forum
NAUTIČKI FORUM
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

PRICE SA REKE
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... , 35, 36, 37  Sledeci
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 05 Okt 2017 13:48:20    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 20 )



Uzeo sam mikrofon radio stanice u ruci, zavalio se udobno u stolicu za komandnim mostom i počeo da pričam o spremanju riblje supe.
-“Ja kada spremam supu, to znači da mi se jede ili se jede Ljilji ili nekome od mojih drugara. I onda pristupam obezbeđenju materijala za supu. Čorbu je lakše spremiti, jer ljutina paprike i jaki mirisi i ukusi začina, osvajaju lepe i tanke mirise i ukuse koje supa ima. Ja supu spremam isključivo sa svežom ( živom ) ribom. Fini ukus ribljeg mesa se pokvari i ako stoji čak i u frižideru.
Ranije sam smatrao da Somovina i Šaranovina su nezamenjivo riblje meso za prženje, dimljenje i za riblje čorbe. Međutim, Žiža Ribar me je naučio finesama i već godinama kao i danas se tih finesa čvrsto držim i najviše mi se sviđaju i ne samo meni.” Otpio sam srk kafe, a Vicko je bio nezadrživ :
-“Koje su to finese … ?” I ja sam nastavio :
-“Kao prvo … prave riblje supe se prave od samo nekoliko najboljih vrsta riba i to : Mali i Veliki Vretenar ( on je zabranjen za izlov i prodaju ). Zatim Šrac i njegov manji brat Balavac. Pošto se ove pomenute ribe teško love, alternative za dobru supu su : Smuđ Kamenjar i Som Manić.” Nikola nije mogao da se složi da Smuđ, Šaran i Som nisu pomenuti kao meso za supu :
-“Momo, odmah da ti kažem da se ne slažem s’tobom. Sve ljude koje ja znam, spremaju Šarane i Somove na tiganj, tj. prže njihovo meso, a glave i repove stavljaju u čorbu !” Ja sam otpio gutljaj kafe, a Ljilja je slušala šta je Nikola rekao, pa mi kaže :
-“Momo, pređi na zezanje sa njima. Vidiš li ti kome pričaš o finesama, a Nikola pravi čorbe od glava i ko zna možda i od škrga i repova. I to ko zna od kojih riba ? Moraš da shvatiš da mnogi ljudi smatraju da je riba – riba i da među ribama nema razlika. Vidiš da tvoje i Žiže ribara finese “ne piju vodu”! Kako hoćeš, mislim da samo gubiš vreme sa njima … a mi ćemo rado da jedemo riblje supe koje i u buduće budeš spremao !?” Međutim, Vicko iz Kostolca se javio :
-“Momo, govorim u svoje lično ime, a sa Nikolom nemam namere da se sporim. U redu nabrojao si nam ribe za riblju supu i ribe alternative. I to je u redu … ali gde da ih ulovim i na koji mamac. Moram ti priznati, Šraca i Balavaca znam kako izgledaju, ali ih nikada nisam ulovio, niti ih držao u rukama. Te i tako ljigave ribe sam izbegavao i smatrao ih lošim ribama.”
-“Nikada nije kasno da čovek sazna što nije znao i da dogradi sebe i svoje znanje. Ribu Vretenar ljudi zovu “Popova riba”, jer popovi su uvek znali šta je kvalitet ! Interesantno je da i Vretenara i Balavca i Šraca, uvek sam ih lovio u mrežama i to noću, jer tada se verovatno i kreću. Vicko, naći ćeš ih preko dana na dubinama do tri metra i to u kanalima gde su razlivi ili kanali povezani sa Dunavom. Najbolji mamac za njih je mala crvena glista, ili larva komarca. Čuo sam od nekih ribara iz Zemuna, da ih love na pokvareno riblje meso. Pošto sam čuo-poto sam i prodao. Ja ih lovim sa mrežama sa okom od 30 mm. i to na izlaznim “vratima” razliva ili po dnu kanala DTD-a.” Ponovo sam prekinuo translaciju i otpio kafu. Pošto se niko nije javio, nastavio sam … kako se i ščim kuva riblja supa :
-“I sada smo došli do kuvanja ! Ja riblju supu pre završnog kuvanja, posebno kuvam parčiće pomenute ribe, a posebno kuvam povrće i to : u kotliću u litar-litar ipo vode stavim 3-4 oguljene šargarepe, glavicu crnog luka očistim i prepolovljenu na dva dela, stavim je da se kuva. Nekoliko češnja belog luka očistim i stavim ih u kotlić, a onda i korenje peršuna i celera i nekoliko zrna bibera. U kotlić sa povrćem, stavim dve- dve ipo kašičice “Vegete” i dok se kuva povrće, za meso je dovoljno “da baci prvi ključ” i onda skinem kožu sa parčića ribljeg mesa i nastavim u istoj vodi da ga kuvam samo meso. Kada se povrće skuva, procedim ga i izbacim zeleniš iz vode u kojoj se kuvalo, a tu vodu dolijem u kotlić gde se kuva riblje meso i nastavim da kuvam na tihoj vatri još jedno pola sata. Zatim naseckam lišće svežeg peršuna i stavim ga u supu i za pet minuta supa je gotova ! Sadržaj riblje supe je bistro žućkasto zelenkasta vrela voda, po kojoj pliva naseckano zeleno lišće peršuna. Prijatno … !”

Prvi se javio Mirča Cepeš iz Rumunije :
-“Hvala Momo, sve sam pedantno uspeo da zapišem i voda mi je pošla na usta … ! Prvom prilikom ću kuvati riblju supu po tvom receptu, ali najverovatnije spremljenu sa alternativnom ribom, jer Kamenjare i Maniće često lovim, mada i za Vretenare ću se postarati. Hvala još jednom i prijatno vam bilo na Dunavu !” Za koji trenutak, javio se i Vicko iz Kostolca :
-“Sve sam zapisao i već imam ideju da za neki dan idem da ulovim Šraca, Balavca i Vretenara i da kuvam riblju supu. Verujem da je ukusna !?” A ja sam dodao :
-“Vicko, ja sam do sada mnogo puta kuvao riblju supu po ovom receptu i za doručak. Znaš da je supa prijatnija od mleka … !” A ja sada završavam i čujemo se nekom drugom prilikom ! Pozdrav i svima koji su bili na slušanju … !” I pre nego sam isključio radio stanicu, četiri – pet ljudi mi se zahvalilo za dobar recept …


===================nastavak sledi==================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 30 Okt 2017 15:23:43    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 21 )


Probudio sam se rano ujutru i pošto je Ševa bila u zaklonu vrba od sunca, odvezao sam je od obale, startovao sam “Tomos-4” i izvukao sam Ševu na vodu, gde su je sunčevi zraci celikom obgrlili. Spustio sam sidro u vodu i pristavio džezvu za tursku kafu na plinskom šporetu. Mališa je za to vreme već ležao na mekanom frotiru, a izložen sunčevim zracima, na krovnoj terasi Ševe. Ljilja je spavala, a ja sam sebi skuvao kafu i izašao na krovnu terasu i seo u rasklapajuću stolicu. Zavalio sam se licem u pravcu sunca i uživao pijuckajući kafu na toplom suncu. Iz vrbaka su se čule ptice pevačice, a nad Dunavom je vladala tišina.
U prijatnom okruženju, obasjan suncem, zaspao sam i Ljilja me je probudila :
-“’Alo vas dvojica … jeste l’ živi !?” Ja i Mališa smo se istovremeno probudili i ja sam rekao :
-“Ovo jutro mi je tako lepo i prijatno, da sam ponovo zaspao, a vidim i Mališa je spavao !” Ljilja me je pitala :
-“Šta ćeš ti za doručak ? Za Mališu znam, a meni je rano. Ja ću prvo kafu, a onda ću videti šta ću za doručak !?” Ja sam joj bez mnogo razmišljanja, rekao :
-“Isprži mi paprike i sira. Samo to hoću i hleba naravno … !” Ljilja se složila i opomenula me :
-“Posle doručka, hoću da Mališi skuvam pileća leđa. To ti govorim, zato što ti kako doručkuješ, skačeš na noge i odmah sa Ševom krećeš. A ovde je sada voda Dunava mirna i idealno je mesto da skuvam hranu za Mališu. A posle toga možemo da krenemo. Vreme je izuzetno lepo … !” A ja sam joj odgovorio :
-“Meni u ovoj rasklapajućoj stolici je tako ugodno, da ne bih nikuda odavde. Još ako bi mi dodala iz frižidera jednu konzervu Koka Kole … onda mogu da odmaram, sve dok i ne kažeš da možemo da zaplovimo … !”

Nekoliko čamaca iz Beogradske “Stenke” su prošli pored nas, trubeći svojim sirenama i mašući nam rukama. Uzvratili smo im u znak pozdrava i neko od njih se javio radio stanicom, tako da sam morao da se spustim za komandnim pultom.
-“Ševo … Ševo javi se … !”
-“Na prijemu Ševa, a za mikrofonom je Moma Stošić !”
-“O … Momčilo ljudino, kako je bilo na Đerdapu !? Marko Ostojić ovde … znamo se !” Prepoznao sam Marka. Bili smo nekoliko puta zajedno na Regatama.
-“Na Đerdapu je svagda odlično. I ovog puta smo bili do Kladova. Nego šta je sa tobom … nema te na Regati već par godina !?”
-“Nije za u etar ! Kada se vidimo u Beogradu ispričaću ti … ! Imaš li šta da nam predložiš, osim da plovimo do Kladova.”
-“Svratite u Staru Palanku ( 1176,5 ), preko puta Rama u prvu kafanu do ulaza u Vlajkovački Kanal. Roštilj i riblja čorba su izuzetni i mnogo jeftiniji nego u Beogradskim kafanama. U Veliko Gradište ( 1059 ), svratite kod kapetanije i u prvoj pekari kod Šiptara, kupite hleba. Boljeg nema na obalama Dunava. Svratite na kafe pauzu kod Lepenskog Vira ( 1004,7-mi kilometer ). Obiđite muzej i bližu okolinu i osvežite se pićem ili samo kafom, sve jedno je ! Nastavite do Donjeg Milanovca ( 990 ) i stanite u betoniranu obalu kod Kapetan Mišinog zdanja. Tu je kafana u stilu “letnje baste”, pa zasednite. Cene su mnogo niže no Beogradske. Ali za spavanje, morate ući u Porečku reku, par stotina metara nizvodno i u reci jedno 300 metara i tamo stannite u obalu Rankovog šljivika. Za ne daj bože, možete se obratiti Žarić Aci. Ima vikendicu pored same vode. Dalje, mesto za pristajanje je posle Malog Kazana ( 967 ) na desnoj obali su Hajdučke Vodenice. Mesto za pristati uz obalu i odmoriti se, a i roštilj možete naptaviti. Posle Hajdučkih Vodenica, je Trajanova tabla ( 964,7 ) u obali. I pre prevodnice je maštovito mesto Tekija ( 955 ). Tekijanci imaju nekoliko kafana i hotel. Inače, najbolje spremaju somovinu.” Ja sam napravio pauzu, a Marko mi se javio :
-“Momo, kao i obično, moja žena je sve što si rekao zapisala je. Ja sada da ponovim tvoje reči ne bih mogao, ali zato imam moju pametnu ženu. Hvala ti puno za “putokaz”, a da li ćemo ići za Kladovo …. videćemo još !?”
-“Doći turistički do Tekije, a ne preći banu i posetiti kafane na ulici u Kladovu, taktička je greška. Ali vi kako hoćete !? I srećan vam put !”
-“Srećno Momo i videćemo se na vodi … !”

Dok sam ja razgovarao, Ljilja je spremila hranu za Mališu i uskoro smo krenuli uzvodno, prema ušću Velike Morave. Ploveći ka’ ušću Velike Morave, ja sam dvogledom zapazio peščani sprud, kako se belasao na suncu i rešio sam da stanemo na njemu. Pratio sam “dubinomer” i ustanovio da je sa nizvodne strane do spruda, dobra dubina od nekoliko metara. Nasukao sam pramac Ševe na sprud i posle Mališe i ja sam izašao na površinu spruda. Pesak na sprudu je bio utaban čestim prelivanjem vode od talasa preko njega, pa sam zaboo u pesak postavac i vezao Ševu za njega, a za nas sam izneo rasklapajuće stolice i sto i veliki suncobran. I svuda oko nas je bila voda. Pored same Ševe je stajaća voda sa par metara dubine. Voda je bistra i privlačna ne samo za plivanje, već i za ronjenje. Dok je Ljilja iznela na sto neke poslastice i skuvala kafu, ja sam sa maskom pregledao vodeni deo korita Ševe. Ronjenje me je tako osvežilo, da mi je zatim sedenje u hladovini uz toplu kafu, veoma prijalo.

===================nastavak sledi==================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Pet, 04 Maj 2018 11:44:40, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 05 Nov 2017 17:05:41    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 22 )


Kako se sunce pelo ka’ vertikali, sve je bivalo toplije. Tako da je Mališa sam ušao u vodu i zaplivao u krug, a i ja sam sa maskom i perajama se spustio pored Ševe u prijatnu, skoro stajaću vodu. Nekoliko riba ( krupatice i kesige ) su stajale ispod Ševe, u hladovini rekao bih. Nisam ih dirao, već sam nastavio kretanje u drugu stranu. I video sam kako Mališa pliva oko krmenog dela Ševe, verovatno me traži i isplovio sam, a Mališa mi je radostan prišao.
-„Slušaj ti Momo ! Nemoj da mi plašiš Mališu. Samo da si ga video, kada si zaronio, kako se uznemirio i počeo da iz sve snage pliva oko Ševe !“ I kako mi je prišao, ja sam skinuo masku i oslonio sam glavu uz njegovu, a on mi je obe šape stavio na ramena, a zadnjim je plivao. Pustio sam ga i za njim i ja izašao na peščanu platformu malog ostrva. A Mališa je istrčao na krovnu terasu Ševe i tamo legao na frotir i sunčao se. A ja i Ljilja smo se zavalili u rasklapajućim stolicama i pričali smo o mnogo čemu, ali i o lepotama koje doživljavamo ploveći sa Ševom.

Po obostranom dogovoru, ručali smo gotove supe i po jedno takođe gotovo jelo „29-og Novembra“ iz Subotice. A Mališa je dobio iz frižidera porciju skuvana pileća leđa, koja je sa slašću pojeo. A nama je Ljilja još iznela „Jafa kaks“ i po konzervu hladne koka-kole. I pored svih udobnosti, dan je bio na prvom mestu, bio je predivan. Retko bez vetra na ovoj teritoriji i bez oblaka, koji nam apsolutno nisu bili nužni !
Podne je već davno prošlo, a mi siti i odmorni i „proradio nam je crv“ i ja sam predložio Ljilji da krenemo do Smedereva i da ja odem do pijace i kupim lubenicu ... baš mi se jede. A onda i spavamo u Dunavcu Smederevske Ade, gde smo do sada već nekoliko puta noćili. Ljilja se složila i za nekoliko minuta, motor Ševe je radio, a ja sam složio konopce kojim je bila vezana za peščani sprud i krenuli smo uzvodno, sa smerom bliže levoj obali Dunava.

Kada smo bili blizu ušću Kovinskog Dunavca, primetio sam da je neki čamac izašao na vodu Dunava i nije žurio, ploveći uzvodno !
-„Ko bi to mogao biti ... !“ Pitala me je Ljilja, a ja sam uzeo dvogled i nasmejao se :
-„To su njih troje : Imre iliti Suljo, kako se predstavlja i njegova dva najbolja druga Grof i Garava ... !“ I Ljilja se nasmejala ... :
-Baš mi je drago, da se sretnemo sa Suljom, Grofom i Garavom. Samo ne znam kako će Mališa da reaguje ?“ A ja sam glasno razmišljao :
-„Garava i Grof su poslušni kerovi, a Suljo neće da im dozvoli da se podave sa Mališom. Ja ću da zadržim Mališu na Ševi i uveriću ga da su Grof i Garava dobronamerni psi !“ Ljilja, s’obzirom da dobro poznaje Mališu, nije mi baš verovala, ali je klimnula glavom, odobrila i više nije reagovala, ali je pomno pratila situaciju !? Lagano sam prilazio Suljinom čamcu, a Suljo je raširio ruke i viče :
-„Video sam vas još kod ušća Morave, gde ste se dosta zadržali. A onda ste krenuli i ja sam bio spreman da vas dočekam ! Zdravo Ljiki !“ i zagrlio je i poljubio, a onda je nastavio :
-„Još na regati ste pričali da idete na Đerdap, a ja sam imao neki neodložni posao, pa sam morao da kasnije krenem.“ Pozdravio sam se i ja sa Suljom i poljubili smo se k’o braća !

-„Momo, znam da si sa Mališom i ja sam moje vezao u kabini čamca !“ A ja sam mu rekao da ih odveže i da ih prepusti meni. Čamce smo vezali bočno i Suljo je odvezao Garavu i Grofa i ušao u Ševu, gde je Ljilja kuvala tursku kafu. Mališa je zarežao i hteo da uskoči na Suljin čamac, a ja sam ga zadržao i rekao mu da ih ne dira i prstom sam mu zapretio. Onda sam ja ušao u Suljin čamac, a Mališa je ostao na platformi Ševe i posmatrao. Ja sam pomazio Garavu i Grofa i izneo sam ih i seli smo na palubi, a Mališa je ušao u Ševu, video da u svojim porcijama nema ništa od klope i vratio se kod mene. Garavu i Grofa sam držao i osećao kako im jako udaraju srca. Ja sam ih pomazio i pričao im kako su oni dobre kuce, a Mališa mi je prišao i pomirisao Grofa, koji je hteo da mi iskoči iz ruke. Pomirisao je zatim i Garavu, a ona se ukočila. Pomilovao sam ih svo troje, pričajući im kako su oni dobre kuce i pustio sam ih, ali im nisam dao da uđu u Suljin čamac. I tako, malo po malo sprijateljili su se, ali je ostalo da je Mališa glavni ! A onda im je Ljilja dala kuvana pileća leđa, svima podjednako u tri porcije. Jeli su, a zatim pili vode iz jedne porcije i nisu režali drug na druga. Nešto kasnije, odveli su Mališu u njihov čamac i tada smo znali da su se sprijateljili.

-„Momo, tebe treba da zaposlimo u „šinteraj“ za vaspitača !“ Pošalio se Suljo i pita me kako sam.
-„Dobro i još uvek se ne žalim. Nego hteo sam da te upoznam sa maršutnim planom. Sada idemo za Smederevo, da kupimo lubenicu i dinju. Uželeo sam se. A onda ulazimo sa gornje strane Ade u dunavac i tamo ćemo da podavimo mreže i da skuvamo večeras riblju čorbu ! A sutra idemo u Male Vode, gde ćemo ostati dva dana, jer toliko imamo do početka poslova sa kojima se bavimo.“ A Suljo reče :
-„Drago mi je da sam sa vama i iskreno da vam kažem, mnogo volim što nam se kerovi ne tuku. A što se tiče lubenice i dinje, ja idem do pijace.“ I nastavili smo vezani cuge, uzvodno do Smedereva.


===================nastavak sledi==================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 12 Nov 2017 22:27:15    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 23 )


Plovimo, ja za kormilom, a Ljilja i Suljo ispred mene u dnevnom delu Ševe, sede i pričaju trudeći se da sve novosti jedno drugome ispričaju u kratkom vremenu ! A Mališa, Garava i Grof su u Suljinom čamcu i to izgleda da samo ja znam, jer ovo dvoje su zauzeti pričama „ko je i šta na Regati ...“ ! I evo nas kod Dunavca koji obilazi oko Smederevske Ade, a Suljo me podseća :
-„Momo, ako hoćeš lubenicu i dinju ... pravac tvrđava !“ I ja kormilo namotavam na levo i usmeravam Ševu prema ušću Jezave, preko na desnoj obali Dunava kod tvrđave.
-„Interesantno je da nigde ne videh da neko prodaje bostan !?“ Primetila je Ljilja, a ja sam dodao :
-„Doduše, nešto po naseljenim mestima se nismo zadržavali ? U Kladovu mi je bio prioritet da nađem i zamenim plinske boce, a bostana se nisam ni setio. U Tekiji ne videh da neko prodaje, a u Donjem Milanovcu nismo ulazili. Spavali smo u Porečkoj reci. Pored Golubca smo samo prošli. U Velikom Gradištu sam kupio samo hleb’, a pored Srebrnog Jezera smo prošli bez zadržavanja. Spavali smo u Kostolačkom rukavcu i tamo sam bio u grad do pijace i pekare u nabavku hleba, bureka i provijanata i pored ostalog kupio sam i dobru lubenicu. I lubenica nam je bila dobro osveženje u Kostolačkom kanalu posle ručka, a uveče i na Stojkovoj Adi !“ A Suljo je primetio :
-„Smederevci su iskonski voćari i ubeđen sam da ću sada na pijaci naći i dobru lubenicu i ukusnu dinju ! Momo, da li je potrebno da odvežem moj čamac ?“. A ja sam mu rekao da netreba i lagano sam uplovio u rukavac-marinu stalno prateći ekran eho-sonara. Mališa, Grof i Garava su stajali na prednjoj palubi Ševe, jedva čekajući da izađu na obalu i izjure se. Ja sam zamolio Sulju, da Ljilju ne maltretiram, da on zakači za prednje bitve već vezane dve automobilske spoljnje gume, koje će biti kao amortizeri kada pristanem pramcem Ševe na betonsku obalu. I pristao sam držeći i dalje 1/3 gasa sa pogonom u napred, a onda sam izašao i zakačio pramčani i bočne konopce. Kerovi su osvajali obalu trčeći i radujući se, a Ljilja je izgasila motor i izašla na obalu. Mališa se vratio i legao ispred Ševe, a za njim su došli i Grof i Garava i legli su sa isplaženim jezicima.

Suljo je uzeo svoj vojnički ranac iz čamca i peške pošao u pravcu pijace, još jednom pitajući mene i Ljilju, da li nam treba još nešto ?
-„Hajde da malo prošetamo stazom pored tvrđave ... ?“ Ponudio sam Ljilju, a ona mi je odgovorila :
-„Iskreno da ti kažem ... malo sam se zamorila razgovarajući sa Suljom i sada hoću da malo prilegnem, a ti ćeš verovatno sa kerovima ići u šetnju !“ I pozvao sam Mališu, Grofa i Garavu i pošao sam prema Dunavu. Mališa je odmah prihvatio i pošao sa mnom, a Grof i Garava su se popeli na Suljin čamac i tamo su legli. A ja znao sam da nikuda neće poći sa čamca, dok je Suljo odsutan. Suljo ih je tako vaspitao. I nemora da im to kaže ... dobri su to psi ... bila je moja konstatacija, a ja i Mališa smo nastavili šetnju prema Dunavu.

Visoke zidine tvrđave su impozantno prkosile nebu, a Dunav veliki i miran jer danas ne duva ni košava ni gornjak da mu dignu talase. Iz Sovjetskih barži istovaraju u železničke vagone koks i pri tom’ velika dizalica sa kašikom škripi i ubija romanriku. A brod-kafana „Srbija“, stoji vezana za obalu i čeka posetioce. Pogledao sam razdaljinu Ade preko do nizvodnog kraja od kuda smo došli i razdaljinu gledano uzvodno od početka Ade. Ustanovio sam da je uzvodno jedva 2-2,5 kilometara, a nizvodno je mnogo više. I doneo sam odluku da kada budemo pošli, u Dunavac uđemo sa gornje strane Ade. I opet laganom šetajući vratili smo se do Ševe. Grof i Garava su nam se obradovali i prvo su dotrčali do mene da se dodirnemo, a onda su nastavili da se igraju sa Mališom. Ljilja je čitala neki roman i nije obratila pažnju na naš dolazak. Uskoro se i Suljo pojavio, a ja sam mu pošao u susret da nu pomognem u nošenju lubenice i dinje.
Isplovili smo iz nekadašnjeg ušća reke Jezave i skrenuo sam uzvodno, ali preko ka’ obali Smederevske Ade.
-„Momo, hoćemo li odmah da sečemo lubenicu, ili kada budemo stali u Dunavac ?“


===================nastavak sledi==================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sub, 18 Nov 2017 19:01:59    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 24 )


Lepo je i sunčano vreme ovog podneva, a mi nikuda ne žurimo i doneo sam odluku da lubenicu posečemo i odmah je jedemo. Ljilja je znala koju ću odluku doneti i već je iznela i na stočić stavila veliku tepsiju i kuhinjski nož, u koju sam stavio lubenicu i velikim nožem je rasekao uzdužno po pola. Onda je jedna polovina časkom bila porezana u parčiće i svo troje smo seli okolo stola i poslužili se parčićima lubenice, koja je bila slatka tj. onakva kakvu sam je želeo. Suljo je dao parčiće lubenice i Garavoj i Grofu i oni su jeli sa zadovoljstvom, što je iznenadilo i mene i Ljilja će reći :

-„Lutke male ! Kako si ih naučio da jedu bostan ? Naš Mališa nikada nije jeo bostan !“ Suljo se nasmejao pa kaže :

-„Niste ga nudili ... zato i nije jeo bostan. Moji Grof i Garava, sa mnom žive i sve što ja jedem, jedu i oni.“ I uzeo je tri parčeta bostana i dao prvo Garavoj, pa zatim Mališi. Mališa je pomirisao i nije uzeo, a Suljo nije sklonio bostan ponuđen Mališi, već je drugom rukom dao parče bostana Grofu koji je odmah uzeo i pojeo. Mališa videvši kako su i Grof i Garava pojeli i on je uzeo i pojeo. Ljilja ga je ponudila da još jede, ali on nije hteo već je ustao i ušao u Ševu i tamo legao. A Suljo je prokomentarisao :

-„Ja vidim da vi Mališu pazite i posebno mu kvalitetno spremate teletinu, piletinu, mleko itd. Ja nemam sredstava da im tako organizujem život, mada bih hteo ! Oni sa mnom jedu kuvani pasulj, kuvani krompir, pa i meso po nekada. Ali ne biraju, jedu sve što jedem i ja ! I živimo zajedno, odnosno snalazimo se kako umemo i možemo. Ja ih čuvam od nasilja sile jače od njih, a oni mene čuvaju od pacova, zmija i lopova. I zato ja njih volim i oni vole mene !“ A onda sam i ja prokomentarisao :

-„Suljo, vas troje ste tako kompaktni da ste mi se zasviđali čim sam vas video. Mi smo te upoznali pre nekoliko godina na Dunavu kod ušća Malih Voda. Tamo smo noćili i svanuo je lep i sunčani dan i krenuli smo za Đerdap. Ti si plovio uzvodno, a na čamcu na prednjoj palubi su bili Grof i Garava i rekli smo drug-drugu zdravo i ja sam izgasio Ševu, a ti si nam prišao. I od tada se rado viđamo kada se sretnemo.“ I pojeli smo pola lubenice, zatim popili po kafu i razgovarali o prošlim vremenima.

Pridveče smo krenuli put Dunavca preko Dunava na noćenje. Uz Dunav do ušća Dunavca, a onda sam skrenuo u vode Dunavca i lagano pošao nizvodno Dunavcem. Kroz nekoliko minuta, ugledao sam prostor prazan bez drveća, ali sa visokom travom travnat. Stao sam blizu početka te zelene platforme i ostavio da Ševa dura obalu pod malim gasom, a ja sam sa krova uzeo kosu i pokosio tu platformu, tako da je bila pristupačna za kratki boravak na njoj. Onda sam ušao u Ševu i vratio je nazad, a onda napred i na pravo mesto sam oslonio pramac Ševe. Ljilj i Suljo su izašli na obalu sa bočnim konopcima u rukama i vezali su Ševu za stabla vrba kojih je ovde bilo u izobilju. Onda sam ja izgasio motor i zahvalio se „mornarima“ na saradnji. Ja sam vezao pramčani konopac ( za svaki slučaj ) i onda sam grabuljom očistio deo platforme od pokošene trave. Tu smo postavili stolice i stočić i Ljilja je iznela sokove i piva za „na izvol’te“!

-„Vidiš Momo, ja nikada nisam ušao u ovaj Dunavac. Kad god sam išao iz pravca Beograda, imao sam riba ulovljenih na Malim Vodama ili kod Gročanske ade i odmah sam ulazio u marinu kod tvrđave. Tamo gde smo malopre bili i nosio sam ulovljene ribe na pijaci, gde bi ih prodao i kupio provijante za nas troje. A kada sam išao iz pravca Kovina, išao bih bližom uzvodnom maršutom, takođe sa ulovljenim ribama. Evo sada kada sam otišao da kupim lubenicu, prepoznali su me i pitaju da li imam ribe za prodaju.“ A Ljilja se pohvalila :

-„Mi smo mnogo puta spavali ovde u ovom Dunavcu. Čak imamo i poznanike iz Smedereva, s’kojima smo se upoznali sticajem okolnosti ! Ali bilo je svaki put lepo i poučno !“ A Suljo je pitao :

-„Pa zašto sada niste otišli na ta mesta gde ste ranije noćili, već si Momo stao na mesto koje se ne posećuje, a hoćeš da ribariš !?“

-„Suljo, u pitanju je stari ribar koji svakodnevno hrani „mesto“, a ne želi da ga otkrije. Ja sam prošli put stao na to mesto ne znajući da je hranjeno. E sada nisam hteo da ponovim tu svoju grešku. Ja ću da zabacim, ne jednu no dve mreže i u tih 100 metara, uvek ću imati dovoljno riba koje su mi potrebne, a taj starina peca i ne želim da mu kvarim zadovoljstvo !“ Kažem ja, a Suljo je komentarisao :

-„Momo, plemenito ! Ti i Ljilja ne živite od ribolova, zato možete tako galantno da se ponašate. Ja imam malu platu, a svakog dana tri puta moram da obezbedim po tri obroka i to je sasvim druga priča. Ja moram da „grabim“ i za tolerancije nema tu meste !“ I ja sam tada odlučio da podavim sve četiri mreže koje sam imao na Ševi. Ali i kada je pala noć, ja sam otišao sa Mališom da podavim mreže, mada mi se Suljo nudio. U kanalu večeras nije bilo mog’ poznanika od prošli put, a ja sam sve jedno podavio sve četiri mreže ( na rizik ), jer nisam i da sam hteo mogao da kontrolišem sva četiri mesta gde su mreže podavljene. Na granama leve obale Dunavca, vezivao sam crveni konac, da bih sutra mogao da pronađem mreže.

Vratio sam se do Ševe, a na obali gorela je vatra i Mališa se obradovao i otrčao do vatre i legao pored, gde su ležali i Grof i Garava. Zakačio sam čun za levu stranu Ševe i pridružio se na stolici pored vatre, gde mi je Ljilja dodala konzervu hladnoga piva i ponudila me da zamezim taze čvarke koje je Sulja kupio u Smederevu. Jedno s’drugim je išlo i prihvatio sam rado.

-„Zašto ti Suljo ne popiješ jedno pivo ... ?“ Pitala je Ljilja Sulju ! A Suljo je rekao :

-„Kaznio sam sebe, zato što nemam karakter za piće ! Ja bih večeras pored jednog piva, popio sve što imate u rezervi ! Pa prema tome nema i tačka !“

Sedeli smo do dugo u noć, pričali razne anegdote i lepo nam je bilo.


===================nastavak sledi==================


Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 29 Nov 2017 12:46:59    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 25 )



Čuo sam Detlića kako štekće po obližnjem stablu neke vrbe i probudio sam se. Ljilja je spavala, a Mališa je podigao glavu, pogledao me i ponovo spustio glavu na jastuk i nastavio da spava. Ustao sam, uskočio u farmerke i izašavši iz Ševe, pogledao sam u nebo i pogledom pomilovao okolinu jutra. Suljo me je pozvao :
-„Dobro jutro Momo. Donosim ti kafu na krmeni deo tvoje Ševe. Jutros sam ustao i gledam kako je lepa ta platforma koju si napravio od platforme zglobnog autobusa. Ja takve stvari obožavam.“ Crna i Grof su pomolili glave iz kabine i vratili se da spavaju. Sulju sam sačekao sa teglom slatka od grožđa i sa čašom vode. Ja sam još kao dete obožavao slatko od belog grožđa i zato na Ševi retko kada da nema slatka od grožđa.
-„A i ti voliš slatko od grožđa, kao i ja. Za mene je to slatko prvo, pa sva ostala ... !“ Kaže mi Suljo i daje mi šolju kafe. Dobru je kafu bio napravio i popričali smo malo, a zatim smo obojica krenuli da povadimo mreže. Suljo je izdao komandu Grofu i Garavoj da čuvaju čamac, a Mališa onako dremljiv je izašao, video šta se dešava i legao na prednju platformu.
-„Ja Mališi ne treba ništa da kažem. On sve razume i ponaša se shodno situaciji !“ Kažem ja Sulji i startovao sam motor čuna i krenuli smo nizvodno. Prva mreža je stajala vezana za drvo u obali i prominuo sam je, a Suljo me pita, zašto sam je prominuo ?
-„Prvo da vidim da li su sve četiri mreže na mesto, a onda ću ih vaditi jednu po jednu. Ovako sve vreme brinem da li će me mreže sačekati, ili su na pijaci u Smederevu !?“ Suljo se nasmejao i rekao da je ovde sve moguće !
Sunce je pružilo svoje prve zrake i slavuji su dali svoj glas. Ustanovio sam da su sve četiri mreže na mestu i prišao sam prvoj po redu.
-„Neka ... ja ću da ih vadim, a ti samo upravljaj motorom !“ Rekao mi je Suljo, a ja sam ga podsetio da obavezno odvezuje i crvene kanape i stavlja ih u čun. Suljo je odlično znao kako se vade mreže, a ja sam samo pratio ulov. I proces vađenja mreže bio bi normalno dosadan da se nije desilo nešto što sam zapamtio za ceo život. Naime sa mrežom je Suljo izvadio i Šarana od oko 5-6 kilograma. Šaran je tako jako lupao repom da je i mene isprskao prljavom vodom. A Suljo je iz pojasa izvadio nož, uhvatio ga za sečivo i šarana dva tri puta lupio ručicom noža po glavi. Šaran se smirio i Suljo je nastavio da vadi mrežu. Shvatio sam da je to nužno i korisno, a ne mene svog ribe isprskaju sa prljavom vodom iz mreža. Svaki put posle vađenja mreža sam morao da se kupam.

Kada smo izvadili sve četiri mreže, a Suljo kaže dok sam ja vozio čun prema Ševi :
-„Bogami Momo, dobar ulov ... ! Šta ćeš sa ovolikim ribama ?“ A ja sam mu odgovorio :
-„Napravićemo dobru riblju čorbu i ispržićemo koliko nam riba treba. A za ostalo se ja ne brinem. Ti si zadužen za ostalu količinu. E sad’ da li ćeš je nositi za Novi Sad ili na pijacu u Smederevu, ti odluči !“ Suljo me je gledao iznenađeno, pa pita :
-„Ti meni poklanjaš svu ovu ribu ... !?“A ja mu rekoh :
-„Ja sam sinoć hteo da podavim jednu mrežu, međutim ti reče da kada imaš ulovljene ribe, ti ih nosiš na pijacu i sebi obezbeđuješ finansije za hleba i hranu za kerove. I ja sam onda podavio sve četiri mreže po pedeset metara duge, koje sam imao na Ševi, da ti popravim malo finansijsko stanje ... !“ Suljo je savio obe šake na lice, a zatim mi prišao i poljubio me i onda raširio obe ruke :
-„Hvala ti Momo i u moje ime i u ime mojih drugara Grofa i Garave. Mnoge gluposti prođu pored mene i brzo ih zaboravljam. Ali ove ovakve ljudske postupke pamtim do smrti i tvoj sam dužnik Momo ... !“
Uskoro smo bili kod čamaca i na obali su nas sreli i Mališa i Grof i Garava. Ljilja je ustala kada je čula moju galamu kako sam se ja pozdravljao sa našim ljubimcima. Ljilja je pristavila džezvu kafe, a ja i Suljo smo požurili da izvadimo svu ribu iz mreža i usput smo svo troje razgovarali.
-„Bogami momci ... imali ste dobar ulov !“ Primetila je Ljilja dok nam je dodavala šolje sa kafom. A Suljo nije mogao a da se ne pohvali :
-„Ljišo, znaš da mi je Moma poklonio sav ulov ! Kad mi je rekao, ja nisam mogao da verujem !“
-„Znala sam ja još sinoć kada je podavio mreže, da ćeš ulov ti dobiti na poklon. Moma za našu ishranu podavi uvek samo jednu mrežu i iz ulova izdvoji šta ćemo da spremamo, a ostatak riba povadi pažljivo iz mreže i pusti ih u vodu. A meni je sada drago što je za poklon i bio dobar ulov !“

Kada smo završili vađenje riba iz mreža, ja sam oprao mreže, a Suljo je u vrbaku sakupio dosta suvaraka, koje je poređao u čun i pošli smo u Jezavu kod Tvrđave. Riba je bilo skoro vršna kašeta za hleba, pa sam ja pomogao Sulji i odneli smo kašetu sa ribom do pijace. Onda sam se ja vratio i u povratku svratio do jedne od prodavnica i kupio neke provijante. Došavši do čamaca, psima sam otvorio po jedan mesni narezak, a Ljiljani dao kesu sa provijantima i sladoledom koji se još nije uspeo rastopiti. Onda sam tu na obali založo vatru i stavio kotlić da visi na tronošcu. Ljilja je sve spremila za čorbu, a ja sam očistio ribe, oprao ih i stavio u parčićima da se kuvaju u kotliću.
-„Momo, kuvaj ti čorbu, a kada se bude vratio Sulja, ribu ćeš da ispržiš na tiganj na šporetu. Jednostavnije je, a svakako je ukusno !“


===================nastavak sledi==================



Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sub, 09 Dec 2017 20:04:04    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 26 )


Lep sunčani dan, a ja sam na keju između Smederevske Tvrđave i reke Jezave. Sedim pod suncobranom i bio sam samo par metara od vatre i tronošca na kome je visio kotlić u kome se kuvala riblja čorba sa mojim izborom riba, a Ljiljinim izborom povrća. Kerovi su ležali pod suncobranom pored mene na podšišanoj travi sa isplaženim jezicima. I rodila mi se ideja da ih rashladim jednim jedinim načinom jer drugačije ne bi mi uspelo :
-„Ljišo, donesi mi Mališinu tenisku lopticu ... !“ Ljiša mi je donela i kaže :
-„Aha, dobro si se setio da ih rashladiš !?“ I ja sam ustao i počeo da štopujem lopticu po betonskom keju. Sva tri kera su skočila i očekivala da ću je baš svakom od njih da je bacim. Međutim ja sam zamahnuo ka’ vodi i svo troje su poskakali u vodu. A onda sam ja bacio lopticu ka’ sredini reke Jezave i svo troje su zaplivali ka mestu gde je loptica pala. Naravno da mi je Mališa doneo lopticu, jer Grof i Garava su ga respektovali i ja sam im ovog puta bacio lopticu daleko po keju. A Ljilja se pobunila :
-„Što si ih rashlađivao, kada ih sada zamaraš ?“ A ja sam joj rekao da je ovo bila samo trenažna trka da se istresu od viška vode iz svojih krzna !“ I Ljilja se nasmejala kako sam smislio igru sa psima i kaže :
-„Meni se pije turska kafa. Ako hoćeš mogu i za tebe da skuvam u istoj džezvi !?“ Potvrdno sam joj odgovorio i dodao par suvaraka na vatru. A kucovi su ponovo legli u hladovini pored mene, s’ tim što je loptica bila između Mališinih nogu. Tu pored nas kejom su prošla dva para nekih stranaca. Govorili su engleski i zamolili su me da me fotografišu sa psima pored kotlića. Naravno da sam im dozvolio, pa su fotografisali i Ševu i Suljin čamac.

Čorba je bila gotova i sklonio sam kotlić i tronožac dalje od vatre. S’ obzirom da sam drva imao još dovoljno, uzeo sam sa krova Ševe pored jarbola stalak za tiganj, a veliki tučani tiganj sam doneo iz ostave u plakaru ispod ležaja. Ljilja mi je donela zejtin, a ja sam uzeo pripremljene ribe iz frižidera i ufajtao sam ih sa smešanom masom kukuruznog i pšeničnog brašna i „vegete“. U to vreme se pojavio Suljo noseći dve velike kese provijanata. Hvaleći se kako je dobro prodao ribu, jednu kesu je dao Ljilji, a jednu je ostavio u svoj čamac. Meni je dao pola litarsku flašu „Rubinovog vinjaka“ i kaže :
-„Prvo su kupovali ribe po malo za ručak, a onda je naišao neki kafanjeros i odkupio sve. Dao mi je odmah sve pare i otišao po torbe za ribu i nije ga bilo skoro sat vremena. A onda je došao, izvinio mi se i odneo ribu, a meni je ostavio ovu flašu „Vinjak“-a od pola litre, kao hvala što sam ga čekao !“ Ribu koju sam pripremio za prženje, hteo sam radi Sulje da je spremim na zejtin. Inače rekao sam Sulji da ja u velikom tiganju na vatri, obično pržim ribu na svinjskoj masti. Ukusnije je, a Suljo je reagovao :
-„Slušaj Momo, odkud ti ta ideja da ja ne jedem spremljena jela na svinjskoj masti ! Ja ceo svoj život jedem svinjetinu i spremi ti ribu kako se tebi sviđa ... !“

Riba je bila brzo gotova i Ljilja nam je postavila tanjire na stočić ispod suncobrana. Suljo je pohvalio riblju čorbu, a i za ribu je rekao da ja spremam bolje od njega.
-„Ne znam zašto, ali ova riba je ukusnija od one koju ja spremam. I soma i smuđa ja pržim, ali ovi su ukusniji.“
-„Ja u nadev stavljam : kukuruzno i pšenično brašno i jedna trećina celog nadeva je vegeta.“ A Suljo je klimnuo glavom :
-„Sve je jasno ! Ja u nadev stavljam samo pšenično brašno i so ! Koliko je bolji ukus sa još i kukuruznim brašnom i vegetom !?“


===================nastavak sledi==================


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 15 Dec 2017 12:54:45    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 27 )



Posle ručka uz kafu, na moju inicijativu dogovorili smo se da ja i Ljilja i Mališa, sa Ševom krenemo na Male Vode u Turski Dunavac. Suljo kaže da je bio tamo pre neki dan i da sada namerava da se ulogori u Kostolcu. Pa kaže :

-„Kostolac i Kostolački rukavac najviše volim radi dobrog bureka u pekari pored pijace. A i ribu koju ulovim prodam jeftino penzionerima, pa je i meni i njima lepo. Mesar u kasapnici, kada sam ja tu u rukavcu, ništa ne baca pri obradi mesa i kostiju svinja koje zakolje. Po nekada mi da i po punu kesu takozvanog otpada, te ga ja spremim Garavoj i Grofu i oni su tada srećni. Ništa ... vidimo se na vodi svakako ! E sad’ lokacija nije važna. Nešto razmišljam, reći ću ja Kepeni da mi javi kada ste na vikend u Sremskim Karlovcima ! Meni je lepo sa vama troma i korisno brate ! Pa ko bi mi dao svu ulovljenu ribu iz četiri mreže po 50 metara ? Niko ... samo to mogu da dobijem od Mome i Ljilje !?“
I ustali smo da se spremimo za put. Suljo mi je dodao, a ja sam stočić i stolice vezao na krov Ševe. Kotlić sa ribljom čorbom, Suljo je presipao u svoj kotlić, a moj je oprao i dodao mi i njega da ga postavim na krovu. Pozdravili smo se, a Mališa nije hteo da silazi sa prednje palube Ševe. I kada smo pošli i Garava i Grof sa obale i Mališa sa Ševe su lajali drug na druga, ali prijateljski. Suljo sa njma je prošetao do kraja keja, a ja sam lagano vozio Ševu, sada rukavcem i marinom, a ranije delom reke Jezave. Kada smo ušli u Dunav, uključio sam sirenu, a Suljo nam je mahao sa obale, dok su mu Garava i Grof sedeli pored nogu.

-„Hoćemo li da svratimo u vikendici kod tvog kolege ?“ Pitala me je Ljilja, a ja sam joj odgovorio :
-„Ne, idemo pravo u Male Vode i hoću da uđem u Baba Daninu baru i da tamo malo leškarim i uživam u prirodnim lepotama razliva ... !“ I zato sam dodao 2/3-ski gas i zauzeo kurs pored leve obale Dunava. Sprud kod Grocke smo obišli sa strane leve obale Dunava, ali kod Ivanova, morali smo da stanemo u plićak Ljubavnog Ostrva. Tamo smo obišli prijatelja Uču i njegove kampere, popili svi zajedno kafu i ispričali im kako smo proveli ovaj protekli mesec na vodi. Svi su nas slušali i na kraju su se složili da sledeće godine i oni pođu sa nama. Ali to su samo priče, kao i prošlih nekoliko godina !
-„Što ne ostanete noćas sa nama da pravimo roštilj i pričamo !?“ Pitao nas je Uča ?
-„Moma hoće da noćas prespavamo u Turskom Dunavcu, odnosno on hoće da sada kada stignemo tamo, da odmah ode u Baba Daninu Baru i da tamo leskari sa čunom u prirodi, koja je tamo divna !“ Uča je digao ruke i rekao :
-„Dakle mene vreme gazi, a Moma plovi i više uživa od mene. Voleo bih i ja da uđem u tu Baba Daninu baru i da provedem tamo neko vreme. Pre neku godinu smo bili kod vas u Turskom Dunavcu i bilo nam je lepo. Još uvek se sećam one riblje čorbe i pržene ribe.“

Uz obećanje da ćemo se videti, rastali smo se i odplovili smo uzvodno Dunavom. Dok’ se Ritopek gužvao na suncu, Vinča se nije videla od bujnog zelenila, bresaka i kajsija i samo su je otkrivali crveni krovovi kuća i vikendica. Prošli smo preko moje rine, gde već godinama teram dubinsku mrežu i lovim lepe šarane. A onda preko Dunava i ušli smo u Turski Dunavac iliti Male vode. Mališa je prepoznao „naše mesto“ i postao je nervozan na prednjoj palubi. Smanjio sam gas i malim gasom sam ušao ispod stare topole i oslonio pramac Ševe na obalu ostrva Štefanac. Mališa je kao katapult izleteo na obalu i nestao među vrbama. A ja sam vezao Ševu za obalu, zatim sa krova Ševe skinuo metlu i pomeo obalu gde inače sedimo kada smo tu ! Zatim sam sa krova Ševe skinuo stočić i dve stolice i rasklopio ih na starome mestu. Ljilja mi je donela konzervu hladne koka-kole i sama sela na slobodnu stolicu.
-"Kako je ovde lepo i prijatno i kada sunce greje i kada kiša pada. Mesto je boli glava ! I obala je čista i veoma pristupačna i pogled na Dunavac i njegovu desnu obalu preko puta nas, gde krave pasu, a zatim prekrasna širina Dunava i tamo daleko sa crvenim krovovima naselje Vinča !“


===================nastavak sledi==================


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 25 Dec 2017 17:15:57    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 28 )


Mališa me je pratio dok sam sakupljao suvarke i doneo ih iz nekoliko puta na mesto gde ću založiti vatru. Uskoro je i dim sa vatre počeo da se diže iznad vrba koje su nad nama visele sa strane ostrva. Suvarci su odgovarali vatri, a Ljilja je dobila ideju da skuva supu kao među obrok. Doneo sam sa krova Ševe kotlić i tronožac i dodao par suvaraka na vatru, a Ljilja mi je rekla da je daljnji proces oko supe njen problem. Mališe nema iz vrbaka i malo sam se zabrinuo, ali pustio sam situaciju razvoju i ja sam se predao pripremi čuna za moj obilazak Baba Danine Bare. Ljilja je znala o mom planu i iznela mi je dve konzerve koka-kole. A ja sam u čun uneo rasklapajuću stolicu u ležaj i sa sobom poneo sitnice koje uvek nosim sa sobom kada idem čunom na vodi. Mališa se vratio iz vizite vrbaka na obali Dunavca i seo je pored vatre, bez namere da mi se pridruži.

Startovao sam motor i sa čunom krenuo u mali kanal koji je spajao Baru sa Dunavcem. Ušao sam sagnuvši se ispod grana mladih vrba i posle dve krivine, ukazao mi se veliki prostor razliva ili kako ga zovu Baba Danina Bara. S proleća sam bio ovde i do sada ima primetnuh izmena. Kao prvo, belih i žutih Lokvanja ima mnogo više no što ih je bilo s’proleća. Oštrice Riđe i Crne Oštrice ima takođe mnogo više ! Šaš i Bežlika su pri obali već stalni stanovnici. Biljke Sita Rastrešena u žbunovima, ima je na svim mestima obale gde se dele voda i vazduh. Tu je i Perunika rascvetana i lepa. Naravno prepoznao sam tu i koprivu i kupinu, bez kojih se na ovakvim terenima izgleda ne može. Žabe Gatalinke su se čule sa svojom prepoznatljivom pesmom sa sredine bare, a ja sam primetio još i Vodenu Bradicu u vodi, kao i Borak visoki. Tu su i tankolisna Povodnica i Zmijsko grožđe, a kako bi bez njega ? Naravno tu je i Barska Kuga, sa lepim belim cvetovima, kojoj se baš ne radujem. Ne radujem se zato što se veoma brzo razmnožava i za par godina će površinski zatvoriti Baba Daninu Baru. Stara stabla vire iz vode, na kojima se Kormorani i Čaplje odmaraju posle uspešnog lova. A na visokim topolama na ogolelim granama stoje Gavrani i dežuraju nad barom, jer može se desiti da ispliva neka bolesna riba ili padne neka ptica i eto im zalogaja.

Sve vreme se čulo nekoliko Slavuja, koji su se nadpevavali sa ciljem da osvoje ženku, koje baš i ne mare za njihove pesme, te zato Slavuji uporno pevaju po ceo dan. Planirao sam još da ostanem u bari, ali sirena sa Ševe mi je bila znak da se odmah vratim na obalu Dunavca. I startovao sam motor i laganim gasom sam isplovio iz bare sa mnogo života u Dunavac kroz koji životi prolaze. A na obali pored Ševe stajao je drveni kabinaš Zemunskog tipa. A na obali sa Ljiljom sedeli su naši prijatelji sa Lida, inače Zemunci Novica i njegova supruga Milica ! Pristao sam uz Ševu i zakačio čun za bitvu, a Mališa je utrčao u čun i skočio uz mene, radujući se što sam se vratio. Sa krova sam uzeo još jednu stolicu i pridružio sam se Ljilji i gostima.
-„Dobar dan Noco i Mico. Otkud vi u „Donjem Dunavu”?“ I pozdravili smo se, a Milica mi je rekla razlog :
-„Ti si nam ne jednom pričao priče o Donjem Dunavu i to svaki put kada plovite Đerdapom. I eto, mi smo rešili da ovog leta plovimo do Donjeg Milanovca. Možda ćemo sledeće godine da se upustimo i do Kladova, ali ovog puta dovoljno je do Milanovca, odnosno Porečke reke.“ A ja sam primetio :
-„Bravo za vas dvoje. I to je dovoljno da upoznate i doživite Đerdap. Svaka čast, a zašto ste tako kasno krenuli danas ?“ Onda je Novica rekao :
-„Od jutros sam četiri puta išao u prodavnicu. Moja se žena posle svakog mog povratka iz prodavnice, seti nečega da joj je nužno da i to ponesemo itd !“ A Milica je bila uzdržljiva :
-„Neka ja budem kriva za kasni polazak ! A to što smo se vraćali po gorivo, to nema veze ... !?“ I ja i Ljilja smo shvatili opštu neorganizaciju i promenili smo temu. Ljilja ih je ohrabrila :
-„Važno je da ste vas dvoje krenuli i sve događaje koji su predhodili, zaboravite i brinite šta će sutra biti i gde ćete biti !“ A Mica je morala da zadnja bude :
-„I kako smo vas videli, Novica me je podsetio na ribu koju smo jeli kod vas, kada je Moma spremao na tiganju ! I zato smo svratili !“
-„Dobro, cenim iskrenost ! Ja nisam planirao da večeras lovim ribu, ali ako ste vas dvoje zato svratili, onda ćemo još malo sačekati da padne prvi mrak i ja ću tada da provezem jednu rinu sa mrežom od 50 metara, pa ćemo posle da pržimo ribe za večeru !“ A Milica je rekla :
-„Momo, nije mi jasno kako si tako siguran da ćeš da uloviš ribe za večeru !?“
-„Ja sam siguran, zato što imam razloga za to. A ti Mico ako ne veruješ, sačekaj malo i videćeš !“ I nastavili smo razgovor pored vatre koja nam nije bila nužna, ali estetike radi bila je važna.

Kroz nepunih sat vremena, sunce je zašlo na svom putu i lagano se spuštala noć. Ja sam spremao mrežu u čunu, a Novica je bio tu pored mene sa stalnim pitanjima razne tematike. I na kraju nije mogao a bez pitanja :
-„Momo, mogu li sa tobom da budem u čunu dok ti teraš mrežu !?“ Naravno da sam mu potvrdno odgovorio, jer ja znam da on nezna koliko će smetati meni dok davim, a zatim i vadim mrežu iz vode !
-„Jedino sve što ti kažem, moraš da izvršavaš, bez pitanja. Pitanja ćemo da obradimo kada budemo na obali ! A sada sedi za motorom i slušaj i izvršavaj šta ti kažem !“ Novica je seo i u levu ruku uzeo ručicu motora, spreman da izvršava naređenja ! Ja sam uzeo u ruke kantu koja je bila vezana za gornjaku kraja mreže i uzeo sam postavac vezan za donjaku istog kraja. Pokazao sam Novici da čun ide bliže obali, a onda sam mu pokazao smer preko, kuda treba da se kreće, a ja sam počeo da izbacujem mrežu. Kada sam bio blizu završetka sa mrežom, pokazao sam mu da skrene nizvodno i poslednjih 4-5 metara, podavio sam mrežu nizvodno. Rekao sam mu da sedi gde je i da ne šeta po čunu, a ja sam uzeo zavozno veslo u desnu šaku i lagano sam natezao mrežu. U levu šaku sam drzao jedek i već sam osećalo kako su neke ribe uletele u mrežu.
-„E’ sad možemo da razgovaramo ... !“ Rekao sam Novici, a on kaže :
-„Znaš Momo, ti si nama tamo na Lidu i na Konjskom Ostrvu, svake godine prepričavao kako vam je bilo na Đerdapu te godine, ali ja sve mislim ono što vam se ružno desilo, a i mene sada to čeka, nisi hteo da pričaš pred svima, pa te ja sada molim da mi ispričaš i kako si se iz toga izvukao ?“ A ja sam se zamislio i ne mogu se setiti šta sam eskivirao da prijateljima ne kažem ?
-„Ti Noco se sećaš, da sam ja i na pitanja vaša odgovarao, tako da nema ništa šta sam sakrio od vas. Prepričavao sam vam i dobro i loše i stvarno se ne mogu setiti bar nečega o čemu nisam pričao !?“ I tako o ničemu interesantnomu nismo pričali, a već smo došli do kraja rine do Dunava. Ja sam mehanički brzo izvadio mrežu i Novici sam rekao da startuje motor i tera ga do Ševe.

===================nastavak sledi==================


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 03 Jan 2018 13:45:28    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#


Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 29 )


Pristali smo uz levi bok Ševe i ja sam zakačio prednji vez čuna za bitvu Ševe i doneo sam praznu plastičnu vanglu u kojoj ćemo da stavljamo ribe iz mreže. A Mališa je sedeo na nogostupu Ševe i posmatrao šta mi to radimo ! Ja sam se popeo na krov Ševe i startovao malu „Honda“ agregat i oko Ševe i u Ševu je „svanulo“ ! Lampu od 100w sam obesio na TV anteni iznad čuna i onda sam se spustio u čun i počeo sam da vadim ribe iz mreže. Novicu sam morao da opomenem :
-„Skoro svaka riba je zamršena u mreži. Novice, moraš svaku ribu razmrsiti iz mreže i onda je lagano skinuti iz iste. I nemoj ni slučajno da kidaš kanape mreže, da bi tako lakše oslobodio ribu.“ Dao sam kratku instrukciju Novici i sam sam se sagao i poče da vadim ribe iz mreže. Kada je bilo dovoljno riba za prženje, pa i da ponesu pržene ribe, ja sam počeo da skinute ribe iz mreže bacam ih u vodu Dunavca. Novica je to video i pobunio se :
-„Nemoj bre Momo da bacaš ulovljenu ribu nazad u vodu. Ja i Milica volimo ribu i ponećemo je sa sobom !“ A ja sam ga pitao da li ima frižider na čamcu, na šta mi je odgovorio da taj luksuz njemu nije potreban.
-„Pa kako misliš da sačuvaš ribu da ti se ne pokvari na ovoj vrućini !?“
-„Zaviću je u koprivu, a kopriva će je sačuvati do spremanja !“ Nisam hteo da se ubeđujem sa već oformljenim njegovim stavovima o životu i požurio sam sa vađenjem riba i sve sam ih stavljao u plastičnu vanglu. Na kraju je vangla bila skoro puna, a Novica se zadovoljn smeškao. Ja sam oprao mrežu i spremio je za sledeće davljenje, koje ne znam kada će i gde će biti ?

Kod vatre sam na pristojnom rastojanju u zemlju zaboo čaklju i na njoj zakačio kabli sa fasonglom i sijalicom od 100w i zatim sam kabli priključio na instalaciju agregata. Seo sam pored vatre, a Ljilja i Mica su me zamolile da ja očistim ribe i da ih sa nadevom usolim, a one će da je zatim prže na gusanom tiganju na vatri. A ja sam se izjasnio :
-„Ja ću da očistim samo onu količinu riba koje ćemo da pržimo večeras. I ja ću da ispržim ribu za večeru. A ostale ribe, u to neću da se mešam, jer to je Novičin plan i šta će i kako će on sa njima, u to ne želim da učestvujem. Milice, tvoj Novica mi je objasnio šta će sa ribama na 30 stepeni bez frižidera. Da li ti imaš predstavu, šta ćete sa ovom količinom riba na ovim dnevnim temperaturama !?“ Milica je pogledala u Novicu, a onda rekla :
-„Novica će ih konzervirati sa koprivama, a koristićemo ih sledećih nekoliko dana ! Pržićemo ih kao ti večeras, ali sa zejtinom. A pošto ja ne znam da kuvam riblju čorbu, Novica je rekao da će on nešto inprovizovati !“ Ljilja me je tek tada pogledala sa pogledom punim čuđenja i otišla u Ševu. A ja sam pitao Novicu :
-„Da li ti znaš kako se sprema riblja čorba ... !?“ A Novica mi je odgovorio mirnim glasom :
-„Pa to je prosto. Ja je nisam spremao nikada, ali sam gledao kako se to radi i neće biti problema da je i ja spremim ... !“ Milica se smejala zadovoljna što joj je muž tako sposoban, a ja sam ćutao i otišao sam na čun da očistim i spremim ribu za prženje.

Očistio sam sve Smuđeve i Smuđeve Kamenjare, koji su se našli u mreži i osam lepih Babuški. I ostalu ribu u plastičnoj vangli sam dao Novici i rekao mu da sa njom može da radi šta hoće :
-„Vidim da si u svoje znanje siguran, a i supruga te podržava. Ja imam sasvim drugačiji odnos prema čuvanju ribe, ali isto tako i kada je spremam. A sad’ uzmi svu tu preostalu ribu i radi sa njom šta god ti je volja.“ I Novica je sa osmehom na licu uzeo vanglu sa ribom i odneo je u svog kabinaša. Ja sam oprao očišćenu ribu sa pijaćom vodom i u Ševi na stolu je pripremio sa nadevom za u tiganj. U velikoj staklenoj činiji, svu ribu za prženje, doneo sam je pored ložišta. Zatim sam nad vatrom stavio tronožni distancer, a na njemu sam stavio veliki gusani tiganj sa dve velike i vršne kašike svinjske masti u njemu. Ljilja i Milica su posmatrale sa komentarima, kako ja spremam ribu na tiganju. Novica se verovatno bavi u svom čamcu sa konzervacijom ribe i nisam siguran da će uspeti na ovoj dnevnoj temperaturi od 35 stepeni.

Mast se brzo rastopila na jakoj vatri, a isto tako se i zagrejala i kako sam stavljao komade ribe sa nadevom u parčićima, tako je svako parče cvrčalo na masti u tiganju. Pržio sam je dok malčice nije i zagorela po krajevima i brzo je se ispržila sva riba. Kada sam zadnji komad ribe izvadio iz tiganja, Novica je došao i sav zadovoljan kaže :
-„Milice, nisi ni svesna koliko ribe imamo ! Nama ne treba druga hrana prvih nedelju dana.“ Ja nisam mogao da slušam „dečije rezone“ i odneo sam tiganj u vrbak da ga tamo prospem, nadajući se da će mravi naći mast pre kiše. Ljilja je donela hleba i počeli smo da jedemo. A Milica je rekla Novici da je ta pržena riba pržena na masti, na šta je Novica reagovao :
-„Ja tu ribu neću da jedem. Ko je još čuo da se riba prži na masti ? Izvini Momo, ali ja to neću da jedem !“ A ja sam zamolio Ljilju da mi donese iz frižidera belo vino „Stari grad“ i flašu kisele vode i samo jednu čašu od 300 dl.
-„Novice, predpostavljam da i vino nećeš, pošto vino ide sa ribom ... !“ On je ćutao, a ja sam nazdravio svima i otpio gutljaj ! A Milica je stidljivo rekla, da je riba pržena na masti mnogo ukusna :
-„Ja nikada nisam jela prženu ribu na masti, ali ova je mnogo ukusna ! Grešiš Novice što nisi jeo ovu ribu ... !“ A Novica je samo ćutao i otišao je u svoj čamac i verovatno nešto jeo pre spavanja.

Ujutru nas je probudio Pančevac sa svojim kabinašem, koji je došao na pecanje. Izašao sam iz Ševe i pozdravio se sa njim' a Novica je odmah krenuo nizvodno, dok' nam je Milica dugo mahala ... !


Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Pon, 29 Jan 2018 09:02:05, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sub, 20 Jan 2018 22:57:43    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Boljevačka krivina - 1

Visoka voda na Dunavu, nije obećavala bogzna kakav ribolov, pa je i naše stalno društvo : Njoki, Franc i Milorad ne dolaze već nekoliko dana i ja sam rešio dok se vodostaj ne „smiri“, da isplovimo iz Dunavca i sa Konjskog Ostrva i da provedemo neko vreme na Savi. O tome sam razgovarao i sa mojom Ljiljom i ona se složila i došla je juče s’posla kod nas u kampu. Tako da smo jutros bez žurbe doručkovali na krovnoj terasi Ševe, a zatim gustirali kafu. U neko vreme sam odvezao vezove Ševe sa obale i polako smo zaplovili uz Savu. Ja sam bio za kormilom, Ljilja u udobnoj rasklapajućoj stolici-ležaljci na krovnoj terasi Ševe, a Mališa je leškario na višeslojno sklopljeni frotir na prednjoj palubi i posmatrao dešavanja na vodi i obalama. Prijatnom laganom plovidbom, prošli smo ispod mostova i ušli u rukavac između Ade Ciganlije i Ade Međice čije su obale bile okićene splav-kućicama, različitih boja i graditeljskih ideja. Lep sunčani dan i na terasama splavova puno ljudi. Neki se zanimaju pecanjem, neki se sunčaju, a neki sede u hladovini suncobrana i nešto čitaju ili se zanimaju kartama, šahom, ili su uz kaficu razgovarali. Kada smo se mimoišli sa Adom Međicom, pored desne obale Save nalazila se nevelika kafana-splav, vlasništvo mog bivšeg kolege Radeta, koji je batalio državni posao i predao se poslu koji voli. Pristao sam lagano uz splav, a Ljilja je zakačila prednji i zadnji bočni vez za bitve splava, a ja sam privukao čun uz desni bok Ševe i zakačio vezove za Ševine bitve. Mališa je znao da mora ostati na Ševi i bez pogovora je ostao da leži na frotiru na prednjoj palubi.

Na splavu je bila manja grupa mlađih ljudi, a mene i Ljilju je dočekala Nadica, supruga Radeta inače vlasnika ovog splava. Pozdravili smo se i seli za jednim stolom, a Nadica nas je pitala šta ćemo da popijemo ? Ja sam je pitao gde joj je muž, a ona samo što reče da sređuje prilaz sa obale, kad Rade se pojavi sa mosta za obalu.
-„Zdravo ljudi ... ! Video sam Ševu još sa vode i tako ste me obradovali kada ste stali uz splav. Nisam vas nekoliko meseci video ! Gde ste plovili !?“ Pozdravili smo se, radi što smo se videli, a Nadica je donela svima po sok od jagoda i po kafu, rekavši ... :
-„Vi ste naši i za vas imam dobro osvežavajući sok od jagoda. Sama sam ga pravila ! Izvol’te ...“ A Rade je dodao :
-„Ja znam da Moma dok smo radili nije pio, ali prolazi vreme i mi se menjamo ! Možda sada i Moma hoće jednu čašicu sa Ljiljom u društvu ... ? Imamo dobru domaću rakiju ... može !?“ I Ljilja se nasmejala :
-„Hvala Rade ... Moma ako hoće ... a ja sigurno ne mogu. Nas dvoje popijemo kada su veliki praznici ili doček Nove godine, pa nazdravimo. Meni je sok i kafa sasvim dovoljno ... hvala !“ Nadica je sela sa nama, a Rade se interesovao kako živimo !? Ja sam im objasnio da nam je lepo i da smo zadovoljni ovakvim načinom života :
-„Ja sam svake godine najmanje sedam meseci zauzet ribolovom i živim na Ševi, a Ljilja radi u Zepteru. Svakog jula meseca, prvih petnaest dana smo u plovidbi na Regati Ilustrovane Politike do u Mađarskoj, a druge dve nedelje provodimo ploveći do Kladova niz Dunav. Ostalo vreme ja ribarim na Dunavcu kod Konjskog Ostrva, a subotom i nedeljom zajedno sa Ljiljom plovimo tamo gde nam je volja. Obično plovimo do Sremskih Karlovaca, Krčedinskih Ada, do u Tisu i Belegiških Ada, a najviše se zadržavamo na Malim Vodama, odnosno u Turskom Dunavcu.“
-„I na sva pomenuta mesta, ti Momo ribariš mrežama ? A kako prodaješ ulovljene ribe ... ?“ Pitao me je Rade ?
-„Ja sam pre nego što sam počeo da ribarim, organizovao neke naše kolege u penziji, da kada im javim telefonom, da dođu na određena mesta i tada oni preuzimaju ulovljenu ribu i daju mi novac od poslednje prodaje riba. Naravno, da ja ne samo što cenim njihov rad, već i namerno im pomažem finansijski. Oni meni plaćaju 50 procenata od prodate ribe, tako da smo međusobno obostrano zadovoljni.“ Rade me je sa pažnjom slušao i ispričao mi je svoje stanje :
-„Ja da ne ulovim ribu i zatim je prodam spremljenu, ne bih mogao da održavam ovu kafanu !“ A Nadica je dodala :
-„Kada mu posao dosadi, Rade zabaci štapove i tada ne odgovara na nijedno pitanje. Posle pecanja, rano legne i tek sutra ujutru je spreman da nastavi tekuće poslove !“ I lepo smo se izrazgovarali i video sam da par čamaca su hteli da pristanu, ali im je Ševa smetala i rešio sam da nastavimo plovidbu ! A Rade se interesovao :
-„Gde noćas planirate da zanoćite ... !?“ I Ljilja im je odgovorila :
-„Idemo do Boljevačke krivine, ako nas Makišanci ne zadrže u marini !“ A ja sam objasnio :
-„Ako zasednemo sa Makišancima, onda ćemo spavati na 14-om kilometru, kod stare šljunkare i naravno tamo davim mreže ... !“ I startovao sam motor Ševe, a Rade je pomogao Ljilji da odvežu Ševu sa splava. Odplovili smo uz pozdrave i mahanje Radeta i Nadice sa splava....

---------------------------------------nastavak sledi------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji put izmenio seva-2 dana Sub, 24 Feb 2018 13:50:16, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 29 Jan 2018 09:18:20    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Boljevačka krivina 2


Nastavili sam uzvodno i svratili smo u marinu „Železničar“ u Makišu, kod samog izlaza iz marine smo se zaustavili. Mališa je iskočio na obalu i za tren je bio ispod vagona sa svojom majkom Crnom i ostalim psećim društvom. A mene i Ljilju je sa svoje splav-kućice pozdravio i pozvao nas da navratimo kod njega, Pukovnik u penziji Milan Vukadinović, jedan od ljudi s’kim sam se družio dok sam 11 godina boravio sa čamcem u ovoj marini. Milan je odmah stavio džezvu da nam skuva kafu i uz čašu koka-kole, ispričao nam je novosti kojih je ovde bilo na pretek. U razgovoru su nas omeli Brana i Jare, koji su iz vagona videli da smo došli sa Ševom i oni su došli da se vidimo i pozdravimo.
-„Svi smo vas iz vagona videli da ste došli sa Ševom. I očekivali smo da ćeš ti Momo prvo doći u vagon. A ti svratio kod Pukovnika i nikako da dođeš u vagon. Pa smo morali da mi dođemo i da se vidimo sa vama. Od kad’ ste se preselili na Dunav, prođe i po godinu dana, a da se ne vidimo.“ Kaže nam Jare i izljubismo se kao braća. Onda se i Brana sa mnom i sa Ljiljom izljubio !“

-„Ljilja radi, ali svaku subotu i nedelju kada nismo na Konjskom Ostrvu, ona je na Ševi sa mnom i sa Mališom. A kada smo na Konjskom Ostrvu, skoro svaki dan dolazi kod nas posle posla.“ Odgovorio sam im i onda smo nastavili da razgovaramo o novostima sa vode. Malo zatim je došao i Branko Lađević sa Mirkom Džibrom, a ja sam onda ustao i iz Ševe doneo flašu „Vidanovače“ ( šljivove prepečenice od 26 gradi ) i četiri flaše vina u kartonskoj ambalaži „Banatskog rizlinga“ !
-„Milane, tebe bih zamolila da izneseš čaše, da i njih ne donosim iz Ševe.“ Zamolila je Ljilja Milana, a Milan je odmah doneo čaše iz svoje kamp kućice. Zajedno smo poslužili naše drugare i svi smo jedan drugome nazdravili, a Džibra me pita :
-„Jeli Momo. Jel’ ti došao u Savu zbog radi visoke vode ?“ A ja sam mu odgovorio :
-„Ovih dana sam na Konjskom Ostrvu gledao kako Ševa hoće da izađe iz Dunavca. I zadnja dva dana sam počeo da pratim vodostaj, jer je već bilo gusto, da će voda poplaviti celo ostrvo. Pravo da vam kažem, lepo sam se provodio ... sa čunom sam plovio po celom Ratnom Ostrvu i hranio sam : lasice, tvorove i druge životinjice i mrave, ostavljajući im krupno projno brašno i hleba na stablima na kojima su se popeli. Noćas sam video da je „čep“ u prolazu krej Ratnog Ostrva i znao sam da će od jutros da opada voda. A vi svi znate, da kada voda opada, ona odnosi sa poplavljenih obala i područja, sve što je lagano i šta voda podigne, ona to i odnese u svoju maticu. Ja da davim mreže u takvoj prljavoj vodi ... neću i zato sam uplovio u Savu. A gde ćemo da se zaustavimo, to i ja sam ne znam !“ A Džibra me je prekorio :
-„Močile, ti da promineš 14-ti kilometar, ama to ne biva ... !?“ I nasmejali smo se svi. A Brana je dodao :
-„Ja i Ceca sutra dolazimo na 14-ti km. sa našim čamcem. Materijala za riblju čorbu će biti, a ja imam ekstra recept ... ! Kada smo bili sa Regatom u Segedinu, uzeo sam recept za riblju čorbu od jednog Novosađanina. Još je nisam pravio, ali već sutra je sasvim moguće !“

Sedeli smo dugo, a ja sam išao i do prodavnice u Makišu, gde sam kupio nužne provijante, ali i u kasapnici gde sam godinama kupovao konjske kobasice, tako i sada sam kupio nekoliko parčeta, koje su ukusne i uvek su bile izuzetnog kvaliteta. A na obali marine „Železničar“u Makišu, dan mi je prošao veoma lepo u društvu dokazanih prijatelja i spominjali smo mnoge interesantne događaje, koji su se ovde ili na Regati ili na Đerdapu, među nama dešavali. Milan pukovnik, slušajući naše razgovore i priče, nije mogao a da ne kaže :
-„Nažalost, ja nisam bio sa vama, ali ovako kako pričate, vama je svagda bilo veoma interesantno. Ove godine ne mogu, ali za sledeću ću se pobrinuti da plovim sa vama Regatu, ali rado bih i Đerdap da oplovim ... !“ A i ja nisam mogao a da mu ne kažem :
-„Milanče, ti znaš da ja tebe cenim kao visokog oficira JNA i poštujem te kao čoveka, ali ovog puta moram ti reći da sada to što si rekao da ćeš s’nama ići iduće godine, nisi mnogo razmišljao i tek si rekao ! Ako stvarno želiš da ploviš sa nama, bilo bi dobro da sada posle ovih „velikih voda“ krenemo svi zajedno na Regatu „Ilustrovane Politike“, jer iduće godine, ja sam uveren da „Gornji Dunav“ nećemo ploviti !? Neće nam biti dozvoljeno !?“ A Milan me je zamišljeno pogledao i pitao :
-„Znači ... ipak je gotovo ... !? A ja sam tako verovao u JNA, a ono ispostavilo se da nas bitange „razgrađuju“ i mi kao Narod ne možemo ništa!?“I Milan je razočarano ustao i rekao:
-„Dragi Momo, hvala ti za prave informacije ! Ja od mojih penzionera slušam samo priče ! I da znaš da mi je mnogo žao što se sve ovo izdešavalo ovako bez odluke i volje naroda. Ja sada idem da malo prilegnem, a ti mi pozdravi tvoju Ljilju i svagda kada si na teritoriji Makiša, izvolite kod mene, bićete mi dragi gosti ! A ti Brano, kasnije saberi sve te sitnice i escajge i ostavi ih ovde u mali hodnik !“ Milan je ustao, pozdravio se sa’mnom i ušao u svoju kućicu na splavu, a Brana me je pitao :
-„Slušaj Momo, šta tebi i Milanu znači da porazgovarate „šifrovano“ i da posle razgovora njemu se s’loši i ode da splav, a ja i Jare sedimo i blenemo, ne znajući gde se nalazimo i šta nas ubuduće očekuje ... pričaj bre Momo ! Jesi li naš ili su i tebe prodali !?“
-„Brano, bili smo svedoci prošle godine sa tvojom Cecom i sa mojom Ljiljom na Regati kod Trijangla Savinog Sela, kada sam ja zvao telefonom moje na poslu i tražio da sa Regatom nastavimo put preko Vukovara i Borova niz Dunav. Međutim, posle konsultacije, nije savetovano, no naređeno je da Regata ode niz Kanal, kroz Bačko Petrovački Trijangl i da izađemo na Dunav ispod Novog Sada. Da li se sećaš toga !?“ A Brana je kao iz topa odgovorio :
-„Kako da se ne sećam !? Bili smo sutradan u Novome Sadu, kada smo preko radija slušali da je Voni brod JNA bio napadnut u rukavcu kod Vukovarske Ade, tamo gde smo mi sa čamcima ranije noćili u tom rukavcu.“ A ja sam pozvao Mališu, koji je za tren bio na Ševi i pozdravio sam se sa svima i pozvao sam ih na „14-ti“ kilometar reke Save, kod Stare Šljunkare, da nas posete, a ja ću se postarati da uvek bude riblje čorbe i dobre ribe za prženje na gusanom tiganju.

Ja, Ljilja i Mališa smo isplovili sa Ševom i uputili se uz Savu do Stare Šljunkare. Pogledao sam levo i desno i utvrdio da na vodi nema ni jednog broda, a ni blizu nekog čamca. I odmah sam dodao gas i prešao Savu do uz njenu levu obalu. Bio je lep dan, ja vidno raspoložen, a i Mališa i Ljilja svakako. Mališa je bio je skoro ceo dan sa svojom majkom i evo ga sada leškari na prednjoj platformi Ševe. A ja sam pustio 100w-ni prijemnik u kvadrofoniji i muzika Johana Štrausa Mlađeg – „Na lepom plavom Dunavu“! Muzika mi je naježila kožu i u momentu sam duboko uzeo vazduh i uživao u prelepoj muzici uz nijansu mirisa reke Save. Za nekih 20-tak minuta sam bio kod Stare Šljunkare iliti 14-ti kilometar reke Save. Pristao sam uz obalu na mesto gde sam bar 10-ak puta tu pristajao do sada. Mališa je istrčao po šljunkovitom terenu obale, dok sam ja vezivao Ševu za obalu. Zatim sam izgasio motor, a Ljlja je na šporetu pristavila džezvu da nam skuva tursku kafu. Na krovnoj terasi sam rasklopio stočić i stolice i seli smo da popijemo kafu, a ambijent je bio fenomenalan.

---------------------------------------nastavak sledi------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Sub, 24 Feb 2018 10:44:03, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 08 Feb 2018 11:01:28    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Boljevačka krivina 3


-„Ljišo, za pola sata spustiće se noć, a za to vreme ako odmah pođem, mogu da podavim mreže. Sutra će doći svi Makišanci ... obećali su i trebaće nam riba za čorbu i za na tiganj.“
-„Ma da ... a ja sam već stavila komarnike i jedino ćeš mi ti ukljuti agregat, kada se vratiš sa vode.“ A ja sam razmislio ... ja volim da kada davim mreže da to radim sa uživanjem, a to znači polako ! I bez reči sam prvo startovao agregat „malu hondu“ i rekao sam Ljilji da uključi TV, da bih ja naštelovao antenu. I ona je odmah to i uradila, a ja sam znao u kom pravcu treba da usmerim antenu, što sam i uradio, a Ljilja je zadovoljno potvrdila da je slika na TV-u u redu. Skinuo sam sa krova dve kašete sa mrežama i bilo ih je četiri, koje sam u čunu raširio i složio ih za izbacivanje, odnosno davljenje. Kada sam pošao da podavim mreže, spustio se prvi mrak i bilo mi je davljenje mreža za uživanje. Spora voda, tako reći stajaća, išla mi je naruku tako da sam mreže podavio bez imalo teškog održavanja čuna uzvodno. I već je bila dobro tamna noć bez Meseca i pristao sam uz Ševu sa uzvodne strane. Mališa je uskočio u čun i prednjim šapama mi skočio na kolena, a ja sam ga pomilovao i porazgovarali smo malo, kako mi to umemo ! Pošto je bila noć bez mesečine, pošao sam u pretragu sa Mališom, da bi mi on otkrio eventualnog čoveka na obali. Tj. bez mesečine ja sa Ševe ne vidim šta se dešava na obali. Ovako sa Mališom je moguće otkriti čoveka i onda je lako proveriti da li je on pecaroš ili kibicer sa namerom da ukrade mrežu iz vode. Obišli smo uzvodno i dalje no gde su nam mreže i sve je bilo tiho i Mališa oprezan sa podignutim ušima, ali sve vreme nije zalajao. Spustili smo se nizvodno nekih par stotina metara i rezultat je isti. Na obali i iznad Ševe i nizvodno od nje, nikiga te večeri nije bilo.

Ujutru sam se probudio iz navike u zoru i nalio sam dobru količinu vode u prednji deo čuna u kome ću stavljati izvađene mreže, te da ribe imaju vode i bile žive. . Zatim sam sa čunom pošao uzvodno i prepoznavao vezove mreža, jer ja na svakoj mreži vežem parče crvenog kanapa da bih lakše prepoznao gde je vezana mreža. I počeo sam da vadim mrežu po mrežu. U sve četiri mreže, bilo je više riba no što nam je trebalo za obilni ručak danas. Oslonio sam čun uz Ševu i podavio sam jednu čuvarku u kojoj sam stavljao izabrane i izvađene ribe iz mreže. Sav višak riba koje nam nisu bile potrebne, povadio sam ih pažljivo iz mreže i pustio ih u vodu Save.

Pošto je u mreži bilo i riba sa kojima ja obožavam da napravim riblju supu ( Vretenar, Balavac i Šrac ), založio sam vatru i u kotliću spremio riblju supu za doručak. Nisam hteo da budim Ljilju, pa sam sam doručkovao riblju supu, koja mi se izuzetno sviđala. Zadovoljan i sit, ušao sam u Ševu da skuvam tursku kafu. Miris kafe je probudio Ljilju, tako da je se i ona kroz nekoliko minuta pridružila za stolom i prvo se najela supe sa tostiranim hlebom. Ona takav doručak posebno voli. I sedeli smo na prvim toplim sunčanim zracima i pili jutarnju kafu u odličnom raspoloženju. Mališa je zalajao na nama prepoznatljiv kabinaš na Savi ! Bili su to Ceca i Brana i pristali su u obalu nedaleko od Ševe. Brana je vezao čamac za obalu, a Ceca je u rukama nosila začine i provijante, jer njen Brana danas treba da nam skuva riblju čorbu po nekom receptu koji je dobio od Novosađana na Regati. Ceca se pozdravila sa nama i na sto stavila začine rekavši :
-„Evo začina. Moj Brana će danas da nam spremi riblju čorbu. I baš me interesuje kakva će biti ?“ A ja sam joj ozbiljnim glasom rekao :
-„I ja se pitam kakva će biti riblja čorba bez ribe ? Jeste li doneli ribe, ili ćete se postarati danas da ih ulovite, pre spremanja ?“ A Ceca je prihvatila „zdravo za gotovo“! I napala je Branu za lošu organizaciju. A Brana se ozbiljno branio :
-„Pa jesi li čula Momu sinoć, kada je rekao da za ribe ne brinemo ?“ A ja sam se priključio :
-„Ja sam se sinoć uspavao i probudio sam se jutros rano !“ Ceca je razočarano gledala u Branu, a Brana je došao do nas i pogledao je u kotlić. Odmah je ćutke sa stola uzeo mojukašiku i zaronio je u kotlić. Ja i Ljilja smo se smejali, a Ceca ništa nije ukapirala. Brana je počeo da kusa ostatak supe i na kratko je rekao :
-„E moja Ceco !? Njih dvoje su jutros doručkovali mnogo ukusnu riblju čorbu, ali bez tvojih začina, jer ih nisu imali !?“ I doneo je kotlić sa kašikom Ceci, a Ceca je bez reči zahvatila punu kašiku sadržaja iz kotlića i posle nekoliko trenutaka rekla :
-„Alal vera ... ko god da je ovo od vas dvoje spremao. Ja ovakvu čorbu nikada nisam jela, a prva je liga !“ I Ljilja nije htela da ih drži u neizvesnosti i ispričala im je da smo nas dvoje jutros doručkovali riblju supu i da sam ja nalovio dovoljno riba za gala ručak. Prvi je reagovao Brana :
-„Ljišo, donesi mi jednu čašu Vidanovače, hoću da se ubijem !“ I uzeo je od Cece kotlić i kašiku, rekavši joj :
-„Dosta ti je. Ti si i onako debela !“ A Ceca se odobrovoljila pa kaže :
-„Momo i Ljiljo ... đavoli jedni ! Tako ste me oladili, a nas dvoje se od jutros radujemo, kako ćemo danas da imamo lep i dobar dan. Ja se potrudila da nađem sve začine koje mi je Brana rekao da mu trebaju ... a vi jutros ... „nema ribe“. Pa gde će vam duša ?“ Brana je bez pitanja otišao na nogostup Ševe i podigao čuvarku iz vode.
-„Vidi Ceco šta je riba !“ Oduševljeno je Brana pokazao Ceci, a Ceca je prišla meni i poljubila me !


---------------------------------------nastavak sledi------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 15 Feb 2018 11:30:37    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Boljevačka krivina 4


Lepo sunčano jutro, a ja Brana, Ceca i Ljilja, sedimo za stolom na obali Stare Šljunkare i jedemo vruće palačinke sa pekmezom od šljiva požegača, koje je Ljilja jutros za nas ispekla. Sedimo, jedemo palačinke i pričamo anegdote sa Dunava, koje su nam sada smešne, a kada su se događale, baš i nisu bile smešne. I evo ti Jareta i Mirka Džibre. Brana je ustao da pomogne Jaretu u vezivanju Pasare, a Mirko Džibra, još sa vode se smeje i zafrkava Branu i Cecu. A Ceca mu je u startu odgovorila :
-“Džibra, vodi računa o svom ponašanju, da te kasnije Milicija ne traži nizvodno … !” Mirko se više nije šalio sa Cecom i došao je kod mene, pozdravili smo se i polako me je pitao :
-“Ko ju je naljutio … ? Da se nije sa Branom svađala … jutros !?” A ja sam mu odgovorio :
-“Ti si joj sa svojim šalama utrčao u raspored koji nije planirala i puk’o joj osigurač. Eskiviraj je do posle ručka i biće sve kao i juče !” Jare je iz Pasare zabacio jedan štap na dubinjaka i došao kod mene za stolom, donevši sa sobom 4 flaše hladnog piva.
-“Zdravo Močile, tako te Mirko zove. Znaš da od kada si otišao na Dunav, ovde na Savi, a ponajviše u marini Železničar, nedostaješ nam. Ranije si nas stimulisao i izlazili smo sa tobom i Ševom, svojim čamcima i na Regatu smo plovili i plovilo se i do Kladova i nije bilo subote ili nedelje da se ne sastavi grupa i prespavamo negde na Savi. Pa se založi vatra, ispeče roštilj i popije neko piće. Ovo bez tebe, svi su kao uspavani i često se svađaju međusobno. Što se ne vratiš ponovo kod nas. Bili smo zajedno 11 godina i niko se sa tobom nije posvađao. Jesam li u pravu !?” Kaže Jare, a ja sam mu odgovorio :
-“Sve što si rekao, sve je tačno ! A danas se možda i vreme malo izmenilo. Ljudi se menjaju, ali i sve je više penzionera , a to znači da ljudi odlaskom u penziju, nemaju plate kao ranije dok su radili, odnosno bilo je više para i drugačije se organizovao život. Sada, vidiš i sam da svi i dalje dolaze na svoje čamce, ali ne isplovljavaju jer nemaju nov’ca za benzin. I nema više roštiljanja na obali, pa ni zajedničkog dočeka Nove godine u Salon-Vagonu Kraljice Marije … !” I zaćutali smo i zamislili smo se i da li je sve to moralo tako biti … ?

I evo malog kabinaša, a u njemu Milan Pukovnik. I ustao sam i pošao mu obalom u susret, da mu pomognem da veže čamac za obalu kako treba. Rukovali smo se i ja sam mu vezao čamac, a on je ušao u kabinu i otuda je nosio dve flaše : flašu čokoladnog likera, koju je dao Ljilji uz reči :
-“Ljiljana, u marini nam nedostaješ ! Nema onog tvog gromkog smeha i pravdoljubive kritike pojedincima koji su dozvoljavali da su im čamci prljavi. Dobro nam došla na Savu !“ A meni je dao flašu Kokte. Znao je od ranije da ja taj gazirani sok obožavam. I Milan kaže :
-“Momo, znaš da još uvek čuvam onu tvoju mrežu, koju si mi poklonio. Nikome je ne davam, a davim je samo na sigurnim mestima bez zadeva. I sve jedno, dugo traje, ali se ipak na par mesta iscepala, a ja ne znam da je zakrpim. Ali daje ribe i ovako … !” A Jare kao i uvek, voli da se pošali sa Milanom :
-“Milanče, gajba piva i ja ću da ti je iskrpim … !” A Milan zna da Jar enema pojma sa mrežama, pa kaže :
-“Dajem dve gajbe piva, ali da je iskrpiš ovde pred svima nama… !” I svi smo se nasmejali, znajući da Jar enema pojma sa krpljenjem mreža, a Ljilja nam je donela po šoljicu turske kafe.
-“Izvolite, dragi prijatelji. Znate da vas ja i Moma često spominjemo … !” A Jare će po svome :
-“Ma što vas ja spominjem i često pričam anegdote doživljene sa vama, nego vas često pominje i moja žena i ćera. Malo-malo pa kući pričamo o vama ... !”
-“Pozdravi suprugu i ćeru i nadam se da ćemo se negde na Savi videti … !” I evo ti Mirka Džibre. Niko nije primetio da je nekuda nestao i Brana ga pita :
-“Dobro Mirko, gde se smucaš. Svi sedimo, pijuckamo i razgovaramo, a ti ? Gde si bio ?”
-“U Grbinoj bašti ima jedno drvo jabuke. Pa sam ja otišao da naberem malo jabuka, jer kada on dođe, tada bi bilo nemoguće bilo šta uzeti iz te bašte.” A Ljilja se nasmejala :
-“To je tvoj Bata Brano … !” A Ceca ga je pravdala :
-“Ma nije loš, bog ga ubio ! Malo ga Spasa nervira, što neće da se svađa, kada se Bata namerači !”

Brana je uzeo moj kotlić, oprao ga od prašine i postavio tronožac nad vatrom. Ceca je spremila povrće, a Brana i Mirko su iz čuvarke izabrali koje će ribe da upotrebe za čorbu i onda su ih očistili i oprali pijaćom vodom. A Brana primećuje novosti kod Mirka :
-“Ja lično mislim da Mirko prvi put u životu pere ribe pijaćom vodom. On stalno sprema riblje čorbe i ribe redovno pere sa vodom Save ili Dunava. Verujem da po nekada za čorbu u kotliću zahvati vodu iz Save.” Džibra ne komentariše, već u kotlić sipa pijaću vodu iz mog kanistera i veša kotlić na tronožac nad vatrom. Jare održava vatru i po nešto kritički komentariše, ali svi ga znamo i ne obraćamo mnogo pažnje na ono šta on govori. Jare je dobar čovek i drug, ali voli da zeza prijatelje …! Ja sam pitao Milana :
-“Milanče, hajde donesi mi tu tvoju mrežu, a ja odoh da pripremim krov Ševe za radno mesto.” I dok je Milan doneo mrežu za davljenje od 50 metara dužine, ja sam sklonio stolice i još neke stvari sa krova i razvukao sam mrežu između jarbola i čaklje u prednjem delu, koju sam vezao za postavac za zastavu. Mreža nije bila mnogo pocepana i brzo sam je završio, a Milan je bio prezadovoljan i glasno mi se zahvalo pred svima.

U međuvremenu, stigli su nam sa svojim čamcem i Spasa i njen Grba !

---------------------------------------nastavak sledi------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 01 Mar 2018 17:41:08    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Boljevačka krivina 5


Grba je usmerio svoju „belu lađu“ na desetak metara dalje od svih čamaca, gde su ga na obali sačekali Ljilja, Mirko Džibra i Mališa. I dok je Ljilja držala čamac, Mirko je zabio jednu šticnu u obalu i tamo vezao pramčani konopac. Mališa je počeo da skače uz Grbu, a Grba smejući se uzeo ga je u ruke i zagrlio i poljubio, pa kaže :
-Mališa, od svo ovo društvo na obali, ti si najbolji i ja tebe najviše volim ... !“ Spasa je iznosila neke kese iz čamca , Ljilja joj je pomogla u tome. A Grba, kako je stupio na obalu, poklonio se svima i poželeo nam dobar dan. U ruci je nosio flašu i došao do mene i rukovali smo se :
-„Zdravo sinovac ! Ti kako vidiš nas Makišance, ti nas častiš rakijom. Lepo je to od tebe, ali ta rakija će nestati i zato sam ti doneo dobru ljutu rakiju da počastiš goste ... ne samo nas, već prijatelje koji ti dolaze i probaj je. Nećeš se osramotiti ... !“
-„Hvala Grbo“! I uzeo sam flašu i poljubili smo se, a Grbi su potekle suze i kaže :
-„Ja ne zaboravljam, kada sam hteo da kupim kuću u banji, a nisam imao dovoljno para, svi su me odbili i prijatelji i rođaci, pa i moj sin ... ! A tebe sam pitao u Marini i ti si mi odmah dao, da nisi me ni pitao kada ću da ti vratim pozajmljeni novac ... !? Sinovac, sve pamtim !“ A ja sam pošao da donesem, malu i veliku čašu za Grbu i Spasu, a Ljilja je stajala iza mene i plakala, pa kaže :
-„Nemoj ti, ja ću da donesem čaše i sok od paradajza. Znam da i Grba uz rakiju i Spasa vole taj sok. Ljilja se brzo vratila iz Ševe i kaže :
-„Kada smo zajedno plovili do Kladova, znam da vas dvoje volite sok od paradajza i radi vas sam ga i kupila !“ Spasa se nasmejala i kaže :
-„Ja samo taj sok volim. A matori po nekada uzme iz frižidera sok od paradajza, popije ga i ne kupi da ima soka kada se meni pripije !“ I svi smo se nasmejali ... !


Brana sa Mirkom su uzeli ribe iz čuvarke vezane za bitvu Ševe i očistili su onoliko koliko im je bilo potrebno. Za to vreme Ceca je spremala povrće po receptu za riblju čorbu. A Brana je založio vatru i postavio tronožac za kotlić. U kotliću je nalio jestivog ulja da pokrije dno i kada se ulje zagrejalo, prvo je stavio naseckanog crnog luka od osam srednjih glavica. Kada je luk u prženju dobio braonkastu boju, nalio je pijaće vode dve trećine kotlića i dobro je ložio vatru. Ja i Milan Pukovnik smo pratili kojim redosledom Brana pravi riblju čorbu, jer obojica smo ko zna koliko puta spremali do sada riblju čorbu ! Zatim je Ceca stavila u kotlić : dve suve ljute paprike iseckane na parčiće. Zatim pola kile mlevenog paradajza, pola kile ajvara i tri rakijske čaše „Vegete“. Zatim čašicu ljute tucane paprike i pola čašice mlevenog bibera. Ja bih na kraju stavio čašu belog vina i naseckani beli luk, a Brana nije to stavio, ali je stavio u parčićima Smuđa, repni deo Soma i ostalo riba bile su Babuške, isečeme na pola. Milan me je pogledao, a Jare me pita :
-„Momče, šta misliš !? Da li je ova kompozicija ukusa dovoljna za dobru čorbu !“ A ja sam mu odgovorio :
-„Dobar je materijal. Ja bih dodao pola Somčeta u parčićima, a ne samo rep i manje bih stavio ljutog. Uostalom videćemo uskoro da li sam u pravu !“ A Milan Puki se složio sa m’nom i kaže :
-„I ja sam pratio koliko šta stavlja u kotlić ! Mislim da su sa ljutom paprikom preterali ... !“


U međuvremenu, Grba je sa svog čamca upecao nekoliko lepih Deverika, a Brana mu glasno dobacuje :
-„Eto bato, da ne beše Mome i Ljilje, da radi njih dođemo na Šljunkaru, ti bi danas za ručak pržio Maniće, koje niko osim tebe u marini ne peca !“ Grba mu je odgovorio, ali tekst nije za ovu priču ! A Ceca se obratila Brani, ne da brani Grbu, no da mu kaže istinu :
-„Svaka vrba na obali u marini me poznaje. I ti Brano, koji nigde ne izlaziš iz marine, našao si se da kritikuješ bata Grbu. Uostalom, kada si poslednji put izašao sa čamcem na Savu !? A kritikuješ Batu !?“ Grba je čuo Cecinu primedbu i smeje se sam sa sobom na čamcu, a Mirko je ostavio svoj teleskop na krov svog čamcu i došao kod mene, Jareta i Pukovnika na čašicu rakije i obavezno ogovaranje.
-„’Ajde živeli vi meni i uzdravlje da se češće ovako družimo ... !


---------------------------------------nastavak sledi------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... , 35, 36, 37  Sledeci
Strana 36 od 37

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Portal NA VODI © 2016