forum
NAUTIČKI FORUM
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

ZIVOT NA CAMCU - lepsi deo zivota
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 17, 18, 19, 20, 21  Sledeci
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1660
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 13 Okt 2016 14:01:26    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

"Život u kanalima"- 8

I još jedna lepa noć i srce puno radosti ... a mesec se šeretski naklonio prema selu Nadalj i smeši se punim svojim sjajem. Odvezao sam čun i odmah tu za prednju desnu bitvu sam vezao „gornjaku“ mreže, a „donjaku“ sa tegom sam spustio do same obale na dno kanala. Mališa me je dremljivo posmatrao, a ja sam mu klimnuo rukom i on je uskočio u čun i legao na prednjoj platformi. Zavoznim veslom sam pokrenuo čun ka’ sredini kanala, pa malo nizvodno, da bi stala cela mreža od 50 dužnih metara. Onda smo se lagano vratili sa veslom do Ševe.
-„ Opet si podavio mrežu. Misliš da će nam trebati riba ... !?“ Ljilja mi se javila iz Ševe, jer joj smetaju komarci i ona se zatvorila iza til-zavesa na prozorima u Ševi. A ja i Mališa smo se popeli na krovnu terasu. Ja u stolici sa naslonom na kome sam postavio 10 cm. debeli sunđer, a Mališa na sunđeru sa Ljiljine stolice, ali ovog puta samo sunđer od naslona i na njemu se Mališa opružio i obadvojica gledamo u veliki okrugli mesec ... koji je tako blizu! Žabe se nadpevavaju, koje kako ! Neke lepim tonovima, pa da ih čoven od miline sluša, a neke krešte i njihova pesma, ako je to pesma, može da se sviđa samo njima ... žabama ! I pevale su do neko doba noći, a onda su prestale kao po komandi. Noć je, a mesec tako snažno sija da se sa terase Ševe lako prepoznaje sva bliža okolina koja odlikuje kanal i njegova odličja, trska, ševar, lokvanji na vodi i odbljesak meseca sa vode kanala. A noćne ptice se jasno ocrtavaju na sjajnom mesecu, dok se na vodi pojavljuju krugovi od radoznalih riba, koje bi svakako i one da uživaju na mesečini. Jedna sova je nadletela nad Ševom, tako nisko da me je probudila iz misli i zanosa. Mališa je poskočio, ali sova je imala dobar zalet i otišla je nad kanalom !

Svežina vazduha mi je prijala i uživao sam u prijatnoj noći, dok je kanal lagano tekao, a svo zeleno rastinje na obalama je poprimalo vlagu i svežinom je mirisalo. A nebo puno zvezda i odmarao sam oči gledajući ih i prepoznavajući ih kako su im ljudi dali imena. Lako sam prepoznao lanac zvezda u sazvežđu koji se zove Zmaj. Sazvežđe Malog i Velikog Medveda, sam takođe prepoznao. I setio sam se kako je mene i Ljilju Genadij Jakupovič inače Belorus ( učitelj ), učio nas je prema položaju zvezda i kako se one zovu, kada smo se jednom vraćali iz Viljnusa, pa smo na nekom parkingu zastali. A noć je bila jasna „k’o dan“ i sve su zvezde bile jako blizu, nego inače. A ranije nikada nisam video tako jasno nebo. I Mesec i Zvezve, kao da su za dve dužine sišle ka Zemlji i bile su tako blizu, da ih nikada od svog rođenja nisam video tako velike i tako jasne. Genadij me je ubeđivao da su na severnoj polulopti to normalne pojave. I tada sam lako naučio nazive sazvežđa, tako da ih i sada sa krova Ševe lako prepoznajem. Samo su mnogo dalje, nego što su bile na nebu nad Belorusijom.




Probudio sam se i odmah sam izašao napolje, interesujući se kakvo će biti danas vreme. Mališa me je gledao dremljivim očima sa svog dela kreveta, ali nikako mu se još nije ustajalo. Sunce je tek samo pružilo svoje zrake visoko u nebo i najavljuje svoj skori izlazak. Ribice poskakuju po površini kanala, a ja sam odkačio čun sa prednje i zadnje strane i odkačio sam gornjaku mreže sa bitve Ševe. Vadio sam mrežu, iako sam sam bio ubeđen da riba neće biti, jer je voda kanala bistra, a mesečina jarka. No sve jedno, mrežu sam sakupljao i iznenadile su me već nekoliko babuški u mreži. Zatim dva lepa linjaka i opet nekoliko babuški. Na kraju se ulovio i jedan somčić od oko 2,5 kilograma. Ja sam bio zadovoljan i ponovo sam zavoznim veslom vratio čun pored Ševe, da ne bih motorom probudio Ljilju. Jutro je bilo tako lepo i živopisno, da sam prvo ribe izvadio iz mreže i stavio ih u čuvarku, a zatim sam sebi skuvao kafu i keks „Pti Ber“ sam izneo na stočić zadnje platforme, gde sam seo i uživao sa kafom i keksom, a posmatrajući buđenje dana ovde u ambijentu kanala ... !

Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1660
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 01 Nov 2016 15:15:53    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !


"Život u kanalima"- 9


Jutro je bilo prijatno i na licu sam osećao toplinu sunčevih zraka, a ujedno i svežinu vazduha iz okolnih tršćaka, pored same obale kanala. Ptice, trstenjaci i slavuji su objavile rađanje dana, a kreket „gatalinki“ je potvrdio ozbiljnost događaja. Kafa mi je tako godila, da mi je prosto bilo prijatno sedeti na klupi krmene platforme Ševe. Kuckanje noktiju po nogostupu Ševe, najavilo mi je, da mi moj drug Mališa dolazi da se družimo. I za druga sve ! Ustao sam i iz prednjeg dela Ševe, izneo sam jedan sunđerasti naslon za rasklapajuću stolicu i postavio sam ga na krovu spavaće sobe, a meni pored glave kada sedim na klupi zadnje platforme Ševe. Mališa je znao za šta sam otišao i stojeći me je čekao da mu prostrem sunđerasti naslon, na kome je odmah legao i kao stenjući kroz nos. Onda sam seo i podigao sam noge na ogradu zadnje platforme i nastavio da pijuckam kafu, uživajuci u ambijentu kanala i u pesmi ptica i žaba.

Blagi trzaji Ševe i to je bio znak da je Ljilja ustala i da se kreće po unutrašnjosti.
-„ O ... Pa mi smo ustali ! Mališa, zašto dozvoljavaš Momi da te muči i da i ti ustaješ rano, kad ne moraš !“ A ja sam joj odgovorio :
-„ Ko ne ispoštuje buđenje dana i ostatak dana mu ništa ne znači !“
-„ A varaš se. Sanjala sam da jedem palačinke i boga mi ... odmah ih spremam. Ima li kafe tamo kod tebe ? Da dolazim ili da kuvam sebi !?“
-„ Ima kafe, a ima i keksa „Pti Ber“ ... !“ I Ljilja nam se pridružila.
-„ Prvo da se osladim sa kafom, a onda pravim palačinke. A vas dvojica možete da ih jedete i sa pavlakom i sa džemom od šljiva. Birajte !“ A ja sam primetio :
-„ Kako je lepo jutro u Kanalu ... !“
-„ Predivno. A ima li jutros riba u mreži od noćas ... ? Znam da si sinoć predviđao da zbog jake mesečine, ne očekuješ nikakav ulov !“
-„ Da predviđao sam „ali međutim“ sedam osam babuski, dva linjaka lepa i somče od 2,5 kg.! Malo li je ... u mreži od 50 metara ... !“ A Ljilja onako ravnodušno :
-„ I šta ćeš danas sa tom ulovljenom ribom, s’obzirom da je danas sunčani dan i da smo se juče dogovorili da danas u kotliću kuvamo pasulj sa dimljenom svinjskom slaninom i rebrima ... !?“ A ja sam joj spremno odgovorio“ :
-„ Ništa zato ! Ako se Svetolik i Radovan pojave, daću im ribu, a oni će biti zadovoljni !“ I popričasmo se te Ljilja ode da sprema palačinke za doručak, a ja sam primetio neki brod iz pravca Bečeja te sam ga sa interesovanjem čekao da prođe pored nas. I uskoro sam prepoznao gurač Ruske proizvodnje, a naš JRB-ov „Raška“. Lagano je plovio i čovek u zamazanom radnom odelu me pita u prolazu, da li mi treba nafta ? Mahnuo sam mu rukom da stanu i čuo sam kako su motore izbacili iz pogona, a ja sam uskočio u čun, a i Mališa za mnom i startovao sam motor i došao uz njihovu ogradu, usput izgasivši motor. Buckasti čovek u prljavoj radničkoj uniformi mi je pružio ruku u znak pozdrava i ponovo me pita, da li mi treba nafta ?




-„ Da, mogao bih da kupim jedno 80 litara. Nemam za više mesta. Pošta prodajete !?“ Pitao sam, a kapetan iz komandnog mosta me je pitao kroz otvoreni prozor :
-„ Imaš li ribe ?“
-„ Imam jutrošnjih 8 babuski, dva linjaka i jedno somče od 2,5 kg i to je sve !“ Rekoh mu ja, a drugi čovek u čistoj odeći je izašao iza nekih vrata i nagnuvši se preko ograde, pogledao je u kapetana i kaže :
-„ Neka donese da vidimo !“ I ja sam se odgurnuo od ograde, startovao motor i za tren sam pod gas nasukao čun pored Ševe. Izgasio sam motor i utrčao sam u Ševu. Ljilja me široko otvorenih očiju pita :
-„ Šta bi’ ... !“ A ja sam podigao dušek u spavaćoj sobi, pa onda daske na boksovima i izvadio 4 prazne kante od koka-kole, a sada služe za naftu i kažem Ljilji u prolazu :
-„ Kupujem naftu, a prodajem im ribu iz čuvarke !“ I utrčao sam u čun, usput pokupio čuvarku, a Mališa je ostao na Ševi. Nije mu bilo interesantno, a ja sam startovao čun i pristao uz „gurač“, koji se približio, vrativši se unazad. Čuvarku sam odvezao i pokazao im ribu. Čovek u čistoj odeći je bio zadovoljan :
-„ To je ono što nam treba i količinski !“ A kapetan me pita koliko plaćam naftu, a ja sam mu odgovorio da ja prodajem ribu, a naftu plaćam onoliko koliko treba, ili koliko moram. A sada ne moram jer mi je rezervoar skoro pun.“ A kapetan reče :
-„ Uzmi mu tu ribu i napuni mu te četiri kante i to je za to !“ I tako je i bilo. Nafta je bila dobra, jer se providila kroz plastične kante i imala boju D2 nafte. Pomogli su mi da utovarim kante u čun i sirenom su me pozdravili, dali gas i otišli prema Srbobranu, a ja sam pristao uz Ševu i dopunio rezervoar.
-„ Hajde peri ruke i da doručkujemo. Doručak je spreman !“ Kaže Ljilja, a ja sam sišao u čun da operem ruke.

====================nastavak sledi=================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Pon, 19 Dec 2016 10:36:02, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1660
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 14 Nov 2016 15:59:49    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

"Život u kanalima"- 10

Jutro je bilo lepo, vedro i sunčano. Dok sam se ja bavio transakcijom riba za naftu, Ljilja je spremila ukusni doručak i sve lepo postavila na krov-terasi Ševe. Na rasklapajući sto su se našla dva puna tanjira sa palačinkama. Jedne su bile tamnije i kada sam ih probao saznao sam da su sa pekmezom od šljiva, a druge sasvim belo-svetle i bile su sa pavlakom. Tu kombinaciju sam svagda obožavao. Ja sam pored rasklapajućih stolica otvorio veliki suncobran, koji je štitio i stočić i obe stolice-ležaljke. Zatim sam uzeo flašu pijaće vode i zamenio sam u Mališinoj porciji koja stoji u hladovini pored jarbola. A onda je i Ljilja došla i dala mi hladnu konzervu koka-kole, a zatim sela za sto. Doručak nam je prijao i kako smo završili sa jelom, a ujedno se i osladili sa palačinkama sa džemom, Ljilja se opružila u svojoj ležaljci i odmah zapalila cigaretu i zamišljeno fiksirala pogled tamo negde niz kanal, a ja sam se takođe zavalio u stolicu i posmatrao sam kanal i okolo sve njegove prideve ... I pravo sam uživao osećajući se lepo u okruženju sa pesmom slavuja i trstenjaka. Mališa se napio vode iz svoje porcije i legao na svoj frotir u hladovini velikog suncobrana i on je razgledao okolinu. A onda mu je bilo nešto sumnjivo i strčao sa Ševe na obalu, tražeći nešto po okolnim tršćacima.
-„ Momo, u koliko sati ćemo da stavimo kotlić sa pasuljem na vatru ... ?“ Pitala me je Ljilja.
-„ Oko 12 sati, da nam ručak bude taman na vreme i vruć !“ Kažem ja pijuckajući hladnu koka-kolu iz konzerve i uživao sam gledajući panoramu kanala i slušao pesmu neumornih slavuja i trstenjaka. Nad mirnom vodom kanala pojavile su se i čigre sa svojim lovačkim plesom. Bilo ih je lepo posmatrati i slušati njihovo kliktanje. Dok su za to vreme liske gacale po lišću lokvanja, tamo gde ga je bilo, a u osnovi su plivale, kljuckajući neke travke i insekte na vodi. Dve barske kokice su se već navikle na naše prisustvo, tako da sam i njih video kako plivaju pored samih tršćaka. Jato divljih pataka je na priličnoj distanci od nas, sletelo na vodi kanala i tamo su se kupale i hranile nekim travkama, koje je kanal imao u izobilju.
-„ Momo, nešto mi pade napamet ... ? Sećaš se kada smo prvi put ušli iz Tise u ovaj kanal !? Verujem da se i ti dobro sećaš tog za mene veoma lepog doživljaja. Ja sam pravo uživala ! Bogami ... ništa manje uživam i danas i sve vreme kada smo na Ševi, ja prosto uživam !“



"To davno beše sećam se ja ... "

-„ A i ja sam uživao od momenta kada smo krenuli iz marine „Železničar“! Dakle kada sam za kormilom Ševe izašao kroz tesni prolaz iz marine u Savu i skrenuo nizvodno, a svi iz marine koji nisu išli sa nama su nam mahali i glasno nas bodrili da istrajemo. Sećaš se kada smo došli do Dunavca kod Ratnog Ostrva, da nisam hteo da idemo kraćim putem kroz Dunavac, već sam obišao Ratno Ostrvo i Dunavom smo doplovili do „Lida“, gde smo se sastali u društvu ostalih regataša ... !“
-„ Da sećam se ...! I zašto si išao oko Ratnog ostrva, kada je svima bilo jasno da je put kroz Dunavac ... kraći put ... !?“ Pitala me je Ljilja, široko otvorenih očiju.
-„ Meni je toliko bilo lepo dok smo plovili, da sam želeo da plovidba duže traje ... !“ Kroz smešak sam to rekao Ljilji !
A i sada kada to pominjem, meni je lepo i zadovoljan sam što sam doživeo sve te lepe trenutke života i što mi je Život poklonio da i danas u okruženju kanala živim na Ševi...“
-„ Da sećam se da je komandni brod dao signal za polazak, a svi regataši su se nešto „teglili“. A ti si me požurivao da krenemo već jednom !“ Priča mi Ljilja sa osmehom na licu.
-„ A mene je uzbuđenje „uhvatilo“, kada smo prolazili pored Belegiških Ada. Tako su mi se na prvi pogled dopale, da sam poželeo tu da ostanemo. Onda me je oduševio i toranj crkve u Slankamenu, jer sam znao da je tu ušće reke Tise. A ušće je obeležio svetionik u bojama državne zastave, a u stvari, svetionik je samo upozoravao „locmane“ tj. „kormilare“ na prisustvo ušća Tise.“ U Tisu sam se na prvi pogled zaljubio, jer nam je omogućavala da plovimo i pored same njene obale i po čitavoj širini, jer plićaka na tom terenu reke nije bilo.“
-„ Sećaš se u Titelu nas je sačekao naš drug Gilence ! I tako smo to veče se proveli lepo i kako ti znaš da kažeš „za pamćenje dugo“!“ Oduševljeno će Ljilja i nastavila je :
-„ Aradac nije nešto posebno ostavio utisak na mene, osim što si sa našim drugarima pekao prase u vrbaku na obali. Bilo je zabavno i takođe nezaboravno, ali takvih trenutaka je bilo i pre, a i posle svakako. Na mene je prevodnica ostavila utisak, možda zato što sam je se plašila. Ali ti si tačno znao šta hoćeš i nisi mi dozvoljavao da učestvujem u bilo čemu. I pravilno si postupio !“
-„ A ja sam dobro zapamtio ulazak u kanal ! Prevodnica je za mene tada bila „vrata neizvesnosti“, jer sam prosto goreo od želje da zaplovim kanalima, tada već sa „Velikom Ševom“!


====================nastavak sledi=================



Pozdrav od Mome Stošića
#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1660
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 24 Nov 2016 13:18:43    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

"Život u kanalima"- 11


Vreme je za spremanje kotlića i skinuo sam kotlić i tronožac sa Ševe i postavio ih tamo gde smo već ložili vatru. Spustio sam sa krova i jedan kanister sa pijaćom vodom, zatim stočić i postavio ih nedaleko od vatre. Kotlić sam oplaknuo vodom iz kanistra, a onda mi je Ljilja donela iz Ševe lonac sa potopljenim pasuljem od juče. A u međuvremenu je stavila veliku šerpu sa vodom na veliku ringlu na šporetu u Ševi i uključila da se voda greje na plin. A ja sam založio vatru i na vatri sam stavio narezane debele delove grana, da se zagore i da zatim drže konstantnu temperaturu, potrebnu za kuvanje pasulja. Na obližnji panj sam stavio kuhinjsku dasku i sataru, a na stočić je Ljilja postavila sve što treba za pripremu današnjeg pasulja : vegetu, tucane aleve paprike, dve prošlogodišnje suve paprike, beli luk, brašno, svinjsku mast i crni luk.



Probajte pasulj u kotliću po mom receptu ... izuzetno je !

Na dasci sam satarom naseckao dimljena svinjska rebra, a zatim sam nožem naseckao komad dimljene mesom prošarane svinjske slanine u sitne komade i takođe i crni luk na kockice i stavio sam sve to na stočić. A za to vreme je voda sa pasuljem provrela. Onda mi je Ljilja pomogla da pasulj procedimo nad vodom kanala, a onda sam u kotliću preko pasulja nalio provrelu vodu iz lonca, donešenog sa šporeta. Kotlić je visio na tronošcu nad vatrom, a Ljilja je u kotliću stavila spremljen naseckani crni luk i na komade naseckana svinjska rebra i slaninicu. Zatim je stavila vršnu kašiku svinjske masti u vodu kotlića i dve prošlogodišnje suve crvene cele paprike i nekoliko lovorovih listova i par zrna bibera. Rekla mi je da stavim so po ukusu, a ja sam stavio „vegetu“ i dobio se izvanredan ukus pasulja. Sedeo sam u udobnoj stolici i uživao sam održavajući vatru pored kotlića i bogami kroz nešto više od tri sata, Ljilja me je podsetila da pogledam, da li je pasulj gotov ... i bio je gotov.
Uzeo sam manji teflonski tiganj i u njemu sam stavio vršnu kašiku svinjske masti. Kada se mast rastopila, dodao sam još malo „Vegete“ i sitno naseckani beli luk, a onda sam promešao drvenom kašikom. Zatim sam stavio kašiku brašna i držao sam tiganj na vatri i stalno mešao, sve dok nije brašno dobilo žućkastu boju. A onda sam dodao kašiku tucane aleve paprike, izmešao i svu masu prosuo u kotlić mešajući drvenom kašikom. I pasulj je dobio lepu crvenkastu boju i kroz nekoliko minuta sam ga izmakao van domašaja vatre. Kašikom sam zahvatio malo tečnosti iz kotlića, duvanjem prohladio i uzeo u usta ... a onda sam se nasmejao. Ljilja me je videla da se smejem i pitala me čemu se smejem ?
-„ Smejem se svom uspelom riziku ... ! Umesto soli, stavio sam „Vegetu“ i dobio sam izvanredni ukus pasulja ... !“ Onda sam vodom zagasio vatru, a kotlić sam podigao na krov Ševe.
-„ Momo, da napravim salatu ... !?“
-„ Ja ću sa hlebom još i samo jednu glavicu crnog luka i ništa više ... !“ I seli smo da ručamo pasulj, koji je bio izvanredan.
-„ Bogami Momo ... ti si postao bolji kuvar od mene. Ribu prženu bolje spremaš od mene, riblju čorbu takođe, o pilećem paprikašu, koji si ti spremao svojim pajtosima na Lidu i dan danas pričaju o tome kako je bio dobar. A sada i pasulj si dobro spremio. Odkud ti ideja da staviš vegetu umesto soli !?
-„ Sasvim logično ! Vegeta ima sva povrća koja su korisna za pojesti, a i soli dovoljno ima u sebi. I znao sam da ne mogu da pogrešim ... !“

====================nastavak sledi================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1660
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 12 Dec 2016 15:34:17    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#


Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

"Život u kanalima"- 12


Lepo sunčano vreme i zelena panorama ulepšana Velikim Bačkim kanalom i ručak sa odličnim ukusom kotlića i to za stolom na krov-terasi Ševe i sve se tako složilo, da bih poželeo samo da što duže potraje. A Ljilja je završila sa ručkom, pa kaže :
-„ Moco ... svaka čast, ali kotlić je ipak tvoja specijalnost. Prihvatam da ti uvek pomažem u spremanju materijala za kotlić, ali tvoje je da „prekrstiš“: šta, koliko i kako i tvoja je zaprška veličanstvena.“
-„ Ja volim da spremam jela, pa da i eksperimentišem sa tendencijom boljeg ukusa, ali samo kada sam sam. A prosto volim da spremam kada sam u prirodi i kada su u pitanju roštilj i kotlić !“
-„ Bravo za tebe, a ja ću sada da zapalim jednu cigaretu i finiširam današnji užitak ... !“ I Ljilja je zapalila cigaretu, a ja sam ispio svoju konzervu koka-kole i zavalio se u svojoj stolici, posmatrajući pejzaž kanala i rastinja na njemu, kao i lepih bagremova i vrba na obalama i posle njih ravan prostor ravnice. Tenziju uživanja podržavaju razne ptičice, a meni prepoznatljivi trstenjaci, slavuji, čigre i lastavice, koje nad vodom kanala love insekte i cvrkuću. Žabe čekaju zalazak sunca, pa se i one jave u horu, zadovoljne što su se uspešno preko dana sakrile od čaplji i čigri na vodi i roda u priobalju.
Sit i zadovoljan, leškario sam i uživao posmatrajući kanal ukrašen lokvanjima, trskom i ševarom, ali i predivnim cvećem perunikom i konjskim bosiljkom. I ustajem iz stolice, spuštam se sa krova i sa krova spavaće sobe uzimam peraje i masku, ulazim u čun i nadevam peraje na stopala, a masku na lice i spuštam se u vodu, dok me Ljilja i Mališa posmatraju. Prijatno topla voda mi daje volju da zaplivam i što duže se zadržim u vodi.
-„ Hajdete vas dvoje u vodu. Koristite priliku, jer još samo sutra smo u kanalima, jer sutra uveče smo u Sremskim Karlovcima na Dunavu.“ A Ljilja se nasmejala i kaže :
-„ Na vreme si smislio da idemo dalje, jer „Kanal“ je lep i živopisan, ali bez većeg društva i različite aktivnosti, ne vredi. Počela je da me hvata dosada.“
-„ Zato ja i predlažem da krenemo sutra ujutru i uveče smo u Sremskim Karlovcima, a ako usput sretnemo šta interesantno, imamo vremena da se i zadržimo !“ A Ljilja zadovoljna i ustala je i spustila se sa Ševe i kaže :
-„ Mališa, donesi svoju lopticu i hajdemo u vodu da se igramo. Ovako tople vode, možda će biti još i sutra, a već prekosutra smo na Dunavu gde se ja i Moma sigurno nećemo kupati u hladnoj Dunavskoj vodi ! Baš ako bude „žara“, onda kofom na zadnjoj platformi, možemo da se rashladimo, ali kupanja do Tise sigurno neće biti !“
-„ Imamo usput pored Tise i Moravu, pa Kostolački rukavac, pa Vlajkovački kanal i Srebrno jezero nam je na putu ... a možeš da se kupaš i na Adi Čibukliji !“ Smejući se predlažem ja Ljilji, a ona odmah reaguje :
-„ Sve predloženo prihvatam, osim Ade Čibuklije. Tamo među onolikim zmijama da plivam !? ... Ni mrtva !?“ Tako se ubedljivo izjasnila i to samo zato što se boji zmija, kao i ja ! A mi ranije ploveću čunom po unutrašnjosti Ade Čibuklije, stvarno smo videli nekojiko zmija „belouški“ kako se sunčaju na panjevima. Ma i ja se tamo nikada ne bih kupao ... ! Naš dijalog je prekinuo Mališa, koji je zaplivao i doneo mi je svoju lopticu, dok sam se ja sa perajama održavao na vodi, negde na sredini kanala, a nedaleko od Ševe.



Kanal pun krivina i razuđenosti je karakteristika Velikog Bačkog kanala ...


====================nastavak sledi================

Pozdrav od Mome Stošića

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1660
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 26 Dec 2016 15:27:17    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#


Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

"Život u kanalima"- 13


Ja i Mališa smo se kupali u kanalu, nedaleko od Ševe, ili bolje reći igrali se sa tenis-lopticom u dodavanju jedan drugome. Mališi je bilo najinteresantnije kada ja lopticu stavim između peraja na nogama i spustim je ka’ dnu, a onda je pustim i ona visoko iskoči iz vode. Mališa plivajući pokušavao je da i on poskoči iz vode i to mi je izgledalo jako smešno i tako smo se nas dvojica zabavljali, dok nas je Ljilja gledala sa obale uz različite komentare i smejala nam se. Interesantno je bilo što su nam se Liske prilično približile, jeste da su uvek blizu ševara, ali nas se ne plaše kao prvih dana. Doduše i Mališa ih ne ganja, čak na njih dok smo u vodi i ne obraća pažnju. Dve bele čaplje biraju plićake i to je razlog zašto nisu bliže nama. Dok male barske kokice, sve jedno na našu pitomost, sebi ne dozvoljavaju da se po njihovom bezbednosna distanca smanji ! Plovke su uvek u grupama i redovno nas prelete i tek na nekih 200 metara od nas se spuste na vodu kanala. Dva vodomara su pitomiji. Prvog dana ih nije bilo blizu nas, a već sutradan su stajali na trsci i lovili male ribice. Čak i nekoliko žabaca su se odomaćili na listovima lokvanja blizu Ševe i gledao sam ih kako love leptirove. Kažem ja tu anomaliju Ljilji, a ona mi reče svoje mišljenje :

-„ Žabe su pametne kao i sve ostale životinje. One znaju da do god je Ševa ovde, one mogu slobodno u njenom okruženju da se sunčaju na lišću lokvanja i da love sve krilate insekte koji se nađu u njihovoj blizini. Jer ni jedna čigra im ne može ništa, jer se same čigre boje nas i drže bezbednu distancu od nas ovde u kanalu.“ Složio sam se sa Ljiljinim komentarom i uživao sam gledajući lepotana kormorana, kako pikira male ribice sa grane nekog žbuna na obali pored same vode.

Iz tog našeg idiličnog stanja, pažnju nam je preuzeo žuti „spaček“, koji se pojavio i stao na nama suprotnoj obali. Svo troje smo posmatrali pridošlicu iz koga su izašle dve žene i prepoznali smo Radovana, našeg znanca – geometra.
-„ Eeee ... hej Beograđani. Primate li goste ... ?“ Javio nam se Radovan, dok se i Svetolik za trenutak kasnije pojavio iz „spačeka“ i maše nam. Mališa ih je pozdravio dobroćudnim lavežom i sa Ljiljom su ušli u čun i Ljilja mi kaže :
-„ Idem ja po njih ... !“ I startovala je motor i sa čunom prešla preko kanala na drugu obalu. Ja sam podigao masku na čelo i posmatrao sam kako Ljilja prilazi obali i ne gasi motor, već „gura“ obalu, baš onako kako treba – moja škola, dok su gosti polagano ušli u čun. Žene su odmah htele da se pozdrave sa Ljiljom, a Ljilja im je rekla da kada budemo na drugoj obali onda će se pozdraviti i sve po redu. Onda im je Ljilja još i rekla da svi sednu i ne premeštaju se u toku plovidbe ! A ja sam zaplivao ka’ obali gde je Ševa i skoro u isto vreme sam stigao, kada je i Ljilja sa čunom i gostima pristala u obalu. Ja sam izašao na obalu i pozdravio sam se prvo sa Svetolikom, koji me je upoznao sa svojom ženom Margit iliti Megi kako ju je predstavio. A onda mi je prišao i Radovan sa svojom ženom Cvijetom i :

-„ Ja sam Lena za dobre ljude ... a o vama i vašoj ženi, Radovan mi je pričao i prosto hvalio se s’vama !“ U međuvremenu je i Ljilja izgasila motor, zakačila čun za Ševu i prišla da se upozna sa suprugama naših već nekoliko dana poznanika. Pozdravila se, odnosno upoznala se sa Lenom i Megi, koje su joj pri tom’ dale dve tepsije povezane u platnu i Ljilja je pogledala i obradovala se :
-„ Hvala vam za pitu sa jabukama ... i ja i Moma je obožavamo. A s’moje strane, veliko vam hvala za „krompirušu“ i znam da će me vratiti u detinjstvo, kada smo se mi klinci često sladili pitama sa krompirom. I još da vam kažem, da ja i Moma prosto obožavamo kanale DTD-a, a njihov najbolji predstavnik je Veliki Bački Kanal. Iz tog razloga smo se i zadržali ovde gde smo sada. I sticajem okolnosti ... upoznasmo ovde i same graditelje tih prelepih kanala. Bilo nam je veliko zadovoljstvo da se sa njima družimo i oživimo anegdote stare. I danas smo „stavili tačku na I“ upoznavši vas, tj. njihove supruge, koje smo neizbežno ovih dana često spominjali u razgovorima !“ A Radovanova Lena se zahvalila Ljilji :

-„ Ljiljo i Momo ... hvala vama što ste svojim prisustvom uneli u naše živote jedan talas radosti i lepog raspoloženja. Da objasnim to što rekoh : Ja sam mladost provela u Bosanskoj Kraini, a sada već dugo živim ovde u Vojvodini, tako da sam i postala Vojvođanka. A Vojvodina je ravna, pa i nama ljudima, koji živimo u Vojvodini je u navici da nam je sve ravno. Ne mogu reći da je to loše, ali je malo dosadno. E vas dvoje, pardon i Mališa, vas troje ste kao talas u „tišaku“. Prvi dan kako vas je upoznao moj Radovan, nije mogao da se napriča o vama. Pa su uveče došli kod nas Svetolik i Margit, pa smo nastavili da pričamo o vama. A onda ste nam poklonili prženu ribu, pa smo svi zajedno večerali kod Svetolikove kuće. Pa smo zatim i sutradan dobili živu ribu i podelili smo je i u friz postavili. Pa zar je to malo u našim po malo uspavanim životima ... !?“ I pozvao sam ih sve na krovnu terasu Ševe, gde smo seli u udobnim rasklapajućim stolicama, a i ja sam ih pozdravio :

-„ Mi smo vas očekivali danas, pa smo skuvali pasulj puni kotlić „na moj način“, ali vi dođoste u vreme posle ručka, pa nas dvoje smo seli i ručali pasulj. I zato da bi ste zapamtili ovaj dan, a posebno vaše supruge, predlažem da i vi sada ručate pasulj iz kotlića ... ja vam iskreno predlažem i videćete zašto ?“ Pogledali su se, a Svetolik je rekao da bi on mogao da pojede i pasulj i to je dovoljno bilo i Ljilja mi je pružila tanjire i escajge kroz krovni lufter, a ja sam ga poređao po stolovima, koji od danas stoje rasklopljeni. Pokazalo se da se pasulj u kotliću još nije ohladio, što je ispalo više nego dobro. Da se ne bi stideli i sipali malo, a posle im bilo žao, ja sam uzeo supaču i svakome napunio tanjir sa pasuljem i ravnomerno podelio kuvana dimnjena rebra i slaninu iz kotlića. Ljilja je donela već narezani hleba i naši gosti su radoznalo počeli da „probaju“ pasulj... !



- Kotlić je univerzalna posuda koja služi isključivo, kako kažu za kuvanje ukusnih jela :
čorbe, supe i gulaš takođe ! Međutim kulinarskom slobodom kampera, ponekad se u
kotliću na vatri i prže isto tako ukusna jela ... !


====================nastavak sledi================

Pozdrav od Mome Stošića



#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1660
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 10 Feb 2017 10:44:07    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#


Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

"Život u kanalima"- 14


-„ Dakle ljudi ... mnogo sam u životu do sada pojeo porcija pasulja koje su ove dve naše žene spremale do sada, a da ne računam kafanske porcije i porcije radničke kuhinje koje su bile daleko od potrebnog kvaliteta. Ovako dobar pasulj, nisam jeo nikada. I osećam da sam se sada prejeo.“Kaže Svetolik, držeći se za stomak, a njegova Margit se nasmejala pa kaže :
-„ Momo i Ljiljo, hvala vam za ovako dobar ručak. Ovakav ukus i ugođaj su čini mi se neponovljivi.“ A Radovan će na to :
-„ Ja sam znao da je pasulj posebno dobar, jer ovih nekoliko dana, sve što nam je Moma nudio, bilo je izuzetno ukusno.“ I nastavili smo prijatni razgovor, koji nam je svima godio. Radovan mi je onako zamišljen, postavio pitanje:
-„ Ne smem ni da pitam koliko bi koštao brodić kao što je Ševa !? Za naše penzije, to je nedosanjani san ! Ali kao što je recimo ovaj tvoj pomoćni čamac ! Koliko bi on koštao, ako bi smo ja i Svetolik rešili da kupimo takav čamac ? Naravno sa motorom !“ I taman ja htedoh da im kažem neku srednju cenu za polovni čun, kad ono Megi reče svoje mišljenje o takvim čamcima, čime je Radovana i Svetolika skoro uvredila, rekavši da je takav čamac – bedan čamac i da ona nikada ne bi volela da ima takav čamac. Radovan i ja smo ćutali, a Ljilja već i nije htela da se meša u razgovor. Jer njen životni stav je da sa ljudima koji nemaju dovoljno znanja o nečemu, ona sa njima i ne razgovara o tome. Ali Svetolik me je zamolio da objasnim Megi, šta je i koliko vredi ovaj moj mali čamac, odnosno „čun“!
-„ Ovaj „mali čamac“ kako ga vi zovete, među ljudima sa vode, on se zove „čun“! Čun je za mnoge samo prevozno sretstvo na temu ribolova ili pecanja, ili na kraju za prevoz nekoliko čoveka preko reke sa obale na obalu ! A za mene je čun sretstvo sa kojim ja, Ljilja i Mališa često plovimo, obilazeći mnoge zanimljivosti na vodi reka i razliva. Isto tako se ja sa čunom zanimam svojim voljenim ribolovom. Ja inače čun mnogo volim ... ! I sam ne znam koliko sam samo puta u njemu spavao i provodio noći i noći u razlivima ... ?! A da mi ne bi neka sitnica pokvarila raspoloženje, maksimalno se trudim da mi čun i motor na njemu budu u besprekornom stanju. Inače moj čun je "Alasko - Zemunskog" tipa i napravljen je od dasaka Crnog' Bora i to dasaka bez ijednog čvora na sebi. Crni Bor ima specifičnost što je njegova masa drveta "puna smole" i time je veoma otporan na i u vodi. A sami čun je tako obrađen, da se u njemu mrežama radi po celi dan, a ni jedanputa se mreža ne zakači za bilo koji detalj čuna, a što je vrlo važno u procesu rada sa mrežama. I na kraju, čun mi služi i kao pomoćni čamac, za slučaj da se motor Ševe pokvari u plovidbi na plovnom putu i tada bih ja sa čunom, premestio Ševu na bezbedno nesto van plovnog puta, što se jednom do sada i dogodilo, pre kapitalnog remonta Ševe.“ Stao sam sa pričom i srknuo gutljaj kafe i pogledao sam moje sagovornike !? Svi su ćutali, a ja sam nastavio :




Ribarski čamac ( čun ) mora biti dobar i dobro opremljen ... !


-„ Svetoliče i Radovane, ako planirate da kupite ovakvog tipa čamac, ja bih vam iz mog iskustva predložio : ne da kupite ribarski čun, jer je on veoma uzan i nestabilan sa nekoliko čoveka u njemu. Jeste da je dugačak 6 metara, ali je širok jedva 105 cm. A vama dvojici ili vama učetvoro, kada ste u plovidbi sa ženama, treba da kupite za male pare polovnu Šiklju. Ona je dužine do 7 metara i široka je u patosu 160 cm. Na takvom čamcu možete sebi da sami napravite od aluminijumskih cevi nosač tende i od parčeta kamionske cirade napravite tendu i da vas bog vidi. Izađete sa stabilnim čamcem na vodu, pecate, a ni sunce ni kiša vas ne maltretiraju. Pa jednog dana, na to korito možete da dogradite od šper ploča kabinu, pa i noći možete da provodite na vodi. Razmislite ... to je jedini izlaz ploviti a potrošiti malo para !?“ I opet su svi ćutali, a meni se čini da se njih četvoro mnogo dobro poznaju i sve jedno što muškarci požele po nešto za svoju dušu, ipak se žene pitaju ... !? I Svetolik se odvažio :
-„ Momo, sve si u pravu što govoriš. I ja i Radovan imamo ako ne isto, ono veoma slično mišljenje ... ali ... ! Ima jedno „ali“, a to su naše žene. One iz pristojnosti sada ćute, a da smo kojim slučajem kod nas kući ... onda biste ti i Ljilja čuli šta naše žene misle o onome što nam se nama dvojici sviđa !?“ I Radovanova Lena se odvažila:
-„ Ma ja nisam „kočnica“ onome što njih dvojica hoće i žele. Jedino taj čamac i ako naprave, mogu da se zabavljaju bez mene. Ja sada nisam htela da dramim, ali jedva sam izdržala u čamcu sa one obale do ovde. Jednostavno ja se bojim vode i to panično. Tu razum ne pomaže ... !“ Lena je rekla i bi joj lakše posle toga, a Svetolik i Radovan pogledaše u Megi iliti Margit. Megi je primetila taj pogled i raširila je ruke, a zatim se podbočila pa kaže ozbiljne face :
-„ Nemojte da me gledate ! Ja sam za zadovoljstvo na vodi. I rada bih bila da imamo čamac. Ali mi nismo sposobni finansijski da imamo taj čamac. Nisam ja kriva što je naš zet alkoholičar i što ja finansijski pomažem našu ćerku, da bi sačuvala svoj brak. Eto to je objektivni razlog, zašto mi ne možemo da priuštimo sebi neko od tih skupih zadovoljstava !? A ja lično, prosto uživam ovo popodne ovde na obali kanala i gledam to zeleno rastinje i cvetove lokvanja.“ I ja sam se pridružio razgovoru, želeći da promenim temu razgovora :




Ja u Ševi za kormilom i pratim dubinomer ... !


-„ Priznaćete da u samom kanalu, beli i žuti lokvanji dostojno lepo izgledaju. I po predanju Slovenskih Naroda, ti cvetovi su nastali od devojaka koje su se udavile nesrećnim slučajevima u vodi kanala. Legenda kaže da se ti cvetovi noću pretvaraju u vile koje svojom lepotom opčine mlade momke koji se nađu pored kanala i dešava se da se i oni utope u kanalu jer se predaju čarima noćnih lepotica. Pa još i kažu da svaki mladić koga su kasnije izvadili iz vode kanala, bili su naravno mrtvi, ali sa srećnim osmehom na licima ... Tako kažu legende ... !?“
Ljilja nas je poslužila hladnim pivom i koka-kolama ( ko je šta hteo ), a ja sam dao predlog :
-„ Dakle, problemi su različiti, ali ih svi imamo, manje ili više. Ja bih vama Svetoliče i Megi, a isto važi i za Radovana i tvoju Lenu ... da se mi sada kako već sedimo na krovu Ševe, da zaplovimo do Srbobrana, a onda se vi otuda vratite lokalnim autobusom. Uglavnom, nudim vam plovidbu, koju znam da nikada nećete zaboraviti !“ Gosti su se pogledali međusobno, a Ljilja je uz osmeh rekla :
-„ Pravi predlog. Mi inače nastavljamo put ka Đerdapu, a vama će plovidba do Srbobrana kao doživljaj biti u nezaboravu !“ I svima je osmeh na licu pokazao i njihovo raspoloženje i ja sam sišao da pokrenem motor, a Radovan i Svetolik su sišli za mnom, interesujući se kako sve to izgleda, dok sam ja odvezao Ševu sa obale i izvršio pripreme za polazak. Na krovnoj terasi, Ljilja je ostala da pomogne u prisebnosti, pre svega Leni koja je sela blizu jarbola, za koga se držala i mi smo lagano zaplovili. Radovanu i Svetoliku je lice bilo u osmehu, sa široko raširenim očima i sve su zapitkivali što ih je interesovalo. Sa krovne terase se čuo glasni smeh, a to znači da se strah menjao za uživanje.
Živopisnim kanalom sa lepo izvajanim krivinama Ševa je plovila pod komandom za kormilom Radovana, pa Svetolika, koji su se po dogovoru menjali za kormilom.
-„ Ovo ne može da se opiše, koliko se lepo osećam ... !“ Poverio se Svetolik, a Radovan je takođe potvrdio da se odavno nije lepše proveo, no sada za kormilom Ševe. A sa krova se i dalje čuo smeh naših žena, koje su se zabavljale prepričavajući smešne doživljaje ... !


====================nastavak sledi================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1660
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sub, 04 Mar 2017 15:28:34    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#


Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

"Život u kanalima"- 15


Uglavnom, plovili smo najlepšim delom Velikog Bačkog Kanala. A ovaj kanal ima mnogo krivina oko naselja Turija, što je inače retkost u kanalskoj mreži DTD-a. S'obzirom da i Svetolik i Radovan dobro poznaju Veliki Bački Kanal, jer su ga delimično i oni izgradili, te smo otvorili razgovor, a ja sam otvorio temu razgovora :
-„ A ovaj kanal je inače specifičan ! On ima i razlive i na njima polje prelepih žutih lokvanja, kao i mnogo zelenog rastinja, koji kanal čine lepim i romantičnim ( trska, ševar, stepe i vrbaci )!” A Svetolik mi se pridružio razgovoru :
-„ Na tom prostoru su se nekada prostirale bezbrojne male i velike močvare !” A ja sam nastavio :
-„ Mene posebno oduševljava biljni svet na kanalu i pored kanala, svojom lepotom autoktonih vrsta !” Rekoh ja i nastavio sam priču :
-“ Lako prepoznajem Vodeni Griz, Paprat, Beli i Žuti Lokvanji. A na obalama sam prepoznao Hajdučku Travu, Slez, Pelin, Trsku i Ševar, Livadsku Žalfiju i Iđirot itd.!”
-„ I Momo ... hoćeš reći da poznaješ biljni, a verovatno i životinjski svet kanalskih zajednica !” Sa uzvikom me je pitao Svetolik, a ja sam mu sa zadovoljstvom odgovorio :
-„ Ja već godinama boravim u kanalima DTD-a i uvek se služim knjigama „ Enciklopedijama“ životinjskog i biljnog sveta, tako da sam primetio i upoznao sam mnoge životinjice, koje se zadržavaju pored kanala. A to su najčešće : Lisice, Zečevi, Bizamci, Šišmiši, Tekunice, Lasice, Hrčkovi, Barske Kornjače, Žabe, Šareni Deždevnjaci, zmije Belouške ... itd. ... itd.! Primetio sam i ptice koje su specifične za područja kanala, kao što su npr : Orao Belorepan, Eja Močvarica, Livadska Eja, Čajke, Galebovi, zatim često viđani Kobac, onda Orao Mišar, Čaplje, Liske, Barske Kokice i Divlje Patke, Labudovi i neizbežni Vrapci, Vrane i Svrake. I sve njih ja volim da ih posmatram, ali se i veoma lepo osećam u njihovoj blizini ! A da im učinim bilo šta nažao, nikada ne bih ... !” A Radovan je jedva dočekao :
-“ To ti verujem, međutim što se tiče ribolova, tu nemaš osećaj za nažao, a to si i dokazao ovih dana koliko se družimo, da si dobar ribolovac !” A ja sam pokušao da se opravdam :
-“ Ja sve životinje obožavam i smatram ih da mi nisu nužne. Zato se i ne bavim lovom. A ribolov je moja strast od malena i volim ribe da lovim, spremam ih i jedem. Mada nisam ribo-ubica, tj. lovim ih samo koliko mi treba. Ulovljene viškove, ako ih nisam planirao da ih prodam, uvek sam ih sačuvao u životu i pustao sam ih nazad u vodu ... !“ A Svetolik me je pitao :
-„ Koje ribe posebno obožavaš da jedeš ?“
-„ E’ to zavisi od okusa koga sam u tom momentu željan, s’čim se jede i u kom obliku jela se jede. Dakle : za supu ... najviše volim Vretenara, Balavca, Manića i Grgeča. Za čorbu : prvo svu belu ribu zajedno skuvanu na „prvi ključ“ pa oslobođenu od kostiju, samlevenu i u kotliću je kao osnova čorbe. Onda se dodaju krupni parčići Smuđa, Soma i Šarana i kuva se čorba. Za prženje u talandari obožavam : Smuđa Kamenjara, parčiće od stomaka Soma i Deverike ( Krupatice )... reš !” Radovan i Svetolik su me pažljivo slušali i obojica su mi zaaplaudirali, a Svetolik je potvrdio ono što sam rekao :
-“ Momo, sve potpisujem što si rekao i jedva čekam naš sledeći susret u Kanalu. Kada objektivno možemo da ti se nadamo ?” A ja sam mu odgovorio :
-“ Bože zdravlja … iduće leto ! Javiću vam se telefonom, pa možete sa nama i neku relaciju da plovite !” A Svetolik je viknuo glasno, podigavši ruke uvis. A supruge su se spustile kod nas u Ševu, zainteresovane šta se kod nas dešava ? Na kratko smo im objasnili dešavanje, međutim pažnju nam je preuzeo pejzaž obale naselja Turija. I još nekoliko krivina i most i brzo smo prošli kanalom po periferiji sela Turija. A Ljilja je primetila :
-„ Lep je i živopisan ovaj Veliki Bački Kanal ! Mi smo preplovili skoro sve kanale, ali Veliki Bački Kanal je na nas ostavio zanimljiv utisak. Jeste da će se Moma pobuniti i reći da takođe živopisni i specifični kanal je od trijangla Karavukovo, pa sve do trijangla Bački Petrovac ... On je taj kanal nazvao Mali Kanal i rekla bih da su podjednako oba kanala lepa.“ A Radovan me je pitao da li je Mali Bački Kanal plovan ? A ja sam mu odgovorio da jeste, ali je poslednjih godina malo zapušten. Zatravio je !
-„ Trava u kanalu je Carsko mesto za ribe. Tamo i nekako mogu da se ribe pecaju sa štapovima, ali sa mrežama ... baš nikako ! A to je korisno pre svega za mladi riblji fond !“



Kotlić je bio "događaj"! Bilo pasulj sa suvim rebrima ili riblja čorba, riblji paprikaš ... itd. Svaki put smo se radovali
dok smo spremali, a posebno zadovoljstvo je bilo jesti u hladu stare topole ... !


I svi smo sedeli udobno na tapaciranim klupama dok smo plovili, razgovarajući i lepo družeći se na Ševi. Uskoro su se preko obala kanala videli krovovi periferije Srbobrana, grada koji je poslednja destinacija naše zajedničke plovidbe. Most preko kanala smo prošli i odmah sam oduzeo gas i složio pramac Ševe na nisku travnatu obalu. Ostavio sam motor da radi na leru i da gura obalu, a u međuvremenu smo se pozdravili sa našim gostima Vojvođanima i obostrano poželeli drug drugu da se uskoro vidimo i nastavimo druženje na obalama Velikog Bačkog Kanala ... !

Kanal je i dalje kroz Srbobran više ličio na reku sa plitkim razlivima, ali i sa uređenim nasipima po krivinama na obalama. A onda je kanal kroz nekoliko kilometara postao trasiran i lako uređen za plovidbu samohodnih barži i naravno čamaca. Uskoro smo uplovili u „Trijangl“ kanala na samoj periferiji grada Vrbasa, gde je kanalska voda iz pravca Vrbasa neprijatno mirisala. Obradovali smo se skrenuvši ka Kucuri i uplovivši u čistu vodu, prošavši tako ispod metalnog železničkog mosta, a nedaleko i ispod podvožnjaka regionalnog puta.
-„ Ljišo, raduje me što je ovde voda čista i planiram da uskoro zanoćimo kod sledećeg železničkog mosta i da tamo podavim jednu mrežu.”
-„ A ja sam mislila da ćemo spavati kod prevodnice ... !?” Primetila je Ljilja.
-„ Tamo kod prevodnice ne mogu da podavim mrežu ! A ovde gde hoću da noćimo, ima krupnog drveća Zove, te hoću da nasečem par komada i da dam Vlasti da mi napravi nekoliko „igli” za pletenje i krpljenje mreža !” Ljilja je zadovoljno klimnula glavom i pitala me da li hoću konzervu hladne koka-kole.
-„ Hoću ... i malu „merku” ( čašica 0,3 ) prepečenice, da dizinficiram grlo ... !” Uskoro smo prošli ispod drugog železničkog metalnog mosta i zaustavio sam Ševu uz levu obalu kanala, gde je preko nasipa bilo drveće Zove, stare verovatno i više desetina godina. Mališa je prvi iskočio iz Ševe i u širokom krugu obišao okolinu mesta gde smo planirali da prenoćimo. Ja sam uvezao Ševu konopcima za obližnje bagremove, izgasio motor i sačekao da se Mališa vrati i referiše kakva je bezbednosna situacija na obali. Ljilja je na krovnoj terasi postavila večeru za nas troje, a Mališa se vratio i legao na obali pored Ševe. To mu je značilo da je sve u redu i da nema problema na vidiku.

================nastavak========================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1660
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 17 Mar 2017 11:54:06    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#


Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

"Život u kanalima"- 16


Blagi povetarac sa obale je donosio topli vazduh, koji je mirisao na sveže požnjevenu pšenicu. U pravcu gde je raslo drveće Zove, bilo je tu i nekoliko drveta zelenog Javora, iza čijih listova su se krile neke ptičice koje su tako lepo cvrkutale i pevale neke svoje večernje pesmice. Tako da iz prostog razloga da ne uplašim ptice, odustao sam da večeras posečem jedno drvo Zove, koje mi treba da napravim nekoliko igli za krpljenje ribarskih mreža. Posle večere na krovnoj terasi Ševe, ja i Ljilja smo dugo sedeli i razgovarali o životu uopšte i o ljudima i okolnostima koje nas okružuju. Ljilja je u pauzi razgovora skuvala džezvu kakaoa na šporetu i dodala mi na krovnu terasu i džezvu i šoljice i hladnu konzervu koka-kole.
-„ Da li ti još nešto treba ... pre nego što i ja izađem na krov ?” Pitala me je Ljilja.
-„ Gornji deo trenerke i ništa više ... i zatvori ulazna vrata !” Rekoh ja Ljilji, jer kako noć silazi, počeće i svežina da osvaja prostor kanala, a dok je Mališa sa nama na krovu, može i neki miš da uđe u Ševu. I Ljilja se popela i dala mi je trenerku, džezvu kakaa i šoljicu, te sela u stolicu preko puta mene.
-„ Malopre si me pitao : „da li može da prijatelj bude verniji od brata”? Teško pitanje, a kakvo je tvoje mišljenje ?!?” I ja sam se zamislio ?
-“ Ja rođenu braću i sestre kao što znaš nemam. Ali sam kao klinac veoma voleo dva brata od ujaka i jednog brata od tetke. I krv bih dao za njih tada. Međutim kako sam odrastao i oslužio vojsku, ja sam se zatim sretao sa raznim ljudima, od kojih sam neke zavoleo kao prave prijatelje. I kako su prolazile godine, neki od tih prijatelja su postali još kvalitetniji prijatelji, a neki su pali na ispitu života. Među njima su i dva moja brata ( jedan od tetke i drugi od ujaka )! Tako da ja sada imam rezervisano mišljenje i za prijatelje i za braću !” A Ljilja je gledala negde daleko i čuo sam njen komentar :
-“ Prijatelji su ljudima jednako potrebni kao i hrana i voda ! Međutim, mnogim ljudima je teško da zadovolje te osnovne ljudske potrebe. Gde god pogledam, sve više je starih ljudi samih i bez prijatelja !” I ja sam je preduhitrio :



Prijatelji su ljudima jednako potrebni kao i hrana i voda !


-„ Seti se kada smo odlazili u inostranstvo 1994 godine, 18 kućnih prijatelja smo ugostili, a za više nismo hteli jer nije bilo mesta u kući. A danas imamo pet ljudi sa kojima se družimo u kućnoj atmosferi. Ne računam one koji nam dolaze samo na čamac.” Kratka pauza i Ljilja je nastavila :
-„ Ja bih tu dodala i opravdani razlog negativnog uticaja na ljudsko društvo kao što je : razvoj kriminala, a tu kriminalnu kulturu su nam u kuće i stanove uveli sa TV-prijemnicima i Video-aparatima. I tako je neposredni kontakt sa ljudima sve manji i manji i time i razvoj prijateljstva je naravno manji ! Čuo si već sve češće i češće da se dešava da neki stari čovek umre, a da ga nađu po mirisu mnogo kasnije. Znači niko ga nije obilazio ... a šta je sa komšijama !?” I ja sam dodao svoje sećanje :
-“ Nekada smo se mnogo više družili, a i imali smo s’kim da se družimo. Danas su svi zaokupljeni svojim poslovima i problemima i naravno nemaju vremena više ni za svoje rođake, a kamoli prijatelje. Niko više nema vremena za prijatelje i naravno … prijateljstva se raspadaju iz razloga što ljudi više nemaju vremena drug za druga.” Ja rekoh i setih se da treba da podavim mrežu, jer je već noć prekrila okolinu. A Ljilja je još dodala :
-„ Ja samo znam da me je prisustvo naših prijatelja uvek činilo srećnim. Pa i tebe takođe ! Koliko puta si pomenuo Acu, Branu i Tomu ... sa pitanjem „Zašto nas izbegavaju ?” A ustvari oni nemaju dovoljno ni za sebe, pa ih sramota nas koji smo kroz ceo život dovoljno imali. Ali ja sam „za” da treba sve učiniti i sačuvati prave prijatelje !”
-„ Ljišo, odoh ja da podavim mrežu i Mališa će poći sa’ mnom !” I spustio sam se u čun, a Mališa je pre mene već bio na prednjoj platformi čuna. Stajao je i čekao dok sam ja pripremio mrežu, a onda sam otkačio čun i na zavozno veslo smo krenuli na sto metara ispred Ševe. Lagano sam je zatim podavio, pregradivši kanal i rizikujući da se noćas pojavi u plovidbi neka samohodka. Informacije koje sam imao, govorile su da se barže veoma malo ili nikako kreću ovim kanalom. Uostalom ... videćemo sutra !
Vratili smo se takođe na zavozno veslo, zakačio sam čun uz bok Ševe i pre nego sam izašao iz čuna, oprao sam ruke u kanalu i otišao na krmeni deo Ševe da uključim agregat.


================nastavak========================


Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1660
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sub, 08 Apr 2017 22:32:28    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#


Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

"Život u kanalima"- 17

TV prijemnik je imao odličan prijem preko mobilne antene na krovu Ševe i program je bio bogat zabavnom muzikom i na kraju poznatim kriminalnim filmom ( pre spavanja )! Ljilja je na vreme postavila “til-zavese”, tako da komaraca nije bilo u Ševi. Večerali smo i ja sam uzeo konzervu hladnoh piva iz frižidera i popeo sam se na krovnu terasu te zaseo u rasklapajućoj naslonjači. A noć je bila topla i bez vetra, ali tamna sa romantičnim zvezdanim nebom i jedva kao “srp” mladim mesecom, uz pesmu Zrikavaca i Poljskih Popaca iliti Cvrčaka. Sova nas je nekoliko puta šumno nadletela, na šta je Mališa reagovao, ležeći na frotirni peškir tu pored mojih nogu. Ja sam ga šakom mazio i time sam jurio i one odvažne komarce, koji se nisu bojali ničega, ili su im životi bili bezvredni. Ugodan položaj na tapaciranoj stolici činio mi je zadovoljstvo dok sam pijuckao hladno pivo i gledao sam u živopisno nebo. Lako sam prepoznao Severnjaču, Malog i Velikog Medveda, koje sam u Belorusiji video kao da su mi mnogo bliže, a to sve iz-za hladnije klime dela zemaljskog omotača. Sedim u ovom delu raja prirode i prosto uživam. Ali ne mogu da, a da se ne pitam kako se to da ljudi na vodi zadovoljavaju jurcanjem gliserima i da i ne primećuju prirodne lepote koje ih okružuju. Već se izživljavaju maltretiranjem svojih osećaja. Ali tu ja ništa ne mogu da ispravim i prepuštam se noći na vodi u kanalu, na krovu svoje omiljene Ševe, gde maksimalno uživam. I Ljilja mi je postavila tačku na “I” na uživanje, dodavši mi tanjir sa taze ispečenim palačinkama zaslađenim džemom od kajsija i još jednom konzervom hladnog piva. I sve ukupno : vruće i ukusne palačinke sa hladnim pivom, voda kanala i ambijent obala sa čamcem Ševa i zvezdanim nebom, koje je nešto bliže nego inače ! Šta lepše može čoveku da se desi, a da šta drugo i poželi … !?



Ujutru sam se probudio pre svanuća. Ljilja i Mališa su spavali, a napolju se čuo neki cvrk neke male ptičice. Nalio sam sebi u čašu gusti sok od pomorandži i dok sam ga ispijao, osetio sam naglo osveženje. Izašao sam na prednju platform gde se osećala svežina vazduha, a ja sam napregao svoja čula, da bih čuo nešto interesantnije od tišane i malog cvrčka koji traži društvo. Osim po neke ribice koja se bacala iz vode i cvrčka koji je promenio svoj položaj, sve je bilo mirno na daleko. Ušao sam u čun i otkačio ga od Ševinih bitvi, a Mališa se probudio i u trku je uskočio na prednju palubu čuna, pogledao me i ja sam zaveslao zavoznim veslom. Za kratko vreme, pristao sam pramcem na mesto gde sam sinoć vezao mrežu i prepoznao sam kanap gornjake. Mališa me je iz navike mimoišao i popeo se na krmenu dasku čuna, gde ja sedim kada upravljam motorom i vozim čun, a ja sam veslo oslonio uz srednju klupicu i prihvatio se odvezivanja mreže. Odvezao sam mrežu i odgurnuo od obale čun, a konopac gornjake mreže prebacio sa uzvodne strane čuna i počeo sam je izvlačiti iz vode. Riba je do kraja mreže bilo dovoljno, a ja sam izvadio desetak babuški u čuvarku, a sve ostale ribe sam pustio nazad u vodu, jer mi nisu bile potrebne. Mrežu sam složio u lodlu i postavio je na klupi na krmenom delu da se cedi, a ja sam sebi skuvao kafu i iz malog ormara uzeo pakovanje “Jafa keksa”. Mališi sam iz frižidera u njegovu “ćasu” nasuo mleka i u tanjirić mi stavio nekoliko jafa keksova, a ja sam se popeo na krov Ševe. Džezvu sa kafom i jafa keks sam stavio na stočić, a stolicu sam odenuo sa njenim tapacirungom i seo sam, odnosno udobno se zavalio u stolicu naslonjaču. Dok sam pijuckao kafu, u obližnjem bagrenjaru na obali, pojavile su se neke ptičice sa lepom pesmom. A ja sam uživao u jutru u Kanalu na mirnoj vodi uz miris kafe i ukus jafa-biskvita.

Jutarnje sunce me je ogrejalo i ja sam zadremao u udobnoj stolici. Probudio me je glas Ljilje koja se probudila i pitala me :
-“ Ja kuvam kafu … Treba li šta vama dvojici, pre nego se i ja popnem na terasu !?”
-“ O … dobro jutro ! Treba nam samo dobro društvo … !” Odgovorio sam Ljilji i sišao sam na zadnju platform, napumpao pumpu sa vodom i istuširao se, jer me je sunce dok sam spavao dobro ugrejalo ! Mališa je koristio “senku” moje stolice i samo se okrenuo na drugu stranu, mljacnuo ustima i nastavio da drema.
-„ Ljišo ... pre nego pođeš na krovnu-terasu, dodaj mi navlaku za tvoju stolicu ... !“

I sedeli smo dugo i razgovarali o našim tekućim problemima i prilikama, dok nas je sunce grejalo i ptičice nam pevale. Onda sam ja izašao na obalu, naravno praćen Mališom. Dok je Mališa istraživački bio zauzet na obali, ja sam izabrao jedno stablo Zove, od koga mogu da napravim bar tri igle za pletenje i krpljenje mreze. Obala je bila neuređena, pa sam vodio računa gde nastupam nogama. Izabrao sam jedno stablo i njega sam i odsekao testerom, a onda sam ga sekiricom ogolio od grana. Vratio sam se na Ševu i odsečenu Zovu stavio sam je uz Jarbol i vezao, tako da je slučajno vetar ne odnese.

Kako sam startovao motor, Mališa je uskočio na Ševu i krenuli smo prema Savinom selu. Kroz prevodnicu smo prošli uz neke komentare sa prevodničarom, kome se sviđao način na koji mi živimo ... plovimo ! Prema Savinom Selu, drvoredi bagremova na obadve obale, zaklonile se sunčane zrake i voda Kanala mi se učinila providnom. Tu priliku nisam hteo da propustim, već sam izgasio motor i skočio sam u vodu Kanala. Ljilja nije htela da se kupa, ali mi je dobacila Mališinu lopticu, što je Mališa propratio i skočio je u vodu Kanala i zaplivao je prema meni, odnosno prema loptici...


================nastavak========================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1660
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 26 Apr 2017 13:03:14    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

"Život u kanalima"- 18


Mališi sam bacao lopticu, nekada bliže, a nekada što sam mogao dalje. I sve jedno, on je muški plivao i uvek mi donosio lopticu. Onda sam sa maskom za ronjenje na dah i perajama, pregledao Ševino korito, krmu i elisu i ponovo se igrao sa Mališom, dok je Ljilja uživala zavaljena u stolicu na krovnoj terasi Ševe, pila svoju omiljenu kafu, pušila cigaretu i čitala neki „jeftini” roman. I jednog momenta, iz pravca Kucure, pojavila su se dva kabinaša u kanalu. Plovili su u našem smeru i ja sam rekao Ljilji da ona startuje motor, „kopču” na ler gasu uključi u prednji položaj i sa malo dodatim gasom, nasloni pramac u obalu. I ostane tako sa tim gasom „gurajući” obalu, dok kabinaši prođu. Ljilja je bez pogovora učinila sve po redu šta sam joj rekao i ostala sa Ševom sa pramcem u obali, a ja sam Mališu ubacio u čun, a sam sam se oslonio na krmeni deo čuna i perajama sam ga držao pored obale dok su kabinaši prošli pored nas i glasno nas pozdravili. Uskoro smo krenuli i mi u pravcu Savinog Sela, a Ljilja nam je napravila po voćnu salatu sa šlagom. Sa dobrim raspoloženjem smo je pojeli i nastavili put sledeće destinacije.

Na Trijanglu u Savinom Selu smo se drugi put sreli sa posadom dvaju kabinaša Novosađana, dok sam ja podmazivao osovinski vod kod Ševe, Mališa se sa lopticom igrao sa klincima prisutnim na plaži, a Ljilja je otišla u nabavku u centar sela. Nešto kasnije, kada se vratila iz nabavke Ljilja je donela meni i Mališi po sladoled i još mi je rekla da je malo i razgovarala sa ženama iz kabinaša, dok su čekale red na kasi u samoposluzi. Pošto je ovde na Trijanglu bila gužva pored naših čamaca, tako smo i krenuli sa namerom da negde na nekoj zgodnoj obali stanemo i pripremimo meso na roštilj, koje je Ljilja kupila u mesari. Takvo mesto smo pronašli posle Despotova kod Kulpina. Obala je bila ukrašena sa Žalosnim Vrbama i trava pokošena, što je na svim kanalima redak slučaj takvog uređenja obala. Primetio sam dve klupice i jedan drveni sto i tamo sam u obali i zaustavio Ševu. Dok je Ševa „gurala” obalu, ja sam sa Mališom izašao na obalu da vidim da li je podnošljivo da ovde ručamo. A Ljilja mi je sa krovne terase rekla :
-„Momo, mesto je k’o poručeno !” I jeste bilo i rekao sam joj da izgasi motor, a ja sam se pobrinuo da vežem i čun i Ševu uz obalu da ne smetaju drugim eventualnim plovilima. Ljilja je na jednom stolu stavila laneni stoljnjak, a ja sam izneo tapacirunge sa klupa-ležaja iz prednjeg dela Ševe i stavio ih na mesnim klupama. I odjednom je to mestašce izgledalo privlačnim. Odmah tu od kamenih oblica, neko je napravio i odlično mesto za roštilj. Ja sam skinuo postojeću rešetku i postavio našu od prohroma i čistu. Dok je Ljilja spremala svinjsko meso za roštilj, ja nisam hteo da iskoristim drva koja sam zatekao, već sam sa čunom i Mališom otplovio do sledećeg šumaka iliti vrbaka i tamo nalomio suvarke i doneo ih na mestu gde su stajala i ostala drva.



Roštilj je pravi : kada se pomeša miris dima i miris soka iz mesa koji kaplje na žar i sve to uz
miris vode kanala ili reke i miris obližnjeg vrbaka ... !


-„Hoćeš jedan hladni sok ili jednu rakijicu ? Ili i jedno i drugo !?”
-„Nemam društvo za rakijicu, a i vrućina je. Nije vreme za rakiju ! A mogao bih jednu hladnu konzervu koka-kole, dok još malo meso odstoji u vegeti ... drva su suva i netreba da ih ranije založim. A i mesto smo pogodili ... !”
Uskoro sam vatru rasplamsao, a onda sam je plastičnom flašom punom vode i sa izbušenim čepom poprskao i ostao je samo žar i malo dima. Stavio sam svoju prohromsku rešetku i poređao po njoj pripremljeno meso. Prijatan miris se proširio okolinom i evo ti jednog starijeg čoveka sa štapom u ruci i sa iznošenim šeširom na glavi.
-„Dobar dan mladi ljudi ! Mogu li da malo prisednem tu sa vama ?” Kaže on a Ljilja mu je ponudila mesto za stolom. Seo je na klupu s’kraja stola i iz džepa svojeg koporana izvadio staklenu flašu i u njoj tečnost kao voda providna.
-“Evo ja doneo litru rakije, pa računam da vam je prodam, ako ste pivci. Mnogima ja tu koji svrate prodam po neku litru.”
-„A od čega je rakija ?” Pitao sam ga dok sam održavao vatru ispod mesa.
-„Prava domaća Dudovača.” Kaže čovek, a ja sam rekao Ljilji da donese iz frižidera „Vidanovaču”, šljivovicu prepečenicu od 16 godina starosti, koju je ispekao moj otac Vidan i da mu nasluži u čašicu. Ljilja je odmh to i uradila i dala čoveku, a on je pogledao, a onda je malo pijucnuo pa kaže :
-“Ja sam služio vojsku u gradu Nišu u pešadiji. I tamo sam pio po kafanama ovako nešto. To kod nas nema, a da ima … ja bih prvi bio srećan čovek, jer ovo je prava rakija šljivovica i to stara prepečenica. Poznajem je kada je pijem, ona ne pali usta i grlo, već jednjak celom svojim dužinom i greje stomak. Hvala ti gospođo, ja neću više, jer nesmem radi zdravlja, a ovu ću da na tenane da popijem. I dok smo se mi razgovarali i ja slušao pametnu besedu meštanina, evo ti Novosađana sa svojim kabinašima i oni pristaju pored Ševe.


================nastavak========================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1660
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 25 Maj 2017 10:55:49    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

"Život u kanalima"- 19


Nastalo je živo na obali. Novosađani su bili glasniji no inače, a vidno raspoloženi. Ljilja ih je dočekala sa osmehom što im je odgovaralo, jer za raspoloženje su bili radi. Žene su se pozdravile sa Ljiljom i upoznale, a onda su sve tri došle do mene, odnosno da vide roštilj, koji je inače lepo mirisao. Ljilja me je predstavila Novosađankama, a one su prišle da se pozdravimo, što smo i učinili ... uz obostrani osmeh.
-„Ja sam Julija i moja drugarica Mirjana. A ono tamo su naši muževi Janoš i Žarko”
-„Drago mi je i izvolite sedite za stolom. Ovo mestašce su na obali najverovatnije uredili neki naši nautičari, koji su ovde bili u prolazu, kao i mi.” A stariji meštanin, koji je već sedeo za stolom, kaže :
-“Uredu je to što kažeš, ali ni vi ni oni ranije ne bi ste svratili ovde da nije moj zet pokosio obalu i sada izgleda kako izgleda. A da on nije pokosio travu, ne bi ovde niko svraćao. Nego, da ja polako idem, da vam ne smetam … !” A ja sam ga zaustavio :
-„Sačekajte ! Momci, da li neko od vas hoće da kupi „dudovaču” !?” I svi su ćutali, a Julija se javila :
-„Hoću ja da je kupim, pošta je i gde je ima !?” I matori je izvadio flajku iz džepa i stavio je na sto i kaže :
-“Prvo da probate, a onda ćemo o ceni … !” I Janoš je pružio ruku i uzeo je sa stola.
-„Moja žena zna da ja volim to narodno piće i zato i kupujemo ovu flašu.” A onda je probao i vratio je na sto, pa kaže :
-„Ženo plati, a flaša neka ostane na sto, da je svi probamo i da vidimo, da se nismo zeznuli u trgovini !” Svi smo se nasmejali, a Julija je prišla starini i još jednom ga pitala koliko košta „dudovača”, platila i sela za sto. A matori nas je pozdravio, Ljilji se zahvalio za „šljivovicu” i otišao, a mi smo nastavili sa razgovorom za stolom. Ljilja je donela male čašice i svima naslužila po čašicu „šljivovice“. Svi smo se kucnuli, poželeći drug drugu zdravlje, a Janoš je probao „šljivovicu“ i predložio :
-„Ljiljo, ja se slažem da se menjamo, da ti ja dam ovu novu „dudovaču“, a ti meni tu staru „šljivovicu“ ! I opet smo se svi nasmejali, prihvativši Janoševu šalu.
Ja sam završio sa roštiljem, a Žarko je doneo meso takođe kupljeno u kasapnici, gde je i Ljilja kupila meso. Žarko ga je iseckao u komadiće i bio nameran da napravi ražnjiće i posoli ih solju. Ja sam to video i uzeo sam činiju sa gotovim mesom sa roštilja i svakome dao po parče da probaju.
-„Kako je ovo meso ukusno !?“ Rekao je Žarko i svi su potvrdili. Ljilja se nasmejala i donela je „Vegetu“ i dala je meni.
-„Žarko, ti naseckaj meso, a ja ću da ga usolim sa „Vegetom“ i dobićete taj ukus koji ste sada probali !“ A njegova Mirjana je zadovoljno rekla :
-„Čula sam ja od naše kućne prijateljice da je „Vegetom“ posoljeno meso za roštilj, prava stvar. I rekla sam to Žarku, ali on se drži svoje tradicije .... !“ A Žarko je sa zadovoljstvom rekao :
-„Ako ovo meso bude ovako ukusno ... ja sam se preorjentisao na „Vegetu“ za svagda !“ I dodao mi je naseckano meso, da ga usolim sa „Vegetom“!
Ljilja i Julija su napravile salate i ubrzo smo svi ručali, zadovoljno komentarišući ukus roštilja i Žarko je doneo još uvek hladno po pivo svakome. A Janoš me je pitao, kakav nam je plan daljne plovidbe ? Ljilja nije sačekala da ja odgovorim, već je kazala :
-„Nas plovidba tek čeka ! Odavde do Dunava ispod Novog Sada, a zatim Dunavom do Kladova !“ Julija i Mirjana su se zaprepastile sa široko otvorenih usta i očiju, a Žarko i Janoš su prestali da jedu i gledali su u mene nepomično.
-„Mi skoro svake godine, plovimo Regatu, a posle regate, čeka nas Đerdap i sladoled u Kladovu. Danas, odnosno večeras, plovimo do Trijangla kod Bačkog Petrovca i tu ću noćas da ribarim mrežama, jer smo ja i Ljilja isplanirali danas roštilj, a sutra riba itd.“ Svi su gledali u mene, a Mirjana me pitala :
-„Momo, Ljiljo, a možemo li mi sa vama do Novog Sada, pa se onda rastajemo, jer mi moramo na posao !“ A Janoš, ne čekajući odgovor kaže :
-„Šteta ... nismo se ranije upoznali, a viđali smo se na predhodnim Regatama ! Pa smo mogli da posle ove Regate krenemo sa vama na Đerdap ... šteta, a tako bih rado na Đerdap !“ A njegova Julija je pitala Ljilju :
-„Koliko je kilometara Dunavom do Kladova i koliko dana vam treba do tamo !?“ A Ljilja je prebacila odgovor na mene :
-„Ne znam tačno koliko je kilometara od Novog Sada do Kladova, to će Moma da ti kaže. A znam da imamo 15 dana na raspolaganju, da odemo do Kladova i da se vratimo u Beograd. Svakog dana plovimo po malo ili više, sve zavisi gde smo i šta imamo na umu. A usput imamo „svoja“ mesta, gde noćimo ili boravimo. Jer svako mesto ima neku specifičnost i razlog zašto baš tamo boravimo ili noćimo.“ A onda sam ja nastavio priču, dok su svi znatiželjno slušali :
-„Nama se svakog leta dešava da po nekog poznanika sretnemo na Dunavu. Mnogo je među njima regataša, zatim kampera, pa ljudi koji imaju svoja mesta za ribolov, svoje vikendice na obalama. I onda ja i Ljilja planiramo. Na primer, ne može da se desi da dođemo u Donji Milanovac, a da ne provedemo dan i noć u Porečkoj reci i da se tamo ne sretnemo sa našim prijateljima, koji nas svakog leta tamo čekaju i nadaju nam se.“ A Julija me je znatiželjno pitala :




-„Koliko je kilometara do Kladova i koliko tih vaših mesta imate na toj trasi ... !?“ I ja sam joj odgovorio, a nesumljivo je sve to interesovalo !
-„Dalek je put do Kladova. Od Novog Sada Dunavom do Kladova ima 321 kilometar. A tih dobrih mesta ima više od 30-tak i svako mesto je karakteristično i svojebrazno.Na tom putu ima 5 benzinskih stanica koje su blizu Dunava i pristupačne su da se sa kantom dopuni rezervoar.“
-„A kako je sa nabavkom provijanata, hleba i ima li pijece u tim naseljima blizu Dunava !?“ Zainteresovano pita Janoš. I Ljilja mu je odgovorila :
-„Sve sam pijace upoznala, koje su blizu Dunava. Odavde gledano ... u Novi Sad nisam bila na pijaci i ne znam gde se nalazi. Ali zato u Sremskim Karlovcima, poznajem i neke prodavce tamo. Zatim, bila sam u Slankamenu, Belegišu i Zemunu. U Malim Vodama poznajemo meštane Velikog Sela i odmah na obali su im bašte gde se snabdevamo sa zelenišem, a jedna žena, kada vidi da smo tamo, donosi nam jaja i sira. Moma se snjima raščitava i daje im ulovljenu ribu. Zatim u Grockoj znam pijacu, gde sam uvek kupovala mnogo lepe breskve, kajsije i u mesari tovljene piliće. Pijaca u Smederevu je mnogo dobro snabdevena. Mi sa Ševom uđemo u reku Jezavu do nasipa i odatle nedaleko je pijaca. Tamo smo redovno kupovali lubenice i lepe dinje. I mesare su im dobro snabdevene i to kvalitetnim mesom. Onda imamo na putu naše stalno odredište i zaštita od nevremena, a to je Kostolački kanal. Ujutru dok ja spavam, Moma ode do pijace, pekare i mesare i dođe pretovaren. Naselje Ram smo izbegavali, jer tamo treba dan pre da zakažeš hleba da bi ga sutradan dobio. Gluposti. Ali zato preko puta Rama je Banatska Palanka i tamo ima pet kafana, ali ja i Moma idemo „u našu“ na samoj obali pa na terasi. U Velikom Gradištu, Moma se zna sa nekim Šiptarom, koji mesi i peče somune. Pijaca je par stotina metara od pekare i tamo je interesantno kupovati. Kako Moma kaže ... „osećam se na toj pijaci kao da sam u prošlom veku“. U Golubac, svo vreme nismo nikada ništa kupovali. Tu ulazimo u Đerdapsku Klisuru i na ušću Dobre smo nekoliko puta spavali. U istoimenom naselju, išli smo do prodavnice koja je na par stotina metara od čamca, a kupovali smo provijante. Sledeće mesto je Donji Milanovac, gde ima i benzinska pumpa i pijaca i prodavnice, sve na korak od Dunava. Tekija je sledeće naseljeno mesto na putu ka’ Kladovu. U Tekiji smo bili jedino u kafani na prženu somovinu i dobro domaće vino. Posle Tekije je Kladovo i tamo smo se snabdevali provijantima, zatim zamenili bi smo plinsku bocu za punu i išli na sladoled. Nekoliko puta smo išli u jednu staru kafanu, gde se dobro jede. I to je to ... !“ Svi su u tišini i pažljivo slušali, a ja sam je pratio u diskusiji da negde ne pogreši i pohvalio sam je ... !


================nastavak========================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji put izmenio seva-2 dana Pon, 12 Jun 2017 10:50:05, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1660
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 07 Jun 2017 09:41:28    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

"Život u kanalima"- 20

Posle ukusnog ručka i prijatnog razgovora, Ljilja je oprala naše posude upotrebljene za pripremu ručka i dala mi znak da je sve u redu i da možemo krenuti do mesta gde ćemo noćiti.
-„Dobro drugari, Ševa kreće do Trijangla zvanog Bački Petrovac. A vi ako želite s’nama hajdemo, ako ne ... onda sva prava i vidimo se.” Mađar Janoš je prvi reagovao :
-„Žarko, šta mi ovde još imamo da traćimo vreme. Hajdemo i mi sa Momom i Ljiljom i spavaćemo i mi na trijanglu.” Žarko i Mirjana su odmah ušli u svoj čamac i krenuli, a za njima su krenuli i Janoš i Julija. Ja i Ljilja i Mališa smo krenuli za njima sa pola gasa i plovidba je bila za uživanje. Pošto vetra nije bilo, Ljilja je razapela veliki suncobran i vezala ga je za jarbol Ševe, stolicu rasklopila i zasela sa šoljom kafe, koju je i meni spremila i stavila je za komandnim pultom. A Mališa je u toku plovidbe, čas bio kod mene i ležao mi na stopalima, čas kod Ljilje na krovu a u hladu suncobrana, ili bi stajao na prednjoj platformi sa visoko podignutim repom i svojom njuškom mirisao vazduh koji je nošen slabim vetrom, nosio razne mirise.
Uskoro smo uplovili u Trijangl, a naši Novosadski drugari, već su stigli i vezali se za obalu gde je plićak. I Ljilja je to videla i sa krova me pita :
-„Hoćemo li i mi tamo pored njih ... !?” Ja sam prećutao odgovor i uputio sam se tamo gde več nekoliko godina pristajemo uz obalu, koja ima stepenište do na obalu, a na obali lepu hladovinu od bagremove šume. Lagano sam pristao, čini mi se na isto mesto gde smo i prošle godine stajali i ostavio sam Ševu da sa malim gasom “gura” obalu, dok sam je ja konopcima uvezao. Ljilji sam rekao da izgasi motor, a ja sam sa Mališom izašao na obalu i razgledao sam okolinu. Sve je bilo isto kao i prošle godine, pa čak i pecaroša nije bilo. U bagrenjaru je bilo dovoljno opalih i suvih grana, tako da za večernju vatru nema da brinemo.
Žarko je doviknuo sa obale preko puta kanala :
-„Momo, zašto nisi stao ovde pored nas ... !?” A ja sam sišao u Ševu i preko megafona sam mu odgovorio :



-“Tamo je plitko, a ovde već godinama pristajem i mnogo je lepše nego ta strana. Dođite i uverićete se da je ovde mnogo lepše … !” A Ljilja me pita :
-“Hoćemo li da iznosimo stolice i stočić !?” A ja sam joj odgovorio potvrdno i popeo sam se na krov da razvežem stolice i stočić. Zatim sam ja stajao na prednjoj platformi, a Ljilja mi je sa krova dodavala sve šta treba da se iznese od opreme. Pored rasklapajućih stolica i stola, tu su bili i kotlić sa tronožcem i veliku tučani tiganj za prženje ribe. U to vreme dva lepa čamca Novosađana su pristali s’leve strane od Ševe. Janoš i Žarko su se bavili vezivanjem čamaca za obalu, a Julija i Mirjana su se izverale na visoku obalu ( dambu ) i zadovoljne prošetale i sele u prazne stolice.
-„Žarko i Janoše, iznesite i našu kamp opremu. Ovde je predivno u odnosu na onaj plićak gde smo mi stali.” Onda su i muški izašli na obalu sa punim rukama kamp opreme. Janoš se našalio :
-„Odavde imamo pogled kao iz niskoletećeg aviona. I znate šta mi pade na pamet ... zašto mi ne bi smo provodili subotu i nedelju ovde na trijanglu. Mesto je divno, koliko vidim ima drva za vatru, a verujem da je i mesto za pecanje odlično. Momo, šta si ovde pecao od riba, kada si ovde boravio !?”
-“Po nekog kedera iz zezanja i ništa drugo. Ja ribu isključivo lovim mrežama. Evo večeras kako padne mrak, ja ću da podavim jednu mrežu … evo ovde i imaćemo za večeru prženu ribu u tučanom tiganju za sve nas !” Žene su se nasmejale zadovoljne, Janoš je podigao ruke u vis saglasan, a Žarko je sumnjičavo rekao :
-“Daj bože da se i to desi. A tako mi se jedu ribe !”

================nastavak========================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1660
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sub, 17 Jun 2017 21:49:00    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

"Život u kanalima"- 21


Na ravnoj platform obale, začas su se desile rasklapajuće stolice i dva stočića, a Žarko i Janoš su doneli dovoljnu količinu suvaraka, tako da će uskoro ovde i vatra da se desi. Ja sam uzeo kašetu sa ribarskom mrežom i začas sam je pripremio u čunu za davljenje. Onda sam je vezao za jedan mladi jalovak bagrema i podavio sam početak mreže. Zaveslao sam zavoznim veslom, a mreža je počela sama da izlazi iz čuna I da se donjaka davi a gornjaka je držala mrežu vertikalno. Mrežu sam podavio pored samog ševara i rastinja lokvanja i tako sledećih 50 metara. A mreža je bila visoka 3,60 metara a taj deo kanala nije bio dublji od 4 metara. Na kraju gornjake mreže je prazna plasrična flašica od ½ litre, koju sam par puta prebacio preko jednog struka ševara. I sa tim sam završio sa postavljanjem mreže. Onda sam čun vratio pored Ševe i zakačio sam njegove vezove za bitve Ševe. Janoš me pita šta to radim, dok su svi čekali odgovor, jer ih je interesovalo.
-“Podavio sam mrežu od 50 metara i duboku 3,60m. Hoću da nahvatam Babuške nama za večeru. A ako bude dobar izbor riba, možda ću i jedan kotlić riblje čorbe da skuvam !” Žene su se obradovale, a Žarku nešto nije bilo jasno !?”
-“Momo, ja već dugo se bavim pecanjem i odavno znam da kada je ovako providna voda, u mreže riba ne biva … !”
-“U pravu si. I ja to znam. Ali pošto nam ovog puta riba treba za večeru, a ja sam vam obećao prženu ribu za večeru, onda ću se ja potruditi na svoj način da je ulovim. A vi me pratite i pamtite, jer možda će i vama da zatreba takav način ribolova !?” I Janoš je bio nepoverljiv :
-“Baš gorim od želje da saznam, kako ćeš uloviti mrežom ribu u ovako bistro vodi !? To kod nas u Novom Sadu nisam video !” A ja sam ih onda angažovao :
-“Mogu sam … jer na ovaj način sam ribario u Gornjem Dunavu, tačnije nizvodno od Apatina u razlivu Zverinjak. Ali bih voleo da mi pomognete, odnosno učestvujete u ovakav način ribarenja, jer ćete ga zapamtiti za svagda.” I rekao sam im da uzmu male sekire i da pođu za mnom. Pitali su me šta će da rade sa sekirama, a ja sam ih namerno držao u neizvesnost sve dok smo došli do samoniklog bagrenjara. Rekao sam im da odseku ravne i prave bagremove, od najmanje pet metara dužine, a onda da ih otrse od grana i naprave motke. Veoma brzo smo napravili svako za sebe po motku, a onda sam im rekao da ćemo se rasporediti, jedan na početak mreže kod Ševe, drugi na 25 metara od Ševe i ja ću ići na kraju, tamo gde je mreža vezana za ševar. Zatim ćemo se spustiti do vode i pod mojom komandom “počinji”, počećemo svi istovremeno da motkama udaramo po površini vode.
-“To će trajati sve dok ja ne pođem ka Ševi !” A Mirjana Žarkova me je pitala :
-“Čemu planirate to lupanje po vodi ?” A ja sam joj objasnio da će joj se nešto kasnije samo kazati !
I rasporedili smo se te sam ja dao znak i počeli smo da lupamo motkama po površini vode. I tako nekoliko minuta i dao sam znak da prestajemo sa lupanjem ! Onda smo izašli na obalu i krenuli smo ka našim ženama. Janoš i Žarko su seli sa ženama koje su založile vatru i svi su sedeli u krug oko vatre i pričali o događaju, koji im je još uvek neizvestan. A ja sam sišao u čun i Mališa je pošao sa mnom. Zavoznim veslom sam doveo čun do mesta gde sam vezao početak mreže i onda sam odvezao gornjaku, izvadio sam prvi postavac i krenuo sam da vadim mrežu iz vode. U mreži je najviše bilo petnaestak Babuški, nekoliko Smuđeva, jedno somče od 3 kg. tri tostolobika i dve štuke po kilo ipo. Kada sam doveslao do Ševe, svi su stajali na Ševi i začuđeno gledali ulov u koji do malopre nisu hteli da veruju. Žarko i Janoš su mi pružili ruku, u znak priznanja za ulovljene ribe. A ja sam odmah počeo da vadim ribu iz mreže, jer mi je Ljilja donela jednu kašetu za ribu. Naravno da su i Janoš i Žarko se prihvatili posla i začas je riba bila u kašeti a mređu sam u delovima isprao u vodi pored čuna. Onda sam na šper dasci na zadnjoj palubi očistio sve ribe, a zatim sam ih spremio, koje za tiganj, a koje za kotlić. I Ljilja je dala predlog :
-“Riba ispržena u tiganju će biti gotova za 10 minuta, a kotlić kroz sat ipo na tihoj vatri !” Janoš i Julija se nisu odvajali od mene dok sam spremao prvo ribu za na tiganj, a zatim i za čorbu. Ljilja je seckala zelen za čorbu ! A Mirjana kaže :
-“Eto, mi kao rečni ljudi iz Novoga Sada. Imamo i reku i kanal, a ja do danas nisam znala da se riba priprema sa nadevom iz Vegete napravljenim. U nas samo so i pšenično brašno, a vidiš Moma pravi nadev sa mešavinom oštrog kukuruznog brašna i pšeničnog brašna sa jednom trećinom Vegete. I baš me interesuje kakvog je ukusa riba pržena sa ovakvim nadevom !”



================nastavak========================


Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1660
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 04 Avg 2017 12:21:33    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

"Život u kanalima"- 22


Ovog puta sam ribu pržio na suncokretovom ulju u velikom gusanom tiganju, na tronošcu i vatri koju su Novosađani svesrdno održavali. Znali su da kako izađemo iz Kanala, ja i Ljilja ćemo otići nizvodno i druge prilike da gledaju kako spremam i pržim ribu, neće biti. Ljilja im je pričala kako ukusno ja spremam ribu i zato su svo četvoro sa velikim interesovanjem pratili process spremanja ribe. Mirjana je u blaknotu zapisivala redosled i s’čim se dograđuje riblja čorba.
-“I u čorbu stavljate “vegetu” ?” Pitala je Mirjana !? A ja sam joj odgovorio :
-“Da … ali mnogo manju koncentraciju ! Na isprženom parčetu ribe, so iz “vegete” mora da malo štipa jezik kada ga jedete. A čorba mora da ima dobar ukus, ali blago slana i ne sme da “zapinje” u grlu. Pošto će meso ribe u tiganju skoro biti gotovo, ja predlažem da ga odmah jedemo dok je još vruće, jer tada je poseban užitak !” Ja sam predložio i svi su bili “za”, te smo uskoro svi jeli vruću prženu ribu, prstima se služeći. Julija je prva prokomentarisala :
-“Moji Mađari se hvale da su oni specijalisti za spremanje rečne ribe, a posebno ribe iz razliva i bara ! Volela bih da čujem njihove komentare posle probe ovako spremljene ribe !? Ja prvi put jedem ovako ukusnu ribu i Janoš zamolila bih te da zapamtiš kako je Moma sprema i kako pravi nadev, jer to je najvažnije … !” A Janoš se nasmejao, pa kaže :
-“Ja se bavim ribolovom, tj. pecanjem iz detinjastva. Danas sam upoznao Momu, koji mi je u razgovoru ispričao takve price o ribolovu, da sam ja ljubomorno zaključio da Moma laze. To sam i Žarku rekao. Isto tako kada je Moma pričao o spremanju riba, o ribljoj čorbi, sve sam to prihvatio sa rezervom. Međutim, nije prošlo ni par sati, a Moma je rekao da hoće za sve nas da spremi prženu ribu i riblju čorbu za ručak, pogledao sam se sa Žarkom i obojica smo se nasmejali. Jeri sa mrežom nije baš lako uloviti u providnom kanalu ribu i to količinski za nas četvoro odraslih ljudi. I za Mališu, umalo zaboravih ! … Ali Moma nas je sve ubedio da govori istinu, sa načinom ribolova sa mrežom pored tršćaka i ševara. Razgovarao sam zatim sa Žarkom i saglasili smo se da nam takav način ribolova ne bi pao napamet ! Sada jedemo prženu ribu, koja ne može a da nam se svima sviđa. Dakle ja se tebi Momo u ime svih nas iz Novog Sada, izvinjavam što ti nismo verovali. A za riblju čorbu, ja garantujem da će biti izuzetna … !” Žarko je hteo nešto da kaže, a ja sam ga preduhitrio :
-“Janoše, trebao si to da mi kažeš ranije, pa da vidiš kada bi čorbu probao, odmah bi ostavio kašiku i probao je više ne bi … !” Svi su se nasmejali, a Julija je rekla :
-“Ne dajte Momi ni blizu kotlića, da ne pokvari čorbu ! Baš sam se spremila za jedno dva tanjira riblje čorbe … !?” I bilo je još puno komentara u šali, a onda je progovorila Ljilja, jer takve price nisu mogle da joj promaknu :
-“Malo se znamo i možete da mislite šta hoćete o nama, pa i o našem dobrom drugu Mališi … ! Ja sam rođena u Beogradu i odrasla sam u Požarevačkoj ulici na trećem spratu … ! Kada sam se upoznala sa Momom, primetila sam da on kada bilo šta priča drugim ljudima, pa i nepoznatim, on nikada ne laže !” A Žarko je jedva čekao da pita Momu :
-“Pa dobro Momo, po meni lagati nije greh ! Šta ti o tome ima da kažeš !?” I svi su zaćutali sa svojim kratkim komentarima, a ja sam rekao :
-“Mene je moj otac Vidan još kao malog naučio da ne lažem i da ne kradem ! Po njegovim rečima, laž i krađa su kratkoročna dobra dela, ali za život i ličnost čoveka je to takođe na duži period veoma loša i neizlečiva bolest. Ja pre svega ne želim da živim pod opterećenjem, odnosno da se sećam šta sam koga slagao i kada. I čemu sve to !?”



================nastavak========================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 17, 18, 19, 20, 21  Sledeci
Strana 18 od 21

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Portal NA VODI © 2016