forum
NAUTIČKI FORUM
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

PRICE SA REKE
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 34, 35, 36, 37  Sledeci
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1639
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 19 Jan 2017 07:27:59    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 5 ) I kad kiša pada ... !


Kafana „Kod Tome“, pa i samo naselje Brnjica, izgledalo je skoro „avetinjski“ ! Nekoliko radnih čamaca u zapuštenom stanju na obali i kuće naselja u kome na kiši nikog nema. Ćutke smo prošli pored, gledajući napred pored kamenoloma i očekujući neki plovni objekat sa kojim bih se razminuo bez posledica u poslednjem tesnacu Đerdapske Klisure.
-„ Ja sam taman gladna, ali nadam se da ćeš stati kod tvrđave, pa da ručamo !“ Rekla je Ljilja i isključila ringlu plinskog šporeta, na kome je bio lonac sa Ljiljinim „bosanskim loncem“ ! Saglasio sam se i obratio pažnju na vrtložna strujanja, koja redovno uzvodno izbegavam, a nizvodno su mi interesantna, kada osetim kako Ševu mimo moje komande, pokrenu levo-desno i ponesu je sa ubrzanjem kretanja. I ovog puta sam znalački eskivirao vrtloge i usmerio Ševu ka’ vodenom platou ispred Golubačke Tvrđave. I bez obzira što kiša pada, namerno sam Ševu zaustavio na obalu pored magistralnog puta, jer tamo nema blata, iz razloga što su mlevenjem kamena tu pale kamene prašine iz obližnjeg kamenoloma i mnogo godina „sele“ na obalu i uz mnogobrojne kiše, obalu su prosto „izbetonirale“ kako po površini obale, tako i po dnu u vodi! Mališa je odmah, bez obzira na kišu, istrčao na obalu, a ja sam sa kabanicom preko glave, vezao Ševu za obalu. Ljilja je rasklopila sto i postavila tanjire i pita me, da li želim i kakvu salatu uz njen „bosanski lonac“. Zamolio sam je da sitno nasecka crni luk i usoli ga solju i poprska vinskim sirćetom. Takva „agresivna“ salata mi je „legla“ uz izuzetno skuvano razno povrće sa iseckanim svinjskim vratom. Ja i Mališa smo „repetirali“ ručak, a Ljilja se zadovoljila jednom porcijom. Mališu više nije interesovalo da izlazi napolje na kišu i legao je što smo i nas dvoje učinili. Doduše, Ljilja je uzela neki „laki“ roman da čita, a ja sam se opružio na ležaju, zatvorio oči i uživao u tabananju kišnih kapi po krovu Ševe.



Život čoveka na području Labudovog okna najvećim delom je vezan za Dunav i okolna ritska staništa. Stoga je ribarstvo
bilo i ostalo jedno od osnovnih vidova korišćenja Dunava i razliva.


Par sati smo odmarali kod Tvrđave, a onda se meni „upalio živac“ sa idejom da prođemo Ramsku krivinu po ovako mirnom vremenu. Ljilja je spavala, a ja sam izašao napolje i odvezao Ševu, onda sam startovao motor i krenuo sam prema Ramu. Ljilja je verovatno razumela situaciju i samo se obrnula i nastavila da spava. Uskoro smo prošli pored Golubca i njegove male marine i nastavili smo plovidbu po mirnom Dunavu do pristaništa u Velikom Gradištu. I tamo je kiša padala, tako da na ulicama nikog’ nije bilo. Ljilja se probudila i ona je sa Mališom ostala na Ševi, a ja sam otišao kod „našeg Šiptara“ da kupim nekoliko hleba, kakvog kvaliteta ni u Beogradu nema. Svratio sam usput i do prodavnice i tamo kupio neke sitnice.

Po kišovitom ali mirnom vremenu smo pošli dalje ka’ Ramu. U marini na „Srebrnom Jezeru“, bilo je desetak čamaca, vezanih za obalu pored vrbove šume.
-„ Kako sada tamo smrdi vazduh na wc ... !“ Primetila je Ljilja, sećajući se kada smo mi jednom sticajem okolnosti stali sa namerom da prespavamo noć i to baš tamo u obalu, gde su sada ovi čamci i bila je takođe kiša. I tada kao i danas, vazdušni pritisak se spustio i tako je bilo neprijatno boraviti tamo, da sam odmah startovao motor i otišli smo u Vlajkovački kanal. Ovog puta sam sirenom pozdravio tamo prisutne i nastavili smo ka Ramskoj krivini. Prolazeći više puta pored Ade Kalinovčić, poželeo sam da stanem na obali te Ade i upoznam se sa njom. Međutim, sledeći kartu pograničnog dela, saznao sam da je ta mala Ada teritorija Rumunije. I ostalo mi je da joj samo mahnem kada prolazim na 50 metara od njene desne obale. Lagano smo prošli i mimo sela Zatonja i ušli u znanu krivinu, koja je poznata po veoma neprijatno jakim vetrovima, zbog kojih se i plovidba barži i brodova zaustavlja, dok traje „luda košava“. Prošli smo i pored ušća Vlajkovačkog kanala čije obale su krasile kafane sa tendama i letnjim baštama, a preko puta je selo Ram sa svojom skelom. S’obzirom da smo imali i vode i provijanata za život za nekoliko dana, rešio sam da zanoćimo u carstvu Dunavske prirode ... na Adu Čibukliju.




===================nastavak sledi==================



Pozdrav od Mome Stošića



#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1639
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 27 Feb 2017 15:39:54    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 6 ) I kad kiša pada ... !

Sa Ševom sam uplovio dunavcem između Ade Čibuklije i Zavojske Ade, a onda sam uskočio u kišni kombinezon i čizme i lagano sam se zaustavio na delu zdrave obale Ade Čibuklije, gde sam ostavio Ševu da pod malim gasom „gura obalu”. Kiša je još uvek padala smanjenim intenzitetom, ali to nije smetalo Mališi da istrči na obalu i da se da u potragu za životinjama čiji mirisi su ga izazvali. Neko pre nas je na ovom mestu kampovao, tako da je i trava bila pokošena, a samonikle vrbe je neko poodavno posekao, tako da se sa ovog mesta lepo videla unutrašnjost Ade, ali i velika voda Dunava, pa sve tako do Rama. Levo od nas su bile visoke vrbe, okićene sa gnezdima vrana, kojih sada tu nije bilo, ali sam uveren da noći ovde provode.
-„ Momo ... kako je ovo lepo mesto za kampovanje ... !” Primetila je Ljilja !
-“ Lepo je sve dok nema košave … ! A kada košava krene, iz čamca ne vredi izaći … !” Onda se i Ljilja setila, da smo pre neku godinu, tri dana bili zarobljeni od košave u Vlajkovačkom kanalu, nedaleko od ušća kanala u Dunav. To je nekih 5 km. vazdušne linije odavde. Dok smo razgovarali, ja sam vezao Ševu za obalu i premestio čum sa desne strane Ševe uz njen odbojnik. Usput sam iz čuna izbacio neku količinu vode od kiše, a onda sam ispred same Ševe metalnom grabuljom očistio travu od lišća i grančica ispred Ševe i na tom mestu razapeo “baldahin”! Onda sam sa krova Ševe skinuo rasklapajući sto i stolice i rasklopio ih ispod baldahina. Ljilja je iskoristila priliku i odmah skuvala kafu i iznela je sa šoljicama na sto i sela zadovoljna.
-„ Kako si se setio baldahina ... super je na ovom mestu ... !” Prokomentarisala je Ljilja.
-“ Inspiraciju mi je dala ova lepa ravan obale ispred Ševe. Neki kamperi su je verovatno još prošle sezone napravili ovako ravnu za udobnost sebi, a sada je ona travnata i mi je koristimo za baldahin, tako da kiša može da pada koliko hoće. Samo da vetar ne dune … !” I sedeli smo u prijatnom ambijentu i pili kafu, a ja sam sebe još i počastio sa malo čašicom rakije. I bilo nam je lepo, koliko god da se kiša trudila da nam ne bude lepo, nije mogla protiv naše upornosti. Baldahin nas je široko štitio od kiše ... i bilo je udobno sedeti pod njegovim platnenim krovom ! Ljilja je Mališi prostrla ispreklapani frotir na zelenu travu, a ja sam ga peškirom osušio od kiše koja ga je namokrila dok je obilazio obalu oko Ševe. Sada je ležao na frotiru zadovoljan, a ja sam poslužio Ljilju, sebe i Mališu sa po parčetom čokolade, da se zasladimo.




Noć se polako spuštala time što je bivalo sve tamnije, jer nebo je bilo oblačno i tamno, ali je kiša prestala da pada. Ljilja je namestila komarnike na prozorima, lufterima i vratima, a ja sam startovao „hondu” agregat i uključio sijalice po 100 w. U Ševi jednu i na zastavinom jarbolu druga. Ljilja je uključila televizor, a ja sam seo na klupi na krmenom delu Ševe i zabacio sam dva dubinska štapa. Kako je noć odmicala, počele su i zvezde da se pojavljuju. Te sam rekao Ljilji :
-„ Ljišo, sutra će biti vedro i sunčano vreme ... !” A Ljilja će :
-„ Odakle znaš ? Vidiš da ceo dan ne prestaje kiša !?”
-„ Razilaze se oblaci i pojavljuju se zvezde na nebu ... ! Nego šta misliš ... da založim vatru i skuvamo malo kačamak ?” A Ljilja se nasmejala :
-“ Pa večerali smo … ?” A ja sam joj rekao da je to bila samo užina i na štapove sam povesio zvončiće i krenuo sam da založim vatru i pripremim kotlić. I dok se vatra razgorevala, zvončić je zazvonio i ja sam se brzo našao pored štapova. Jedan se savijao do vode, a u meni je proradio adrenalin. Čak se i Mališa našao pored mene da bude svedok događaja. A ja sam veštim potezima izvadio iz vode lepo somče od dva kilograma i odmah sam ga izrezao na parčiće za prženje. Izrezanu somovinu sam oprao i stavio je u činiju koju mi je Ljilja dodala iz kuhinje. Kao i vegetu, brašno kukuruzno i pšenično, mast, činije i viljuške. Parčiće somovine sam usolio vegetom i ubrzo se na vatri našao veliki gusani tiganj na tronošcu. Prema količini mesa, stavio sam dovoljnu količinu masti i znalački sam ispržio pripremljeno meso. Mališi su dosadili komarci i ušao je u Ševu.
-„ Gde će mo da večeramo ? Napolju ispod baldahina ili ovde u Ševi !?” Pitala je Ljilja.
-“ Ješćemo u Ševi. Ovde su se razvili komarci u strelce. Ima ih na hiljade !” I dok se meso pržilo, ja sam povadio štapove i stavio sam ih na krov Ševe, a krmenu lampu sam izgasio.


===================nastavak sledi==================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1639
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 15 Mar 2017 12:23:55    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 7 ) I kad kiša pada ... !


Još su me neke sitnice zadržale na zadnjoj platformi Ševe, kada sam čuo „četvorku“ i obratio sam pažnju kuda se ona usmerila ? Iznenadilo me je kada sam ustanovio da se čamac sa „četvorkom“ kreće u mom pravcu i pojačao sam pažnju. Nešto mi je u podsvesti kazalo, da bi to mogao biti Steva sa svojom Mirom Krajiškinjom. Sa pažnjom sam sačekao da čamac pristane uz Ševu i čuo prijatelja :
-„ Gde si Momo Ševo, Dunavski Vuče ... ?”
-„ O Stevane Delijo Čibuklije i Zavojske Ade ! Gde se skitaš po ovom kišnom vremenu ?” I Steva je zakačio prednji i zadnji deo svoga čuna za moj čun i ušao pod baldahin, razgledajući sa interesovanjem zaštićeni prostor od kiše. Pozdravili smo se, a Ljilja mu je rekla da ga čeka u Ševi da se pozdrave, jer joj se ne sviđaju komarci okolo nas. A Steva se oslobodio kišnog odela i dalje razgledajući unutrašnjost “baldahina”.
-„ Nisam vas ranije viđao sa ovom „napravom” ! Ovo kako vidim ... odlična je stvar za niske obale, ali i za ravne površine. Dobio sam ideju za ispred kuće u dvorištu ... !” A Ljilja je dodala :
-“ I jedna garnitura za sedenje sa stolom, za ispod baldahina …. !” I Steva zadovoljan, ušao je zatim u Ševu i pozdravio se i sa Ljiljom koja ga je odmah ponudila da sedne za stolom i da večeramo.





-„ Moja Mira, neće biti razočarana da sam kod vas ostao gladan, ali da ona nije bila sa mnom na toj večeri ... e to joj se neće sviđati. Ona nije ljubitelj kiše, pa me je danas zamolila da ona ostane kući, a ja sam u dunavcu pored Zavojske Ade podavio mreže. Naime ... upoznao sam se sa deda Miladinom, koji celo leto živi u svojoj sojenici i on mi čuva mreže u delu Dunavca, koji je njemu na obzoru. Već je pre nedelju dana pucao iz lovačke puške na neke „Vlauce” i sada taj teren lopovi izbegavaju. Jedino je meni problem, što kada dolazim na taj teren, moram prvo kod deda Miladina, da mu se javim, pa onda mogu da idem do svojih mreža.” Ljilja i Steva su nastavili razgovor, a ja sam iz tiganja povadio poslednje parčiće somovine i sa velikom činijom ih doneo i stavio na stelažu pored šporeta. Odatle nam je svima bilo naruku da se služimo i jedemo. Iz ostave sa patosa ispod kreveta, doneo sam litru “Kaberne” crnog vina i naslužio u čašama meni i Stevi. A Ljilja se našalila :
-„ Zašto nisi Stevu ponudio hladnim pivom, već čovek mora da pije ono što se tebi sviđa !?” A ja sam joj odgovorio :
-„ Stevo ... jesmo li mi pravoslavni ljudi ... !? Jesmo! Onda ćemo i ribu jesti na pravoslavni način ... !“ A Stevan me je pogledao, a njegov pogled je govorio da ništa nije razumeo !? A onda sam mu ja objasnio :
-„ Ovaj som je još večeras plivao u vodi. Kako sam ga ulovio ... pripremio sam ga i zatim je plivao u ulju da bi se ispržio. I sada kada ga jedemo, on po pravoslavnom zakonu mora da pliva u vinu .... !” I Ljilja i Stevan su se nasmejali i kucnuli smo se čašama rashlađenog “Kaberne” vina.
Ljilja je pripremila jednu količinu somovine Mališi u njegovoj porciji da mu se rashladi i pored porcije stavila mu je i porciju sa pijaćom vodom i rekla mu da malo sačeka dok se meso rashladi. Mališa je prišao i pomirisao meso, a zatim se sagao i lapnuo nekoliko puta vodu i seo je pored porcija, gledao u meso i ćutao. A Steva se pitao :
-“ I on sada čeka da mu kažete kada može da počne da jede ?” A LJilja mu je odgovorila :
-“ Ne. Posmatraj sam. Kada mu se meso bude prohladilo, sam će da uzme da ga jede. Naše je da ga upozorimo da se ne izgori. I on to zna … ! A konkurenciju nema, pa se zato i ne žuri da sve pojede odjednom !” I lepo smo se navečerali i lepo popili i lepo se ispričali, a Ljilja je kada je Steva pošao, upakovala mu je nekoliko parčića somovine za Miru. I rastali smo se u kasnoj noći, koja je obećavala sutrašnji sunčani dan i zadovoljni našim susretom, kao i svagda.


===================nastavak sledi==================



Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Čet, 17 Avg 2017 10:21:31, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1639
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sub, 25 Mar 2017 23:10:28    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 8 )

Noć je bila interesantna, pre svega za Mališu, a samim tim i za mene. Neke divlje a domaće životinjice sa Ade Čibuklije, često su pokušavale da proteklu nić uđu u Ševu, a Mališa im nije dozvoljavao i žestoko ih jurio i po obali. Čak je na obali ležao pritajen da iznenadi pridošlice i da uspe da ih pohvata. Čak sam i ja probuđen Mališinim trkom kroz Ševu, sedeo i čekao da vidim da li će Mališa uspeti da ih pohvata. Međutim do svanuća, nije uspeo da ih pohvata, ali nije im dozvolio ni da ijedan uđe u Ševu i počini štetu, što im je i bio cilj. I kako je počelo da svanjava i ja sam legao da spavam. A i Mališa je imao mnogo manje posla, jer su životinjice, mnoge voluharice se povukle u svoja skrovišta i umesto noć, za nas su zora i jutro postale mirne i ugodne za spavanje.

Probudio me je glasni rad motora. Nedaleko od naše Ševe se i izgasio, a ja sam sve jedno ustao, jer sam otvorivši oči video da je već davno svanulo. Ustao sam i pozdravio Ljilju, koja je sedela na krovnoj terasi i pila kafu.
-„ Momo, kafa ti je skuvana, a ako hoćeš odmah i da doručkuješ, ja ću za trenutak da ti spremim doručak.“ Video sam i čoveka koji me je sa glasnim motorom probudio i sada sedi i nešto petlja. Pitao sam ga da li je auspuh izgubio, a on mi odgovori :
-„ Ma motor je mnogo dobar ... Ruski ! Ali mu je auspuh izgoreo i dere se ... ali ja u njega najviše poverenja imam.” A ja sam se našalio :
-„ Dobar je i za buđenje !” Rekoh ja, a čovek mi odgovori :
-„ Ja sam nešto okasnio, pa sam mislio da svi vi koji ste na vodi, da ste budni i da pecate. Tako da nisam obraćao pažnju na pojedince koji spavaju !” Nasmejali smo se obojica i pozvao sam ga na kafu, a on se zahvalio i kaže :




-„ Pritisak me davi, pa izbegavam kafu. Hvala vam !” I ja sam se umio i seo pored Ljilje u stolicu na krovnoj terasi, gde je i Mališa ležao, izloženi suncu koje nam je tako prijalo.
-“ Ne znam, šta mi vise prija … sunce ili okolina Dunava sa priobalnim rastinjem i Adom ?” Kaže Ljilja okrenuta suncu.
-„ Predivan dan za plovidbu ! Kažem plovidbu ... jer ovde sigurno ne bih ostao još jednu noć na spavanje !!?” A Ljilja se nasmejala :
-„ Predpostavljam da ste ti i Mališa noćas vodili borbu sa domaćim životinjicama, pa ste zato jutros spavali kao da ste svu noć radili !“ Ljiljine šale nisu imale uticaj na mene i Mališu, te sam ja naslonjen pijuckao ukusnu kafu, a Mališa je dremao. I obojici nam je prijala temperatura sunca. Lepotom se razbaškarila okolina Ade Čibuklije, a i Dunav se raširio sve od Rama, Banatske Palanke i do Malog Rita. Iz desnog rukavca pored Ade, čuo se zvuk motora na čamcu i uzeo sam dvogled i pogledao u pravcu zvuka motora. U čamcu sam prepoznao Stevu i Miru iz Rama koji su nam se uskoro pridružili.
-„ Dobro jutro Ljiljo, Momo i Mališo. Nas dvoje smo znali da ćete jutros okasniti, jer jednom prilikom smo nas dvoje kampovali na tom mestu i znamo kako smo se proveli, pa zato smo znali i kako ćete se i vi provesti na tom mestu !” Kaže Steva, a Mira se ljubi sa Ljiljom, sa mnom i Mališu ljubi u čelo ! A Mališa radostan skače i na nju i na Stevu, a ja zovem Stevu da dođe i sedne pored mene, da popijemo jutarnju kafu i da porazgovaramo. A Mira nam se zahvaljuje za somovinu i kaže :
-„ Steva se noćas mnogo kasnije vratio, nego inače. A ja pravo da vam kažem, čekala sam ga zabrinuta i kada je došao, odmah me je pozdravio od vas i dao mi prženu somovinu. A ja nisam gledala koliko je sati, a znajući kako Moma sprema ribe uopšte, odmah sam sela i uživajući sam se tako slatko najela. I dok smo razgovarali o vama, dogovorili smo se da vas posetimo ujutru i da vam donesem na poklon pečenu pa mlevenu kafu prve klase. Inače dobijenu od mog rođaka koji se bavi kafom i odličnog mu je kvaliteta.“ A Steva je nastavio priču :
-„ A znali smo da vam spavanje neće biti po volji. Na tom delu Ade, toliko mnogo ima pacova i drugih štetočina, da je to strašno. Ja noćas kada sam video uvezanu Ševu, pa ispred razapeti baldahin, znao sam da se Moma neće pomerati i mada sam mu rekao. A on mi kaže : „kabine su mi u odličnom stanju i dobro dihtuju, a napolju nema ništa jestivo, tako da nema problema.“ I šta se desilo da nisi spavao ?“
-„ Ja sam bio zatvorio vrata, međutim kada su pacovi u grupi ušli na prednju platformu, Mališa je hteo da razbije prozor i izađe da se s’njima obračuna. Onda sam mu ja otvorio vrata i on ih je sve do vode u širokom krugu ganjao. I tako svu noć do zore, kada ih je prosto nestalo, ali više ni jedan nije nogom stupio na platformu Ševe.“ A i Ljilja se umešala u razgovor, objašnjavajući i Stevi i Miri :
-„ Ja sve to noćas nisam videla, ali znam da Mališa kada oseti da na obali ima pacova, on na prednjoj platformi legne na noge i posmatra. Kada mu se pacovi približe, on na njih skače kao iz topa sa velikom startnom brzinom. Kada trči za njim leti zemlja ili pesak, zavisi šta je gde ! Pacovi nisu brži od njega i spas traže skačući u vodu, gde on ne ide za njima. Ali koga stigne po obali, mrtav je sto posto. Mališa im ne oprašta !“
Steva mi je pomogao da sklopimo baldahin i tada smo videli šest mrtvih pacova na obali. Steva ih je bacio u vodu i kaže :
-„ Ima ih još mrtvih po obali ... !“ Ali mu žene nisu dale da ih dodiruje. I za kratko vreme smo se pozdravili i Steva i Mira su krenuli da dižu mreže u Dunavcu Zavojske Ade, a mi smo sa Ševom krenuli put Kostolačkog Kanala, da se pre svega Mališa dobro okupa, a i mi svakako u prijatno toploj i čistoj vodi.


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji put izmenio seva-2 dana Čet, 17 Avg 2017 10:24:54, izmenio ukupno 6 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1639
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sub, 22 Apr 2017 19:26:42    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 9 )


Isplovili smo iz Dunavca pored gornjeg špica Zavojske Ade, a Mališa je znao da je od strane Ljilje bilo primedbi na njegov račun, da je prljav i uporno je ležao na prednjoj palubi Ševe, uprkos jakom suncu.
-„Momo, ja više neću da spavamo na ovom mestu Ade Čibuklije. I uopšte na teritoriji Ade Čibulije. Meni je jutros bilo tako neugodno ... dakle i mrsko, kada sam videla ... to šta sam videla ! I molim te, sada kada stignemo u Kostolačkom kanalu, da sa šamponom okupaš Mališu. Vidiš da je i on ljut što je sebi dozvolio da ga ogovaram i grdim što je prljav i zato neće da uđe u Ševu !?” A ja sam bio objektivan :
-“Dobro, a sada pokušaj da uživaš u okolini Ševe.” I pogledao sam uz i niz Dunav. Brod koji je plovio uzvodno bio je daleko i dodao sam gas sa namerom da presečem Dunav i zaplovim bliže njegovoj levoj obali. Mališa se takođe zainteresovao i okrenuo se u pravcu kretanja Ševe, znatiželjno razgledajući obalu kojjoj se približavamo. A tamo nas je čekala lepotica Bara, po obalama njenim, obrasla tršćacima, ševarom i šibljem Crvenih Vrba.
-„Momo, kako se zvaše ovaj razliv pored sela Dubovca ? Čini mi se da si mi prošle godine rekao, kada smo ovde prolazili !“
-„Da, to je selo Dubovac, a ovaj razliv se zove Bara Slatina, koju je stvorio Dunav ispred visoke obale, gde se završava Deliblatska peščara.“ Ljilja je uzela dvogled i počela da se smeje zadovoljno komentarišući :
-„Da, to su one obale sa šupljarima u kojima žive i razmnožavaju se Pčelarice i Bregunice, to sam zapamtila !“
-„I Modrovrane !” Dodao sam ja, a ona se i toga setila i nasmejali smo se obadvoje.
-„Pa dobro ... tebe to interesuje, zato i pamtiš. A ja volim da samo uživam u tim lepotama ... !“ I nastavili smo da plovimo pored obale na kojoj su lepe male vikendice, koje se u redu obalom nastavljaju sve do u selo Dubovac.
-„Puno puta smo ovuda prolazili i tako je lepo, a ti si svaki put se držao desne obale Dunava. A leva obala je živopisnija i lepša.” Primetila je Ljilja i bila je u pravu.
-„U tom Dunavcu pred nama, svaki put ima mnogo pecaroša iz malih čamaca, ali i sa obala Ade i sa leve Dubovačke obale. I nekako sam ih respektovao i nisam hteo da im smetam, jer inače smo u prolazu.” A ono kako smo prošli pored vikend naselja, po obali su se pojavile stare kuće sela Dubovca, ali i novih kuća je bilo. A Dunav ispred tih lepih kuća ukrasio je sebe razlivom ukrašenim tršćacima, bambusima ševara i žuto rascvetanim lokvanjima. Tu pred nama sa leve strane bila je Ada. Sa karte Dunava, pre nekoliko godina, saznao sam da se zove Žilava Ada, ali ovog puta vidim da joj je nizvodni deo – razliv ... ukrašen barskim dekorom. Na jednom delu Dunavca, 4 camca sa ozbiljnim pecarošima.



-„Vidiš ove pecaroše u grupi ... !”
-„Da, šta im znači to da su u grupi !? ... A joj, setila sam se da je tu neki šlep potopljen u Drugom Svetskom Ratu. I predpostavljam da se tu ribe sakupljaju i onda ih oni pecaju ! Da li i ti voliš takva mesta za pecanje ?”
-„Da, ali neuspevam da stignem na red. A gužvu ja ne volim i zato, tamo gde je mnogo pecaroša, mene nema na tom mestu !“ Prošao sam što dalje od njih lagano da im ne smetam. A onda sam smanjio gas i pozvao sam Ljilju da bude za kormilom, a ja sam pozvao Mališu na krmeni deo Ševe. Ljilja nije razumela moju odluku, ali je bez reči ustala i stala za kormilom.
-„Samo nemoj da pojačavaš gas, a ja ću da okupam Mališu !“ I dok sam ga polivao sa vodom iz kofe, Mališa nije imao ništa protiv hladnijeg tuša od sunčanih zraka. Onda sam ga šamponom istrljao i zatim ga sa nekoliko kofa vode isprao. I on je bio prezadovoljan. Čak je skočio na klupu na krmenom delu Ševe i ja onako zatečen sam ga posmatrao i pitao se šta li hoće, a on se podigo na zadnje noge i liznuo me po obrazu. I ja sam ha poljubio u čelo i on je otrčao kod Ljilje, koja je uzela peškir i lepo ga osušila. Ja sam se zatim našao za kormilom, a Mališa pored Ljilje na tapaciranoj klupi prednjeg dela Ševe. Na eho-sonaru sam video 11 metara dubine ispod Ševe, ali ispred sebe na kilometar peščani sprud. Iz iskustva znam da se sprud ne može formirati uz gornji špic ostrva, zato sam i usmerio Ševu bliže ostrvu. I prošli smo nedaleko od tri kabinaša, koji su vezani bili za obalu Ostrva sa nevelikim rastojanjem između čamaca. Preko megafona sam ih pozdravio i oni su mi mahali svojim slamenim šeširima u znak pozdrava. Po plovnoj karti sam znao svoju poziciju i kako smo izašli iz Dunavca, usmerio sam Ševu bliže desnoj obali Dunava. A Mališa je najzad ušao u Ševu, pio malo vode iz svoje činije i čini mi se momentalno zaspao kako je legao. Prišao sam mu i pomilovao ga, a on ničim nije reagovao. Ljilja mi je pokazala prstom da ga ne diram i ja sam se vratio za kormilom.



===================nastavak sledi==================


Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Čet, 17 Avg 2017 10:26:00, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1639
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 23 Maj 2017 12:28:14    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 10 )

Plovimo uzvodno Dunavom prema ušću Kostolačkog Dunavca, a Dunav miran kao retko kada. Ljilja leži na ležaju u prednjem delu Ševe i čita neki jeftini roman. Mališa joj je kod nogu, sedi i gleda kroz prozor šta se dešava na obali, koja nam je tu blizu. Ja sedim za kormilom Ševe i uživam već po ko zna koji put u enterijeru koji me okružuje u Ševi.

Kormilo mi je u rukama, a napravljeno je od mahagoni drveta i kupio sam ga u Trstu. Inače je okovano sa mesinganim prstenovima i mesinganim holšrafima i sve je to lepo izlakirano i mnogo lepo izgleda. A u kompletu je sa reduktorom i lako je s’njime kormilariti.

Odmah pored kormila je moja omiljene instrument tabla, gospodsko crne boje sa „VDO” kvalitetnim instrumentima i cajgerima crno bele boje, koji mi daju informaciju da je u toku plovidbe, sa motorom i transmisijom sve u redu.
Plafon je od belog lesonita, a zidovi i nameštaj od mahagoni vodootpornog špera, ulepšani sa mesinganim elementima.

Plinski frižider je presvučen samolepljivom tapetom imitacije mahagoni drveta.
Plinski šporet sa plinskom rernom je oivičen mahagoni vodootpornim šperom, a čeoni deo i vrata rerne ostale su bele emajl boje. Da bi kompozicija boja bila privlačna i prijatna, sedišta-ležajevi i plakar su tapacirani belim skajem.
Dok je kuhinjski deo napravljen od vodootpornog špera, pa lakiran i ukrašen sa belim korpama koje nose za kuhinju potrebi pribor.




Zidovi spavaće sobe su tapacirani sa teget plišom, a posteljina na krevetu je od teget satena. Plafon i viseći plakar su bele boje, kao i ramovi prozora.
Patos u svim prostorijama je presvučen linoleumom prijatne braon boje u kockastom dezenu.

Sa moje desne strane do prozora je ekvilajzer, koji drži pod kontrolom radio kasetofon i četiri kutije sa po tri zvučnika ( kvadrofonija ) i daje prijatnu boju tona. Muziku koristim često, a kada plovim na duže staze, onda je na programu Mocart sa njegovim pored ostalog i „Plavim Dunavom”!

Ekran eho-sonara “Enterprajz”, neumorno prikazuje dubinu reke ispod Ševe i sardžaj vode tj. prikazuje ribe u tri dimenzije i šta je na dnu: pesak, šoder, tinja ili vodena trava. A tu je i alarmni uređaj “Signal Stejt”, dobijen iz Američkog policijskog auta, jačine 100 W sa megafonom ugrađenom na jarbolu. Mikrofon mi je tu pri ruci i u plovidbi se često javljam kolegama nautičarima koje srećem i pecarošima na obalama naravno.

Ja se “CB” radio stanicom koristim najviše noću, kada se mi „Sibijaši” pronađemo, a tema i vremena za razgovor na pretek. Ja se tada sit ispričam sa većinom Beograđana i sa mnogim Novosađanima kada su propagacije dobre. Sa Pančevcima uvek jer smo komšije. „CB” stanicu koristim i kada ja noću ribarim i obavezno ponesem sa sobom džepnu-„Cobru” stanicu i uvek imam odličnu vezu sa stanicom u Ševi, tj. sa Ljiljom.

Tu pored i sa krova kroz plafon visi teleskop za pomeranje krovnog fara, koji na 50 metara grupiše svetlost u krug prečnika jedan metar i za noćnu plovidbu je od neizmerne koristi.

Kao nezamenjivo sretstvo za plovidbu sa Ševom, je i retrovizor koji donosi stvarnu priču o zadnjem delu Ševe i o čunu koji je zakačen za zadnju desnu bitvu i stalno mi je u vidnom polju u retrovizoru.

Ljilja me je prenula iz mog uzivanja u plovidbi sa mojom voljenom Ševom, pa kaže :
-"Evo nas kod ušća Kostolačkog rukavca ... i baš sam se uželela kupanja u toploj i čisto-prozračnoj vodi !" A ja sam joj dodao :
-"A ja male pijace i pekare sa nadaleko čuvenim burekom ... !" I sa malim gasom smo prošli pored dve usidrene samohotke "Požarevac" i ušli smo u rukavac ... a Mališa je na prednjoj palubi stajao i mahao repom, jer i on je bio zadovoljan što ćemo noćiti u rukavcu ...



===================nastavak sledi==================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji put izmenio seva-2 dana Čet, 17 Avg 2017 10:27:13, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1639
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 06 Jun 2017 15:01:51    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 11 )

Jato belih pataka nas je “pozdravilo kvakanjem” na samom ulazu u rukavac, a Mališa sa prednje platforme ih je otpozdravio sa dva-tri laveža. Stare topole i žalosne vrbe su se nadvile nad vodom, a počele su i da „niču” nove vikendice na obali preko puta naselja, a pored same vode. Na delu čiste obale, kod šlepa sa spavaćim sobama, cika i dreka je najavila gomilu dece, koja su se igrala sa loptom na obali i skakali su sa šlepa u toplu vodu rukavca i plivajući nastavljali su svoj užitak.
Perkins motor Ševe je „brojio” pod malim gasom i plovili smo lagano nikuda ne žureći se. Prošli smo pored stare termo elektrane „Brno-1” i naglo skrenuli u nastavak rukavca, koji je nešto širi no do sada, ali je čist i malo posećen tek sa nekoliko čamaca pecaroša. A Ljilja me pita :
-“Gde ćemo ovog puta da stanemo ? Tamo desno u onoj lepoj i zelenoj travi, ili ovde levo, gde je visoka obala i put na njoj ?”
-„S’obzirom da je ovome danu još malo pa kraj, a sutra ujutru odlazimo na Dunav, prošvercovaću se tamo na kraju peščanog dela plaže, nedaleko od nasipa, gde je bašta onog restorana, a tamo imamo i česmu sa odličnom pijaćom vodom i mesto za loženje vatre.” Kažem ja Ljilji, a izbegao sam da joj kažem što tamo gde je lepa trava, ima mnogo zmija, a ja izbegavam takva mesta.
Lagano ploveći, obišao sam na široko plažu i skakaonicu, gde je bilo mnogo mladih ljudi. Ploveći zatim pored travnatog nasipa, na kraju sam pristao uz peščanu obalu i pramčano nasukao Ševu. Čekićem sam zaboo dve šticne, a zatim vezao Ševu krmenim konopcima. To je Ljilja primetila, pa me pita :
-„Zašto ovog puta nisi vezao pramčani konopac, kao i svaki put do sada ?”
-„Do sada smo u 99% slučajeva sidrili se na tekućoj vodi. A sada smo na kraju rukavca, gde nema plovidbe i plovnih objekata, a pramac sam nasukao na obalu. Tako da krmeni konopci drže Ševu uz obalu i problema ne može biti jer ovakvo mesto za usidriti čamac, zove se „mrtvaja”!” Mališa je obilazio obalu i sve do bagrenjara, a ja sam otišao do šanka ovdašnje kafane i pitao da li imaju šta na meniju za ručak ? Konobar mi je dao kartu menija i upozorio me je da ovde u bašti imaju samo to što je crvenim flomasterom obeleženo ! A ja sam tamo video moje omiljeno jelo i pozvao sam Ljilju da dodje. Predložio sam joj da sednemo za sto i porazgovarali smo o ponuđenom meniju. Ljilja se složila, a konobaru smo rekli šta od ponuđenog da nam donese za ručak i konobar je otišao, a ja i Ljilja smo zadovoljni komentarisali, kako se to pogodilo da imaju na meniju, baš ono što se nama sviđa. Jedino konobaru nije bilo jasno zašto smo supe poručili dve, a špagete sa telećim rezancima i sosom tri porcije ? Bilo mu je jasno kada smo treću porciju špageta stavili u Mališinu porciju, koju sam ja u međuvremenu doneo svom drugu. Konobar se nasmejao i rekao :
-„Takvo uvažavanje psa, ovde u našem kraju ne postoji. Ja već odavno radim u kafani i ovakvu uslugu, prvi put sam sada odradio !”





Posle prijatnog ručka, Ljilja je na krovnoj terasi Ševe, razapela veliki suncobran i zavalila se u rasklapajuću tapaciranu stolicu. A ja sam legao u prednjem delu Ševe, opruživši se na tapaciranoj klupi-ležaju u hladovini i zadremao. Tu meni pored glave, legao je i Mališa čije sam dahtanje savršeno lepo slušao i pod tim ritmom i ja sam zaspao.
Neznam koliko je vremena prošlo, ali znam da sam bio zaspao i Mališa svojim režanjem me je probudio i čuo sam ga kako je brzo otrčao na zadnju platform Ševe. Ustao sam i pogledao šta se dešava iza Ševe. Mališa stoji sa horizontalno ispravljenim repom ( a to je njegov borbeni stav ) i dva mladića sa drvenim veslima u rukama i u staroj drvenoj šiklji, gledaju u Mališu neprijatnim pogledima. I kako sam se ja pojavio i smirivao Mališu, oni su zaveslali ka’ sredini kanala. Kada sam se već našao na zadnjoj palubi, uzeo sam tuš u ruke i napumpao sam pritisak pumpe, a onda sam se istuširao toplom vodom koja mi je prijala. Pozvao sam Mališu, pa sam i njega istuširao i obojica zadovoljni popeli smo se na krovnu terasu Ševe. Ja sam rasklopio dve stolice i stočić, a Mališi sam prostro njegov frotir. Mališa je odmah legao na njemu i počeo da se valja želeći da se osuši od predhodnog tuširanja. Ja sam uzeo frotir, rasklopio ga na “tanko” i njime Mališu istrljao, odnosno osušio mu krzno. Onda sam ponovo sklopio frotir i Mališa je na njemu legao ispruživši se koliko je bio dug. Ljilja se javila iz Ševe i kao reda radi pitala hoću li kafu !? A onda me je pozvala da preko krovne ogradice prihvatim voćnu salatu i puding iz frižidera.
-„Taj jedan puding je za Mališu ... samo da se zna !” I ja sam postupio po naredbi i Mališi dodao činiju sa pudingom odmah ispred nosa. Mališa je prihvatio ponuđeno i počeo da ga liže. Za kratko vreme, na terasi se pojavila i Ljilja, sa džezvom turske kafe i dve male šoljice u rukama …
-“Znala sam da ćeš mu dati da liže. I znaš kada bi on uspeo da poliže ovu porciju … do sutra !” I Ljilja je uzela kašičicu koju je donela sa sobom i njome navadila parčiće pudinga, koje je ponovo stavila u činiju i ponudila Mališi. Naravno da je Mališa pripremljenu činiju pudinga smazao za tili čas, Ustao i otišao u Ševu i iz svoje činije sa vodom se nalapao, a onda se popeo kod nas na terasi i legao na svoj frotir pri tom uzdahnuvši zadovoljan.


===================nastavak sledi==================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji put izmenio seva-2 dana Čet, 17 Avg 2017 10:30:14, izmenio ukupno 3 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1639
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 16 Jun 2017 12:31:24    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 12 )

Lep sunčani dan, a nama je tako prijalo da smo se osećali izvanredno. Predpostavljam da su se isto tako osećali i stanovnici Kostolca, posebno mlađa populacija, te ih je većina došla ovde na plažu i bilo ih je svuda okolo nas.
-„Moco. Da spremam ručak u Ševi, toplo je i nema smisla. A da ložimo vatru na obali ... i to nema smisla radi ovih ljudi koji su došli na plažu. Predlažem da ručamo ovde na ovoj terasi-restorana ispred nas !”
-„Ja sam „za”! Samo idem prvo da vidim šta imaju na „meniju”! I spustio sam se sa krovne terase Ševe, Mališi sam rekao da ostane tu i odšetao sam do šanka kafane. Pitao sam konobara, da li oni ovde imaju i klopu, ili samo piće ? A on mi je rekao da imaju kuvara i da svakog dana imaju bar tri vrste jela za ručak. A onda mi je za danas pored roštilja, predložio odličnu „mućkalicu”, jer im je kuvar leskovčanin i pored roštilja, sprema i odličnu mućkalicu. Ja sam mu se zahvalio i rekao da idem po suprugu, jer ja ću sigurno mućkalicu, ali ne znam šta će ona !? Došao sam do Ševe i kažem Ljilji šta imaju na meniju. Ona se bez suvišnog razgovora opredelila za pljeskavicu i kaže :
-„Ja i Mališa ćemo po pljeskavicu, a ti jedi tvoju nacionalnu mućkalicu. Probala sam je jednom i bila mi je ljuta.“
-„Ona i treba da bude ljuta. Ja je baš zato i volim. Odoh ja da se sa konobarom dogovorim !” Konobar je bio za saradnju i pristao je da nam donese na Ševu. Tako da smo na krovnoj terasi lepo ručali svo troje. Ja sam pojeo “mućkalicu”, a Ljilja i Mališa su pojeli po pljeskavicu i svi smo bili zadovoljni.

Posle ručka pregledao sam u motornom odelenju, nivo ulja u motoru i u kopči. Dolio sam ulje u BOŠ pumpi i dodao “toatne masti” u kućište osovinskog voda i u kućište odrivnog ležaja. Naravno da svaki put kako otvorim motorno odelenje, obavezno pregledam spojeve instalacije i zategnutost remen-kaiševa. Onda sam oprao ruke deterdžentom i ušao sam u ćun, a iz njega sam pregledao bočne stranice korita Ševe i ustanovio da na njima još uvek nema lišaj-trave, čime sam bio zadovoljan. Ali to nije bio razlog da ne uzmem peraje i masku za ronjenje na dah, opremim sebe i zaronio sam u providnu vodu rukavca. Mališa me je gledao sa prednje platforme Ševe i nije mu se išlo u vodu, ali da sam ga pozvao, ušao bi i zaplivao bez ubeđivanja. A ja sam zaronio i video sam ispod korita nekoliko crvenperki, kako stoje i gledaju me. I kako sam pošao ka’ sredini korita, one su pobegle u slobodni proctor rukavca, uvek vodeći računa da im se neka štuka ili smuđ ne približe suviše. A korito još uvek nije uraslo u lišaje, jer početkom ovog meseca sam ga očistio u Velikom Bačkom Kanalu. Pregledao sam elisu i video da je mast pored osovine i semeringa, malo iscurela. A to me je obradovalo, jer to znači da u stativnoj cevi nema vode. Krma je bila u odličnom stanju. Izronio sam iza krmene platforme, na kojoj je već stajao Mališa i gledao u mene. Isprskao sam ga vodom i on je pobegao kod Ljilje na krovnoj terasi.

Pošto je voda bila veoma prijatno topla, pozvao sam Mališu i dok sam ja otkačinjao čun od Ševe, Mališa je već uskočio u čun, ali je i u ustima poneo lopticu. Pošto sam na čunu pramčani kanap imao dvojno povezan, kanap sam razdvojio između dva veza i navukao sam ga preko glave i zategao sam ga meni oko pojasa. A onda sam roneći zaplivao sa perajama i čun je lagano krenuo za mnom. Mališa je ostavio lopticu u čunu, a sam se popeo na prednju platformu i legao. Ja sam kad-kad izronio iz vode da bih se uverio da je sve u redu, tako sam i primetio da se omladina sa plaže smeje i pokazuju prstima prema nama i glasno su vikali kako pas vozi čun … ?




===================nastavak sledi==================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji put izmenio seva-2 dana Pet, 04 Maj 2018 11:36:35, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1639
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 02 Avg 2017 13:44:04    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 13 )


Providna voda mi je činila zadovoljstvo dok sam ronio i sa interesovanjem gledao šta sve ima po dnu kanala. Primetio sam jednu patiku prekrivenu tankim slojem tinje, zatim jedan raznobojni ženski šešir za zaštitu od sunca. Pivskih flaša i konzervi ... nisam brojao, ali me je stanje kanala razočaralo, jer sam sve do sada rado svraćao u Kostolački kanal, zaokupljen lepim travnatim obalama i vrbovim, topolovim i bagremovim šumama. Siguran vez i laka zaštita od vetrova, kao i blizina prodavnice provijanata, pekare i zelene pijace ... bili su opravdani razlozi da svih ovih godina svraćamo u Kostolački Kanal. Prišao sam čunu i skinuvši masku stavio sam je u čun, a Mališa je ustao i sa patosa čuna uzeo lopticu i prišao mi, oslonivši svoje čelo uz moje čelo. Znao sam šta hoće i uzeo sam mu lopticu iz usta i bacio sam je što sam dalje mogao. Mališa je kao „strela” skočio u vodu i zaplivao je ka' bačenoj loptici. Ja sam skinuo peraje sa nogu i ubacio ih u čun, a onda sam se popeo u čun i iz čuna se umio i prstima namestio mokru kosu na glavi. Zatim sam startovao motor i pošao sam ka’ Mališi, koji je stigao do svoje loptice, uzeo je i već je plivao u mom pravcu. Prišao sam pored Mališe i rukama ga obuhvatio oko stomaka i ubacio sam ga u čun, kao i mnogo puta do tada. Mališa je ispustio lopticu na patos čuna i istresao se od vode, a onda je stao na prednju palubu i zajedno smo doplovili do dela kanala uraslog u ševar i lokvanje. Ostavio sam motor da radi „na ler”, a ja sam ubrao dva mlada lista ševara i dva bela cveta lokvanja, kao i jedan žuti cvet lokvanja. Sa tom izabranom „lepotom”, požurili smo do Ljilje na Ševi i ja sam joj predao to lepo rastinje, koje je ona ranžirala u lepu a plitku vazu. Tako se obradovala, da nam je iz frižidera iznela po jedan kolač od višanja, za koji se Mališa veoma obradovao. I skuvala je tursku kafu posluženu sa hladnom koka-kolom, kojoj sam se ja obradovao.
Graja kupača oko nas je meni dosadila i dao sam predlog Ljilji da pre noći izađemo na obalu Stojkove Ade i tamo u prirodnom ambijentu provedemo noć !
-„Baš se radujem ... Nekako mi je veče i noć bez „žive” vatre u vrbaku, prosto promašena noć !” Kaže mi Ljilja, a ja nisam više ništa čekao, već sam odvezao Ševu, namotao konopce i startovao motor. I Mališa se obradovao našoj odluci da lagano krenemo. Sa Ševom smo sigurno krenuli ka’ ušću Kanala u Dunav, praćeni mnogobrojnim pogledima kupača sa obale i iz vode, dok ih je Mališa na svoj način pozdravljao lavežom, veselo mašući repom. Laganom plovidbom, ne dižući pri-tom talase, izašli smo iz Kanala i kod Motela ušli u Dunav. Mališa je opet lajao na jato gusaka, a Ševa je pod mojom komandom pošla uzvodno, sve držeći „kurs” prema Stojkovoj Adi … ! Pošto je „plovni put” sa desne strane Stojkove Ade, sa donje strane Ade, prešao sam u vode leve strane Ade iz razloga da nas talasi noćnih plovila ne uznemiravaju dok spavamo u Ševi. Ploveći lagano blizu Ade, pronašao sam lepo uređeni deo obale i pristao sam sa Ševom u obalu.
-„I htela sam da ti predložim to mesto za „kamp” i ti svrati ... !” Kaže Ljilja, a ja sam joj odgovorio:
-„Lepo mesto se lako zapaža. Ja sam dok’ smo plovili, stalno pratio dubinomer i radar ( fiš-fajner ) i ovde je odlično mesto za lov Smuđa, a ka’ obali i odlično je mesto za pecanje Babuški. A ovu platformu ovde na obali, tako je jasno da su je uredili pecaroši.” Ševa je lepo „legla” na visoku obalu Stojkove Ade i Mališa je odmah iskočio na travnatu površinu, te’ sa interesovanjem odskakutao dalje među vrbe i topole. Ja sam nategao i vezao bočne konopce Ševe, a Ljilja je za to vreme skinula sa krova Ševe stočić i stolice i seli smo u hladovini, gde smo se počastili sa hladnom voćnom salatom.

===================nastavak sledi==================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji put izmenio seva-2 dana Čet, 17 Avg 2017 10:32:03, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1639
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 17 Avg 2017 10:10:34    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 14 )


Providna voda mi je činila zadovoljstvo dok sam ronio i sa interesovanjem gledao šta sve ima po dnu kanala. Primetio sam jednu patiku prekrivenu tankim slojem tinje, zatim jedan raznobojni ženski šešir za zaštitu od sunca. Pivskih flaša i konzervi ... nisam brojao, ali me je stanje kanala razočaralo, jer sam sve do sada rado svraćao u Kostolački kanal, zaokupljen lepim travnatim obalama i vrbovim, topolovim i bagremovim šumama. Siguran vez i laka zaštita od vetrova, kao i blizina prodavnice provijanata, pekare i zelene pijace ... bili su opravdani razlozi da svih ovih godina svraćamo u Kostolački Kanal. Prišao sam čunu i skinuvši masku stavio sam je u čun, a Mališa je ustao i sa patosa čuna uzeo lopticu i prišao mi, oslonivši svoje čelo uz moje čelo. Znao sam šta hoće i uzeo sam mu lopticu iz usta i bacio sam je što sam dalje mogao. Mališa je kao „strela” skočio u vodu i zaplivao je ka' bačenoj loptici. Ja sam skinuo peraje sa nogu i ubacio ih u čun, a onda sam se popeo u čun i iz čuna se umio i prstima namestio mokru kosu na glavi. Zatim sam startovao motor i pošao sam ka’ Mališi, koji je stigao do svoje loptice, uzeo je i već je plivao u mom pravcu. Prišao sam pored Mališe i rukama ga obuhvatio oko stomaka i ubacio sam ga u čun, kao i mnogo puta do tada. Mališa je ispustio lopticu na patos čuna i istresao se od vode, a onda je stao na prednju palubu i zajedno smo doplovili do dela kanala uraslog u ševar i lokvanje. Ostavio sam motor da radi „na ler”, a ja sam ubrao dva mlada lista ševara i dva bela cveta lokvanja, kao i jedan žuti cvet lokvanja. Sa tom izabranom „lepotom”, požurili smo do Ljilje na Ševi i ja sam joj predao to lepo rastinje, koje je ona ranžirala u lepu a plitku vazu. Tako se obradovala, da nam je iz frižidera iznela po jedan kolač od višanja, za koji se Mališa veoma obradovao. I skuvala je tursku kafu posluženu sa hladnom koka-kolom, kojoj sam se ja obradovao.
Graja kupača oko nas je meni dosadila i dao sam predlog Ljilji da pre noći izađemo na obalu Stojkove Ade i tamo u prirodnom ambijentu provedemo noć !
-„Baš se radujem ... Nekako mi je veče i noć bez „žive” vatre u vrbaku, prosto promašena noć !” Kaže mi Ljilja, a ja nisam više ništa čekao, već sam odvezao Ševu, namotao konopce i startovao motor. I Mališa se obradovao našoj odluci da lagano krenemo. Sa Ševom smo sigurno krenuli ka’ ušću Kanala u Dunav, praćeni mnogobrojnim pogledima kupača sa obale i iz vode, dok ih je Mališa na svoj način pozdravljao lavežom, veselo mašući repom. Laganom plovidbom, ne dižući pri-tom talase, izašli smo iz Kanala i kod Motela ušli u Dunav. Mališa je opet lajao na jato gusaka, a Ševa je pod mojom komandom pošla uzvodno, sve držeći „kurs” prema Stojkovoj Adi … ! Pošto je „plovni put” sa desne strane Stojkove Ade, sa donje strane Ade, prešao sam u vode leve strane Ade iz razloga da nas talasi noćnih plovila ne uznemiravaju dok spavamo u Ševi. Ploveći lagano blizu Ade, pronašao sam lepo uređeni deo obale i pristao sam sa Ševom u obalu.
-„I htela sam da ti predložim to mesto za „kamp” i ti svrati ... !” Kaže Ljilja, a ja sam joj odgovorio:
-„Lepo mesto se lako zapaža. Ja sam dok’ smo plovili, stalno pratio dubinomer i radar ( fiš-fajner ) i ovde je odlično mesto za lov Smuđa, a ka’ obali i odlično je mesto za pecanje Babuški. A ovu platformu ovde na obali, tako je jasno da su je uredili pecaroši.” Ševa je lepo „legla” na visoku obalu Stojkove Ade i Mališa je odmah iskočio na travnatu površinu, te’ sa interesovanjem odskakutao dalje među vrbe i topole. Ja sam nategao i vezao bočne konopce Ševe, a Ljilja je za to vreme skinula sa krova Ševe stočić i stolice i seli smo u hladovini, gde smo se počastili sa hladnom voćnom salatom.

===================nastavak sledi==================



Pozdrav od Mome Stošića

#[/quote]
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Čet, 17 Avg 2017 10:32:53, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1639
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 17 Avg 2017 10:18:46    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#


Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 15 )


Kilometar nizvodno od Stojkove Ade, ka’ levoj obali Dunava, usidren stajao je bager koji je punio barže sa peskom. Napunjene barže su zatim gurači gurali uzvodno, tako da su prolazili blizu nas i bez talasa, a svi ostali brodovi su plovili plovnim putem, koji je sa druge strane Ade. A mesto gde smo sada, za noćenje i za pecanje je „kao izmišljeno“. Voda Dunava je jedva po malo treperila, a nebo plavo sa jedva nekoliko malih belih oblaka. Lišće u krošnjama visokih topola i jasenova na Adi je jedva treperilo, a pesma ptica se čula kao nikada do tada. To je i Ljilja primetila :
-„Moco, čini mi se da ptice nikada ranije nisu ovoliko pevale ovde na ovoj Adi.“
-„Visoke su vrbe, topole i jasenovi. I kada vetar ovde duva, a duva često, onda i ptice ne pevaju. Sada vetra nema i one ne gube vreme da prizovu sebi ljubavne parove ! Nego ja posmatran Dunav i ovu mirnu okolinu, pa bih da zabacim neki štap sa zadnje platforme. Možda nešto i upecam od riba za na tiganj večeras.“ I ušao sam u Ševu i sa upravljačkog pulta uzeo dvogled. Izašao sam na prednju platformu Ševe i usmerio sam dvogled ka’ obali preko. Zapamtio sam mesto gde je lokacija kukuruza i kažem ja Ljilji :
-„Ljišo, odoh ja preko da naberem malo mladog kukuruza. Trebaće nam večeras za pored vatre.“ A Ljilja je dodala :
-„Naravno idete obojica ... !“
-„Ma kud’ bi smo drug bez druga !“ I Mališa je slušao razgovor i čini mi se da je sve razumeo, jer je pre mene uskočio u čun. Na čunu, kad god plovim Dunavom, nosim Džonsona 9,9 na krmenoj dasci i startovao sam ga. Mališa se popeo na prednju platformu, a ja sam dodao gas, a uši i rep visoko podignuti su mu landarali od brzine kretanja čuna. Brzo smo stigli do druge obale i Mališa je iskočio na obalu, a ja sam izgasio motor i podigao ga iz vode, a zatim izašao na obalu i vezao čun za granu obliže topole. Mališa je zalajao ozbiljnim tonom i ja sam ga pozvao da dođe kod mene, ali sam i ja pošao ka’ njemu. Kad tamo, pod jednom topolom stoji jedan omanji a stariji čovek sa starim iscepanim šeširom na glavi.
-„Dobar dan. Izvinite što vas je uznemirio moj pas. On je vaspitan i ja sam mu rekao da vas ne dira te nemojte se njega bojati !“ Starina je nepoverljivo gledao u Mališu, a ja sam mu pružio ruku da se pozdravimo ( mnogo je ličio na jednog od mog oca prijatelja iz našeg sela ).
-„Ma ja pravo da ti kažem, čuvam moju njivu sa kukuruzom. Svake godine mi je kradu ovi iz kanala. Pa sam primoran da je čuvam, ne bi li je očuvao !“
-„A ja došao da uzmem nekoliko korena. Tu smo sa čamcem moja žena i nas dvojica, pa sam ja dao predlog da večeras ispečemo pored mesa i neki koren. Ja posebno volim pečene mlade korenje, jer me podsećaju na detinjstvo, jer i ja sam odrastao u selu. A čova me onako ozbiljno gleda, pa mi kaže :
-„Slušaj, ako ćeš ti nekoliko korenova, uzmi ko’ ti brani. Ja čuvam njivu od ovih bandita koji oberu pola njive ! Uzmi slobodno ... !“ Video sam da je čova poštenjačina i ušao sam u njivu i ubrao 8 korenova. Meni i Ljilji po dva da ih skuvamo i po dva da ih ispečem na žaru. I pokažem ja čovi šta sam ubrao i kažem mu :
-„Ali ja novca nemam kod sebe.“ A on prosto poskoči i kaže :
-„Ma šta ti pada napamet. Zar ću ja da ti naplatim naramak kukuruza !“ A ja sam dao predlog :
-„ Ti si verovatno već odavno ovde na njivi. Jeste da sediš ispod ove vrbe, ali sve jedno je toplo. Hajde ti sada sa’mnom u čun i idemo kod moje Ljilje i kod čamca, da tamo sednemo i ti se osvežiš ladnim pivom. Inače ako nećeš sa’mnom, ja ostavljam korenove kukuruza ovde i idem u drugu njivu !?“ Starina me je pogledao ozbiljnim pogledom i kaže mi :
-„Samo momenat ... !“ I ode u kukuruz. Za nekoliko trenutaka se vraća sa lovačkom puškom i ulazi u čun, pa kaže :
-„ Ne smem da je ostavim u njivi, da je neko ne pokrade.“ I Krenuli smo ka’ Ševi. A starina je ćutao sve dok nismo stali u obalu, a on kaže :
-„Uh sunce ti, kako ovaj motor ide ... ? Čini mi se da smo poleteli .. !“ I upoznao sam ga sa Ljiljom i tada sam čuo i ja da se zove Stanko i da je tu iz Malog Bavaništa. Dok je on sedeo sa Ljiljom ja sam doneo dve konzerve piva i otvorio ih, a jednu dao Stanku. A on onako iznenađeno kaže :
-„Uh sunceti, ala je ’ladno. Vi mora da imate frižider na čamcu !?“
-„Imamo i šporet i zato odoh ja da nam sprmim kafu ... !“Reče Ljilja i ode u Ševu, a Stanko me pita onako poverljivo :
-„I šporet imate ? U sunce ti ... !“ I nasmejao se Stanko. Prosto ... bi’ mu drago i u raspoloženju smo popili i kafu i po konzervu piva. Više nije hteo. Ja mu nudio, a on kaže da nesme jer sunce ako ga udari u glavu, a on pod dejstvom alkohola, može tako i da umre u njivi ! I ustao je :
-„I da vama ne smetam, ali i da čuvam njivu. Samo bih vas zamolio da pre nego krenemo, da mi pokažete vaš čamac iznutra. Ja do sada nikada nisam bio u čamcu sa kabinom.“ I Ušli smo, a onda sam mu ja pokazao dnevni boravak sa frižiderom i šporetom. A ispod stepenice za izlaz-ulaz pokazao sam mu rezervoar sa 200 litara nafte. Ispod linoleumom zatvorenih klupa, kada sam podigao poklopac, začudio se šta sve nosimo sa sobom. Za komandnim mostom je zastao i rekao mi :
-„Dobro reci mi ... kada uspevaš da gledaš ove „satove“, a da gledaš i gde voziš !? I taman sam hteo da mu objasnim, kad on se okrenu i uhvati za vrata.
-„Mogu li da otvorim ?“ I ja sam mu klimnuo glavom, a on otvori i kada je video od čuda je progovorio sam za sebe :
-„I klozet imaju ... !? Svaka čast, ja se toga ne bih setio, pored ovolikih vrbaka i kukuruza !? A ja sam se nasmejao :
-„A kada kiša pada ... !?“ On me je pogledao i sam se nasmejao. I pgledao je veliki zatvoreni sto :
-„A ovo vam je radni kuhinjski sto ?“ I zastao je gledajući raznobojne kutile na rafovima po zidovima. A ja sam otvorio bočna vrata i osetio se miris nafte i on se ponovo nasmejao.
-„Ala si ga sakrio, da ti ne otvori vrata, ja ga ne bih pronašao. Nagao se nad spavaćim krevetom i kaže :
-„Ja ni kući nemam ovakav krevet. AL’ je mekan pa udoban ... ?“ I pošli smo napolje, a on pred Ljiljom kaže :
-„Da sam juče umro, ne bih znao da i čamci imaju krevete i to kakve !? Momo, hvala ti za ovu ekskurziju ! Imaću šta da pričam mojim seljacima ispred zadruga sa pivom u ruci !“ I prebacio sam ga na drugu obalu i kada smo se ja i Mališa vraćali, dugo sam i ja Stanku mahao u pozdrav.

===================nastavak sledi==================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1639
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 31 Avg 2017 12:10:21    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 16 )


Seo sam u čun i naravno uz Mališinu pratnju na prednjoj palubi, krenuli smo do nepristupačnog dela Ade po suvarke, koji su nam ovde na Adi bili neophodni.
-„Moco, dok ti sakupiš suvarke i dovezeš ih do ovde sa čunom, ja ću da spremim kukuruze za kuvanje i pečenje. I baš mi se nesviđa ovaj teren gde smo sada, pa ću sa grabuljom da ga očistim koliko je moguće.“
-„Odlično, a ja ću da se možda malo i zadržim, jer suvarke treba da izvučem sa nepristupačnog terena. Vidiš i sama da su ovde na Adi, pecaroši sve izgoreli i oko nas nema suvaraka ni za lek. Dobro je što dok plovimo, detaljno sakupljam informacije ne samo o Dunavu, već i o priobalju. Za suvarke po koje sada idem, pre neku godinu mi je rekao jedan pecaroš iz Kostolca. Sećaš se kada smo ovde na Adi svratili da ručamo, pa kada sam ja pozvao prisutnog pecaroša na kafu. E’ on mi je rekao gde ima suvaraka, jer su nepristupačni i niko od pecaroša ih ne dira.“ Ljilja se setila tog pecaroša, ali kaže da o razgovoru sa njim ničega se ne seća. Ja sam ušao u Ševu i ubukao farmerice, ubuo patike i ubukao košulju sa dugim rukavima. I tako odeven uzeo sam sa sobom i sekiricu i ušao sam u čun, gde me je Mališa čekao. Otkačio sam čun od Ševe i startovao sam motor, a onda smo ja i Mališa krenuli uzvodno do jedne krive vrbe i tu sam nasukao čun na obalu. Mališa je iskočio i krenuo u potragu za njemu dragim voluharicama i miševima, a ja sam vezao čun za jednu mladu vrbu i sa sekiricom u ruci, krčio sam prolaz kroz gusto šiblje prema sredini Ade.
Pošto sam prokrčio put do poplavom naslaganih suvaraka, onda sam rešio i izneo sam 5 komotnih naramaka, da kasnije ima i za pecaroše koji ovde dolaze. Sve sam lepo složio u čun i sa Mališom smo krenuli malim gasom nizvodno do Ševe. Ljilja nas je dočekala i prokomentarisala :
-„Verovatno ćemo nekoliko dana da boravimo ovde na Adi, u odnosu na količinu suvaraka koje si doneo !“
-„Ne, već sam razmišljao, ako sam se namučio da probijem put do naslaga suvaraka, onda sam rešio da učinim dobro prvim noćnim pecarošima koji budu ovde boravli posle nas !“ I Ljilja je bila zadovoljna :
-„O to je već kolegijalno. Nego šta ćemo da večeramo ? Ja predlažem da pored pečenog i kuvanog kukuruza, ti nam skuvaš riblju čorbu ili riblju supu, zavisno od riba koje budeš ulovio. A povrća u spremištu na Ševi, imamo dovoljno !“ I ja sam se složio sa Ljiljnim predlogom.
-„Dobro, daj da onda založimo vatru i spremimo kukuruz, a za to vreme će pasti mrak i ja ću sa 100 metara površinske mreže, uloviti dovoljno riba za supu ili čorbu. Zavisi kakve ribe ulovim !“
-„Ja bih ti dala predlog, ako bude dovoljno riba u mreži, da i Mališi skuvam jednu lepu porciju ribljeg mesa. Znaš da i on kao i mi obožava da jede ribu.“ Naravno da sam se složio sa Ljiljinim predlogom, a u vazduhu je zamirisao dim sa ložita. Suvarci su bili u svom elementu i vatra se brzo zagorela. Na tronošcu se našao kotlić, a u kotliću četiri korena zalivena vodom koja je dovoljno posoljena.

Prvi mrak je polako osvajao horizont nad Dunavom i bivalo je sve tamnije. Ljilja je izvadila korenje kukuruza iz kotlića i stavila ih u tanjir da se prohlade, a u kotliću je zamenila vodu i stavila teleće meso da se kuva. A ja sam spustio jednu kašetu sa mrežama sa krova u čun i pripremio dve mreže vezane jedna za drugu. Onda sam oprao ruke i seo sam za stolom sa Ljiljom u nameri da pojedemo mladi kuvani kukuruz. Kukuruz je nio veoma ukusan i sa slašću sam pojeo oba korena, koje mi je Ljilja stavila u tanjir. A onda sam seo u čun, a Mališa je zauzeo svoje mesto na prednjoj palubi i krenuli smo uzvodno. Izašao sam oko jedan kilometar iznad Stojkove Ade i podavio sam mrežu po levoj strani Dunava od Ade. Mirna voda i nije plovni put, pa je i „teranje“ mreže bila zabava. Pošto mi je bila potrebna mala količina riba, kada sam bio u visini Ševe, izvadio sam komplet mrežu u kojoj je bolo prilična količina riba. Uzeo sam ispolac i prednji deo čuna gde sam složio mreže, zalio sam većom količinom vode da ribe ne bi manjkale. Polagano sam prišao uz Ševu i zakačio sam čun i sa prednje i zadnje strane. Onda sam se popeo na Ševu i uključio Honda agregat, koji je bio na svom mestu ispod klupe na krmenom delu Ševe. Ljilja mi je donela plastičnu vanglu i pitala me :
-„Alal vera Momo za tolike Smuđeve Kamenjare. Šta ćeš sa tolikom ribom ?“
-„Koliko sam mogao da saznam o ovom terenu za ovo kratko vreme, čini mi se da su tu peščani sprudovi sa kanalima između sprudova. Mreža je ušla u neki kanal u kome je bilo Kamenjara i otuda njih evo u zavidnoj količini. A vidiš da sam ih zalio vodom u pola čunu, da mi ne manjkaju. A sada ću da izaberem koje ćemo da spremamo, a ostale žive i ne povređene ću da pustim u Dunav. Primetio sam, dok sam terao rinu, par puta mi je donjaka mreže zakačila dno i onda kada sam vadio mrežu pratio sam koje su se ribe uhvatile u mreži. I hoću da ti kažem da će biti odlična supa za večeru. Naravno da ima riba i za riblju čorbu, ali meni se večeras jede riblja supa, koju i ti obožavaš. Ja ću da spremim ribu, a ti spremi povrće i operi kotlić ! I daj mi još jednu vanglu da odvojim ribu za Mališu.“ I počeo sam sa vađenjem riba iz mreže sa zavidnom pažnjom, jer nisam hteo da povredim ribe, jer će neke od njih kasnije da ponovo zaplove Dunavom. A Mališa je sve vreme sedeo pored mene na nogostupu Ševe i posmatrao kako ja vadim ribe i svaki put kada bih ja ribu koja mi nije potrebna pustio u vodu, Mališa bi to propratio dizanjem ušiju, tj. čudio bi se da vraćam ribe u vodu.
Za supu sam izdvojio dva Vretenara ( koliko ih je i bilo u mreži ), tri Manića sam odvojio za supu, a pet sam odvojio u Mališinu porciju. Za dva Balavca mi se učinilo da su Smuđevi, ali kada sam ih uzeo u šake, osetio sam da su ljigavi i znao sam da su to Balavci ... odlični za supu. Da bi supa bila „carska“, dodao sam u vanglu još četiri Smuđeva Kamenjara. Desetak Smuđeva Kamenjara sam odvojio za Mališu, a sve ostale ribe sam pažljivo izvadio iz mreže i sve ih pustio u Dunav.


I Ljilja je bila gotova sa narezanim povrćem ( crni luk, peršun, šargarepe, beli koren, mirođija i beli luk ). Onda sam ja u kotlić nasuo suncokretovo ulje ( da prekrije dno ) i pustio ga da se dobro zagreje. Onda sam stavio pripremljeni crni luk na dno kotlića da se dinsta. Kada je luk dobio badem-boju, onda sam nasuo pijaće vode do 1/3 kotlića i nastavio da ložim vatru pod kotlićem. Zatim sam u zagrejanu vodu dodao svo naseckano povrće, malo mlevenog bibera i dovoljno vegete da supa zatim ima dobar ukus. Kontrolisao sam kuvanje ( da ne bude prejako )! Kada se povrće skuvalo, dodao sam riblje meso u parčićima od nekoliko vrsta riba ( Vretenar, Manić, Balavac i Smuđ Kamenjar ) i nastavio da je kuvam.
Riblju supu sam kuvao na tihoj vatri i možda malo duže no što inače ona bude gotova. Zatim sam je procedio kroz čistu, odnosno novu gazu u veliku Zepter posudu od 5,5 litara. Tada sam samo meso od izabranih riba stavio u šerpu, a Ljilja je pripremila i preko svega u šerpu stavila sitno naseckani peršun i mirođiju. Ljilja nije mogla da izdrži dok se supa malo prohladi, pa je uzela kašiku i probala supu. Onda mi je prišla i poljubila me rekavši da neće da me menja.


===================nastavak sledi==================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Uto, 19 Sep 2017 11:55:32, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1639
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 13 Sep 2017 13:28:00    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 17 )


Pre nego je došla i Ljilja na krovnu terasu, ja i Mališa smo već zauzeli udobna mesta. Ja u rasklapajuću stolicu-ležaju, a Mališa na mekanom, nekoliko puta sklopljenom frotiru. Ljilja se još sa nečim zanimala u Ševi i kaže :
-„Planiram da iznesem na terasi na sto džezvu skuvane kafe i šoljice naravno. Ali i šerpu hladnog kompota i kaži mi šta ćeš ti ... koka-kolu ili konzervu hladnog piva ?“ A ja sam joj odmah odgovorio :
-„Ljišo ! Uzmi iz frižidera jednu šaku čvaraka koje sam kupio u mesari u Starom Kostolcu i stavi ih u malu tacnu pa mi ih dodaj. Uz čvarke naravno ide i hladno pivo !“
-„Onda ću ja sebi da uzmem kompot u porciji, a šerpu ću da ostavim u frižideru za sutra.“ Ljilja je sve što je pripremila za na sto, dodala mi je kroz prozor na krovnu terasu i sama zatvorila prozore i ulazna vrata na prednjem delu Ševe. Onda je došla na krovnu terasu i smestila se u stolicu-ležaljku rekavši :
-„Taj mali gospodin se navikao da se druži sa nama na terasi, a u Ševu za to vreme može da uđe onoliko pacova.“ A ja sam joj se pridružio komentarom :
-„Otkud ti ta sumnja u našeg Malog čuvara Ševe i nas samih ? Odkako je on sa nama, nijedanputa se nije desilo da su nam ušli miševi ili bilo koja druga životinjke sa prostora obale ni danju ni noću ... !?“ A Ljilja je ponovila :
-„Ama odkad je Mališa sa nama nije nam se desilo i nedaj bože da nam se desi bilo šta, što nam se dešavalo dok Mališa nije bio sa nama... !?“ A ja sam je posavetovao :
-„Opusti se i uživaj. Nas dvoje, a sada i troje sa Mališom, dovoljno mnogo plovimo i priznaćeš ... na vodi smo doživeli puno lepih doživljaja. Da tačno je, po nekada smo imali i loših trenutaka, ali sve smo preživeli i sve je to prošlo i iza nas je ! ... Moja deviza je : „zaboravi sve loše uspomene, ali zapamti odakle dolaze one“ !?“

Preko puta iz Dubovačke Ade, čule su se Žabe kreketuše sa svojom horskom pesmom. Inače u svim tišacima i močvarnim delovima Dunava, već negde popodne pa do kasno u noć, hor žaba ne prestaje sa izvođenjem svojih ljubavnih pesmi, osim kada pada kiša. Tada ne znam čime su zanete, ali ne pevaju. Nekako u isto vreme, iz vrbaka nama iza leđa, prvo su se čuli komarci u horu, a onda su nastupili sletevši na svaki ogoleli deo naših tela. Mališa je „škljocao“ zubima i mlatarao prednjim šapama, braneći se od najezde komaraca ! A Ljilja je odmah ustala i s’terase strčala u Ševu, koja je inače zaštićena spec-mrežama i komarci mogu samo da maštaju da uđu unutra. A ovde na terasi, obično komarci u najezdi napaaju 5-10 minuta i maksimalno do 20-tak, ali večeras su imali produženu predstavu i ja sam odlučio da i ja i Mališa siđemo u Ševu. Mališi kako sam rekao, odmah je strčao dole kod Ljilje, a ja sam Ljilji kroz krovni lufter na plafonu spavaće sobe, spustio i džezvu i sve ostalo što je stajalo na stolu. Zatim sam startovao Hondu-agregat, koji stoji ispod klupe na krmenom delu i ušao sam i ja u Ševu. Ljilja je naravno uključila tv-prijemnik, na kome je bila neka zanimljiva emisija, a ja sam seo za komandnim pultom i uključio sam CB radio stanicu na 9-om kanalu.

===================nastavak sledi==================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1639
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 19 Sep 2017 10:32:26    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 18 )



Seo sam za komandnim mostom pored uključene radio stanice, a Ljilja mi je na pult stavila šolju kafe na za to predviđen stalak. Naime, kada sam renovirao komandni pult ( da bude lepši i funkcionalniji ), napravio sam mesto za šolju za kafu, a sa druge srane mesto za konzervu ili čašu. Tako da Ševa može da skače na talasima, a da mi kafa ili konzerva ne padnu sa pulta. A sve je na dohvat ruke. I u jednom momentu, neki muški glas se javlja preko radio stanice :
-„Dobro veče čamdžije i svima koji me čuju na ovom kanalu !“ Malo sam sačekao, a onda sam mu se javio :
-„Dobro veče ! Ja se zovem Moma Stošić, a javljam se sa čamca Ševa. Inače sam na spavanju na Stojkovoj Adi ... !“ Mala tišina i ponovo se javlja čovek sa pređašnjom modulacijom :
-„Ja se zovem Nikola Marković, inače sam iz Rakovice, a javljam se sa čamca „Milica“ ( po mojoj unuci ) i na spavanju i noćnom pecanju sam na Slatini kod Dubovca. Momo, mi smo na desetak kilometara udaljeni jedan od drugoga. Da smo se čuli danas, mogli smo da noćimo i pecamo zajedno. Mojoj supruzi Milki, pecanje nije interesantno, pa je i meni malo dosadno samom, a mnogo volim da jedem ribu spremljenu i u kotliću i u tiganju !“ Onda sam mu ja dodao :
-„Ja sam sa mojom suprugom Ljiljom i mojim najboljim drugom psom Mališom na čamcu Ševa i mi svi takođe volimo da jedemo ribu. Spremamo je u raznim varijantama, kao i te koje ste pomenuli, ali za doručaj obožavamo riblju supu. Kada mi dolaze prijatelji koji vole da popiju vino ili pivo, onda im spremim Smuđa Kamenjara na rascepu, pored vatre. Onda svi ćute dok jedu, a kasnije pričaju kako je dobro bilo.“ I nastala je tišina, a malo kasnije čuo se Nikola :
-„Momo, Ševu sam viđao na Regati u Kanalima, ali sam je viđao i u Savi na Makišuu. U kom pravcu ideš sutra, ili ostaješ tu na Stojkovoj Adi !?“ Odgovorio sam mu :
-„Mi svake godine u Julu mesecu 15 dana plovimo sa Regatom Ilustrovane Politike, a sledeće dve nedelje plovimo do Kladova. Sada smo u povratku iz Kladova i idemo parcijalno za Beograd. Sutra plovimo do ušća Velike Morave, a alternativa za spavanje nam je Dunavac u Smederevskoj Adi.“
-„Ja i moja Milka smo takođe bili na Regati i sa nekim prijateljima iz Slankamena, zadržali smo se u toploj Tisi i onda smo sa zakašnjenjem krenuli na Đerdap. Jutros smo baš razgovarali da moramo skoro na posao i da od Đerdapa ove godine nema ništa. Tako da vam se mi sutra pridružujemo na ušću Velike Morave, pa ćemo videti da li tamo riba radi i da me naučiš kako se sprema riblja supa !“
-„Važi i do viđenja sutra ! Možda ćemo se videti na Stojkovoj Adi, sa strane Dubovačke Ade. Mi volimo ujutru da spavamo malo duže.“
-„Doviđenja do sutra ... vidimo se.“ Reče Nikola i ja umalo što ne isključih stanicu, kad javi se neko :
-„Dobro veče Momo i Nikola. Ja se zovem Mirča Cepeš i iz Rumunije sam, iz jednog sam sela blizu vaše granice. Momo, interesuje me koja je razlika između riblje čorbe i riblje supe i kako se sprema riblja supa.“ A Ljilja mi kaže :
-„Moco, hajde ti meni uključi agregat, da ja pogledam malo TV, a ti šalji recepte u „etar“, možda ti neko i kaže hvala !?“ I ja sam rekao Mirčetu da me sačeka dok ja uključim agregat, jer moja supruga hoće da gleda TV program. Javio se i Nikola, da će i on da zapiše recept riblje supe, a ja sam mu rekao :
-„Nikola, sutra kada se nađemo, ja ću da ulovim potrebne ribe i pravićemo supu, bez brige.“ I izašao sam napolje da uključim agregat !


===================nastavak sledi==================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1639
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 29 Sep 2017 10:09:33    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 19 )



Mali agregat „Honda“ od 350 W, je zašaputao i unutrašnjost Ševe je sinula od jakog svetla. Ljilja je izgasila svetla i ostao je samo uključen televizor. Ja sam se popeo na krovnu terasu Ševe i rasklopio jednu stolicu. Zatim sam seo okrenut Dunavcu i uključio sva svoja čula. Noć na reci mogu da dožive samo privilegovani ljudi i ja sam jedan od njih.
-„Moco, zovu te preko radio stanice. Šta da im kažem ?“
-„Ništa ... evo silazim sa krova ... !“ I sklopio sam stolicu, zakačio je na njeno mesto i sišao u Ševu. Ljilja je ležala na tapaciranoj ležaj-klupi i pratila program TV-a. Ja sam seo za kom. mostom, u levu šaku sam uzeo mikrofon, a u desnu šoljicu sa kafom. Otpio sam srk’ kafe i javio se na mikrofon :
-„Haj’mo Nikola i Mirča ... pitajte šta vas interesuje u vezi riblje supe !?“ I očekivao sam nekog’ od njih dvoje, a javio se čovek iz Kostolca :
-„Izvinjavam se što uskačem u razgovor, ali mislim da je pravo vreme da se predstavim, pre nego počnete razgovor na temu koja i mene interesuje ! Ja sam Vicko iz Kostolca i pozdravljam vas sve na ovom kanalu.“
-„Pozdrav za tebe Vicko od Mome ! Jesi li pecaroš ili ribar ... !?“
-„Ja sam strastveni pecaroš još od malih nogu. Deda penzioner, i mnogo me je voleo, a bio je pecaroš za primer. I samo po sebi ... naučio me je pecanju na razne načine, ali i da upecam samo koliko mi za taj dan treba riba !“ Kaže Vicko, a Nikola se uključio u razgovor :
-„Dobro veče Vicko. Zovem se Nikola Marković i iz Rakovice sam. Po pitanju pecanja, ja i ti nismo „rođaci“ ! Ako riba grize, ja pecam do god se lovi. Pitaćeš me šta radim sa viškom upecane ribe !? Prvo je polako pronesem u kesama mojom ulicom, da svi vide ! A onda kući odaberem sta je za našu upotrebu, a višak i nije višak ! Komšiluk u kesama sve odnese svojim kućama i ne žale se.“ Nastupila je kratka tišina na „9-om kanalu“, a onda se javio neko, bez da se predstavio :
-„Momo, ’ajde izrecituj nam recept za riblju supu ! Pošto ti ne prodaješ to što spremaš ... a čujem da si dugo godina na vodi i u ribolovu, onda tebi verujem, jer spremaš za svoju dušu i tvojih bližih prijatelja. I zato što ti verujem, nadam se da nemaš razloga da me obmaneš !?“ Na „kanalu 9“ opet tišina i reših da prekinem ćutanje :
-„Koje nepoverenje ... !? Ali u redu je. Ja vam ništa ne prodajem i nisam vam dužan da moram da vam kažem recept ! Ali preko dvadeset godina sam na vodi sa čamcima i u ribama nikada nisam oskuđivao, jer sam ih lovio i mrežama i vlakom i štapovima. Volim da spremam razna jela i to činim kada sam sam. Jer ako u nečemu pogrešim, ja to jelo bacim i nikome se ne pravdam. Ako vas interesuje „riblja supa“, uzmite olovku i zapisujte, jer da vam ponavljam neću.“ Vicko se opet javio :
-„A to znači da si po svom ukusu spremao riblju supu i sa materijalom iz ovdašnjih riba i povrća !“!?
-„Da, pa i ribe se ne upotrebljavaju „bilo koje“! Riblja čorba ima jake začine, pa sa svakom ribom može da se napravi čorba. A supa ima tanani ukus i zato ja upotrebljavam samo određene riblje vrste : Kao prvo Vretenar ( mali i veliki ) imaju isti ukus i u narodu imaju naziv „popova riba“. A popovi su se najbolje hranili ! Zatim riba zvana Balavac i Šrac. To su podvrste Smuđa, a karakteristične su da kada ih uhvatite šakom, one su jako ljigave. Ove pomenute ribe sam vatao isključivo sa mrežom i na peščanom dnu Dunava i Save. A riblja supa sa ovim ribama je najbolja.“ A Nikola je postavio objektivno pitanje :
-„Slušaj Momo. Ja se bavim već dugo pecanjem, ali tog Balavca sam ulovio samo jednom. Vretenara nijednom. Da li to znači da ja ne mogu da spremim supu sa drugim ribama !?“
-„Ja kao alternativu u supu znam da stavim Smuđa Kamenjara, Soma Manića ili Peša. Na kraju krajeva, ako vam ne smetaju određeni sitni ukusi, onda možete sve ribe kao i za čorbu. Ja sam hteo da vam kažem kako ja spremam riblju supu, a ja nikada ne stavljam u supu sve ostale ribe !“ A onda se javio Vicko :
-„Ja sam do sada jeo riblju čorbu nebrojano puta. Čak je i sam po nekada spremim. U čemu je razlika između riba, da sa ovim može da se kuva supa, a sa ovim ne !?“ Odgovorio sam Vicku kratko i jasno :
-„Vicko, razlika je ... recimo uzmeš da jedeš supu od kokoške sa farme ili uzmeš da jedeš supu od fazana divljaka ! Mislim da sam jasan !“
-„Jasno ... A da li mogu da se stavljaju riblje glave u supu, kao što to rade sa čorbom !?“
-„Sada ću vam izdiktirati recept, kako ja pravim riblju supu i preporučujem da je skuvate onako kako van ja budem rekao. I kada probate, obratite pažnju na ukus, miris i vaš osećaj posle pojedene porcije. Onda nekom drugom prilikom napravite supu po vašem izmenjenom receptu i probajte, odnosno uporedite ukus ... !?“


===================nastavak sledi==================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 34, 35, 36, 37  Sledeci
Strana 35 od 37

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Portal NA VODI © 2016