forum
NAUTIČKI FORUM
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

PRICE SA REKE
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 33, 34, 35, 36, 37  Sledeci
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 17 Avg 2015 13:16:57    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

42-gi deo meni interesantnog dela Sveta !! - Kijev - razliv Dnjepra

Kijev je veliki grad. Za milion građana je brojniji od Beograda. Ono sto je mene interesovalo, imao je dovoljno marina za čamce. Međutim, dok sam se raspitivao za mesto za moj mali čamac na napumpavanje ... kako su vlasnici marina čuli da je na napumpavanje i još da na njemu visi novi motor "Merkuri", odmah su mi odrekli, rekavši da ne mogu da prime takav rizik na njihov račun. Kako mi je u jednoj marini rekao rukovodilac te klub-marine :

-" Neka hvala ! Pa neka vam neko izbuši čamac, a ja da kasnije imam problema sa vama ... ne to mi nije potrebno !" U "Jaht-Klubu" su me primili, ali sam placao 100$ dolara mesečno. I camac mi je boravio tamo 4 meseca maj i juni, a juli sam bio na godišnjem odmoru u Srbiji. Avgust i septembar sam provodio na vodi Dnjepra, a u oktobru je već jako hladno ... Da bilo je skupo, ali ugodno i sigurno. Ali i izbora nisam imao ! Međutim, tamo u "Jaht - klubu" kako sam ostavio čamac i motor i sve stvari u njemu, tako sam ih sledeći put kada sam došao i zatekao. Kada pada kiša, neko od klubskih mornara, obavezno bi izbacio vodu iz čamca. Kada se vraćam sa vode i pristajem uz pontone, obavezno me neko od mornara sretne i priveže mi čamac uz ponton, pomogne mi da iznesem stvari do kola itd, itd !

Sezonu sam počinjao tako što sam obavezno svratio u baraku rukovodioca kluba Volođe Kuznjecova i na njegov sto bih stavio flašu viskija ! Na račun viskija, imao sam dobar odnos sa njime i upoznao me je sa skoro svima članovima kluba. Sva ta gospoda, inače do juče bivši clanovi KPSS-a, imaju uvezene jahte i do 35 metara dužine. Koliko su ih koštale ... ne znam !? U klub dolaze "Pontijacima", "Bentlijima" i "Mercedesima" ( kao za svaki dan )! Sa jahtama vrlo retko izlaze na vodu, ali skoro svaki dan dolaze sa prijateljima na pice i kafu. Na zadnjim platformama se tuširaju, a kada se napiju sa krova skaču i za malo sa jarbola ! Rado su razgovarali sa'mnom i interesovali su se kako je "nautika" kod nas u Srbiji razvijena !? Oduševiljeno su slušali moje priče o Regatama i uopste o takvom načinu organizovanja nautičara ! Kod njih pojam "regata" je o nekim tamo desavanjima na morima sa jedrima. Inače regata na Dnjepru ... to još nije viđeno ! Pitali su me sta mene lično vezuje za vodu i čamce !? I dok sam im pričao ... ćutke su slušali, a onda i popili po piće u moje zdravlje :

-" Kao dečak davio sam se tri puta ! Naučio sam da plivam sa 5 godina i svagda je voda reke bila za mene čarobna. Kao mladom čoveku, moje ambicije su bile da živim u kućici na obali reke pored vode ili na vodi na splav-kućici ! Život na čamcu, kao ideja je došla sama po sebi mnogo kasnije i to ne radi ribolova ili već tako nešto, nego da živim na vodi ! Iskreno više sam voleo kućicu-splav na vodi, a u toj kombinaciji čamac već dolazi kao "pridev" ! Međutim, razlika u kulturi ponasanja mladjih generacija na javnom mestu, a posebno na splavovima na vodi, dovela me je da se odreknem svoje dečačke želje i da realizujem, odnosno u početku kupim prostrani čamac-kabinaš i nazvao sam ga"Ševa" i plovio sam njime 17 godina. Imao je spavaću sobu, kupatilo sa WC-m, kuhinju sa sporetom i friziderom, pa i lavabo sa pijacom vodom iz rezervoara na slobodni pad postavljen na krovu. Dnevna soba, prostrana sa TV-om i muzičkim aparatima sa kvadrofonija zvučnicima i prosto sam uživao u svemu tome i to godinama ! Život mi je poklonio suprugu Ljilju, srodnu mi dušu i psa Mališu i bili smo idealan "tim"! I mnogo smo plovili i upoznali mnogo prijatelja na vodi !" Impresionirani pričom, obećali su mi da će se i oni organizovati i putovati zajedno u društvu sa svojim prijateljima, a do neka lepa mesta u akvatoriju Dnjepra, u'šta ne sumnjam !



Detalj razliva Dnjepra ... !

===================nastavak sledi==================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji put izmenio seva-2 dana Uto, 24 Jan 2017 10:24:53, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 10 Avg 2016 13:19:21    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

-43-ći deo meni interesantnog dela Sveta !! - Kijev - razliv Dnjepra :


I ponavljam se ... da sam od malena voleo reke i čamce i druženje sa njima me je "uverilo" da su veći čamci "veća sigurnost" na vodi ! Pre no što sam uopšte došao u Kijev, proveo sam 29 godina na vodi sa čamcima, a to je ne malo iskustvo ! Moje druženje sa "Brig"-om čamcem na napumpavanje, ovde u Kijevu je počelo planski i sa nužnim izazovom u smislu rekreacije. Zato sam i motor "Merkuri" kupio od 5 ks. što sam smatrao dovoljnim za ono šta meni treba. Proteklih 29 godina, koristio sam se maksimalno u procesu ribarenja, ali i kao pomoćnim čamcem za Ševu, čunom i "Tomos"-ovom četvorkom na njemu, a kasnije i "Dzonson" - om 9,9 ks. i naravno Ševom u svim prilikama, tako da nisam ni želje imao da probam druge manje čamce. I ovom prilikom prvu "probu" sa "Brig"-om i "Merkuri" 5 ks. na njemu, izveo sam u marini "Jaht kluba" ovde na Dnjepru. I sve sam namontirao kako treba i startovao motor koji me je oduševio kako "lepo" radi ! Onda sam prvo na vesla izvezao čamac na vodu, zatim sam pod malim gasom ubacio menjač "u napred" i dodao gas ... ! Čamac je lagan pa je poskočio, a ja sam napravio korak napred i seo sam na dasku na sredini čamca i onda sam dodao pun' gas... ! Čamac je u trenutku izglisirao, što me je obradovalo i mogu vam reći da sam se lepo osećao u njemu, dok je čini mi se sa lakoćom klizio po površini vode Dnepra. Zatim sam ga skrenuo u desno ... pa u levo i video sam da je upravljanje njime "lagano" i pouzdano ! Smanjio sam gas ... izgasio motor i ustao sam u camcu sa namerom da proverim njegovu stabilnost. Stabilnost je bila prema čamcu i naravno da sam se svagda koristio čamcem u okviru njegovih karakteristika. Zatim sam preuzeo vesla i krenuo sam prvo da veslam uzvodno, a zatim nizvodno i brzo sam uvideo "na čemu sam"?! "Brig" je bio kao igračka u odnosu na čun sa džonikom od 9,9 ks. a o Ševi i ozboljnosti plovidbe sa njom, u odnosu na "Brig" i da ne govorim !


Ja sa novim "Brig"-om, prilikom ispitivanja njegovih plovnih osobina i moje mogućnosti da se priviknem na "Gumenjak" ... !

Na svega nekih 200 metara uzvodno od moje ovdašnje marine, nalazi se pošumljeno neveliko ostrvo, kroz koji je tekao rukavac, a pri manjem vodostaju u rukavcu je bila stajaća voda obogaćena lokvanjima, trskom i ševarom. Naravno da je u tim tršćacima bilo puno pticjih gnezda i ja sam znatizeljan otkrio to "blagostanje" i bio čest gost u tom rukavcu. A tu su već bile napravljene dve splav-kućice i par sojenica, tako da sam i ja bio primećen i za kratko vreme sam se sa svim' korisnicima tih kućica upoznao ! I posle našeg upoznavanja, nije proslo mnogo vremena i kako svratim u rukavac uvek me prvi primeti Arsenije Petrenko, doktor opšte prakse u penziji. I kroz nekoliko nedelja, kako ja dođem kod Arsenija, svi su se skupljali na terasi njegove nevelike splav-kucice i onda oni postavljaju pitanja šta ih interesuje ( a interesovalo ih je sve "kako je preko granice" ), jer niko od njih nikada nije prelazio granicu SSSR-a, a ni kasnije Ukraine ! A ja "kako me Bog dao" proputovao sam prilični deo Sveta, a i kako sam im pričao ... to im se sviđalo, pa su bili veoma zadovoljni mojim posetama. Ili kako kaže gospođa Anastasija Petrenko, supruga Arsenija, a inače ona je Ruskinja i bila je doktorka, te sada penzionerske dane provodi rekreativno pecajući sitnu ribu :
-" Dragi moj Momo ... nije da se mi ne sastajemo međusobno ... ! Sastajemo se, ali naši razgovori su o : skupoći, o posledicama Černobila, o politici i naravno kada se neraspoloženi rastanemo i ne poželimo da se skoro ponovo sastanemo ! A tebe kao da je sam Bog nama poslao u ovom nasem Malom Dnjepru ! Posle razgovora sa tobom, pozelim da odem u stan i da sakupim komšinice i da im prepričam nas ovdašnji razgovor ! Znam da bi im bilo jako interesantno ... !" I tako ... ja uvek sa sobom donesem viski ili neku dobru vodku, a oni naprave salatu i po nekada bude i palačinki i krofne takođe ! Ali najvažnije je međusobno uvažavanje i poštovanje i sprijateljio sam se sa svima njima na ostrvu i u rukavcu ... kao da smo svoji ! Čak su mi rekli da mnogi od njih češće dolaze odkako sam ja prisutan u njihovom rukavcu ( u Malom Dnjepru - kako ga oni zovu ).


==========nastavak sledi =============

Pozdrav Moma Stošić


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji put izmenio seva-2 dana Pet, 16 Sep 2016 07:33:01, izmenio ukupno 8 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 11 Avg 2016 06:40:14    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

44-ti deo meni interesantnog dela Sveta !! - Kijev - razliv Dnjepra


I tako, jednog subotnjeg jutra, sa malim "Brig"-om, pošao sam u ekspediciju sa planom da uđem u reku Desnu i obiđem njene obale i sretnem se sa njenim krivinama, koje sam na mapi zapazio. Tog jutra je duvao neki vetar sa severo-istoka, pa sam se ja držao bliže obali tamo gde nisu talasi bili veliki, dok sam plovio uzvodno ka' ušću reke Desne, . Za pola sata laganog glisiranja ( * ), stigao sam do reke Desne, čije sam ušće prepoznao po velikom peščanom sprudu i vikend naselju na drugoj obali Desne. Voda Dnjepra u letnjem periodu kada nema padavina je čista, ali voda Desne je još čistija. Prosto je voda providna i momentalno mi se rodila ideja da kupim peraje i masku za podvodno ronjenje. I ideja je kasnije bila sasvim realna i realizovana. Ploveći uz reku, primetio sam ulaz u mali razliv, koji sam odmah i posetio. Prisustvo lokvanja i tršćaka sa pesmom trstenjaka i još nekih ptica, zatim lepe boje perunika i konjskog bosiljka ... oduševilo me je ... ! Izgasio sam motor i iz termos-torbe izvadio hladnu flašicu koka-kole i predao sam se lepoti prirode i njenom ambijentu koji je stvorila od ovog razliva, gde je čak i duvanje vetra bilo prijatno ... !


Ne košta mnogo, a odlično mesto za ljubitelje vode i pecanja, koji nemaju dovoljno novca za bolje uslove ... ! Saznao sam da je dnevni boravak u jednoj kućici 15 $ dolara i ne zavisi od broja članova. A u kućici je kompletna kuhinja sa plinskim šporetom i frižiderom na 220 v. Kupatilo sa wc-om i toplom vodom. Plus kompletna posteljina.

Zatim me je znatiželja preokupirala i krenuo sam uzvodno uz reku Desnu ! Ploveći njome, sreo sam se na obali sa "Bazama odiha", o kojima su me Kijevljani koji rade u Firmi sa'mnom vec upoznali. Odnosno obale su uređene kao parkovi sa zasadjenim cvećem i zelenim rastinjem među topolama, a među njih su sagrađene sojenice, u smislu bungalova ! Te sojenice se planski koriste za porodične odmore u vidu godišnjih odmora celo leto i to veoma jeftino. A duž' obale plaže su skromno uređene, ali dobrih mesta za ribolov ima sasvim dovoljno. I gledam to naselje sojenica, kao dobru ideju ... ! I razmisljam kako bi bilo dobro da se kod nas u Beogradu, na levoj obali Dunava ( Ostrvo Kožara ), preko puta Zemuna od Vojnih Bašti pa sve do ušća Jojkićevog Dunavca, uredi obala i na njoj izgradi sa estetskim projektima naselje "sojenica" ( od lakih materijala sa dobrim izolacionim materijalima ). I koristi se kao mesto za vikend, ali i za godišnje odmore !? Garantujem da bi mnogi Beogradjani i Zemunci i ne samo oni, koristili to naselje i za život ( kao što se koristi Ada Međica i Ada Ciganlija ). Uzdahnuo sam, jer sam bio uveren da će ta dobra ideja ostati za moga života samo moja ideja i da ljudi koji brinu o Beogradu i Zemunu, nikada je neće realizovati, a ja nemam "sile" da ih ubedim ... !?!


Sa rasklapajućim stolom i stolicom, kao i suncobranom, imao sam lepe uslove za provesti ceo dan u razlivu ... !

Nastavio sam plovidbu, lagano uzvodno i posle izvesnog vremena predamnom se po levoj obali ukazao ulaz u mali razliv. Razlivi su moja slabost i uplovio sam, bez i da razmišljam o tome. Stajaća voda, lokvanji, zelena testerica i procvetali konjski bosiljak, zatim trska sa sevarom, bili su mi dovoljni da izgasim motor, sebi nalijem šolju kafe iz termos-boce i predam se uživanju, osluškivajući poj slavuja iz obliznjeg topoljaka i iz tršćaka trstenjaka, tog malog ptića sa tako različitim i zadivljujućim u pesmi tonovima. Roze cvetovi Konjskog Bosiljka, su lepotom privlačili pažnju na sebe i ukrašavali ambijent razliva. Tompusi ševara su se lagano njihali na vetru, koji je u talasima uznemitavao vodenu površinu razliva i stvarao male treperave talaščiće na kojima sam "odmarao oči"! U zavetrini pored mog' "Brig"-a, trckarale su bube Vodolazi, a zapazio sam i Vrdnik bubu koja se penje iz stablo lokvanja i izlaze svoje majušno telo na sunce, koje joj očigledno prija. Čarobna Vretenca nisko lete nad vodom, sve pazeći da ih neka od mesnih ptica ne iznenadi. U plićaku su se raspoložile skoljke sa svojim oklopima, te im pijavice nista ne mogu, a rade su ! Male ribice plivajući istražuju teren i nisam mogao da im odolim i natrošio sam im parce hleba u vodu. Nije im trebalo mnogo vremena i skupile su se gutajući troške hleba pred sobom. A meni je takav prirodom dan' akvarijum bio veoma interesantan. I provedoh tako ... reklo bi se pasivnih sat-ipo vremena, te reših da se posvetim istraživackoj ekspediciji i nađem tu u okolini veliki razliv o kome su mi pricali mestani sa "Yaht-kluba"... !

Mali razliv sam zapamtio, ali nije on za istrezivanje ... isuviše je mali ! U njemu ću sigurno da svraćam i provedem neko vreme, ali sada me interesuje da nađem veliki razliv ! Izveslao sam u reku Desnu i startovao sam motor. Pošao sam u istraživanje velikog razliva, za koji sam čuo da je u sklopu Dnjepra, nesto nizvodnije od usca. I krenuo sam tamo, dok su mi pažnju privlačili pecaroši na desnoj obali Dnjepra, ali i pecaroši sa malim čamcima na naduvavanje. Dakle njihovi čamci su mnogo manji od mog "Brig"-a, a „nacrtali su se po sred reke ( na plovnom putu )! I gledam kako privatni veliki gliseri, ne smanjuju gas ... glisirajući između njih ... !? I odmah sam se "pitao" ... koje im je uživanje da pecaju, a gliseri im dižu talase, tako da ih sasvim normalno zapljuskuju ! A o riziku za život i da ne spominjem ! I iznerviran obostranim ponašanjem i gliseraša i pecaroša, izgubio sam interesovanje za njihovo pecanje i pošao sam pored leve obale, da potražim ulaz u veliki razliv, za koji sam dobio precizne informacije gde se nalazi, neki dan pre u "Jaht – klubu"! Peščana obala se belela na suncu i dovodila je do izražaja zelene niske vrbe i visoke bele topole.


=============nastavak sledi=====================

Poydrav Moma Stošić

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji put izmenio seva-2 dana Pon, 05 Sep 2016 14:58:42, izmenio ukupno 8 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 12 Avg 2016 06:21:27    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

45-ti deo meni interesantnog dela Sveta !! - Kijev - razliv Dnjepra

I dok sam veslajući mali "Brig" po mirnoj vodi sa podignutim motorom iz vode, ušao sam kroz široki ali i jako plitki ulaz u razliv. Odmah tu na obali sa leve strane je stajala stara vrba nagnuta nad vodom, a ispod nje po obali do same vode ljubavisale su se rascvetale žute perunike i ljiljasti cvetovi konjskog bosiljka, koji su zajedno ulepšavali tršćak i ševar sa tamno braon tompusima. Unakrsna pesma slavuja iz vrbaka i pesma upornih trstenjaka iz tršćaka, obećavali su mi da sam na pravom mestu, u razlivu onakvom kakvog sam ga ja želeo i koji je pre svega ličio na Dunavske razlive. I ne samo tada, često sam razmišljao o Dunavcima, Razlivima i Ritovima nizvodno po levoj obali od Apatina, zatim Begečkim razlivima i ribnjacima. Ne mogu propustiti a da ne pomenem Koviljske Dunavce ! I Sremsko Karlovački se ne mogu mimoici, kao ni nizvodno Gardinovački dunavac i Krcedinske Ade, pa Belegiške. Nizvodno od Beograda je moje najomiljenije mesto za ribarenje i kampovanje, a to je Dunavac Malih Voda i razliv Baba Danina bara u adi Štefanac! A onda najbolji i ribom najbogatiji tereni Dubovačkog razliva iliti Labudovo okno ... pa sve do Rama i mog druga Steve "Bućke" i njegove supruge Mire "Mostarke", sa svojim voljenim domom u vidu sojenice, nedaleko od ušća reke Mlave. Eh' koje su to Dunavske lepote i doživljaji za priču ... !



U okruženju vode i vodenog rastinja, uvek su tu i ptice pevačice, a među insektima ima lepih leptira
i vretenca i sve zajedno daje izuzetan uzitak za lep odmor i doživljaj u prirodi koji se ne zaboravlja ... !


Prošao sam plićak i ušao u dublju vodu, a dva meandra su se nudila da po njima zaplovim. Odlučio sam se za prvi levi i čini mi se da sam pogodio ... iza trske sam ugledao veliko vodeno prostranstvo, okićeno lišćem i cvetovima belih i žutih lokvanja, oivičeno trskom i ševarom sa zanosnom pesmom trstenjaka. Pošto je veliko prostranstvo, podigao sam vesla na balone "brig"-a i spustio sam čizmu motora u vodu. Startovao ga i malim gasom nastavio sam kretanje kroz razliv, ne dozvoljavajući da mi i same sitnice ne promaknu. Leva ruka mi je podrhtavala na ručici motora, a ja sam prezadovoljan uživao u bogatstvu razliva i ujedno sam bio srećan što imam relativno blizu ovako bogati razliv. Tepih sirokih listova lokvanja presecala je kao mala krivudava ulica, gde ih nije bilo. Razmišljao sam da ih je mozda neko pre mene planski ubrao, da ne bi smetali kretanju čamca sa motorom ?! Međutim sve mi je bilo jasno kada sam spustio malo sidro tamo gde nema lokvanja i tamo gde ih ima u izobilju. Dakle tamo gde ih nema ... dubina je preko dva metra i naravno da je to preduboko za rast lokvanja. I rodila mi se ideja, podkovana dotadašnjim iskustvom ... a iskustvo kaže : tamo gde nema lokvanja tu su po dnu jaruge, a u jarugama je hladnija voda ... i tamo preko dana leži krupna riba ... !? Posmatrajući vodenu površinu oko sebe, rodila mi se ideja gde ću i sa kog' mesta da pecam, ali i gde ću da vezujem i podavim "samice"! Primetio sam i kretanje vode, čiji je uslov bila dva kilometara uzvodno "Brana" iliti "Platina" kako je ovde zovu. Tačnije, otvaranje i zatvaranje prevodnice na brani, uticalo je na podizanje i spustanje nivoa vode u razlivu. Razlika u nivou nije bila velika, jedva desetak-petnaest santimetara, ali sve jedno se "osećala"!

Laganom plovidbom malim gasom motora naisao sam na dva ostrva ili poluostrva, to još nisam znao, ali su delila razliv na tri dela. Svako nazovimo ostrvo, bilo je oivičeno trskom i ševarom, a po sredini ostrva su bili pretežno vrbaci, odkuda se čuo bat detlića, gaktanje vrana i pesma slavuja. Izabrao sam jedan od meandara koji je bio uži od ostalih i cija je voda bila čista i providna. Dok sam pogledom birao mesto gde ću stati, iznenadili su me nekoliko linjaka, koji su samu površinu vode presekli leđnim perajima u paničnom plivanju i nestali u širem prostranstvu razliva. Saznanje da je voda razliva bogata krupnim ribama, oraspolozila me je i odmah sam tu u meandru, izabrao lepu hladovinu, izgasio motor i spustio malo sidro u vodu. Demontirao sam na čamcu bližu dasku za sedenje i na tom prostoru sam rasklopio i postavio na patos čamca rasklapajuću stolicu, a ispred stolice postavio sam rasklapajući stočić. Plastični kontejner - nosač suncobrana sam napunio vodom i stavio sam ga na patos čamca, odmah iza stolice. Zatim sam suncobran raširio i fiksirao ga u nosač iza stolice. Suncobran sam inače izabrao da je bio napravljen od mekane plastike i prečnika tri metra, tako da mi je služio i kao suncobran i kao kišobran. A onda sam iz termos-torbe izvadio hladnu koka-kolu i late-kafu napravljenu u flašici od koka-kole i stavio sam ih na stočić, a sam sam se zavalio u udobnu stolicu i predao se uživanju i tišini koju su narušavale ptice svojom pesmom .... !

=============nastavak sledi=====================

Poydrav Moma Stošić

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
LJilja Radmanovic



Pridružio: 06 Feb 2009
Poruke: 508
Lokacija: KIJEV

PorukaPoslao: Uto, 30 Avg 2016 22:03:35    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

46-ti deo meni interesantnog dela Sveta !! - Kijev - razliv Dnjepra


I bio sam prezadovoljan, pronašavši lepi razliv, nizvodno od ušća reke Desne po levoj obali reke Dnjepar. Od stana do marine, imam 3-4 kilometara kolima i onda čamcem „Brig“- om i malim „Merkjuri“-jem od 5 ks-a 20 minuta plovidbe uzvodno i na mestu sam. A onda preko plićaka ulazim u „raj prirode“ i ostaje mi samo da izaberem mesto, hoću li među lokvanje, ili tamo gde orašac pravi društvo trsci i rascvetalom konjskom bosiljku i perunici. Hoću li u debelom hladu onda odoh među ogromnim topolama i vrbama. A mogu i pod suncobranom među belim i žutim lokvanjima. Čamac sam obezbedio specijalnim sidrom, koje kada se spusti u vodu i kasnije vadi iz vode, pri tom ne narušava stanje na dnu tog dela razliva kako flore, tako i faune. I sam čamac je 3,50 m x 1.44 m sasvim dovoljno stabilan, ali i brz kada to zatreba. I tako mali je i jako zgodan da kroz razlive prolazim tamo gde ja zahoću.

Razliv sam nekoliko godina posećivao već u Aprilu mesecu, pa sve do septembra. Oktobar je ovde nedostupan, jer je jako hladan, sa čestim hladnim kišama, a i skorim snegom. April je hladan, ali sa puno sunčanih dana, tako da se u razlivu budi i Flora i Fauna. Ovde u Ukraini u ovoj lepoj zemlji, u ovom Kijevskom razlivu imao sam vremena da pratim kako se fauna razvija, ali ništa manje je interesantna bila i flora. Sve sam to ja video i u Beogradu, ali sam se bavio profesionalnim ribolovom, pa nisam imao dovoljno vremena da obratim pažnju, kao što sam ovde uživao prateći razvoj iz dana u dan biljaka u vodi razliva i na obalama istog. Uživao sam da na metar dubine usidrim čamac. A onda po dnu prospem kilogram krupno kukuruznog brašna, koje „legne“ po dnu i odražava svetlost i onda dođu ribice da se hrane, a ja ih iz čamca gledam kako u grupama plivaju i hrane se, a meni pružaju neizmerno zadovoljstvo ... ! Mi ljudi sve što se oko nas dešava a vezano je za životinje, kao i ribe u vodi, kažemo da su tu važni instikti i da zivotinje i ribre nemaju razum ... Ja sam odavno ubeđen da ne samo životinje i ribe, već i biljke nisu vezane samo za instinkt, već i za razum ! A ja družeći se sa florom i faunom po rekama, razlivima, meandrima i rukavcima, gotovo sam uveren da sva bića imaju razum. Ali to je samo moje lično ubeđenje. Da ste u situaciji da možete da gledate kako se Mala Vretenca ( najbliži rođaci Vilinog Konjica ) razmnožavaju ... pa to je ravno pozorišnoj predstavi.



Ples malih ribica


Kako svane proleće, na stajaćim vodama primećujete neke sitne bele cvetove ... pa kažete – proleće je ... ! A u stvari to je BROĆIKA – vodena trava, koja sitno belim cvetovima produžava sebi život, ali po meni je veoma važna biljka, jer ona svojim fizičkim prisustvom štiti male nejake ribice koje su se tek što izvele iz ikre od mladih predatora. Trava DREZGA je takođe tu i njen majčinski odnos prema malim ribicama, malo ko primećuje. I da ne zaboravim travu VEŽLIKU sa roze cvetovima. U poslednje vreme „poklon iz Amerike“ je trava VODENA KUGA. Neugodna je za plovidbu čamaca, ali kao trava zaštita malih ribica je u poslednje vreme stala na prvo mesto „zaštitnica riba“! Pa i ove velike ribe se sklanjaju u njenoj okolini od ribarskih mreža ... !

=================nastavak sledi====================

Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
Ne volim da prepricavam secanja drugih ljudi. To nije bio dogovor, kada sam dosao na ovaj svet !
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku AIM Adresa
LJilja Radmanovic



Pridružio: 06 Feb 2009
Poruke: 508
Lokacija: KIJEV

PorukaPoslao: Uto, 06 Sep 2016 18:59:13    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

47-mi deo meni interesantnog dela Sveta !! - Kijev - razliv Dnjepra

Već posle nekoliko mojih istraživačkih poduhvata u ovom lepom razlivu, saznao sam sve što me je interesovalo i sledećeg vikenda u subotu, sa mnom i sa malim čamcem, pošla je i Ljilja. Ona se pobrinula pre svega da ne budemo gladni i žedni, jer ja sam joj rekao da iz razliva nema izlaska do večeri. Kola smo ostavili na parkingu „Jaht kluba“, gde inače sidrim čamac. Mornari kluba su nas pozdravili, a Kolja Kuznjecov je izašao da se upozna sa Ljiljom. Naravno bilo je predloga da ne žurimo na vodu, već da ostanemo tu sa njima i popijemo kafu ( za početak )! Znajući ih, da su to dobre Slovenske duše, ipak sam izbeg’o „kafu“ i seli smo u naš gumenjak i krenuli uzvodno. Da glisiramo nismo mogli, ali smo u naš razliv zakasnili nekih 10-tak minuta svega. Ljilja je od mene slušala o razlivu koji me je osvojio i ona se spremila da sve vidi i da ništa ne propusti.

Kako smo došli do ulaza u razliv, preko poznatog meni plićaka, gde sam podigao nogu „Merkurija“ i sa veslima sam ušao u razliv. Zastao sam kod „raskrsnice“ i pitao Ljilju gde bi ona želela da idemo. Pametno je odgovorila da krenem tamo gde sam već bio. I krenuo sam levim rukavcem. Ljilja se oduševila videvši žute perunike, i roze konjski bosiljak. A kada je videla svoje voljene bele lokvanje, koje sam joj na Malim Vodama svaki put ubirao u Baba Daninoj bari i stavljao ih u porculansku činiju sa dunavskom vodom, na plakar pored komandnog mosta. Ovde ih je bilo mnogo, čak bih rekao da ih je skoro koliko i žutih. U jedan meandar između visokih vrba i topola, uletele su dve bele čaplje i Ljilja mi kaže :
-„ Daj za njima, da vidimo kako je tamo ... !“ I kratkim manevrom i ušli smo u meandar čiji su krajevi do obala puni zelenog rastinja i žutih perunika. Moram vam reći da je po ovakvom terenu ploviti, izuzetno prijatno. I naišli smo na slomljeno drvo, davno osušeno i preprečeno preko meandra i nama je preprečilo prolaz. I setih se Ševe. Ja bih sa njom zavezao to drvo i zakačio ga za zadnju bitvu Ševe i odvukao bih to drvo na bezbedno mesto. A sa „gumenjakom“ i merkjurijem od 5 ks. To je prosto nemoguće. I šta bismo drugo, no okrenuli smo se i lagano se vratili u proširenje odakle smo i došli. Na izlazu sa leve strane, bila je jedna čistina u debeloj hladovini i Ljilja mi je predložila da stanemo uz obalu pored te čistine, opsednute niskom travom. Ljilja je odmah iznela stočić stolicu rasklapajuću i primus za kafu. Iznela je takođe i termos torbu, a ja sam uzeo jednu limenku koka-kole i usidrio sam gumenjaka nedaleko od Ljilje. Rasklopio sam pribor za pecanje i na crviće sam počeo da pecam na plovak. Dubina je bila 1,5 – 2 metra dubine i hvatala se crvenperka i bodorka. I kako bih zabacio, odmah bi se i uhvatila riba, ne veća od šake. I kada sam napunio polovinu žičane čuvarke, odložio sam teleskop, a svu ribu sam iz čuvarke vratio u vodu. Ljilja me gleda, pa pita :
-„ Šta je Momo ? Mislila sam da uživaš u pecanju !?“
-„ I jesam u početku, ali kada se intenzitet pecanja izjednačio sa svaki zabačaj riba, onda mi je dosadilo. Prosto izgubio sam draž pecanja. Kako zabacim riba, pa to nije normalno. Do ujutru bih napunio kamion. A to nije to !?“ Za malo me je razuverio veliki linjak koji je prošao pored mene na plitko, tj. Leđna peraja mu je bila van vode i lagano je prošao pored mene. I sinula mi ideja kako da ga ulovim .... međutim odustao sam. Neka ga neka uživa u svom biću.



Čigra je lepa vodena ptica, koja se mahom zadržava nad razlivima i tamo je "svoj na svome". Prepoznatljiva je po
gracioznom letu dok se sprema da pikira na površinu vode i tamo ulovi neku zaboravnu ribicu ... !


Sa Ljiljom sam sedeo za stolom i pili smo kafu spremljenu na primusu, a pred nama je bio razliv u punoj svojoj veličini i širini. Vrbaci su bili puni ptica, a ptice se nisu rastajale od svojih pesama. Samo je čvorak tabanao po trulim stablima, a trstenjaci su nadjačali pesmom mnoge male ptičice. Čigre su bile atraktivne i nadledale su širinu razliva i strmoglavile su se u vodu za ulovom, koji ih je održavao u životu. Iz tršćaka i ševara, probijao se konjski bosiljak, a bluže vodi žute perunike. Od ljudi nikoga nije bilo i to me je ispunjavalo da i ja kao jedinka nisam učinio ništa loše i biljkama i životinjama. Razgovor prica me je impresirao, da uživam u njihovim pesmama, ali i da čujem čigre i njihovo kliktanje. Čuo sam prisutne i vrane i gavranove, ali su se oni držali dalje od nas dvoje, tako da sam se udubio u pesme slavuja i trstenjaka.

==================nastavak sledi==================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
Ne volim da prepricavam secanja drugih ljudi. To nije bio dogovor, kada sam dosao na ovaj svet !
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku AIM Adresa
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 18 Sep 2016 20:56:56    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

48-mi deo meni interesantnog dela Sveta !! Reka Zambezi - Mozambik

Sećam se ... krajem ’70 – tih godina prošlog veka, jednog lepog događaja u kome sam učestvovao i koji mi se jasno zadržao u sećanju, jer sam u pripremi pre ovog leta, morao da primim nekoliko vakcina, koje su i bolele ... Prošla je polovina noći, a ja ulazim u avion „Boing 707 C“, ogromni četvoromotorni „JAT-ov“ lajner na Surčinskom Aerodromu. Let je bio „spec-zakaz“ i odmah smo poleteli u noć ... ! Vremenska situacija je bila stabilna i let je bio prijatan, ali u praznom avionu ... ! Prve zrake sunca sam dočekao nešto iznad 9.000 metara visine i mogu samo da kažem da je to poseban doživljaj. Sunce tako jako sija, da je prosto nemoguće gledati u njega. Sleteli smo u Najrobi u Keniji po gorivo i ubrzo smo ponovo bili u vazduhu visoko iznad živopisne Afrike. Uživao sam posmatrajući Afrički kontinent, koji se razlikovao od recimo Evropskog kontinenta i Azijskog i Ruskog daleko istočnog kontinenta gde vladaju stepe i tajge. Afričko tle je specifično braon-crvenkaste boje, a šumoviti delovi su bili izrazito tamno-zelene boje. I odjednom ogromna reka plavo-zelenkaste boje, sa mnogobrojnim adama i krivinama. Pitao sam pilote, koja je ovo reka, a oni mi rekoše da je zovu Zambezi. Prošli su me neki trnci kroz telo, jer sam čuvši za reku Zambezi, doživeo lagani nervni šok. Zašto ... !? Jednostavno zato što sam kao ljubitelj reka i prirode, više puta gledao reportaže o „Afričkoj lepotici Zambezi“ i znam da je duga nešto preko 2.500 kilometara u svom toku. Gledajući te emisije, tada sam se pitao da li ću ja u životu uspeti da vidim i tu Afričku lepoticu ... !? I zatim takođe nenadano, pod lepim vremenskim uslovima i sa prilične visine gledao sam „Gospođu Zambezi“! Da doživljaj bude još veći, sleteli smo u Mozambik u gradu Bejra, na obali Indijskog Okeana gde sam iz vazduha videlo ušće reke Zambezi !


Viktorijini vodopadi - jedno od čuda prirode ... !

Na aerodromu u Bejri, zadržali smo se dan ipo, ali zbog prirode posla, nisam mogao da odem do reke da se „pozdravim“ sa njom, što bi za mene bio vrhunac ... ! U povratku sam još jednom uživao gledajući ogromnu površinu reke koja je do ovde prošla i visoke Viktorijine Vodopade, pa razlive razne i kanjone visoke. I nisam uspeo da se pozdravim sa Velikom Rekom, kako mi rekoše poznavaoci u Bejri, Zambezi znači na jeziku naroda Toga Velika Reka. Ali sam je video i to mi mnogo znači .... !

===================nastavak sledi===================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 22 Sep 2016 19:00:32    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

49-ti deo meni interesantnog dela Sveta !! Češka - Vltava - Bedžiha Smetane

Negde 1967 godine, bio sam učenik sedmog razreda Osnovne škole “Ratko Žunić” i šta sam vam hteo reći, imao sam najboljeg nastavnika “muzičkog vaspitanja” Srećka Straha. On je krivac što sam ja još kao klinac počeo da razumem reke i prirodna dejstva u i oko njih. Na jednom od časova muzičkog vaspitanja, pustio nam je kompoziciju Bedžiha Smetane “Vltava” i dok se čula lepa i prijatna muzika, Srećko Strah, nam je objašnjavao sta to instrumenti izvode. Treperavu muziku nam je objasnio kao igru dva mala potoka, što kada nam je objasnio, sasvim smo razumeli tu muziku kompozitora Bedžiha Smetane. I ta muzika me je opčinila i za sva vremena sam zapamtio ta dva potoka i zatim formiranu reku i tu muziku koja je očaravajuće bila lepa i prijatna.

U to vreme sam veoma aktivno pecao na plovak male babuške u kubicima posle poplave Južne Morave. Da, obožavao sam pecanje i majka mi je ulovljenu ribu ispržila u tiganj i ja sam je sa apetitom jeo. Međutim u isto vreme sam bio i veoma aktivan u spašavanju malih ribica iz bara koje su se sistematski sušile i male ribice umirale. Ja koliko sam mogao, spašavao sam ih u staklene tegle i nosio sam ih zatim u Moravu i pustao ih u debelu vodu.





I mnogo kasnije, ja u Češkoj u Pragu i kolima prelazimo preko mosta preko reke Vltave, kako reče vozač, koji me je vozio po zadatku. Zaustavio sam ga i izašao sam iz kola i sišao sam do vode i “pozdravio se” sa Vltavom, koja mi se unela u memoriju još kao malom klincu iz sedmog razreda, a sada stojim pored nje, šake sam umio njenom vodom, a u glavi čujem kompoziciju koju orkestar izvodi po notama Bedžiha Smetane tačno. I poželeo sam da vidim ta dva potoka, koja su “treperila” u notama kompozitora.

Sasvim nenadano, ja po zadatku dolazim u Češke Buđevice, kad ono tamo Vltava. Isto me je obradovala, kao i prilikom prvog našeg susreta u Pragu. Moj vozač je bio bivši vojni starešina u vojsci Čehoslovačke. I onda kada je ta lepa zemlja postala Češka i Slovačka, on je dao otkaz, jer njegova zakletva državi Čehoslovačkoj, više nije važila. Bio mi je simpatičan, a on me je sutra ujutru sačekao kolima sa kasetom Bedžiha Smetane … “Vltava” ! I poželeo sam da vozača počastim ručkom, ali na dobrom mestu. I njegov izbor nije mogao da bude bolji. Naime, odveo me je u restoran Fabrike “Budvar” iliti na Engleskom “Bud Wajzer”! I tu sam čuo interesantnu priču o čuvenom pivu, koje su pile mase. “Budvar” je stari iliti predratni naziv za pivaru vlasništvo Jevrejske porodice Budvar. Vlasnici su bili dobro obavešteni i pred sami početak Drugog Svetskog Rata, preselili su se u Ameriku. Tamo su sačuvali živote, ali su i napravili pivaru “Budwajzer” piva. Po završetku Rata, vratili su se u Češku u mali grad Češke Buđevice i produžili su sa proizvodnjom piva. I ja i gospodin drug vozač, sedimo u fabričkom restoranu. Ja sam hteo “meni”, a vozač je konobaru rekao -“dva raza”! I donesoše nam krigle sa točenim pivom od po 500 grama. A za jelo, doneše nam dve dimljne kolenice, pa kuvane. Dok je konobar donosio, a kolenice su podrhtavale. Tog ručka se sećam i danas i boljeg nije bilo.

I tako … dečački san mi se kroz život otvorio … dva puta i oba puta sam bio srećan, a to je veoma važno za ispunjenje života … !

==================nastavak sledi===================



Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 09 Okt 2016 15:46:28    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

50-ti deo meni interesantnog dela Sveta - Dunav u Rumuniji!!


Kada smo ja i Ljilja dobili nalog od Filipa Zeptera, da iz Belorusije se preselimo na par godina u Rumuniju u Bukurešt, radovao sam se što ću biti bliže Dunavu i što ću moći da provodim dane na Dunavu, mojoj omiljenoj reci. U početku sam planirao da Ševu doteram i vežem je na bezbedno mesto na Rumunskoj obali u malom gradu Đurđa. Čak smo povodom toga ja i Ljilja otišli jednog vikenda u Beograd i ja sam na Ševi napunio rezervoar sa naftom, tehnički je pregledao i pripremio za duži put do u Rumuniju u mali priobalni grad Đurđu ( Giurgiu ). A pre toga na tom planu sam razgovarao sa šefom Carine i glavnim policajcem na obali Đurđe, kao jedine rečne institucije u ovom mestu. Ali kada sam otišao do njih drugi put i postavio im “tvrda” pitanja po bezbednosti Ševe … bili su ipak radi da mi uzmu novac za navodno čuvanje Ševe, ali bez obaveza u slučaju krađe !? Tu je bio jedan mali zaliv u kome su stajala četiri patrolna čamca i pitao sam zašto Ševa ne bi mogla stajati sa njima u društvu, kada vec ima mesta !? Komandir policije me je onda odveo da vidim ta četiri bela čamca Evropske Unije i u kakvom su stanju.
-“ Sa jednog čamca su ukrali stabilni motor, a ostala tri su “raščerupali”, tako da nisu u plovnom stanju !” A ja nisam mogao da se uzdržim sa svojom primedbom :
-“ Predpostavljam da su čamci bili pod vašim patronatom … !?” A Komandir se nasmejao i kratko mi rekao :
-“ Ne znam kako bi ste vi reagovali da ste na našem mestu ? Mi smo tim čamcima trebali da po naredbi Evropske Unije, da presrećemo Jugoslovenske brodove, a pre svega Srpske i da im zabranimo istovar i utovar robe u Rumuniji, Bugarskoj i u Crnom Moru u luci Konstanca. Ne znam kako bi ste vi reagovali, da ste bili na našem mestu !?”
-“ Svaka vam čast !” Rekao sam i iz kola sam izvadio flašu “viskija” i poklonio komandiru policije koji je bio svo vreme sa m’nom … ! Vratili smo se u službene prostorije Policije i Komandir nije hteo da me pusti, pre nego što popijemo kafu kod njega u kancelariji, zajedno sa Glavnim Carinikom.

Nisam uspeo da se približim Dunavu i mada sam jako želeo. A u Beogradu sam baš u to vreme kupio stan ispod mog stana i renovirao sam oba stana u jedan konforno - kvalitetan stan. Tada smo ja i Ljilja često kolima putovali iz Bukurešta u Beograd i ja bih tada svaku noć između subote i nedelje provodio na Ševi, često ploveći do Malih voda ili Vojne Bašte na noćenje.



Grad Đurđu u Rumuniji, nalazi se na levoj obali Dunava, preko puta Bugarskog grada Ruse-a ... !


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 21 Okt 2016 08:35:16    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

51-vi deo meni interesantnog dela Sveta




Davne 1994-te, ja Ljilja i nas pas Mališa, iz Varšave, sleteli smo u Belorusiju na Minski aerodrom dvomotorno-elisnim “Aeroflot”-ovim avionom. S’obzirom da smo mi avionom dolazili sa zapada iz evropske zemlje Poljske, prvo što sam na aerodromu zapazio da su pored stepeništa našeg aviona stajala dva KGB-agenta, u istim kožnim dugim mantilima i sa čojanim šeširima na glavi. Iznenadili su se kada je prvi putnik iz aviona istrčao niz stepenice, a bio je to naš Mališa i koji je odmah tu pred njima izvršio malu nuždu uz točak stepeništa. Bili su pristojni i nisu reagovali, mada sam za vrlo kratko vreme zatim saznao da je u Minsku zabranjeno kretanje pasa bez povodca i da je isto rigorozno kažnjivo.

Kroz centar grada Minska, krivudavo teče čista i bistra reka Svisloč, sa uređenim obalama i kejom za šetanje u samom centru grada Minska. Nažalost nije plovna, ali njome zato plove divlje patke i čajke ( vrsta galebova ), kojih ima u zavidnim količinama i sa njima reka predivno izgleda. U njenom akvatoriju na samoj periferiji grada je i veliko “vodohranilišče” iliti akumulaciono jezero, tzv : “Minsko more”, na kome plove jedrilice iz Beloruskog brodogradilišta na južnom delu istog jezera. Izgrađen je i Olimpijski – kanal, iliti staza za veslačke sportove i tu se uspešno održavaju i evropska prvenstva u veslačkim disciplinama, a čujem da se sada posle toliko godina održavaju i svetska prvenstva.
Za građanstvo je samo sportski ribolov dozvoljen na svim unutrasnjim vodama Belorusije. I u vreme tih ’90-tih bio je besplatan i veoma zastupljen od strane pecaroša i to najviše sa obale ( usled nedostatka potrebne količine plovila ). Posto su svuda i na svim vodama standardno pri obalama plitke obale i to je specifika svih obala jezera u Belorusiji. Strastveni pecarosi u 90% slučajeva love sa štapovima od fiberglasa ( domaće proizvodnje i vrlo su fizički teski ). Zastupljeni su i od bambusa sa “čekrcima” umesto standardnih masinica. Proces zabacivanja u dublje vode u najvećem procentu se obavlja na sledeći način : Ribolovac svoj stap postavi na nosač-štapa pod uglom od 45% i otkoči kočnicu “čekrk”- a. Zatim uzme u ruku “nahranjenu” udicu i olovo na struni-kanapa i gazeći kroz vodu do grla, razvlači strunu sa kalema “cekrka”, a zatim mamac baci koliko je to moguće daleko od sebe gde stoji u vodi do grla. Zatim dopliva do obale i onda nategne “cekrkom” strunu, pa onda na vrhu stapa stavi parče kartona, koje pri trzaju ribe padne i to je znak za “kontru”. Video sam i bolje pripremljene pecaroše, koji poseduju male ( za jednu osobu ) čamce, koje napumpaju i na vesla razvlace mamke u duboku vodu. Neki to rade i sa napumpanim kamionskim gumama ! Reklo bi se da se muče ?! Ali to njima spada u proces ribolova i nikome ko se bavi pecanjem, to nije teško. Inače se peca u ne malim količinama : bandar, crvenperka, deverika, kao i babuška, a beovica ima mnogo. Pecaroši koji su bolje tehnicki opremljeni, često upecaju smuđa, linjaka, šarana i soma takođe.
.



"Domaćin kuće" - čajnik, iliti SAMOVAR

Inače Belorusi ( po mom 20 godisnjem iskustvu ) su najpitomiji, obrazovani i opšte kulturniji narod, u odnosu na sve narode drugih drzava bivšeg SSSR-a, koji su za nijansu različiti, ali se ipak razlikuju, posebno od naroda južne SSSR države ! Socijalističke kulturno životne navike su im obezbedile skroman zivot svih tih godina, na koji smo se ja i Ljilja veoma teško navikavali, ili se uopste nismo navikli. U Minsku smo iznajmili trosoban konforni stan u centru grada, na osmom spratu u zgradi na uglu ulica : “Prospekta Nezavisnosti” i ulice “Janki Kupalji”, odmah preko puta “Beloruskog Drzavnog Cirkuca”. Stan je pripadao nekom Generalu Policije, koji je penzionisan i otišao čovek na selo da živi. Nikada ga nisam upoznao, ali nas je njegova lepo negovana supruga zamolila da u nekoliko ormara ostanu njihove stvari, koje nisu imali gde da presele. Nama to nije smetalo i kada nam ih je gospođa otvorila ormare da vidimo sta je u njima, video sam bezbroj Socijalistickih medalja i odela od skromnog materijala. Medjutim, stan uopste nije imao priključak za veš mašinu, pa smo kupili italijansku “Kandi” veš mašinu, morali smo zatim da instalaciju odradimo posebno. Još gori je slučaj kada sam se ja tuširao u kadi, a Ljilja je istovremeno prala sudove u kuhinji i odjednom sam primetio da stojim u pomijama, te sam zamolio da Ljilja prestane da pere sudove, dok se ja ne okupam !!!
Beloruski narod je inače veoma prijateljski naklonjen Srbima. To smo ja i Ljilja u mnogim situacijama prijatno osetili. Ljidi su nas prosto voleli i rado su se družili sa nama. Sa nama su se naravno standardno lepo provodili, ali su i oni organizovali “nakriti stol” i zvali nas u posete njihovim domovima. U vreme bombardovanja Beograda 1999-te, bili smo u Beogradu i iz Belorusije smo imali mnogo poziva prijatelja, sa pozivom da se sa svojim porodicama preselimo kod njih u Minsk, Babrujsk, Mogiljov, Brest itd. To se ne zaboravlja !

U vreme “Inforbiroa” kod nas u Jugoslaviji, mnogi nasi piloti i visoki oficiri su nasli skloniste u Belorusiji. U Minsku sam upoznao Georgija ( Đorđeta ), sina našeg ratnog veterana iz Drugog Svetskog Rata i majora – pilota Jugoslovenske Avijacije, koji je sa avionom pobegao iz Jugoslavije i do kraja života ostao u Belorusiji. Njegovog sina Georgija, koji je odlično znao Srpski jezik, zaposlio sam ga u “Zepter” Belorusiji i družili smo se do-god smo ja i Ljilja bili tamo.

Već rekoh da smo u Minsku došli aprila meseca 1994-te godine. I da ne zaboravimo da se Sovjetski Savez raspao 25. 12 1991-ve, samo tri godine pre toga. Tada je još uvek bilo vrlo malo automobila na ulicama Minska, a od tih koji su se vozili, 98% su bili “Otecestveni” tojest vozila iz Ruskih i Ukrainskih fabrika. Tih recimo 2% “importnih” kako sui h zvali, su iz evropskih fabrika, a bila su to stara vozila, pretežno iz do tada Istočne Demokratske Nemačke. Meni i Ljilji su u organizaciji Zepter-a, dovezli novi “Volvo – 440” iz Švetske preko Varšave odnosno Poljske. Da vam ne opisujem kako su reagovale devojke, koje su stajale na trotoarima ispred improvizovanih bifea i pile kafu iz kartonskih jednokratnih čaša, kada sam im u prolazu blicao svetlima ... ! U to vreme u Minsku nije uopste bilo ni jedne-jedine “baste-terase”, dakle ni jednog stola napolju niti suncobrana. Napolju se moglo popiti “pivo” sa kriglom iz mobilnih cisterni, tipski prljavo žute boje, ili “kvas” za bezalkoholičare.

Tadašnji prelazni vršilac dužnosti Predsednik Belorusije bio je gospodin ili “drug” Kebič, koga je na prvim izborima vec te ’94-te pobedio gospodin, takože “drug” Lukasenko, koji je vrlo brzo otvorio Beloruske granice sa primamljivim bescarinskim pravom uvoza automobila za građane Belorusije. Za kratko vreme moj “Volvo” nije više bio primećivan na ulicama Minska, a i iz Poljske i Italije su u gradu munjevito otvarane prodavnice sa robom iz evropskih zemalja.

U prolece 1995-e, zove mene moj drug Gilence iz Beograda ( Dragiša Ristivojević pomoćnik Saveznog Sekretara za Unutrašnje poslove ) i daje mi neoficijalni zadatak za koji je on znao da će biti u potpunosti korisno izveden i završen s moje strane. Naime Gile me obaveštava da dolaze predstavnici naše Jugoslavije i da po prvi put organizuju i otvore Ambasadu Jugoslavije u Belorusiji u Minsku. Pa da im se ja nađem i da im obezbedim doličan stan gde će u prvo vreme da stanuju. U stvari u tom stanu treba da bude za početak kancelarija naše Jugoslovenske Ambasade. Gospodin Bidžovski, tadašnji generalni direktor “Zepter – Belorusije” mi je velikodušno pomagao, pa čak i učestvovao u izvršenju kompletnog Giletovog zadatka. I pre nego što su se na Minskom aerodromu spustili Zeljko i Branka sluzbenici diplomatije i naši prvi predstavnici Jugoslovenske Ambasade, ja i Bidzovski uz Ljiljinu pomoć, obezbedili smo im i ljudski namestili i uredili reprezentativni stan u našem komšiluku. Ja i Bidža smo ih dočekali na aerodromu gde smo se i upoznali sa njima ... !


===================nastavak sledi==================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Sre, 16 Nov 2016 11:27:44, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 03 Nov 2016 12:42:34    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

52-gi deo meni interesantnog dela Sveta


Ja sam već te prve godine boravka u Belorusiji, “pronašao” Vilejsko Vodohranilišče, kao “meku” za odmor u netaknutoj prirodi i mesto koje su ljudi malo ili nikako posećivali. Ja i Ljilja i nas mali pas, a veliki nam drug Mališa, to pomenuto jezero smo posećivali pod obavezno subotom i nedeljom, ali mnogo puta se desilo da u letnjem period, odemo i radnim danima posle posla. A tamo … Mališa je plivao ili mi je donosio tenis-lopticu koju sam mu bacao i na vodu i po obali, a Ljilja se obično odmarala u hladovini neke borke ili breze u stolici-ležaljci i čitala neke svoje zanimacije. Ja sam, kao i obično i ovde u Minsku kupio kompletnu opremu za pecanje i opremu sam angažovao svaki put bez razlike, kada sam boravio na jezeru. Ne mogu se pohvaliti nekim kapitalnim ulovom, ali crvenperke, bodorke i deverika je bilo u dovoljnim količinama i za nas i za nase komšije sa sprata niže koji su obožavali da jedu ribu, ali niko od njih nije bio ribolovac i svakako su bili srećni kad god sam im doneo ribe. Samo da napomenem da je najstariji clan te komšijske porodice kojima sam donosio ribu, bio Narodni Heroj Sovjetskog Saveza i čovek koji je sa tenkom prvi usao u Minsk, prilikom oslobođenja Minska sa Crvenom Armijom. Inače interesantan starina !? Dođe on kod nas na vrata i kaže:
-“ Dragi moji. Vidim da bacate u djubrište te prazne 5 litarske boce od vode koju ste upotrebili. Ja bih vas zamolio da mi ih sačuvate, pa kada ja sa zetom i ćerkom krenem na vikendicu, ja ću ih tamo poneti. Potrebne su mi tamo ... !” Naravno, tako smo se upoznali, a zatim se i posećivali “na kaficu” ili “na caj i kolače”. Njegova ćerka i zet su bili doktori, koje smo mi kasnije zaposlili kao menadžere kod nas u “Zepter”-u i bili su i oni, a i mi veoma zadovoljni zbog toga.
Predhodnica naše diplomatije iz Jugoslavije Željko i Branka su u meni imali saradnika za sva njima nerešiva pitanja. Ali sam ih i upoznao sa Vilejskim Vodohraniliščem, koje su zatim sa mnom i sa Ljiljom stalno posećivali. Ja sam im pokazao svoje kulinarske sposobnosti u spremanji raznjića ( šašlika ), a Željko nas je jednom pravo iznenadio. U pripremi za na “Vilejku” kako smo “naše”jezero mi zvali, Branka nam kaže da ne nosimo nista za jelo, jer će ona ovog puta poneti za sve nas. Ponuđeno – prihvaćeno, ali pravo iznenađenje je sledilo : Željko je još dan pre umesio meso za ćevape i pljeskavice, a Branka je umesila dovoljno pogača, koje su bile “k’o duša” ! Ja sam se postarao da obezbedim suvarke, a Zeljko je pokazao svoje majstorstvo u pečenju ćevapa i pljeskavica. Po želji, ko je šta hteo ! Bilo je i ne jedanput’ i uvek predivno !
Proleće je 1995-e i Gile mi se ponovo javlja :
-“ Moco druže stari. Dolazi ti uskoro Predsednik Jugoslavije Lilic u prvu zvaničnu Predsedničku posetu Belrusiji. Ja sam tvoj telefon dao momcima iz Sedme Uprave SSUP-a, pa ako im nešto zatreba, budi im na raspolaganju !”
U maju mesecu Minsk se naglo za nekoliko dana preodene iz zimske odeće u letnju ... zelenu drveća u parkovima. S obzirom da proleće ovde vrlo kratko traje, gotovo za par dana sve ozeleni. I ogromni drvoredi kestenova kako pored prospekata i bulevara tako i u parkovima … ozeleneli su i svi odjednom procvetaju u belim i crvenim tonovima. Ukrasi grada su i tranvajske instalacije sa ornamentima na stubovima, ali su tu i stubovi uličnih svetala. Ogromne zgrade sa Sovjetskim fasadama i znamenjima se uklapaju u specifični ambijent grada Minska. I gde god pogledate, čak i da liči na staro ... sve je čisto. Bio sam u bar 50-tak Sovjetskih gradova, sirom teritorije bivseg SSSR-a, ali čistijeg grada od Minska nisam video. Ja, Ljilja i Mališa smo dve ipo godine živeli u Minsku i na sve smo se uspeli naviknuti, ali na atmosferu nikako nismo mogli. Skoro svaki dan je sa sivilom na nebu i sunca nema pa nema. Kažu i njima to smeta, ali nemaju gde ...!



Vilejsko Vodohranilišče - nezagađeno jezero

I tako, sledećeg vikenda smo ja i Ljilja sa Željkom i Brankom, našim pretstavnicima diplomatije Jugoslavije, proveli vikend na Vilejskom Vodohranilišču, gde smo svi uživali u ražnjićima, mojih ruku delo, a uveče smo pržili ribu, koju su Željko i Bidzovski u toku dana upecali ! Uz vrelu, samo što isprženu ribu, prijalo nam je belo vino "Antilija" iz Italijanske vinarije "Planeta" ! Ta vina smo ja i Zeljko "pokvarili" "Boržom" Gruzijskom kiselom vodom, pa su se spriceri sretali u časama pri zdravicama ! Razgovori među nama su bili privatni, ali sam ja namerno postavio "klizavo" pitanje : "
-“ Da li se predviđa skorašnja poseta naseg Predsednika Jugoslavije gospodina Lilića Belorusiji ?" Zeljkov odgovor je bio da o tome nema nikakvih informacija, ali da taj događaj je “realno” očekivati !
U sledeci ponedeljak, negde u vreme rucka, zove me Željko i pita :
-" Momo ! Da li si ti od pre neki dan, ili preciznije juce imao kakvu informaciju o dolasku Lilića u prvu Predsedničku posetu Belorusiji ... !?"
-" Zašto pitaš ? To bi ti trebao da znaš, pa sam te zato ja juče i pitao ?"
-" Vrlo interesantno ! Ti juce mene pitao, a jutros, tj. malopre mi dođe zvanična depeša da pripremimo dolazak Predsednika ... pa se nešto pitam ... !?!"
-“ Čista slučajnost i mislim da je to “realan” diplomatski potez naše diplomatije ! ” A u telefonskoj slušalici muk’ ... ! A onda se Željko bez naprezanja izjasnio :
-“ ... Važi Momo, čujemo se i znam da ćeš mi biti od pomoci ! Sve najbolje i vidimo se ... !”
-“ Pozdravi Branku !”
-“ I ti Ljilju i mog druga Mališu ... zdravo … ! “
Pripreme u Minsku su uspesno provedene uz mnogo depeša i faksova, ali i večerinki u stanu ( predstavnistvu nase Ambasade ) za stolom i pridevima iz Brankine kuhinje. I dođe dan kada nas Predsednik Lilić stiže u Minsk, a sve u organizaciji Protokola Kabineta Predsednika Lukašenka. S obzirom da sam znao da sa organizacijom ne otstupaju mnogo od “cvrstog” Protokola u vreme SSSR-a, organizovao sam sebe da u vreme dočeka budem u svojoj kancelariji u Minsku u ulici Surganovojkojoj, gde je bilo najprijatnije. Uz kaficu sam čekao poziv mog Beloruskog druga Sergeja Gamberga, koji je uvek uz predsednika Lukašenka. Gamberg je inače ispred TV Minska određen za licnog snimatelja Predsednika Lukašenka.
-“ Moma, svjo harašo i mi pajehali !” Javlja mi se Sergej, a malo zatim se javlja i Gile :
-“ Moco ! Kako je tamo !?”
-“ Sve po protokolu i Plan je podignut na najviši nivo, idu ka’ Rezidenciji … tako da će sve biti u redu !”
-“ Dali ti se javio Subotić Dobrivoje, zvani Kigen. Tvoj i moj drug !?”
-“ Nije još ! Javio mi se TV-snimatelj Predsednika Lukašenka, Sergej Gamberg, moj ovdašnji poznanik, a inače kolona je krenula ka odredištu u gradu ... !”
-“ Hvala ti puno i budi u toku ... čućemo se!” I Gile se isključio, a Vanda koja radi kod nas, donese mi jos jednu kafu, sede preko puta mene i kaže :
-“ Znam da dolazi vaš predsednik danas. Čila sam na vestima. “
-“ Da Vandice, to je prva zvanična poseta Predsednika Jugoslavije Belorusiji ... ! A naši narodi su slični i imaju tradicionalno dobre međudržavne odnose i trgovačke veze. ”
-“ Ja sam kao devojčica zapamtila cipele iz fabrike “Koštana”, a takođe i haljine “Kluz”. I sećam se kada dođe kamion sa robom, to su bili redovi i redovi, do god se sve ne rasproda. “ I kroz sat-dva, ponovo mi telefon zazvoni :
-“ Gde si Momo jarane ! Slušaj, ja i Avram smo ovde u njhovoj “Beloj kući” i nemožemo je napustiti da bi smo se videli sa tobom! A večeras je svečana večera u njihovoj Predsedničkoj vikendici u mestu Ždanovići. Ti znaš gde je to !? Kazu nije daleko od grada. Pa večeras dođi sa suprugom da se vidimo i ispričamo ... !”
-“ Drago mi je da ste u Minsku i hvala na pozivu, ali nas obezbeđenje neće pustiti ni blizu Dače, odnosno Vikendice da dođemo u Ždanovice. Putevi će biti blokirani ka tamo iz grada i u okolini ! U to sam siguran !”
-“ Samo im ti reci da smo vas mi pozvali, a mi ćemo reći ovde Generalu obezbeđenja da vas propuste ... !”

Ispričam ja Ljilji da smo od strane ličnog obezbeđenja Predsednika Lilića pozvani da veceras idemo do Dače u Ždanovićima i Ljilja sva hepi pristala je i pre nego što sam joj pokušao da objasnim novonastalu situaciju. Ipak me je saslušala i kaže :
-“ Dobro, verujem da je sve tako kako si mi sada ispričao ! Subotić i Avram kažeš, nisu dovoljno upoznali ovdašnju FSB pratnju i neka bude da si ti u pravu! Ali dozvoli da probamo, pa ako nas vrate, vratili su nas i nemamo za čim’ da žalimo. Ovako stalno ću biti pod utiskom da su nas mogli propustiti, a tamo znam kako bismo se lepo i jedinstveno proveli ... !” I dođe veče i krenusmo u “uglancanom” volvou, a ništa manje i mi u najnovijim odelima. Kod raskrsnice za Zdanoviće, zaustavi nas patrola milicije... i oni poštuju i kolegijalnost i nisu bili glupi i bezobrazni, ali imali su samo “mali” problem, nisu imali vezu sa Dačom, ali imali su naređenje da u tom pravcu nikoga ne puštaju !
-“ Izvinjavamo se, kod nas to nije praksa ... !”



Minsk, glavni grad Belorusije ... danas ... !


Uvece me zove ponovo Subotić :
-“ Momo, pa nema te, a baš smo se nadali da ćeš doći. Kod Generala smo intervenisali i on nam je obećao da će vas patrole propustiti !?”
-“ Da moj Kigenu, kada bi to bila “naša škola”, ali ovde je jos uvek SSSR ... !” A Kigen je nastavio teškim glasom :
-“ A znaš šta se nama Momo desilo, bog te mazo ... !? Posle svečanog ručka, gospođa supruga Predsednika Ljubica Lilić je izrazila želju da kolima obiđe Minsk i poseti nekoliko prodavnica “Univermaga” ... I nisu je pustili ! Ja se svađao sa njima i nije vredelo ... kažu “nije predviđeno protokolom i bezbednosno nije pokriveno i tačka ... !!!” I tačka !!!
I otišao je Gospodin Predsednik sa svojom svitom, a mi smo ostali i svako iz svog ugla smo komentarisali događaje vezane za Važnu posetu. Željko još uvek se nije opustio i više ćuti no što komentariše, a Branka kuva kafe i ne uspeva sve interesantno da nam ispriča. Najvažnije je sto je stigla zahvalnica iz Saveznog Sekretarijate za Inostrane Poslove za kvalitetno uloženi trud i za servis pri dočeku i za vreme boravka naše Državne delegacije u Minsku. Meni je u celom ovom događaju bilo najdraže što je sami Beloruski narod, na ulicama i u mom okruženju bio zadovoljan i raspoložen prijateljski ! Dakle svi sa kojima sam bio u razgovoru ili rade kod nas u Firmi “Zepter”, bratski su bili raspoloženi i iz srca komentarisali posetu Jugoslovenskog Predsednika.

Prognoza vremena nam je "isla naruku" za sledeci vikend, jer nam je Željko najavio da će on u vidu zahvalnosti nama i na iskrenoj podrsci od srca i pomogli njemu i Branki u toku Akcije Predsedničke posete i zato će nas voditi na Vilejku na roštilj, ali na celi vikend ! I naravno, angazovao je Bidžovskog da nabave potrebnu količinu svezeg svinjskog i junećeg mesa, ali i pileća krilca. Meni je "pripala čast" i zaduženje da ponesem svu svoju kamp-opremu, ali i da nabavim od Beloruskih prijatelja još dva šatora i opremu koja im pripada, jer po planu treba da provedemo dve noći na Vilejki. Bidža se odmah otkazao od spavanja u šatoru:
-" Hvala lepo, ja hoću da poživim malo duže i zato mi ne treba traume sa kampovanja ! Meni će dve noći biti ugodne da ih prospavam u kolima ... a vi izvol'te u šatore !" Drugi šator sam pozajmio od Aleksandra Stepančuka, koji je visegodišnji kamper i rado nam je pozajmio svoju opremu, koja kada sam je pregledao, više je ličila na "vojno - desantnu" nego na "sportsku" opremu. Željku sam dao moj vikend-frižider u kome je smestio svo meso i pod tim' uslovima smo krenuli odmah u petak posle posla. Faktički smo pošli na dve noći kampovanja, koje je svakako bilo lepo provesti ih na obali jezera u nocnom pecanju i pored vatre. Mada su noći ovde osetno svezije, no što je temperatura preko dana.



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Pon, 27 Feb 2017 12:56:29, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 22 Nov 2016 15:55:41    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !


Plovimo čamcem, a život se odvija ... !


Imam puno lepih uspomena sa reka i sve su mi bliske i drage da ne bih mogao da ih klasifikujem i na primer kažem :
-„ Jutra su na Dunavu lepša no jutra na Savi, Tisi i Moravi.“ Pre bih naznačio neke njihove specifičnosti, po kojima ih raspoznajem. Ali sve su reke lepe i ja ih jako volim. Isto tako ne bih mogao da razdvojim ljubav prema čamcu u odnosu na pomenute reke. Primetio sam, da i sama pomisao o čamcu, u meni stvara posebno raspoloženje i dakle ... posebno dobro se osećam. I taj osećaj je odlučujući u nameri da idem na čamac i svakako maksimalno sam raspoložen kada dođem na čamcu, otvorim vrata i uđem u deo dnevnog boravka ! A ono tamo blagi specifčni miris ustajalog vazduha, uverava me da sam u svom voljenom čamcu. I tako svaki put i tako redom godinama. I kako otvorim vrata i prozore čamca, sasvim blagi ustajali miris vazduha se izmeša sa mirisom reke i okoline veoma zavisne od godišnjeg doba i vremenske situacije. Jer i reka je kao i život ... nekada je spokojno mirna, nekada je nagla i plahovita, često nepredvidiva. A živeti na reci, pun je lepih trenutaka koji negde duboko u duši ostaju urezani za sva vremena. To su uspomene, a i uspomene obogaćuju život.

Jutra na obalama reke Save u blizini Beograda, za mene su nešto posebno, jer kada sunce počinje da se rađa i da obasjava svojim zracima gnezda još usnulih ptice, po vrbacima razne životinjice u svojim leglima se bude. Tada se i trava pored same vode okićena rosom presijava. Kako se jutarnja izmaglica diže, tako i ptice pesmom najavljuju novi dan, a samohotke pune peska i šljunka, plove uzvodno i malim talasima bude raznobojne kućice-splavove pored obala. Na terasama kućica pojedinačno se iznose tapacirani delovi za klupe i stolice, a na stolovima se postavljaju šoljice sa tacnama i džezve sa samo što skuvanom „turskom kafom“. Kafi na stolu društvo pravi sok od narandže i čokanj domaće rakije. Gledam i divim se ljudima koji „drže“ do domaćinske tradicije i uživaju u tome. A stariji ljudi, dan počinju sa raznim „zdravim“ čajevima i tostom sa maslacem preko. Nek ljudi znaju da zabace po par štapova za pecanje, a onda uz kafu duplo uživaju.



Reku Savu na ulasku u Beograd, Beograđani su je sreli sa mnogo vikend splav-kućica, ali i sojenica na njenim obalama
u kojima su svagda sa svojim prijateljima i rođacima provodili slobodne dane.U današnje vreme ljudi na njenim obalama
grade dvorce sa visokim ogradama, jer njima ne treba niko !


Dobri komšije ne propuštaju priliku da jedni kod drugih popiju jutarnju kafu i po rakijicu uz interesantni komentar. Pamtim godine i vremena, kada su komšija sa komšijom obavezno popili jutarnju kafu, a danas je to sve manje važno. Uviđajnost i neki drugi kulturni maniri ljudi, sa dolaskom „demokratije“ više nisu važni i ljudi su osuđeni na samoću.
I tako jednom plovio sam sa Ševom, tačnije ja i Mališa smo se vraćali sa Malih Voda gde smo nekoliko dana ribarili i prolazimo ispod dalekovoda kod Fabrike Vode i vidim mog druga Mutića sedi u dubokoj pletenoj stolici i čita neke novine. Nisam hteo da mu smetam, ali davno već se nismo videli i popričali, pa rekoh da je vreme da se pitamo. Lagano sam pristajao bokom uz njegov splav i kada nas je video, poskočio je iz stolice i dočekao Mališu, koji je sa palube Ševe skočio na platformu njegovog splava i odmah se dao u pozdrav, kako to on zna. I ja sam se pozdravio sa svojim drugom, kanapima zakačio Ševu za bitve splava i seli smo da popričamo.
-„ Koliko već ima kako nisam jeo ribe koje ti tako dobro znaš da ispržiš ?“
-„ Da prolazi vreme, a ja sam se na celo leto preselio na Dunav. I to je glavni razlog. Šta ima kod tebe novo ? Gde su ti žena i ćera ?“
-„ Ma pusti sad ženu i dete ! Meni je mnogo važnije da sam te video. I reci mi molim te, imaš li ribe ... tako sam se uželeo pržene ribe ... !“
-„ Imam četiri gajbe različitih riba. Vozim ih u kafanu „Kod Dečka“, a ti reci koje ćeš. Ja ti predlažem lepe deverike. I sada ću ja da ih spremim, jer ako ti ih dam’, ti ćeš da ih upropastiš !“ I ustao sam i otišao sam na krmenu platformu, gde su bile ribe u plastičnim gajbama i odabrao sam par deverika. Mutić je bio pored mene i kaže :
-„ Šta je riba ... gde si ih ulovio ?“
-„ Na Malim Vodama sam bio preko vikenda, a Dečku sam obećao da ću mu doneti veću količinu različitih riba za u friz ! Zato sam danas ovde. Inače sam celo leto na Konjskom Ostrvu !“


===================nastavak sledi==================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji put izmenio seva-2 dana Uto, 06 Dec 2016 09:05:25, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
LJilja Radmanovic



Pridružio: 06 Feb 2009
Poruke: 508
Lokacija: KIJEV

PorukaPoslao: Ned, 04 Dec 2016 20:48:00    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! 2

Sve vreme koliko se bavim plovidbom čamcima, nemogu a da ne kažem da sam sa svakom plovidbom doživljavao izuzetna zadovoljstva, pre svega svojim prisustvom na čamcu. Posebno mi je bilo zadovoljstvo, kada sam trebao kao kormilar svoje Ševe, da pristanem u obalu na tačno predviđeno mesto, bez obzira na jačinu strujanja reke na tom mestu ! U tim slučajevima sam balansirao dodavanjem i oduzimanjem gasa na morotu, odnosno rukovao sam brojem obrtaja motora prema potrebi u odnosu na jačinu kretanja vode, ali i kormilom promene položaja krme u odnosu zbog potreba položaja čamca, a pre obale i pored same obale. Isto tako potrebno je znanje skinuti čamac sa obale, kada preko noći opadne nivo vode reke i čamc ostane pramčano nasukan. Pa i tu treba isplanirati kojim brojem obrtaja treba, ali i kako iskoristiti silu vode. Ja sam primenjivao iskustvenu tehniku koja je bila nužna da bi čamac bez muke prosto kliznuo na vodu, a to je da prvo prospemo nekoliko kofa vode između pramca čamca i obale, na kojoj se kao pod obavezno površina ravnog korita, prosto zalepi za obalu. A onda potrebnim manevrom kormilom i dodavanjem i oduzimanjem gasa ( kad’ treba ), lako bi Ševa skliznula sa obale, naravno pod jačim gasom i pogonom unazad. I ta “operacija” me nikada nije brinula. Naprotiv … bio sam rad da Ševu skinem sa obale iskustvom naučenim manevrom. Onda sam prešao na sistem da pramac Ševe odvojim od obale sa dvo metarskom i dvocolovnom daskom. Naravno, Ševa je u tim slučajevima obavezno bila vezana i pramčano, ali i u tzv. “četvorovez”. Tada Ševa nije mogla da se nasuče i pri opadanju vodostaja, ali i jaki vetrovi joj nisu mogli ništa. Takvo pravilo vezivanja čamca sa distancionom daskom i dan danas primenjujem i ubuduće nadam se.


Ševa-2 i na njoj smo ja i Ljilja. Nadam se da ćemo imati vremena da uživamo na njoj, bar onoliko koliko smo planirali
dok smo je gradili ... !


Jedan od poslednjih nasukavanja Ševe, desio se u Sremskim Karlovcima, na obali gde se sada nalazi hotel. Naime, za noć je opao nivo vode Dunava i Ševa je ujutru osvanula, kako je “ušenila” na obalu. Pošto smo bili tu nedaleko od ribarskog restorana i svi su nas poznavali, jer smo često bili gosti i samog restorana, ali i grada, tako da je došla grupa ljudi, pa je od nih bilo i predloga da nas sa motornim čamcima povuku na vodu i da nam pomognu da skinemo Ševu sa obale. Ja sam im se zahvalio i rekao da nam pomoć sada nije nužna. I dok sam ja premestio čun da visi na krmenoj levoj bitvi, Ljilja je kofom iz reke prosula vodu između pramca i obale i usput objašnjavala grupi ljudi kako ću ja sada manevrom da skinem Ševu sa obale :
-“ U početku man se mnogo puta dešavalo da nam pramac Ševe ostane nasukan na obali i tada nikada nismo imali problem sa skidanjem sa obale !” Ja sam ušao u Ševu i startovao motor, a onda bih dozvolio nekoliko minuta da se zagreje motor i onda bih uključio prednji pogon da Ševa “gura obalu”, a ja sam izašao napolje i Ljilja mi je pomogla da odvežemo bočne konopce. Ja bih odvezao uzvodni i složenog bih ga ostavio na prednjoj palubi preko desne bitve, a Ljilja bi takođe levi bočni konopac složila i stavila ga preko leve prednje bitve. Ševa je i dalje stajala kao ukopana, a Ljilja je izašla na obalu ispred i ponovo napunila kofu sa vodom i prosula je između pramca i obale. A ja bih tada pojačao gas, a kormilo sam pomerao levo do kraja, pa zatim desno do kraja i tako nekoliko puta za redom. Ševa bi se pomerila, a to mi je bilo dovoljno i za to vreme je Ljilja sipala još par kofa vode po obali ispod pramca. Onda sam sa potiskom napred, Ševinu krmu postavio maksimalno uzvodno i tada bih oduzeo gas, ubacio kopču unazad i dodao sam skoro puni gas i kormilo sam vratio u ravni položaj. U tom trenutku, kao da je neko gurnuo Ševu u nazad … ona je prosto sletela sa obale na vodu, gde sam je ja smirio i ponovo joj prislonio pramac uz obalu i to malo niže, da ne bi smo gacali po blatu gde je Ljilja prosipala vodu. A svi posetioci na obali, koji su sve vreme sa interesovanjem gledali proces, bili su do malopre uvereni da ovakvim načinom neću moći da “skinem” Ševu sa obale. Odahnuli su i osmesi na licima im je zamenio do malopre zabrinutost. Vezao sam Ševu za obalu, izgasio motor i pozvao sam ih sve u baštu restorana na po pivo, jer njihovo raspoloženje da pomognu, želeo sam da drugarski nagradim … !

I godinama zatim, sva duža zadržavanja, a posebno noćenja sam isplanirao sa distancionom daskom i “četvoro vezom”, kao obaveznim procesom boravka na čamcu. I verujte, isplatilo se … !

===================nastavak sledi==================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
Ne volim da prepricavam secanja drugih ljudi. To nije bio dogovor, kada sam dosao na ovaj svet !
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku AIM Adresa
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 06 Dec 2016 12:11:42    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#


Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 3 ) I kad kiša pada ... !

Zima zna da potraje i preko zime se mnogo šta planira za sledeće leto na sedeljkama u nautičkim klubovima. Čak su mnogi veoma aktivni u pričama i uz kaficu, uživaju u tim razgovorima. A kada dođe proleće i svi zaplovimo, mnogi od “pregovarača” pronađu neka compromisna rešenja i nema ih na vodi. I tako celo leto provode u svojim nautičkim klubovima-kafanama, uz čašicu i pričaju anegdote iz vremena kada su plovili i “sve oni znaju” ! Ja takođe volim sedeljke, kako zimske u klub-kafanama, tako i letnje uz neveliku vatru i krompire u alu-foliji pa na vatri, kao i kotlić nad vatrom sa kačamakom od belog kukuruznog brašna. Mada kotlić sa ribljom čorbom daje boli užitak, kako mirisom, tako i ukusom “na vrh kašike” uz dobavke razne dok’ se kuva. I to su tako lepi doživljaji da se o njima dugo … dugo priča !
A ja i Ljilja, volimo da plovimo i obadvoje uživamo u plovidbi. Jednom nas je kiša tukla dva dana u Porečkoj reci i rešio sam da kišovite dane iskoristim u plovidbi. Tako da smo zaplovili iz Porečke reke i zaustavili se u obalu Kostolačkog rukavca. I tog dana smo preplovili 106 kilometara vodenim putem. Jeste da smo se dva puta zaustavili u obalu, bez gašenja motora, radi Mališe i njegovog toaleta.
Mnogi drugu plovidbu po kiši nisu doživeli, a mnogi je i neće nikada doživeti, pa reših da opišem ovaj doživljaj i još jednom ga doživim i sam sećajući se :



Nevolja ne bira prijatelje ... !

Budi me šum tabananja kiše po krovu Ševe. Uvek mi je tabananje kišnih kapi prijalo … ali treći dan za redom … i po ceo dan, već je dosadilo. Jutro je … i treći je dan svanuo kako smo vezani za obalu Rankovog šljivika u Porečkoj reci i treći je dan da kiša bez prestanka pada. I kako sam otvorio oči, rekao sam sebi “jutros idemo odavde”. Mališa se prozinuo i gleda me na pola koplja, a ja sam mu rekao:
-“ Mali, jel’da da je dosadna ova kiša !? Jutros čim doručkujemo, palimo motor i idemo prema Golubcu … !” I Mališa kao da me je razumeo, a možda i jeste, istrčao je sa kreveta na stepenice i gledao je kroz prozor, prema čika Acinoj kući. Nisam hteo da budim Ljilju, ali me je ona čula kako pričam sa Mališom i podigla se do prozora, videla da kiša i dalje pada i rekla je :
-“ I ja se Momo slažem da krenemo !” A ja joj ništa nisam odgovorio, ali sam pristavio džezvu za kafu na plinski šporet.
-“ E’ stavio si kafu … odlično !” Primetila je Ljilja, a ja sam joj rekao :
-“ Napolju je tako gadno, da ni Mališa neće da izađe. Ja ću da samo odem do čika Ace Žarića, da se pozdravim sa njime i možemo još i da doručkujemo, a opet doručkovati možemo i usput … !” I Ljilja se nasmejala :
-“ Vala … ja ću prvo da umesim mekike i da ih ispržim. Znaš da sam ih noćas sanjala ? A ujedno nemoram ništa drugo da spremam, jer vruće kifle sa sirom … to je za svo nas troje odličan doručak, a možda će i čika Aca sa nama da doručkuje !? Ponudi ga kada odeš do njega, a ja ću odmah da zamesim testo i da ima vremena da naraste.” A ja sam ubuo čizme i kabanicu sa kapuljačom i izašao sam napolje. Mališa je takođe izašao i pratio me do vikendice čika Ace. Čika Aca nas je video još preko šljivika kada smo prolazili i otvorio je vreta svoga doma i radon as pozvao unutra.
-“ Dobro vam jutro obojici. Pošto sam vas dvojicu prve uvideo, znam da će mi ceo dan biti dobar i udačan. Zašto i Ljilja nije pošla sa vama !?” Seo sam za stolom na stolicu koju mi je čika Aca pridržao. Mališa mi je legao pored nogu, a ja sam se zahvalio čika Aci i kažem :
-“ Ljilja je rešila da nas jutros nahrani mekikama, pa sada sprema pesto. A nas dvojica smo došli do tebe da te pozovemo na vruće mekike i da se s’tobom pozdravimo, jer smo rešili da danas nastavimo put u pravcu Golubca, odnosno da izađemo iz Đerdapske klisure.” Aca me je ozbiljno gledao i kaže :
-“ Znam Momo da tvoj avaturistički duh ne može da podnosi dosadnu kišu, al ii imaš lađu kojij kiša ništa ne može, pa možeš mirno ploviti koliko ti se hoće. Ja samo mogu da vam poželim srećan put i uzdravlje da se ponovo vidimo !” Aca je to rekao iskreno ii z kutije na stolu je uzeo kocku šećera i dao je Mališi, koji je bio rad poklonu i u slast ju je pojeo. A meni je dao flašu rakije i čašicu da je probam.
-“ Ovu domaću prepečenicu sam dobio na poklon od mog druga Jeremije iz Vlaškog rejona. Mnogo davno se znamo i u početku kada sam mu bio gost, ponudio me je dudovačom, mekom rakijom koja nije bila za moj ukus. Ja sam mu se zahvalio i rekao sam mu da takva rakija nije za piće “pod gust” već za pijance koji ne nalaze manu. I on me je pitao kako da napravi dobru rakiju i naravno ja sam mu sve do tančina objasnio. I devet godina se nismo videli i pre dve godine me je ovde posetio. Baš je sedeo na toj stolici na kojoj ti sada sediš i doneo mi dve flaše rakije od grožđa. Jednu smo popili moji lovci i ja, a ovu ću tebi da poklonim, da je poslužiš dobrim prijateljima, zato što je rakija izuzetna !”



Kad se mora ... nije teško ... !

I sedeli smo i pričali svoje životne anegdote, dok nas Ljilja nije pozvala. I naravno, znali smo da je doručak gotov i krenuli smo u Ševu. Čika Aca se oduševio, kako Mališa stoji na svom peškiru i čeka da mu obrišemo noge, što sam ja i učinio i obrisao ga celog mokrog od kiše, kao i mnogo puta do tada. A čika Aca kaže :
-“ Zamisli ti Ljiljo, da on neće da prlja Ševu, već čeka da mu se obrišu noge !?” A Ljilja je u međuvremenu stoljnjak stavila na sto, pa onda tanjire i viljuške i punu tepsiju mekika na sto. Još je iz frižidera izvadila sir sa činijom i priča Aci o Mališi :
-“ Znaš li ti čika Aco, da kada su mu jako prljave noge, on stoji na prednjoj platformi čuna i tamo čeka da mu operemo noge. Ako na njega ne obratimo pažnju, on tada počinje da laje. To je moja pametnica !” Kaže Ljilja i daje Mališi parče rashlađene mekike.

U prijatnom raspoloženju smo se ispričali, doručkovali i pošto sam Ševu spremio za polazak još kada smo stigli u Porečkoj reci, sada nam je ostalo samo još da se pozdravimo, što smo i učinili i ja i Aca smo sa pelarinama izašli napolje. Mališa je shvatio da vršimo pripremu za polazak i nije hteo da izađe na kišu. Ja sam odvezao konopce i složio ih na svoja mesta, a onda sam odbojnu-dasku stavio na krov i ušao sam u Ševu, skinuo sa sebe pelarinu i čizme, a onda sam startovao motor i ubacio kopču u zadnji položaj. Ševa je lagano pošla u nazad i kada je bila dovoljno udaljena od obale, kormilo sam namotao u desno i ubacio ručicu kopče u napred. Pošli smo prema Dunavu, a Aca nam je mahao sa obale i Ljilja je njemu takođe mahala iz čamca, a ja sam uključio megafon :
-“ Čika Aco, sve najbolje ti želimo i do skorog viđenja !” Eho je odjeknuo po okolnim planinama, a čika Aca Žarić je podigao obe ruke u pozdrav.

===================nastavak sledi==================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 15 Dec 2016 14:13:09    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#


Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 4 ) I kad kiša pada ... !


Krenuli smo malim gasom, a ja posmatram obale Porečke reke koje se već godinama ne menjaju. Čista i providna voda Porečke reke se ne raspoznaje usled čestih kišnih kapi koje stvaraju po površini vode „čupavi tepih“! I sve jedno ... stvara se dojam lepog i sa setom napuštam to mesto puno uspomena i ulazimo u Dunav. Okrećem kormilo u levo za nekoliko krugova i prolazimo pored kafane „Deverika“, a Brdo Glavica zaklanja Porečku reku i pred nama se otvara panorama Donjeg Milanovca po desnoj obali Dunava. Lep gradić, koga obeležava prijatan hotel „Lepenski Vir“ ! Zatim kafana - Konak Kapetana Miše Arsenijevića sa velikom terasom na samoj obali Dunava. Tu je i nezaobilazni „šlep – pristan“ za putničke hidro-glisere ... ! Plaža je pusta i nema čak ni galebova, a na benzinskoj pumpi su dva auta i sve je tiho, čak ni ptica nema. Sve to ja i Mališa gledamo kroz prozor i Mališi ne pada napamet da izađe na prednju palubu i mada su vrata otvorena. I on ne voli kišu, kao ni ja i Ljilja.

Naštelovao sam dve trećine gasa po odgovarajućem broju obrtaja motora i Ševa je plovila bez opterećenja ka’ Grebenu ... ! A Ljilja nešto prevrće skladišnim mestima ispod klupa u prednjem delu Ševe i pitam je šta to radi, a i Mališa leži i podigao je glavu i uši visoko, interesujući se i on šta Ljilja radi ? A ona mi kaže :
-„ Rešila sam da pripremim i da stavim na šporet šerpu, da se ručak skuva, a ja za to vreme hoću da malo prilegnem. Nešto me ovo vreme vuče u postelju. A tvoje je Momo, dok si za kormilom, samo da kad-kad obratiš pažnju na šporet da se slučajno vatra ne ugasi. Mada u tu mogućnost ne verujem, jer vetra nema.“ A mene je ipak interesovalo šta se kuva, da bih bio stimulisan da ozbiljnije pratim kuvanje na šporetu ? Te sam zato i pitao Ljilju :
-„ A šta se kuva za današnji ručak ?“
-„ Prošli put kada si kupio meso za roštilj, bilo je više no potrebno, pa sam dva parčeta svinjskog vrata iseckala na sitne parčiće i zamrzla ih u plastični paket. E sada sam to meso stavila u šerpu sa naseckanim krompirom, paprikom, paradajzom, lukom i šargarepom i malo vegete na sve to. Sve to će se zajedno kuvati i kada bude gotovo, biće odličan ručak.“
-„ Bogami, to mi liči na „Bosanski lonac“... i jedva čekam da se sve to skuva i da zasednemo ... !“



Mališa je bio naše na čamcu pouzdano obezbeđenje, naš dobar drug i neizmerna ljubav naša ... !

Ljilja je ušla u spavaću sobu, a za njom i Mališa, a ja sa Ševom sam prošao „Greben“ koji je uvek sa svojim kamenim šarama impozantan. Od vikend naselja „Hladne vode“ video sam nekoliko krovova i ograda terasa vikendica, koje su sagrađene na lepom mestu. Voda Dunava je kao retko kad’ do sada mirna i bez talasa i osim sivila kiše, ništa nema interesantnog. Ostavio sam kormilo i par koraka do frižidera, te sam uzeo konzervu koka-kole. A kada sam već tu, otvorio sam plakar i uzeo manje pakovanje napolitanke sa vanilinim ukusom i ponovo seo za kormilom. Mališa me je čuo i došao mi pored nogu, a ja sam se sagao i pomilovao ga po glavi i ušima i dao sam mu jednu napolitanku. Uzeo ju je u usta i skočio na prednje levu ležaj-klupu i tamo je legao i pojeo ju je. Plovili smo bliže našoj obali i pojavilo se ušće Boljetinske reke i znani most u stilu vijadukta.
-„ Mališa, pogledaj ovo .... !“ Opomenuo sam ga, a on je ustao i kako je kroz prozor video most, odmah je počeo da maše repom. Iz razloga što nije hteo da pokisne, nije izašao na prednju platformu, inače u ovakvim situacijama, on odmah istrčava i sa prednje platforme onjuši bezbednosnu situaciju i po nekada i laje, kada za to ima razloga. Vrlo skoro smo prošli i pored našeg starog oraha, pored koga vodi staza za muzej „Lepenski Vir“. Ja sam samo pogledom obratio pažnju na orah i pod njime drveni sto i klupe, a Mališa je zacvileo i gledao u mene. Hteo je da svratimo, ali nije imalo smisla tamo biti na kiši i nastavili smo plovidbu.

Kiša je padala, ona „celodnevna“, a mi smo plovili uz Dunav posmatrajući okolinu koja može da se pohvali lepotom šuma na obalama. I skoro za pola sata plovidbe, prošli smo kroz poznati tesnac „Gospođin Vir“! A onda u sledećih sat vremena prošli smo pored znana mala Rumunska naselja: Kozla i Berzaska . Uskoro smo videli naselje Dobru i Mališa je izašao na prednju platformu bez obzira na kišu. A to je značilo, da hoće na obalu, u wc verovatno. I ja sam skrenuo ka’ ušću reke Dobre. Sasvim lagano smo i pristali na travnatu obalu, na kojoj je Mališa istrčao i zadržao se ne dugo. Kako je završio svoja trebovanja, uskočio je na platformu Ševe, a ja sam ga zatim peškirom obrisao od vode i on je zadovoljam ostao stojeći na mestu gde je voleo da legne. Stajao je sve dok sam se ja sa Ševom izvlačio „na vodu“ i zaplovili smo dalje kroz kišu, koja je zadržavala strujanje vazduha, tako da vetrova i nije bilo. Rumunsko naselje Ljupkova po kojoj je i Dunavska kotlina dobila ime, leži zasuto kišom i kao da se niko ne kreće po naselju !? A Ljilja se probudila i odmah otkrila lonac i kašikom probala, da li se sadržaj skuvao. Zadovoljna, stavila je poklopac na lonac uz komentar :
-„ Neka ga još malo. Ukus je izuzetan ... !“ A onda je skuvala i meni i sebi kafu i sela je pored Mališe i milovala ga po glavi i ušima, a on koliko mu je godilo ... uzdahnuo je i nastavio je da drema ... !


===================nastavak sledi==================



Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 33, 34, 35, 36, 37  Sledeci
Strana 34 od 37

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Portal NA VODI © 2016