Dunava i lagano prošao pored visoke obale, tražeći pogodno mesto, gde bih mogao da pristanem. Neuređena obala nije obećavala, pa sam se vratio put Lida, odnosno peščane plaže na kojoj je bio manji broj posetilaca. I došao sam na Lido sa uzvodne strane, te sam lagano pristao na peščani deo Ostrva i izgasio sam motor. Onda sam rešio da sebi skuvam kafu i pristavio sam džezvu sa vodom na ringli rešoa na plin. U to vreme, na par koraka od Ševe, neki ribar je nasukao svoj čun na peščanu obalu i ne obraćajuči pažnju na mene, odmah se prihvatio vađenja riba iz mreže. Ja sam skuvao kafu i uzeo sam rasklapajuću stolicu i stočić i izneo ih ispred čamca na peščanu platformu. I taman sam hteo da sednem i gustiram kafu, kad čujem ribara :
-„Ja se tebi izvinjavam, ali kafa koju si skuvao tako lepo miriše, da bih te ja zamolio, ako imaš viška da i ja dobijem jednu šolju. Jutros sam kući popio kafu, pre no što sam došao na Dunav, ali ova tvoja tako mi je zamirisala ... !“ Ja sam bez reči ustao i iz Ševe doneo još jednu šolju i još jednu stolicu i seo sam, a ribar je oprao ruke vodom Dunava, obrisao ih o pantalone i došao kod mene i pružio mi je ruku rekavši :
-„Ja sam Dragan iz Zemuna i ribarim ovde svakodnevno. Hvala ti za kafu ... a tako mi je zamirisala, da nisam mogao da joj odolim !“ Ja sam mu se takođe predstavio i ponudio ga sa kafom. Onda smo pričali o Dunavu, ribolovu, kampovanju na obalama Dunava i gde ! I uopšte on je bio zaljubljenik Dunava kao i ja. Dragan me je ponudio sa ribom i dao mi je pet deverika kao šaka. A onda smo jedan drugome pričom ostavili utisak i rastali smo se sa obećanjem da ćemo se družiti na Dunavu.

Dobijene ribe su mi dobrodošle, te sam ih očistio i oprao, a zatim narezao nož do noža i ispržio na svinjskoj masi. Ručak je bio neočekivan, ali izuzetan tako da sam ga se dugo sećao. Na Lidu je bilo sve više ljudi, a ja sam rešio da se udaljim iz te gužve. Startovao sam motor, odsukao se sa obale i krenuo sam nizvodno, ne znajući za veliki sprud predamnom. Nosač krme i zaštitnik elise ( šina od uskog koloseka ) se nalazio na najnižem delu Ševe i osetio sam kako je zakačio o bedem peščanog spruda. Ševa je poskočila i nastavila da plovi. Skrenuo sam kormilo ka’ plovnom putu i ovog puta sam naseo. Ostavio sam motor na leru i na malom gasu i sišao sam sa Ševe u vodu. Voda mi je bila jedva preko kolena, a onda sam krenuo oko Ševe, da vidim gde ima dubine. Dublji deo je bio ispred Ševe, ali ako uspem da je proguram preko nekoliko napera od peska. Nisam imao drugog izlaza, već sam ubacio kopču u napred i dodao gas. Ševa se pokrenula, pa stala, pa se pokrenula i tako nekoliko puta, dok nije zaplovila. Koristeći plovni put Dunava, došao sam do ušća Save i Savom do Makiša, odnosno u marinu „Železničar“! Za danas mi je bilo dosta, ali sam naučio da moram imati „Eho-sonar“ i da moram znati plovni put i prepoznavati plićake. Već sutra sam preko prijatelja iz JAT-a, zakazao da mi kupi u Americi Eho-sonar.

-----------------------------------nastavak sledi---------------------------------



Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Sub, 09 Dec 2017 15:00:26, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1640
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sub, 09 Dec 2017 14:50:18    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

A počeo sam ovako ... ! - 5


Plovidba sa većim čamcem ( sa Ševom npr. ), mnogo više mi je prijala, no plovidba sa manjim čamcima. A ta razlika u osećajima je neuporediva. Manji odnosno lakši čamci se na talasima i na vetru ponašaju kao list na vodi. I kada se plovi na vetru, osećaj je kao po „kaldrmi“! A veći, odnosno teži od najmanje nekoliko tona čamci amortizuju sve te vodene udare i plovidba je neuporedivo prijatnija. S’jeseni sam kupio Ševu i cele zime sam sa prijateljima na njoj kuvao rakiju i vina i mezili čvarke. A već sledeće godine sam svako slobodno vreme koristio da u plovidbi naučim sve pojedinosti, koje mi zatim mogu biti od koristi u različitim okolnostima na vodi. Pošto sam u samom početku kupio „eho-sonar“, sa olakšanjem sam plovio ne bojeći se plićaka, jer sam pratio uređaj i vodio računa. A život me je ipak naučio da sve jedno i pored „radara“ i „eho-sonara“ budem obazriv i oprezan. I na dužim putovanjima, od po nekoliko stotina kolometara, prateći „eho-sonar“, ali u isto vreme prateći i položaj matice reke, brzo sam naučio da su krivine reka fizički jednake.

Na primer : krećući se sa čamcem nizvodno i primera radi nailazimo na levu krivinu reke. Fizika je uvek ista, odnosno u unutrašnji deo krivine je voda sporija i plića, a u spoljnjem delu krivine, voda je mnogo brža i mnogo dublja. Tako da kada plovim rekom nizvodno pratim bove ( gde ih ima ) i držim se zakona leve i desne krivine. A kada plovim uzvodno, najradije pratim „eho- sonar“ i dozvoljavam sebi da se krećem bliže obali, jer tamo je voda sporija i ja sa čamcem postižem veću brzinu kretanja.
U samom početku, posebnu sam pažnju obraćao na manevrisanje sa Ševom u mirnim vodama ( u marini )! Tada sam stekao osećaj na željeno kretanje i koliko na to kretanje utiče kormilo, odnosno krma u vodi.

Sledeće zime sam sedeo za stolom i crtao crteže same krme u odnosu na položaj elise, odnosno pogonske sile vode. Koristio sam iskustva „Vetus marine“ i po njihovom nacrtu sam i ja napravio pero krme, koje je imalo profil „suze“ i uradio sam veličinu pera 80 x 60cm. tako da veća površina krme „hvata“ strujanje vode sa elise. Na kretači krme sam uradio reduktor, tako da sam time dobio veći otklon krme i to od 20-og do 160-og stepena.

Naime npr : u mirnoj vodi okrenem kormilo u levo do kraja. Ubacim kopču u napred i sa malo gasa, Ševa se okreće oko svoje ose. Takvu mogućnost kretanja, koristio sam kada sam plovio sa Regatom kanalima DTD-a, gde je na malom prostoru bilo mnogo čamaca i mogućnost dobrog manevra je bila nužna. Takav položaj krme bio mi je i od koristi kada iz Bezdanskog kanala izlazim u Dunav, čija je matica uz samu levu obalu i kreće se brzinom od 12 km/h ! Gledao sam čamce kako ih voda prosto odnese nizvodno. A ja sa Ševom i mogućim manevrom pođem malo uzvodno i onda lako ravno presečem Dunav do Batine, tako da me voda ne nosi.

Sa krmom i novo urađenim reduktorom kormila ( 1 : 7 ) dobio sam laki obrtaj kormila, a i uvereno željeni položaj Ševe u svakom momentu i u svakojakim vremenskim uslovima. Npr : želim da pristanem na obalu na tačno određeno mesto. A uz tu obalu je matica Dunava i gledao sam kako drugi sa čamcima pokušavaju da pristanu na lepo mesto na obali. I mnogima se dešavalo da ih matica reke, jednostavno skine sa obale. Meni su reduktor kormila i „vetus-krma“ davali mogućnost da i na takvim mestima pristanem bez greške ! U korist obuke, moja Ljilja je npr. Na Belegiškim Adama je na Adi nosila loptu i stavila bi je proizvoljno na početku obale. A ja sa Ševom napravim krug na Dunavu i onda dođem do naznačenog mesta i oslonim pramac Ševe tačno kod lopte. Jačina „Perkins“ motora i dobre manevarske sposobnosti krme, dozvoljavale su mi da mogu da posle boravka u bilo kojoj obali, komandom kopče u nazad ili u napred ( ako je pramac naseo ) i gasom motora, ali i manevrom krme uvek sam mogao da odvojim Ševu sa obale i bezbedno zaplovim dalje.

Svako iskustvo na vodi sam poštovao i pamtio njegov ishod. I trudio sam se da ne ponavljam eventualne greške. Posebno je na vodi neugodna „Salauka“ iliti olujni vetar. Na Dunavu su prepoznatljiva dva „opasna“ vetra i to : Košava sa istoka ... jugo-istoka i Salauka sa zapada ... severo zapada ! Karakteristika Košave je da nije uvek jaka i neugodna, ali zna i da traje danima. Međutim kada se složi klima i vremenski uslovi i to kada je lep i sunčani dan i odjednom se nebo sa zapada zatamni, ne treba čekati dugo, već veoma kratko i Salauka je tu ... ! Iz mog iskustva, od momenta kada primetim oblake, za pripremu za Salauku uvek sam bio zauzet pripremom čamca za doček Salauke, jer to i nije neko vreme. Čini mi se samo što sam shvatio da se približava Salauka, ona je bila već tu ! Moj prvi susret sa Salaukom je bio i moja nepoznanica. Nikada mi niko nije ništa rekao o opasnom vetru na vodi. I na Savi kod Brodogradilišta odjednom je dunula takva Košava, a ja sam plovio ka’ marini „Železničar“ i dodao sam gas da bih brže stigao u marinu. Međutim, jak vetar mi je odneo sve sa krova i rasklapajuće stolice i stočić i neke majce koje su se sušile na kanapu itd. Uspeo sam da podavim sidro i imao sam sreće da je se sidro dobro zakačilo za dno i držalo Ševu, do god je trajala Salauka. I kako je došla, tako se i završila nenadano i posle nje je bilo bez vetra i lepo vreme, a ja sam izvadio sidro i odplovio u marinu.

-----------------------------nastavak sledi------------------------------------



Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1640
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 14 Dec 2017 15:05:57    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

A počeo sam ovako ... ! - 6



Kada sam imao Malu Ševu ( od mahagoni drveta 5.70 x 1.80 ) i jednom sam plovio krivinom kod Starih Banovaca, susreo sam se sa Ukrainskim konvojem, čiji je gurač gurao četiri pune barže sirovine za proizvodnju gume za Borovo. Dozvolio sam da se sa njime razminem na distance od 50-tak metara, ali nisam pretpostavljao da gurač kada je opterećen, podiže krmene talase kao i “Beli Brod”! Čak ih nisam dočekao polu-pramčano, već su udarili “Malu Ševu” s’ boka, tako da mi je treći talas zasuo motorni proctor i deo otvorenog dela čamca, tako da sam morao da izbacujem vodu iz korita. Odmah mi je bilo sve jasno i shvatio sam u čemu je problem dok sam izbacivao vodu. Kao prvo, znao sam da mi se tako nešto ubuduće ne sme više desiti ! Tako da sam na malim talasima od glisera ili radnih brodova, vežbao i naučio da nije važan samo smer čamca u odnosu na talas, već i manevar gasom u susret sa talasom. Usput sam naučio i kako da “jašem” talase i pod kojim gasom i da lagano silazim sa talasa.


Ja i Ljilja i Mališa, imali smo najgore nevreme sa Ševom kod naselja : Vinci, Usje i Radoševac do Golubca i Golubačke tvrđave gde smo se zaustavili ! O tome sam već pisao ( 12 Sep 2011 ), pa rekoh da vas podsetim :

U blizini Stare Moldave, morali smo da zatvorimo ulazna vrata, jer me je voda za kormilom prskala sa pramca od razbijenih talasa, koji su bivali sve veći a vetar ih je unosio u Ševu. U rejonu Vinci, Dunav se zabeleo od kresti talasa, a kabinu prednjeg dela Ševe morali smo da zatvorimo sa leve strane, jer više voda nije prskala, već je zapljuskivala bok Ševe. Pravac kretanja morao sam da ispoštujem pošto mi je leva obala bila obala Rumunskog Ostrva Stara Moldava, a vatar me je u naletima sve bliže bacao na kamenu desnu obalu Dunava kod naselja Vinci. Talasi su tukli Ševu skoro pod pravim uglom po levom boku i zapljuskivali kabine i prozore, a Ševa je prosto poskakivala na talasima, često gubeći pravac kretanja gonjena bočnim jakim vetrom. Međutim u tim trenucima objektivni problem mi je bio sa čunom koji se sistematski punio vodom. Ljilja je sedela nedaleko od mene uplašena gledajući kako se ja borim da održim pravac i izbegnem nameru vetra da me baci na kamenu obalu, a njegov drug Dunav potopi. Mališa je pokušavao da leži na sva njemu poznata mesta u Ševi, ali se ipak najviše zadrzavao na patosu a meni uz nogu. Ševu sam usmerio bliže ostrvu, ali ne i tako blizu jer suvo drveće koje viri iz vode, ne obećava ništa lepo i prosto naredio sam Ljilji da dođe za kormilo i održava pravac, dok se ja budem pozabavio čunom da ne bi potonuo. Ljilja je nemajuci kud, prihvatila kormilo, a ja sam po desnom nogostupu uskocio na cun, koji bi za kratko vreme pod ovakvim uslovima plovidbe potonuo. Ljilja se prihvatila kormila, uplašena da li će moći da zadrži Ševu na vodi, ali je čvrsto držala točak kormila i uspevala da održi pravac kretanja. Uzeo sam kofu ispod prednje palube čuna i zagazio u vodu po patosu koja je skoro bila do polovine čuna. A ja sam snažno i brzo izbacivao vodu, vodeći računa da i sam ne ispadnem iz čuna. Međutim, u jednom momentu, dosta vode sam morao da ostavim u čunu i ne gubeći vreme prebacio sam čun uz desnu stranu Ševe i na kratko ga vezao i pramčano i krmeno za bok Ševe. Desnu talasnjaču čuna po sredini tamo gde mi je povez za zavozno veslo, vezao sam konopcem za ogradu Ševe i nategao maksimalno koliko sam mogao. Nekoliko trenutaka zatim sam izbacivao preostalu vodu iz čuna i čuo Ljilju kako iz Ševe viče:
-" Momo ja ne mogu više da obuzdam Ševu. Ne sluša me kormilo !?!" A ja sam uskočio u Ševu i preuzeo kormilo od Ljilje ! Smanjio sam gas i smotao kormilo do kraja u levo. Ševa je sigurno nošena vetrom išla ka kamenoj obali koja više i nije bila tako daleko. Onda sam sačekao da se nađem sa Ševom na "leđa" dolazećeg talasa i dodao sam puni gas. Ševa nenaklonivši se, okrenula se poslušno pramcem uz talase i ja sam istovremeno ispravio krmu tako da smo krenuli uz vetar i talase, dalje od kamene obale.

Uskoro smo stigli u mirne vode u liman pored Tvrđave lako naslonivši pramac Ševe na travnatu obalu i ostali smo tu do jutra. Mališa je prvi iskočio sa pramca na obalu. Ljilja je zagazila u čun u vodu i umivala se iz Dunava duze nego inače, a zatim je ispolcem izbacila svu vodu iz čuna. Pustio sam Perkinsa da radi par minuta na leru da se i on odmori, a ja sam nabio dve šticne u šljunkovitu obalu i vezao Ševu za njih. Na krovu sam razmestio dve rasklapajuće stolice i sto i prihvatio se prženja ranije pripremljenih smuđeva. Posle ovako aktivnih događanja obično sam dobro gladan, tako da mi prženje smuđeva nije teško palo. A Ljilja je skuvala kafu i zavalila se u stolicu okrenuta ka suncu koje je više nego prijalo.
-" Momo. Ovo je bilo ozbiljno. Plovili smo po talasima i vetru mnogo puta, ali ovako ozbiljno i opasno nikada nije bilo !!!
-" Novo iskustvo plus, a stara iskustva su nam pomogla da uspešno savladamo situaciju u kojoj smo se našli. Do sada smo uvek plovili po sličnom ili ovakvom vetru "uz vetar". A ovde je leva obala uz vetar državna granica Rumunije i stalno smo morali da plovimo i trpimo bočni vetar i to je to." U međuvremenu sam izneo na krovnu terasu vruće pržene smuđeve i taze hleba koji je mirisao na somun i ručali smo u ambijentu Dunava i Tvrđave, a Baba Kaja nam je zavidela kupajući se u penušavom Dunavu.

-----------------------------nastavak sledi------------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji put izmenio seva-2 dana Čet, 14 Dec 2017 18:46:27, izmenio ukupno 6 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... , 18, 19, 20  Sledeci
Strana 19 od 20

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Portal NA VODI © 2016