forum
NAUTIČKI FORUM
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

Price sa Velikog Ratnog Ostrva
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 19, 20, 21
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 01 Jan 2018 16:28:54    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Kamp na Konjskom Ostrvu - visoka voda ... ! ( 3 )


Moji kolege čamdžije sa Konjskog Ostrva, već od podneva ne izlaze sa svojih čamaca, a ja lep dan koristim da na krovu Ševe izkrpim pocepane mreže. Jednostavno, koristeći momentalnu situaciju i ne ribarim, jer voda je veoma prljava i nosi tako zvani šljam ! A Mališa se zanima svojim lovačkim instinktom i tako nastrojen šunjao je po vrbaku na Ostrvu i onda mi doneo velikog pacova, da mi se pohvali svojim ulovom. A moja pažnja je usredsređena na vodu, koja i dalje „dolazi“ i malo sam zabrinut jer žao mi je da mi poplavi ovu platformu lepu i korisnu za kampovanje ! Ostale su mi samo još stolice i stočić da ih stavim na krov Ševe i da ih vežem. Sve ostalo je na Ševi i ako nam voda poplavi i našu platformu, onda ćemo ja i Mališa da isplovimo negde ? Još nisam odlučio gde, jer se tiho nadam da će se noćas voda zaustaviti sa rastom, a i na radiju sam čuo da je najviši nivi Dunava u prolazu kroz našu zemlju. A ja i Mališa i dalje ostajemo ovde na Konjskom Ostrvu. Ševu sam pramčano podpro sa daskom, da se ne popne na platformu. A „komšija“ Veliko Ratno Ostrvo, u celom svom biću, već treći dan pliva u debeloj vodi.

Od riba koje nisam jutros dao Cvetku i Velji, rešio sam da napravim jednu dobru riblju čorbu. Založio sam vatru i stavio kotlić na tronožac, u kome sam stavio naseckani crni luk sa malo svinjske masti da se proprži i dobije braonkastu nijansu. Luk je tako zamirisao, da su se i Njoki i Milorad odmah zainteresovali, šta se to sprema u kotliću ? A ja sam u međuvremenu očistio ribe i naseckao ih na zgodne parčiće za u tanjir kasnije. Stavio sam povrće i parčiće ribe u kotlić i dopunio ga sa čistom pijaćom vodom. Pun kotlić je mirovao, dok sam ja dodavao suvaraka pod njim.
-„Momo, treba li ti kakva pomoć da dođem i zaradim da kasnije i učestvujem na ručku, toga šta se sada sprema !?“ Pitao me je Milorad iz svog čamca. A ja sam mu odgovorio :
-„Dosadilo mi da krpim mreže, pa rekoh da napravim jednu riblju čorbu sa dosta mesa riba. Ona mi je zanimljivija nego da krpim mreže !“ A onda je i Njoki došao i seo pored vatre.
-„I ja više volim da se dimim pored vatre, nego da sedim tamo sam pored štapova, koji kao da sam zabacio kamen i zato ne mrdaju ! A meni je interesantno da ti Momo voliš da spremaš riblju čorbu. U to sam se uverio i kada ti je Ljilja tu na čamcu, ti i tada sam spremaš riblju čorbu ... ?“
-„Dobro si primetio. Ja u stvari volim da spremam riblju čorbu, pre svega sa izabranim ribama. Pa onda joj biram ukus sa raznim povrćem ! U stvari, ja volim da je napravim i pogodim joj ukus koji se meni sviđa, a onda naravno sviđa se i vama koji je jedete sa mnom.“ Njoki mi je ispričao neke svoje doživljaje na vodi, a ja sam takođe njemu prepričao Đerdapske avanture. U razgovoru nas je prekinuo Milorad, koji nam je doneo džezvu kafe, da je zajedno popijemo.
-„Momo, mlađi si pa donesi šoljice. Ja ih sa ovim mojim patravim rukama nisam mogao da donesem. Donesi i za Franca. On uvek kasni kada se krene kod nekoga. A kada se kod njega dolazi, ja se nisam ni uhvatio za bravu njegovih ulaznih vrata od stana, a vrata se sama otvaraju. Kao da je sedeo uz špijunku i čekao me !“ Ja sam doneo šoljice za kafu, ali sam poneo i čašice i flašu rakije „Vidanovače“ ! Došao je i Franc i dok sam sipao rakiju u čašice ( 0,3 ), svi su ćutali. A kada sam im podelio čašice, onda se Milorad žalio na zdravlje, Njoki nas podsetio da je batalio da pije alkohol, a Franc je uzeo čašicu i nazdravio svima nama uz želju da voda Dunava prestane da raste. I svi pa i ja smo gucnuli po malo, a malo je i ostalo u čašicama. Pohvalili smo Miloradovu tursku kafu i pričali o svemu i svačemu. Mališa je ležao pored vatre i slušao šta pričamo. A mi smo ispili ostatak makle doze prepečenice rakije i opet su svi otišli u svoje čamce. A ja i Mališa smo ostali pored kotlića i ja sam dodavao suvarke i pratio kuvanje riblje čorbe.

Kroz neko vreme, čorba je bila gotova i ja sam pod vrbom na sto stavio veliki stoljnjak koji Ljilja upotrebljava u svečanim prilikama i servirao sam tanjire i kašike. Zatim sam ih sve pozvao i postavio sam kotlić na sredini stola i činiju sa narezanim hlebom. Prvi je kao i obično došao Njoki, a za njim Milorad i Franc. Seli su i ponudio sam ih rakijom. Njoki i Milorad su odbili, a Franc je rekao :
-„Zamolio bih jednu malu ... !“I Nalio sam mu jednu malu, a flašu sam sklonio da ne isčikava rekovalescente. Seo sam i ja i sebi napunio tanjir čorbe i probao je ! Bila je odlična kao i sve do sada. Uz riblju čorbu smo razgovarali, a Njoki je bio nezadovoljan ako voda preplavi ovu platformu.
-„Deset dana nećemo moći da stanemo na površinu ove platforme, ako je noćas preplavi voda !?“ A Franc je dao svoju prognozu :
-„Ja sam takođe pored moje Dalmatinke, zaboo jedan štap. Ceo dan sam pratio nivo vode i oko podneva je stala, tj. prestala je da raste. Nekoliko sati je stajala, bez kretanja ni gore ni dole. A sada je opala za jedan santimetar. Međutim Moma me je zbunio sa uticajem sunca. A ja znam za taj uticaj, ali ne znam koliki je !?“ I prepustili smo taj problem da nam ujutru bude sve jasno...

Sunce je zalazilo za Zemunom, a Franc i Milorad su u pripremi da isplove i da odu kući. A Njoki mi kaže :
-„Momo, dođi i pogledaj ove tvoje kočiće koje si zaboo ovde u obalu. Ja se u to ne razumem, ali kako mi se čini da voda počinje da opada !?“ Strčao sam sa Ševe i došao do obeleženih kočića, koje sam sam postavljao.
-„Bravo, voda je stagnirala za santimetar, od najvišeg položaja. Za toliko može da ima uticaj i sunce, ali pogledaću noćas u pola noći i tada ću imati sto-posto tačan rezultat. A sada pošto noćas ne idem na ribarenje, sa Mališom ću sedeti pored vatre do kasno u noć. A onda ću pre spavanja da pogledam moje kočiće i tada ću znati šta mi je činiti ujutru ... !“


-----------------------------------nastavak sledi---------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 12 Jan 2018 09:59:45    Naslov: Odgovoriti sa citatom


#

Kamp na Konjskom Ostrvu - visoka voda ... ! ( 4 )


Ujutru, kako sam ustao, prvo sam otišao do mlade topole da vidim šta je sa nivoom vode jutros ? Voda je na pola santimetra do crte na topoli. A to znači, da je najviši nivo vode u prolazu i da je Dunav čitave sledeće nedelje pun grana i odpadnog materijala, koji je voda skinula sa obala ... ! A to opet znači da je sledeća nedelja otpisana što se tiče ribolova sa mrežama. Razmišljao sam brzo i doneo sam odluku najbolju u datom momentu – „idemo u Savu“. Popeo sam se na Ševu i prekontrolisao kako su vezane stolice i stočić, štapovi za pecanje. Zatim mreže u kašetama i rezervne plinske boce. Onda sam ušao u Ševu i startovao sam motor. Dok se motor grejao, odvezao sam nizvodne konopce i složio ih na njihovo mesto. Onda sam kopču uključio u prednji položaj i dodao gas, tako da je Ševa „gurala obalu“, dok sam ja razvezao uzvodne konopce i složio ih. Popeo sam se na obalu i još jednom pogledao okolo da nisam nešto zaboravio. Onda sam ušao u Ševu, gde me je Mališa već čekao i lagano sam je odvojio od obale i krenuli smo nizvodno i kroz dvestotine metara ušli smo put uzvodnog toka Save. Sava, podprta Dunavom, skoro je stajala i Ševa se po njoj kretala kao po jezeru.

Najniži deo Ade Ciganlije je već bio pod vodom, a isto tako Ada Međica je plivala. Nastavio sam uzvodno i svratio sam u marinu „Železničar“ u Makišu, kod samog izlaza iz marine smo se zaustavili. Mališa je iskočio na obalu i za tren je bio ispod vagona sa svojom majkom Crnom i ostalim psećim društvom. A mene je sa svoje splav-kućice pozdravio i pozvao da navratim kod njega, pukovnik u penziji Milan Vukadinović, jedan od ljudi s’kim sam se družio dok sam 11 godina boravio sa čamcem u ovoj marini. Milan je odmah stavio džezvu da skuva kafu i uz čašu koka-kole, ispričao mi je novosti kojih je ovde bilo na pretek. U razgovoru su nas omeli Brana i Jare, koji su iz vagona videli da sam ja došao sa Ševom i došli da se vidimo i pozdravimo.
-„Svi smo te iz vagona videli da si došao sa Ševom. I očekivali smo da ćeš prvo doći u vagon. A ti svratio kod Pukovnika i nikako da dođeš u vagon. Pa smo morali da dođemo i da se vidimo sa tobom. Od kad’ si se preselio na Dunav, prođe i po godinu dana, a da se ne vidimo.“ Kaže mi Jare i izljubismo se kao braća. Onda se i Brana sa mnom izljubio i obadvojica su me pitali za Ljilju i zašto ona nije samnom ?“

-„Ljilja radi, ali svaku subotu i nedelju kada nismo na Konjskom Ostrvu, ona je na Ševi sa mnom i sa Mališom. A kada smo na Konjskom Ostrvu, skoro svaki dan dolazi kod nas posle posla.“ Odgovorio sam im i onda smo nastavili da razgovaramo o novostima sa vode. Malo zatim je došao i Branko Lađević sa Mirkom Džibrom, a ja sam onda ustao i iz Ševe doneo flašu „Vidanovače“ ( šljivove prepečenice od 26 gradi ) i četiri flaše vina u kartonskoj ambalaži „Banatskog rizlinga“ !
-„Milane, tebe bih zamolio da izneseš čaše, da i njih ne donosim iz Ševe.“ I Milan je odmah doneo čaše iz svoje kamp kućice. Zajedno smo poslužili naše drugare i svi smo jedan drugome nazdravili, a Džibra me pita :
-„Jeli Momo. Jel’ ti došao u Savu zbog radi visoke vode ?“ A ja sam mu odgovorio :
-„Ovih dana sam na Konjskom Ostrvu gledao kako Ševa hoće da izađe iz Dunavca. I zadnja dva dana sam počeo da pratim vodostaj, jer je već bilo gusto, da će voda poplaviti celo ostrvo. Pravo da vam kažem, lepo sam se provodio ... sa čunom sam plovio po celom Ratnom Ostrvu i hranio sam : lasice, tvorove i druge životinjice i mrave, ostavljajući im krupno projno brašno i hleba na stablima na kojima su se popeli. Noćas sam video da je „čep“ u prolazu krej Ratnog Ostrva i znao sam da će od jutros da opada voda. A vi svi znate, da kada voda opada, ona odnosi sa poplavljenih obala i područja, sve što je lagano i šta voda podigne, ona to i odnese u svoju maticu. Ja da davim mreže u takvoj prljavoj vodi ... neću i zato sam uplovio u Savu. A gde ću da se zaustavim, to i ja sam ne znam !“ A Džibra me je prekorio :
-„Močile, ti da promineš 14-ti kilometar, ama to ne biva ... !?“ I nasmejali smo se svi. A Brana je dodao :
-„Ja i Ceca sutra dolazimo na 14-ti km. sa našim čamcem. Materijala za riblju čorbu će biti, a ja imam ekstra recept ... ! Kada smo bili sa Regatom u Segedinu, uzeo sam recept za riblju čorbu od jednog Novosađanina. Još je nisam pravio, ali već sutra je sasvim moguće !“

Sedeli smo dugo, a ja sam išao i do prodavnice u Makišu, gde sam kupio nužne provijante i u kasapnici gde sam kao i godinama do sada, kupio sam konjske kobasice, koje su uvek bile izuzetnog kvaliteta.


-----------------------------------nastavak sledi---------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 25 Jan 2018 15:36:52    Naslov: Odgovoriti sa citatom



#

Kamp na Konjskom Ostrvu - visoka voda ... ! ( 5 )


Na obali marine „Železničar“u Makišu, dan mi je prošao veoma lepo u društvu dokazanih prijatelja i spominjali smo mnoge interesantne događaje, koji su se ovde ili na Regati ili na Đerdapu, među nama dešavali. Milan pukovnik, slušajući naše razgovore i priče, nije mogao a da ne kaže :
-„Nažalost, ja nisam bio sa vama, ali ovako kako pričate, vama je svagda bilo veoma interesantno. Ove godine ne mogu, ali za sledeću ću se pobrinuti da plovim sa vama Regatu, ali rado bih i Đerdap da oplovim ... !“ A i ja nisam mogao a da mu ne kažem :
-„Milanče, ti znaš da ja tebe cenim kao visokog oficira JNA i poštujem te kao čoveka, ali ovog puta moram ti reći da sada to što si rekao da ćeš s’nama ići iduće godine, nisi mnogo razmišljao i tek si rekao ! Ako stvarno želiš da ploviš sa nama, bilo bi dobro da sada posle ovih „velikih voda“ krenemo svi zajedno na Regatu „Ilustrovane Politike“, jer iduće godine, ja sam uveren da „Gornji Dunav“ nećemo ploviti !? Neće nam biti dozvoljeno !?“ A Milan me je zamišljeno pogledao i pitao :
-„Znači ... ipak je gotovo ... !? A ja sam tako verovao u JNA, a ono ispostavilo se da nas bitange „razgrađuju“ i mi kao Narod ne možemo ništa!?“I Milan je razočarano ustao i rekao:
-„Dragi Momo, hvala ti za prave informacije ! Ja od mojih penzionera slušam samo priče ! I da znaš da mi je mnogo žao što se sve ovo izdešavalo ovako bez odluke i volje naroda. Ja sada idem da malo prilegnem, a ti mi pozdravi tvoju Ljilju i svagda kada si na teritoriji Makiša, izvolite kod mene, bićete mi dragi gosti ! A ti Brano, kasnije saberi sve te sitnice i escajge i ostavi ih ovde u mali hodnik !“ Milan je ustao, pozdravio se sa’mnom i ušao u svoju kućicu na splavu, a Brana me je pitao :
-„Slušaj Momo, šta tebi i Milanu znači da porazgovarate „šifrovano“ i da posle razgovora njemu se s’loši i ode da splav, a ja i Jare sedimo i blenemo, ne znajući gde se nalazimo i šta nas ubuduće očekuje ... pričaj bre Momo ! Jesi li naš ili su i tebe prodali !?“
-„Brano, bili smo svedoci prošle godine sa tvojom Cecom i sa mojom Ljiljom na Regati kod Trijangla Savinog Sela, kada sam ja zvao telefonom moje na poslu i tražio da sa Regatom nastavimo put preko Vukovara i Borova niz Dunav. Međutim, posle konsultacije, nije savetovano, no naređeno je da Regata ode niz Kanal, kroz Bačko Petrovački Trijangl i da izađemo na Dunav ispod Novog Sada. Da li se sećaš toga !?“ A Brana je kao iz topa odgovorio :
-„Kako da se ne sećam !? Bili smo sutradan u Novome Sadu, kada smo preko radija slušali da je Voni brod JNA bio napadnut u rukavcu kod Vukovarske Ade, tamo gde smo mi sa čamcima ranije noćili u tom rukavcu.“ A ja sam pozvao Mališu, koji je za tren bio na Ševi i pozdravio sam se sa svima i pozvao sam ih na „14-ti“ kilometar reke Save, kod Stare Šljunkare, da nas posete, a ja ću se postarati da uvek bude riblje čorbe i dobre ribe za prženje na gusanom tiganju.

Ja i Mališa smo isplovili sa Ševom i uputili se uz Savu do Stare Šljunkare. Pogledao sam levo i desno i utvrdio da na vodi nema ni jednog broda, a ni blizu nekog čamca. I odmah sam dodao gas i prešao Savu uz njenu levu obalu. Lep dan, ja vidno raspoložen i Mališa svakako. Bio je skoro ceo dan sa svojom majkom i evo ga sada leškari na prednjoj platformi Ševe. A ja sam pustio 100w-ni prijemnik u kvadrofoniji i muzika Johana Štrausa Mlađeg – „Na lepom plavom Dunavu“! Muzika mi je naježila kožu i u momentu sam duboko uzeo vazduh i uživao u prelepoj muzici uz nijansu mirisa reke Save. Za nekih 20-tak minuta sam bio kod Stare Šljunkare iliti 14-ti kilometar reke Save. Pristao sam uz obalu na mesto gde sam bar 10-ak puta tu pristajao do sada. Mališa je trčao po šljunkovitom terenu obale, dok sam ja vezivao Ševu za obalu.


-----------------------------------nastavak sledi---------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 02 Feb 2018 12:51:14    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Kamp na Konjskom Ostrvu - visoka voda ... ! ( 6 )


Visoka voda Dunava, uslovila je Savu i ona kao da stoji. A ovde kod Stare Šljunkare je bilo idealno stanje da podavim dubinske stajaće mteže. Prvo sam uključio malu „Hondu“ agregat i ostavio jednu sijalicu u Ševi, a drugu sijalicu sam stavio na tv-anteni i ona je obasjavala ceo čun pod njom. Tako da sam imao odličnih uslova za sređivanje mreža u čunu. Visoka voda se raširila po obalama i da ja ne bih penjao mreže uz potopljenu obalu, nasekao sam za svaku mrežu po 4 metra kanapa „šestice“ i tim kanapima sam vezivao gornjake svake mreže, a drugi kraj za šticnu ili drvo na obali. Zatim sam sa čunom razvlačio mreže, a razvlačenje mreža je bilo kao po jezeru. Znajući teren te obale, podavio sam šest mreža po 50 metara dužine i 3,60 visine i bio sam jako zadovoljan kako su mreže stajale.

Vratio sam se kod Ševe, gde me je čekao Mališa i uskočio mi je u čun radostan. Zakačio sam čun za bitve Ševe i izašao na nogostup Ševe, a zatim iz frižidera sam uzeo konzervu hladne koka-kole i seo sam u stolicu na krovnoj terasi i uživao u pogledu na Savu i preko na kućice-splavove, od kojih je po neka imala svetla na sebi. Sedeo sam i razmišljao šta da spremim meni i Mališi za večeru ? I setio sam se da od materijala pored ostalog imamo i izuzetnu kavurmu, koju je Ljilja kupila od našeg poznanika mesara sa pijace u Železniku. Sišao sam u Ševu i podigao s’leve strane klupu-poklopac i pogledao da li imamo u ostavi prazi luk. I bilo ga je u kartonskoj kutiji dovoljno i uzeo sam ga i spustio sam poklopac-klupu na ostavi. Onda sam na prigodno mesto založio vatru i Mališa je stajao pored vatre i gledao u mene. Shvatio sam šta hoće i doneo sam mu šatorsko krilo i raširio sam ga pored vatre. Mališa je odmah legao, uzdišući na nos. A ja sam doneo iz Ševe tronožac za vatru na koji se stavlja gusani tiganj. U tiganju sam stavio dve vršne kašike svinjske masti i onda preko masti stavio naseckani prazi luk. Kada se luk malo upržio, preko luka sam stavio pakovanje kavurme koja je odmah počela da se topi. Miris iz tiganja je bio očaravajući i jedva sam čekao da kavurma u tiganju bude gotova. I bila je gotova kavurma sa prazim lukom i počeo sam onako vruću da je jedem sa hlebom. Mališi sam nadrobio hleb u prženiju i on je bio oduševljen ukusom i pojeo je punu porciju, ne ostavivši ni komadić u porciji.

Videvši da je reka Sava večeras mirna, a nebo bez meseca i nema ni čamaca, a nema ni samohodki, rešio sam da proteram nekoliko rina sa površinskom 100-metarskom mrežom, sa 3,25 metara širine. Stavio sam nekoliko drveta na vatru i pošao sam sa čunom na vodu. Mališa je ostao da leži na svom šatorskom krilu pored vatre, a ja sam mu u odlasku rekao da čuva Ševu. Izvezao sam se prema Ostružničkom železničkom mostu i raširio sam plutajuću mrežu, koja je idealno plovila po površini Save. Dvogledom 7x50, pogledao sam u pravcu Ševe, koju je osvetljavala ne samo vatra, već i dve sijalice sa malog agregata. Mališa je ležao na krovu Ševe i odatle je imao odličan pogled na okolinu. Ja sam zatim dvogledom pogledao nizvodno, a zatim i uzvodno i nisam primetio ni jedno plovilo da se kreće po Savi, a to je za mene bilo spokojstvo. Držeći jedek u ruci, osećao sam trzaje ulovljenih riba u mreži i to me je još i oraspoložilo. Spustio sam se sve do „Brodotehnike“ i onda sam ispolcem punio prednji deo čuna i kada sam bio uveren da je bilo dosta vode izvadio sam mrežu iz Save. Bilo je dosta raznovrsne ribe i uskoro sam bio pored Ševe. Zakačio sam čun za bitve, a Mališa je stajao na prednjoj palubi čuna i mahao veselo repom. Pohvalio sam ga što je odgovorno čuvao Ševu i sa krova Ševe, skinuo sam dve velike čuvarke, koje sam odmah raširio izmedju Ševe i čuna i odmah sam pristupio vađenju riba iz mreže.

Noć je bila tiha i samo se po neki gradski autobus čuo po starom Obrenovačkom putu blizu obale preko. I seo sam pored vatre, a Mališa mi je legao preko nogu i nije mi se više išlo da teram površinsku mrežu. Sišao sam u Ševu i seo za komandnim pultom. Uključio sam radio stanicu i pozvao Ljilju. Ona mi je se odmah javila i pitala kako smo nas dvojica. Ja sam joj rekao da više nismo na Konjskom Ostrvu, već da smo na 14-om kilometru reke Save. Obradovala se i pitala me je da li ćemo i prekosutra da budemo na istom mestu, jer je tada petak i ona bi došla da bude sa nama preko vikenda. I ispričali smo se, a ja sam joj rekao da pozove Cvetka i da mu kaže da sutra dođe sa taksijem kod nas na Šljunkari. Uostalom on je već ranije dolazio na Šljunkaru, tako da zna gde smo. Ljilja ga je odmah pozvala i slušao sam razgovor, gde je Cvetko pitao koliko džakova treba da ponese. Rekao sam mu da su dva džaka dovoljna, ali da dođe oko šest sati ujutru. S'njim sam se dogovorio, a sa Ljiljom smo nastavili priču još neko vreme.


-----------------------------------nastavak sledi---------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sub, 10 Feb 2018 17:50:58    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Kamp na Konjskom Ostrvu - visoka voda ... ! ( 7 )


Jutros sam se probudio pre izlaska sunca i odmah sam ustao, obukao farmerice i radnu košulju, uskočio sam u čizme i odvezao čun. Motor je startovao iz prve i krenuo sam sa čunom do mesta gde je vezana šesta mreža ! Jutro je bilo tiho, a voda Save ličila je na bonacu. Prvi zraci sunca su pokušavali da osvetle Beogradsku okolinu, ali još im nije vreme bilo ! Video sam vez mreže i lagano zaustavio čun, blago udarivši o obalu pramcem. Odvezao sam konopac i brzo ga namotao oko svog lakta i šake leve ruke. Onda sam sa delom mreže podigao postavac do obale i stavio ga u stranu u čunu da mi ne smeta. I složio sam donjaku i gornjaku, a onda počeo da izvlačim mrežu i da je slažem na patos čuna, ali tako da bude mesta za još pet preostalih mreža. U mreži je bilo puno Deverika, za koje sam kasnije čuo od ribara da su se te Deverike u vreme velike vode preselile iz Dunava u Savu. Sve ostale mreže su imale plus minus jednake količine riba, a mreža na desetak metara nizvodno od Ševe, dala je i tri somčeta po 4 do 5 kilograma težine. Kada sam završio sa mrežama, startovao sam motor i pristao sam sa čunom uz uzvodni levi bok Ševe. Onda sam sa krova skinuo dve čuvarke i postavio sam ih između Ševe i čuna, jednu napred, a jednu bliže krmenom delu. Tačnije, imao sam nameru da odvojim ribe iz mreža u dve kategorije. U jednoj ću stavljati sve ribe iz kategorije Bele ribe, a u drugoj čuvarci, stavljaću sav ostali kvalitet riba.

Kada je sve bilo spremno za vađenje riba iz mreža, napravio sam malu pauzu i skuvao tursku kafu. Mališa se vratio iz svojeg obilaska okoline i legao pored mojih nogu. Pošto ja volim crnu kafu sa ratlukom u kombinaciji, Mališi sam dao jedan ratluk. Bio mi je smešan kako je krivio usta dok je jeo ratluk, koji mu se lepio ra nepca. I taman sam uzeo šoljicu sa kafom, kad na radio stanici Ljilja mi se javljala i morao sam sa šoljicom da sednem za komandnim pultom i uzmem mikrofon :
-„Dobro jutro Ljišo. Rano si ustala !?“
-„Rano si i ti morao da ustaneš ! U koliko sati dolazi Cvetko sa taksijem ... ? I znam da si povadio mreže ... pa me interesuje koliko ima riba ?“
-„Pravo da ti kažem i mada su svi uslovi bili odlični za dobar ribolov, nekako da li iz svoje skromnosti, nisam mogao da sinoć predvidim ovoliki ulov, koliko ga je stvarno bilo noćas.“ Rekao sam Ljilji svoje stvarno mišljenje, a ona me pita :
-„Koji su to tamo noćas bili „dobri uslovi“, a ti u njih nisi poverovao ?“
-„Kao prvo „visoka voda“! Ja znam da na visokoj vodi, posebno Deverike i ostala Bela riba se grupiše. I ona je tada u grupama po svojim starim plovnim putevima ide, ali po onima koji su bliže obali. Jer poplavljena obala ima interesantnih primeraka s’kojim se riba hrani. Kao drugo, noć je bila tamna, a voda skoro da ne teče. Sve podavljene mreže, riba noćas ih nije videla. Ali riba kada voda „teče“ ona po vibraciji prepoznaje mreže i eskivira ih. Posto je voda Save potprta Dunavom, vibracije mreža se nisu aktivirale i zato je riba u ovim količinama ušla noćas u mreže !“ A Ljilja je imala još pitanja :
-„Pa dobro Momo, ti si sve to znao i sinoć kada si davio mreže !? Kako onda kažeš da nisi bio siguran u svoja predviđanja ?“
-„Ja već par godina ribarim na Dunavu. Ovde sam ranije ribario i bilo je odlično. Uostalom, zato sam i noćas ovde stao i Cvetku poručio dva džaka da ponese. I moja je sreća što sam sve ispoštovao kako treba i gde treba, a ja ti govorim da ja lično nisam bio uveren u ovako dobri ulov jer nisam bio siguran u plovni put riba, jer ribe znaju da ga napuste. Nego Ljišo, odoh ja da vadim ribe iz mreža. Puno riba i trebaće mi puno vremena da ih sve povadim ! Hajde ćao i javi se ... !“ I otišao sam u čun i nastavio da vadim ribe iz mreža.

Ja sam bio pri kraju jutarnjeg posla, kada je Mališa zalajao. Nisam iz čuna mogao da vidim koga laje tamo na nasipu, ali sam video auto koji je stao na šljunkovitoj obali ispred Ševe. Bio je to Cvetko i vozač-taksista.
-„Dobro jutro Momo. Kakav je bio ribolov noćas ?“ A ja sam mu odgovorio :
-„Dobro jutro vama dvojici. A ribolov je bio dobar kao i uvek kada ribarim na pravom mestu !“ A Cvetko je došao na čun sa svojim džakovima, pa kaže :
-„Velja te je pozdravio i hoće da sutra on dođe, ako budeš ribario. Nego pokaži gde su ribe, da ih odmah isklasiram, pre nego ih stavim u vreće !?“ Ja sam bio precizniji :
-„Imaš ovde dve čuvarke. U ovoj ti je Bela riba, a u toj tamo je kvalitet. Tako ih i stavi u džakove. Obrati pažnju na sve Vretenare i Šracove i ostavi nekoliko Smuđeva Kamenjara. kao i 5-6 Deverika !“ Cvetko je izvukao čuvarku sa Belom ribom i kada je video koliko je ima, glasno se obradovao :
-„Joj mili bože, Velja će da presvisne kada vidi količinu i krupnoću Deverika. Ima da ih prodaje ko’ Šarane.“ I pomogao sam mu da presipamo iz čuvarke u džak. I hteo je da ih odmah nosi u kola, a ja sam mu rekao :
-„Ostavi taj džak u stranu. Još nisam završio poslednju mrežu, a da ne bi sedeo, izvadi ovu drugu čuvarku i prebaci tu ribu i drugi džak !“ Cvetko je poslušao i izvadio je sledeću čuvarku :
-„Au ... ! Koje ribe ? Velju ima da udari srčka ... !“ I pomogao sam mu da prebacimo ribe u džak, a onda je i on seo i zajedno smo završili vađenje riba iz poslednje mreže ... ! Taksisti sam dao jednu kesu belih riba da ponese kući i Cvetko pošto žuri na pijacu, nije hteo ni kafu da mu skuvam.


-----------------------------------nastavak sledi---------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 20 Feb 2018 10:23:17    Naslov: Odgovoriti sa citatom


#

Kamp na Konjskom Ostrvu - visoka voda ... ! ( 8 )


Oprao sam ruke sapunom i umio se tušem iz kanistra sa pijaćom vodom na zadnjoj platformi. I onda sam izneo na krovnu terasu džezvu sa ostatkom turske kafe i seo sam u rasklapajućoj stolici, gde su me obasjavali jutarnje topli sunčevi zraci. Mališa je došao i stao pored mene i gledao me pravo u oči pitomim pogledom. Shvatio sam da hoće da legne, ali mu je lim na kome stoji hladan. Spustio sam se u Ševu i uzeo njegov frotir i zatim sam se popeo i pored moje stolice sam mu prostro frotir nekoliko puta presavijen, a Mališa je onda legao uzdahnuvši kroz nos. A to je značilo da je zadovoljan baš. Gustirao sam tursku kafu i posmatrao sam obalu preko, koja je okićena splav-kućicama, ali i splav-kućama na sprat prijatnog izgledala. Iza splavova se uzdizala topolova šuma, koja je ulepšavala tamošnji ambijent, dok su okolo ptice pevale.

Ogrejan suncem malo sam zadremao, kada je Mališa zalajao pozdravljajući naše prijatelje iz marine „Železničar“ ! Bili su to Brana i Ceca sa svojim čamcem i vukli su za sobom Jaretovu Pasaru. Pristali su na desetak metara uzvodno od Ševe i povezali su za obalu svoje čamce. Pozvao sam ih da sedimo na krovnoj terasi Ševe i kako su pristali, ja sam rasklopio stolice i stočić i skladno ih poređao. Jare je došao i pozdravio se sa’mnom, a Brana je znao kućnu disciplinu i svratio je u Ševu i poneo iz frižidera flašu rakije „Vidanovače“, a svakome po konzervu koka-kole. Ceca je takođe svratila u Ševu i sa sobom donela svakome po tanjir, a iz Makiša je donela, svakome od njih po jogurt i burek sa sirom, a meni i Mališi po vruć burek sa mesom i rekla nam je :
-„Ja znam da vas dvojica volite burek sa mesom i kažem ja Brani da jutros kupi tri sa sirom i dva sa mesom. A Brana je počeo da se sa mnom raspravlja i kaže da Ljija nije jutros sa tobom. Tek kada sam mu rekla da je burek za Mališu, a on se lupio po čelu i rekao da je na Mališu sasvim zaboravio !“

Burek je bio ukusan i još topao i sa merakom sam se najeo. Primetio sam da se isto tako sviđao i Mališi, koji ga je pojeo u slast i porciju polizao. Žeđ sam utolio hladnom koka-kolom, a Brana, Jare i Ceca su mi nazdravili rakijom. A Jare se izjasnio :
-„Ovde na krovu Ševe je tako prijatno, da ja kada bih je ja imao, uvek bih sedeo na krovnoj terasi ... !“ A Brana je dodao :
-„ Njen predhodni vlasnik Karabuva Branko, Ševu je zvao „Vida“ i nudio je meni, ali ja nemadoh od koga da pozajmim pare i kažem ja to Momi. I u tih nekoliko dana, jednog dana sedimo mi u marini, kad evo ti Branko Karabuva uplovljava sa „Vidom“ u marinu i staje između tvoje Jare Pasare i kabinaša Branka Lađevića. Moma kako je video da je uplovila „Vida“, sve je ostavio u svom mahagoni čamcu i došao da izbliza vidi „veliki čamac“. Tu smo Momu upoznali sa Brankom Karabuvom i njih dvojica su odmah ušli u „Vidu“da je pregledaju !“ A ja sam prekinuo Branu ... !“
-„“Vida“ je bila tako prljava, da sam ja sebe pitao, da li je moguće da Branko toliko ne voli svoj čamac !? Otvorio mi je motorno odelenje, a ispod motora kaljuža je bila puna prerađenog ulja. Zašto bar to ulje ne izbaci ... pitao sam se !? U spavaćoj sobi, na krevetima 6cm. sunđeri i kako li spavaju na tim krevetima ?“ I Brana je nastavio :
-„I Moma kaže Branku, da izveze čamac na Savu. Branko je startovao „Perkinsa“ i ja sam pošao sa njima dvojicom. Moma je tražio od Branka da startuje punim gasom i da plovi tako jedan minut.“ A ja sam nastavio :
-„Branko je dao pun gas, a mene je inercija naslonila na daščani zid i nekoliko sekundi nisam mogao da se odvojim od zida. Za mene je to značilo da je motor dobar. I tada sam odlučio da ga kupim na sigurno i nastala je trka za parama.“ Svi su me slušali pažljivo, a Brana se nasmejao i kaže :
-„I Moma je jednog petka naveče, doterao u marinu „Vidu“. A u subotu je bilo veliko spremanje ! Cela marina je mirisala na deterdžente s’kojima je prao unutrašnjost čamca.“

I nastavili smo da razgovaramo u lepom raspoloženju.


----------------------------------nastavak sledi---------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 08 Mar 2018 18:31:20    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Kamp na Konjskom Ostrvu - visoka voda ... ! ( 9 )


I priči nikad kraja, a Ceca me je pitala :
-„Momci, samo momenat. Imam jedno pitanje za Momu ! Da li imamo materijala za riblju supu. Noćas sam je sanjala i volela bih da je danas imamo za užinu !?“
-„Da. Ja u velikim čuvarkama odvajam ulovljenu ribu ! U jednoj je sva bela riba, a u drugoj je kvalitetna riba. A za supu koristim ribe koje su specifične i ne spadaju u ove dve grupe. Ja po savetu mog prijatelja Žiže Legionara za riblju supu koristim sledeće ribe : Vretenara ( koji u Vlaškom kraju ima pridev „Popova Riba“! Jer se Vretenar slabo lovi, a popovi ga smatraju za najukusniju ribu. Zatim Šrac, Balavac i Peš. To je najbolja kombinacija. Rezervna, dobra kombinacija su : Grgeč, Manić i Smuđ Kamenjar. Što se tiče mog ukusa, Smuđ Kamenjar je nezamenjiv što se tiče i kuvanja i prženja.“ A Jare me je pitao :
-„U čemu se razlikuju Smuđevi Kamenjari od Smuđeva. Ako je razlika po veličini, kako se u marini kod nas priča, da su Smuđevi Kamenjari manji od Smuđa !? Pa zar Smuđ dok raste ne može da bude mali ? Pitam te zato što su kontrolori ribarstva počeli da nam mere ulovljenu ribu. I ja ne bih hteo da ulovim malog Smuđa i da me kazne zbog toga !“ I ja sam uzeo reč i svi su me slušali :
-„Specifičnost Smuđa Kamenjara, je pre svega da je rastom manji od običnog Smuđa i telo mu je svetlosmeđe boje, sa osam poprečnih tamnih pruga. A osnovna razlika je što Kamenjar nema po par izrazito većih zuba u gornjoj i donjoj vilici. Ugao usta mu se završava oko očnih jabučica i ne prelazi liniju očiju. Za vas pecaroše, važno je da znate i gde se Smuđ Kamenjar nalazi da bi znali gde da ga pecate. Naći ćete ga u bržim rečnim tokovima, a nikada ga nema u mirnim stajaćim vodama ! A lovićete ga na insektima i sitnom živom ribom.“

Ceca je stavila čist kotlić sa pijaćom vodom na tronožac, a Brana je spremio drva za vatru. Ceca mi je zatim pripremila povrće, a ja sam očistio ribe i isekao ih na parčiće. Onda sam sve zajedno stavio u kotlić i na vatru. Brana je održavao vatru ispod kotlića, Džibra je bacao loptu Mališi i kad-kad je punio čašicu sa rakijom. Jare je uz pivo uživao zavaljen u stolicu na krovnoj terasi, a ja sam u vreme ručka spremio i ispržio svakome po dve velike Deverike. Ručali smo na krovnoj terasi, a supa je bila izuzetna. Džibra je dodao :
-„Ja spremam i pržim Deverike poslednjih 35 godina. I mislio sam da ih spremam bolje od svakoga koga znam. Ali ti Momo, mora da im dodaješ nešto u nadev, te su ovako ukusne !“ A Brana i Ceca su se pobunili. Ceca je bila glasnija :
-„Mirko, dugo se znamo i milion puta sam jela tvoju prženu ribu. Pa prema tome, nemoj da tvoju prženu ribu upoređuješ sa ovom koju je Moma ispržio ! Problem u razlici je što ti ne obraćaš pažnju na ono šta radiš. Naime, bila sam svedok kada si ribu stavio u tiganj u kome je od juče ostalo ulje ili svinjska mast. Zatim ne obraćaš pažnju na kvalitet ribe ! Sećaš se kada si na ostrvu Janda, ispržio Mrene bez da si ih naseckao zbog jakih kostiju koje Mrene imaju. Sva sreća što smo brzo primetili i odustali da ih jedemo itd, itd ! Bila sam svedok na trijanglu preko puta Batine, kada si u kotlić sa ribljom čorbom stavljao obične trave, da bi zbunio sudije tog takmičenja u ribljoj čorbi. I naravno nisi pobedio, a ja sam sebi i Brani ispržila kokošja jaja za večeru. Prema tome Džibra, nemoj da se upoređuješ sa drugima ... !“ Jare se nije mešao u komentare, ali je uživao jedući pržene Deverike i slušajući Cecu kako kritikuje Mirka Džibru. Ceca je sišla dole u Ševu, a Jare mi polako reče :
-„Mirko lepo sprema kada on to hoće. Ali kada ga Ceca pritisne da Mirko spremi večeru za sve okolo njih, onda se on igra sa njima !“ I Mirko je rekao par reči :
-„Ma ne vredi ! Šta sam sve radio da me oslobode spremanja ručkova i večera, ali ne vredi ! Sve progutaju i loše zaborave !“ Brana se zanimao oko svoje Deverike i samo se smeškao ne komentarišući Mirka.

Uskoro nam je Ceca donela na terasi po šoljicu kafe i nije zaboravila i po hladno pivo. Mnoge smo Regate oplovili zajedno do sada i bilo je mnogo lepih ali i loših doživljaja ! A krovna terasa na Ševi je bilo zgodno mesto da se prepričavaju anegdote.

----------------------------------nastavak sledi---------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 25 Mar 2018 15:19:40    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Kamp na Konjskom Ostrvu - visoka voda ... ! ( 10 )


Pijuckam kafu i setih se prošlih vremena, a na istom ovom mestu !? Moji Makišanci sede sa mnom i pričaju smejući se tiho, a ja se setih prošlih vremena Embarga i Branislava „Mike“ sa kojim sam ovde na ovom mestu proveo nekoliko meseci. A vreme Embarga, nije bilo srećno vreme i ljudi su se u tom lavirintu nemavština, snalazili na različite načine i mogu vam reći da to vreme i nije za spominjanje, ali se ipak preživelo. U to vreme je Ljilja radila u Zepter-u, kod svog brata iz familije Milana Jankovića i finansijski smo bili dobri. A ja sam sa Mališom boravio na Ševi i bavio sam se svojim omiljenim zanatom, ribolovom. Od ribolova nije moglo da se postane bogatim, ali da se preživi, moglo je. Tada sam bio u početničkoj fazi ribolova, ali sam mnogo voleo ribolov i trudio sam se i imao sam uspeha u radu. Imao sam osam mreža po 50 metara za davljenje i četiri mreža po 50 metara za površinu. Pošto sam bio lociran u marini "Železničar" u Makišu, onda sam se i opredelio za Savu, kao radni poligon, a subotom i nedeljom sam bio u marini, gde mi je Ljilja dolazila i obavezno smo pravili roštilj od svinjskog vrata, ali je bilo i riblje čorbe i naravno pržene ribe u tiganju ... !

Sedim u udobnoj stolici i pitanjem prekidam u razgovoru Branu :
-„Brano, šta je sa Branislavom „Mikom“? On od kako je prodao čamac, jednostavno je nestao iz javnosti. A sve sam učinio da ga odgovorim od provaje čamca „Mike“, ali nije mogao da izdrži pritisak žene i ćerke i morao je da ga proda. Sećam se, njegova Branka mu je obećavala, da će mu kupiti nov čamac i veći ... !?“ A Ceca nije izdržala :
-„E’ moj Momo. Žena je „stub“ domaćinstva. I ako je ona od loše rase, nema tu sreće za njenog muža ! Ja ih dobro poznajem, kao i ti ! Pa koliko smo Regata oplovili zajedno ?“ A Brana se pridružio komentaru :
-„Branko je mnogo voleo čamac. Hvalio nam se kako si ga prihvatio da živi na svom čamcu „Mika“ sa tobom u ribarskom kampu nekoliko meseci. I dok si ti ribario a Mališa ti čuvao Ševu, Branko je uživao kao nikad’ do tada. I još nam je svima na Vagonu u Makišu pričao da je svakodnevnom ishranom sa ribama i ribljim čorbama, kod sebe izlečio pritisak krvi i bacio je lekove koji su mu bili do tada redovna terapija. Kaže još i da mu se razbistrilo u glavi posle moždanog infarkta u zimu pre događaja u ribarskom kampu.“ I ja sam se rado setio nekih detalja na kampovanju sa Branislavom :
-„Da, sećam se kada mi je jednog jutra rekao :“Momo, ja sam batalio da pijem već dva dana, lekove za pritisak. I osećam se odlično, a kada merim pritisak, taman je kako treba !“ Ja sam ga posle toga podsećao svaki treći – četvrti dan i on je ponavljao da i dalje ne pije lekove i osećao se odlično ! Voleo je riblju čorbu i svakog dana smo je kuvali u kotliću. Pa sam se i ja navikao, tako da smo skoro svakog dana imali na meniju i riblju čorbu ! Ja sam za čorbu obezbeđivao ribu, a Branko kada je nosio ribu na pijaci, otuda je donosio povrće i kupovao „Vegetu“, kisele vode i sokove i loženje vatre ispod kotlića je bila Brankova zanimacija !“ A Mirko Džibra podseća Jareta :
-„Jare, sećaš se kada je Maksa iz Ostružnice doneo 6 kanistera sa naftom i dva kanistra sa benzinom, kod nas u marinu i ja sam ga pitao da li prodaje, a on mi kaže da prodaje, ali ova količina je naručena ! Nismo hteli da ga pitamo ko je naručio, ali smo se iznenadili kada je Branislav došao sa Mominim čunom i utovario kanistere u čun. Sećaš se nas dvojica smo sve to gledali iz vagona, a Branislav je izvadio novac i platio Maksi. Maksa je odmah otišao, a Branislav je svratio u vagon na kafu. Sećaš se !?“ Jare se nasmejao i kaže :
-„Kako da se ne sećam. Sećam se ... kao da je juče bilo ! Mene je oduševilo to da je Maksa lično doneo gorivo Momi, a Branko je samo platio i kanistre pokupio ! Ali, na mene je ostavilo utisak, da u vreme kada nije bilo lako doći do goriva, a Branislav nam je rekao da mu je Moma poklonio dva kanistra nafte. Momo da li je to bilo tačno ? Interesuje me, jer nafta osim što se prodavala po 2 DM litar, teško se dobra nafta i nalazila !?“ I ja sam im odgovorio :
-„Ja sam družeći se sa Branislavom, bio oduševljen što je to bio čovek koji nije znao da ukrade. Njegova nevolja je pored zdravlja i nemanje para, a i ako bi nešto mogao da uštedi od invalidske penzije, njegova žena Branka mu sve potroši sa svojim i njegovim ćerkama. A Branislav mnogo voli svoj čamac i ja sam mu iz tog razloga poklonio naftu, da ima kada hoće da se provoza, jer on je dobar čovek !“

Opšte gledano na uslove Embarga prema stanovništvu Srbije, oni koji su ga organizovali, imali su pozitivne rezultete. Da li je to trebalo ili nije vreme i istorija će pokazati istinu. Pre svega, gradskom stanovništvu je bilo najteže. Na selima se to podnosilo malo fleksibilnije, ali daleko od dobrog. Ja, Ljilja i Mališa, imali smo sreće da smo od Ljiljinog brata iz familije Milana Jankovića ( Zepter ), dobijali svakog meseca 300 Nemačkih maraka bespovratno ! A od mojih roditelja iz sela, dobijali smo sve namirnice, kao i povrće i voće, brašno, mleko, sira, zatim kokošja jaja, svinjsko meso tako da nam pijaca i prodavnica nisu ni trebale. Cigarete i kafu, kupovali smo u Fri-Šopu. I kada cigareta nigde nije bilo, u Fri-Šopu sam kupovao i pušio "PallMall-original“ i to tamno crveni bez filtera. Najbolja cigareta koju sam u životu pušio ! A kafa se na Ševi pila isključivo "Nes-kafa". Benzin smo nabavljali preko jedne firme i preko komšije Baneta i Makse, koji su preprodavali i benzin i naftu !


----------------------------------nastavak sledi---------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sub, 28 Apr 2018 18:50:56    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Kamp na Konjskom Ostrvu - visoka voda ... ! ( 11 )


Ja, Brana, Ceca, Mirko, Jare i Mališa, sedimo na krovnoj terasi Ševe, ogovaramo različite teme razgovora i pijuckamo kafu i rakiju. Od ručka, promenili smo nekoliko tema razgovora i još bi’ da Ceca nije ustala i rekla :
-„Hajmo ljudi kući. A i Moma nije radi nas mogao da odspava podnevnu turu !“ I pozdravila se sa mnom i krenula je sa Ševe na svoj čamac. Za njom’ je krenuo Jare, pa Brana, a Mirko mi je pričao kako se lepo proveo sa mnom ovde na Šljunkari i poželeo mi da se vratim na Savu :
-„Sava je naša ... i nema bolje reke od nje ! Ima veće kao što je Dunav, ali ovako mirnu vodu i tišake ... nema ni jedna reka, osim Save ! Močile, pozdravljam te i razmisli o povratku na Savu !?“ Kaže mi Mirko, a Mališa je već bio među makišancima, a i ja sam se spustio sa Ševe da ih ispratim. Jare me je zagrlio i kaže :
-„Moco, razgovarao sam sa Ljiljom da utiče na tebe da se vratiš sa Ševom na Makiš. Rekla mi je da po tom pitanju ne može da utiče na tebe. Kaže ... nećeš je poslušati ! A ja bih ti drugarski predložio da se vratiš među nas i nećeš se pokajati. Veruj mi ... !“ Brana me je pozdravio i kaže :
-„Moco, ostani tamo na Boljevačkoj krivini sve dok voda na Dunavu ne krene da opada. Ali kada se budeš vraćao, javi nam se da u Makišu provedemo zajedno bar jednu noć u marini.“ I krenuli su nizvodno, svako u svom čamcu, a Mališa ih je lajao i mahao repom, a i oni su nama mahali ... !

Ušao sam u Ševu, skuvao sebi kafu i seo sam za komandnim pultom, sa namerom da preko radio stanice pozovem Ljilju.
-„Halo Ljišo, javi se !“ Par trenutaka tišine i Ljilja se javila :
-„Ćao Moco ... hajmo na 18-ti kanal da ne smetamo na 9-om !“ I razgovor se sveo na njen sutrašnji dolazak. Uvažila je moj predlog da kolima dođe na Zabran, bliže obali i parkira pored kafane auto, a ja ću je tamo čekati sa Ševom. A onda ćemo vikend da provedemo na Boljevačkoj krivini. Na kraju sam je zamolio da pozove Velju i Cvetka i da ih podseti da sutra ujutru dođu po ribu na Šljinkari. I dok smo bili na translaciji, Ljilja je pozvala telefonom Cvetka i on joj je potvrdio da dolazi sutra ujutru. Razgovarali smo još nekih pola sata i onda sam prekinuo razgovor, jer Mališa je došao i traži da večera. Kleknuo sam i zagrlio ga i pitao sam ga šta hoće da jede ? Mljacnuo je ustima, a to znači da prepušta meni na izbor. Ja sam ustao i otvorio sam friz, a tamo je ostalo još 4-5 pljeskavica od bucova. Odmah sam ih izvadio iz friza i spremio sam tiganj sa zejtinom, a onda sam ga stavio na plinski šporet sa ribljim pljeskavicama da se isprže. I kada su pljeskavice bile gotove i ja i Mališa smo večerali, baš dobro. Radovalo me je pored ostalog i to što Ljilja sutra dolazi i preko vikenda će nam napraviti pljeskavice, da imamo za sledeću nedelju, da se sladimo.

Noć se polako spuštala, a ja sam ušao u čun i rasporedio 8 mreža po 50 metara dužine za davljenje jednu po jednu. Onda sam Mališi rekao da se brzo vraćam, a da on za to vreme čuva Ševu. Davljenje mreža je išlo uhodanim putem, kao i prošli put i sve sam mreže uspešno podavio. Vratio sam se uz radost Mališe, koji mi je utrčao u čun i skočio na mene radujući se. Ja sam Mališu pomilovao po glavi i ušima, zakačio čun za bitve Ševe i izašao sam na obalu. Na mestu gde je ložena vatra, založio sam novu, jer suvaraka je bilo dovoljno. Mirko ih nije žalio kada ih je sakupljao. Mališi sam doneo plastični podmetač i na njemu sklopljeni frotir, a ja sam za sebe uzeo rasklapajuću stolicu i stočić pored nje. Vatru sam založio, a Mališa je legao na svoj frotir. Seo sam u stolicu i oborio joj naslon na polovinu mogućeg. Naslonio sam se u tako udobnu stolicu i uživao pored vatre. A Vatra je činila ambijent tako lepim da sam se veoma lepo osećao. A i Mališa se opružio, tako da nam je veče imalo smisao za uživanje.

Do kasno u noć sam bio budan i dvogledom nadgledao mesta gde sam podavio mreže. Noć je bila mirna i spokojna, tako da sam sebi dozvolio i neko vreme da odspavam. Ujutru sam se probudio iz navike pre svanuća i odmah sam pošao sa čunom da izvadim mreže. Sve mreže su bile na mestu i sa dobrim ulovom, tako da sam od samoga jutra dan doživeo lepim i srećnim. Čuvarke sam otvorio i počeo sam da vadim ulovljene ribe iz mreže po redu u čunu složene. Ulov je bio zadovoljavajući i radovao sam se dolasku Velje, jer on zna da se iskreno raduje dobrom ulovu. Kroz pola sata, završio sam sa mrežama i taman sam počeo da ih perem, pre nego ih složim u kašete, a na obali se zaustavio taksi i pojavio se Velja sa praznim džakovima u rukama. Mališa ga je sreo, a Velja mu se jako obradovao.
-„Dobro jutro Momo. Volim Mališu jer me sreće sa iskrenom ljubavlju, a ne kao moji rođaci, kada dolaze kod mene da im nešto dam’ !“
-„Dobro jutro Veljo. Ja sam ti odabrao ribe po klasi u dva džaka. Nadam se da će i Cvetko biti zadovoljan.“ Velja mi je dao novac od prošlog puta i kaže da mora da požuri, jer mu glavni kupci dolaze veoma rano na pijaci i uzeo džakove i nestao u taksiju. A ja sam startovao motor, odvezao konopce Ševe i sa Mališom smo krenuli ka’ Zabranu uz Savu.



----------------------------------nastavak sledi---------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 18 Maj 2018 06:55:44    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Kamp na Konjskom Ostrvu - visoka voda ... ! ( 12 )


Interesantno je, ali svaki put kada krenem da plovim sa Ševom, ja se prosto radujem kako motor lepo radi i zadovoljstvo mi je slušati ga ! Naravno da su tu prisutna i druga zadovoljstva ! Retko kad’ da sam zaplovio sa Ševom, a da na stalku iznad instrument table nije stajala velika šolja sa samo što skuvanom turskom kafom. I dok plovim, kafa mi povećava zadovoljstvo plovidbe. Na dužim maršutama, dok je Ševa plovila, znao sam da ostavim kormilo i da na plinskom šporetu skuvam džezvu kafe.

I vreme sadašnje, krajem osamdesetih godina prošlog veka, a Mališa je sedeo na prednjoj palubi i posmatrao obale. Prošli smo ispod Ostružničkog železničkog mosta i nastavili smo uzvodnom plovidbom. Vreme jutarnje, sunčano i bez vetra. Drvored Kanadskih topola, svaki put kada sam ovde prolazio, podsećao me je na naselje Ostružnicu. A prepoznatljivo jejer takav drvored ima samo Ostružnica, koja ima i vodeni prostor od 3-4 km, a na obali nema ni jedne kuće i evo nas kod fabrike kartona tzv:“Kartonka“. A onda na istoj obali vikend naselje „optimista“, odnosno izgrađene lepe vikend kuće, sa voćnjacima i vinogradima okolo kuća, ali na klizištu. Klizište je toliko aktivno, da je deformisalo i međugradski put Beograd – Obrenovac.

I jedan od lepih ornamenata reke Save je bio pred nama, tj. jedna od lepih krivina. Ova krivina sa okolinom se zove „Duboko“ i spoljnji deo krivine kuda smo mi prošli ... na eho-sonaru pokazuje 8 metara dubine. A na ekranu eho-sonara, pokazuje skup lepih riba, tako da sam sebi obećao da kada se budemo vraćali, svratiću ovde bar na par dana da se „upoznam“ sa mesnim ribama. S’ krivine, po sredini Save se prostire Barička Ada, sa lepo pošumljenim okolnim obalama. Zato na levoj obali Save, „Šumareva kuća” sa bunarom na đeram. Nisam mogao da prođem, a da ne svratim do kuće, gde sam ranijih godina provodio dane i noći, kampujući na obali i ložeći „vatru za dušu“! Prošetao sam sa Mališom po obližnjem vrbaku i na obodu vrbaka video veliku njivu sa rasađenim bostanom koji je već u vrežovima, a između njiva visokog kukuruza. Zadovoljio sam dušu prošetavši ispred kuće i oko kuće i onda sam pozvao Mališu i odvezao sam Ševu. Voda ju je lagano ponela, a onda sam ja startovao motor i krenuli smo uzvodno.

Nije nam mnogo trebalo vremene do ušća Kolubare, a onda pravac od nekoliko kilometara do Zabrežja. Lagano sam prilazio obali, a Mališa je odjednom počeo da laje i da skače po prednjoj palubi. Obratio sam pažnju, šta bi to moglo biti i video sam Ljilju na obali kako se smeje. Pozdravio sam je sirenom od 100w, a zvuk se prolomio kroz vrbake. Sa Ševom sam „gurao” obalu, dok se Ljilja ispozdravljala sa Mališom, a onda je ušla u Ševu i unela dve torbe provijanata i poljubila se sa mnom. Ja sam odvojio Ševu od obale i krenuli smo.
-„Ja samo što sam stigla i parkirala auto, kad Branko sa svojom Jelicom parkiraše kola pored naša. I baš smo se svi obradovali kada smo se videli. Oni su samo navratili da ostave neku robu i Branko je povezao Jelicu do prve prodavnice, a on ode za Beograd, ima neki važan sastanak. Pozdravio te je puno i zamolio, kad si već tu, da mu obezbediš ribu. Jer kaže ovi domaći ribari ne rade jer je velika voda i riba se ne lovi, a Branko zna da ti znaš da uloviš ribu svagda.“
-„Nema problema. Cvetku sam inače jutros rekao da ova dva dana malo odmore. A ja ću u Boljevačkoj krivini da podavim sve mreže koje imam sa sobom i biće riba za Branka i Jelicu, samo tako !“ I Ljilja je dala Mališi prohlađeni puding, koga je Mališa smazao za tren oka, pio vode iz svoje porcije i legao na prednjoj palubi. Ljilja nam je skuvala kafu i stavila mi je šoljicun na stalku iznad instrument table, a ja sam sa interesovanjem gledao obale i ekran „eho-sonara“, jer sam birao mesto gde ću vezati Ševu za obalu. I Ljilja se pridružila komentarima :
-„Uvek tražiš mesto, gde ćemo stati, a ja mislim da to nije uvek tako važno !?“
-„Nije ti važno, zato što ti posmatraš reku očima turiste. A ja reku „čitam“ i razmišljam !? 1 - Kao prvo - važno mi je da je Ševa blizu mesta gde ću podaviti mreže. 2 - Drugo – izabrana obala ne sme biti sa visokom travom, jer u tim uslovima može nam se zmija popeti u Ševu. 3 - Treće – mesto gde noćimo, ne sme biti blizu javnog puta. 4 - I četvrto – obala ispred Ševe, mora biti poprilično ravna da možemo postaviti sto i stolice i nama da bude prijatno !“ A Ljilja mi je kratko odgovorila :

-„Zato ja imam tebe i zato ja o tome ne razmišljam !“ A ja sam za kormilom Ševe i skoro da smo celu krivinu prošli i po levoj obali, tamo gde smo pre nekoliko godina kampovali, pokazao sam Ljilji mesto :
-„Šta kažeš na ovu platformu ? Samo ću je odmah pokositi od trave, a ti ćeš postaviti sto i stolice.“
-„Super mesto ! Dobro si ga se setio. Sećam se pre par godina ovde smo kampovali ceo vikend !“ Smanjio sam gas i lagano pristao u obalu. Mališa je iskočio na obalu i krenuo da je pretražuje.

----------------------------------nastavak sledi---------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sub, 26 Maj 2018 16:18:38    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Kamp na Konjskom Ostrvu - visoka voda ... ! ( 13 )



Povezao sam Ševu onako kako najše volim. A to je : višeslojnim konopcima ( 16 mm ) gusto pletivo sa zadnjih bitvi pa do zdravih stabala drveća, odnosno za debla visokih vrba. Oba ostatka konopaca sam vratio do prednjih bitvi i tamo ih nategao i vezao. Faktički to je takozvani „četvorovez“ iliti najbolji vez koji ja poznajem ! Najbolji je zato što je to pre svega siguran vez, a dozvoljava da voda opadne ( koliko hoće ) ili da se nivo vode digne, recimo 2 metra. Isto tako vez je otporan na bočni udar vode ili na bočne olujne vetrove ! Nekoliko puta sam sa četvorovezom dočekao sa Ševom olujni vetar Gornjak. Gornjak je došao i prošao, a mi na Ševi i sama Ševa, kao da i nije bilo vetra. Ovog puta sam pre vetra stavio na pramac Ševe, odbojnu dasku od 2,6 metara dužine, sa 30 cm. širine i 2 cola, odnosno 5 samtimetara debljine. Ona služi za udobno penjanje sa obale u Ševu, ali i u slučaju talasa, da se lepo ljulja na vodi, a bez da se penje uz obalu. Oslonac daske o obalu, obezbedio sam sa tri šticne zabodene do više od pola metra u zemlju, a daska se oslanjala o njih.

Ljilji sam rekao da izgasi motor, a ja sam se popeo na krov i otuda skinuo kompletnu kosu i vilu, namenjene za uređenje travnatih prostora. Prvo sam pregledao travnati prostor, da li ima kamenja i drveća, a onda sam se prihvatio kose, malo je odoštrio sa brusnim kamenom i počeo sam da kosim. Mališa se za svaki slučaj popeo na Ševu, na šta nam se Ljilja smejala, a ja sam baš uživao u košenju. Kada je košenje bilo gotovo, vilom sam sakupio pokošenu travu i pustio sam je niz vodu.
-„Kako je sada lepo, kada si pokosio travu. Momo, reci mi, da li si sada za jedan sladoled ? Jutros kada sam dolazila, u Makišu sam ih kupila i kako sam došla na Ševu, odmah sam ih stavila u komoru zamrzivača.“ Ljilji sam rekao da hoću sladoled, a ja sam se popeo na krov i kosu i vilu sam smestio na njihovo mesto. Onda sam na krmenoj platformi se istuširao sa pijaćom vodom, jer sam se bio malo oznojio i sišao sam ispred Ševe i seo u stolicu – krevet, pored stola gde me je čekala mala šoljica turske kafe. Ljilja je u međuvremenu raširila i veliki suncobran i oboje smo seli u stolice sa velikim naslonom u hladovini suncobrana. Svo troje smo se sladili sa sladoledom i čak lepše nismo mogli ni da poželimo. Jedino je Mališa sladoled jeo iz svoje porcije i zadovoljan legao između nas dvoje i svo troje smo uživali, pre svega u ambijentu, ali i u lepoj hladovini.

Sedeli smo i razgovarali o svemu i svačemu. Ali ipak ručak je nešto što nas je očekivalo i nismo se mnogo dogovarali, a rešili smo da spremimo ručak shodno uslovima koji nas okružuju. Ljiljin predlog je bio :
-„Trebamo iskoristiti ovo sunčano vreme i uz vatru se zabaviti i spremiti kotlić pasulja. Ja sam kupila svinjska dimljena rebra, a ostalo sve za kotlić pasulja imamo.” I ja sam se složio i odmah sam se popeo na krovnu terasu Ševe i otuda uzeo kotlić i tronožac za kotlić. Na zadnjoj platformi sam ih istuširao od eventualne prašine i doneo sam ih na mesto gde sam planirao da ložimo vatru. Ovde na ovoj obali nije do sada bilo ni čamdžija ni ribolovaca i zato suvaraka ima „na izvol’te“ više no što nam treba. Lako, prosto šetajući sam ih sabrao i doneo u naručje pored mesta gde ću založiti vatru.
-„Ljišo,ovde ima toliko mnogo suvaraka, da će nam večeras biti zanimljivo da sedimo pored vatre.“A Ljilja je sa osmehom rekla :
-„Veruj mi da mi je sedenje pored vatre nedostajalo ovih dana, od kako je voda Dunava porasla i mi smo otišli sa Konjskog Ostrva ! A ovde ... ova krivina je prosto poklon nama koji volimo reku i njene lepe obale.“ Složio sam se sa njenim komentarom i zamolio je da pripremi pasulj u kotliću za „prvu vodu“, a ja ću da založim vatru.

Prva voda sa pasuljem je provrela i zadržao sam je nekoliko minuta da vrije, a onda sam ja prosuo i cednjakom procedio pasulj, koji je ostao u kotliću. I onda sam ponovo dodao pijaće vode i zakačio sam kotlić na lancu tronošca nad vatrom. Vatru sam kontrolisano ložio, a Ljilja je brinula o svim dodacima koji čine pasulj neponovljivim jelom. Odmah je stavila opranih 5-6 parčeta svinjskih rebara, tri ljutkaste suve paprike, dve kašike „vegete“ i naseckane tri sveže paprike. Zatim nakon dva sata vremena kuvanja, Ljilja je stavila u tiganj tri vršne kašike svinjske masti i na sitno naseckanu dimljenu šarenu slaninu. Tiganj je stavila na niski tronožac nad vatrom i pržila sitne parčiće slanine. Kada je slanina dobila braonkastu boju, u tiganj je ubacila na sitno naseckani jedan prazi luk, skoro celu glavicu očišćenog belog luka, kašiku belog hlebnog brašna i sve je to dinstala jedno 15 minuta i onda je stavila punu kašiku aleve paprike, malo promešala i sve iz tiganja sasula u kotlić. Još je uzela tečnosti iz kotlića, oprala kašikom tiganj i prosula u kotlić. I zadovoljna mi je rekla :
-„E’ sada još jedan sat kuvanja, da se sve sjedini i onda ćemo imati bogovski ručak !“ A ja sam pitao Ljilju :
-„Mnogo puta smo razgovarali sa našim čamdžijama i njihovim ženama o receptima spremanja raznih jela u kotliću ili pod sačem. I svi imaju neke svoje recepte. Nikako da čujem dva jednaka ?“ A Ljilja mi je rekla svoje mišljenje :
-„Mi žene smo naučile da kuvamo od svojih majki. Ja recimo znam da je moja majka Desa, mnoga jela spremala drugačije od njene majke. A to znači da je ona izmenila recep pripreme prema svom ukusu. Tako i ja spremam razmišljajući i probajući. Kada mi se nešto ne sviđa, ja ga bacim i ne ponavljam ga više i ne pričam o tome nikome. Kada mi uspe, onda to i često spremam.“ Podržao sam Ljilju i rekao joj da sam saglasan sa takvim načinom spremanja.

----------------------------------nastavak sledi---------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 27 Jul 2018 16:43:48    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Kamp na Konjskom Ostrvu - visoka voda ... ! ( 14 )


Ručak nam je prijao, u ambijentu pasulj u kotliću, a okolo miris vrbom šumovite obale i vode reke Save, koja se svakim danom sve više se bistri. Popodne smo dočekali leškareći na krovnoj terasi Ševe i razgovarajući u zaklonu suncobrana od sunca iz vedra neba. Mališa je u nekoliko navrata obišao okolinu Ševe i ubeđen da nema nikoga koji bi nam smetao, legao je pored nas dvoje na slobodni deo frotira. Ja sam oslonio ruku na njegov vrat i prstima se igrao sa njegovim ušima i češao ga po vratu. Njemu je naravno prijalo, tako da je potrajalo to naše milovanje, uz Ljiljin komentar, a kako bi inače :
-„Bože ... Bože, ala se volimo ! Ja sam prosto ubeđena, da i on tu našu ljubav prema njemu potpuno razume. Jedino što je muškarac i „muški ponos” mu ne dozvoljava da se i on mazi sa nama, već smatra dovoljnim da nam legne preko nogu, ili da osloni svoju glavu ili telo uz nas i pri tom mljacne nekoliko puta ustima. To mu je vrh zadovoljstva.”

I evo ribarskog čuna sa Tomosovom četvorkom, preko puta nas uz pliću obalu prođe prema Obrenovcu i mahnu nam rukom u znak pozdrava. I mi smo mu mahnuli, a on ode i opet mir i tišina u našoj okolini. Samo po neka ptičica pevuši iz hladovine krošnja drveća na obali. A Ljilja je ustala i spustila se u Ševu rekavši usput :
-„Znam šta svo troje volimo ... ! A to su palačinke, koje ću sada da napravim i razbijem ovu monotonu tišinu.” A ja sam dodao :
-„Ja ću dve palačinke sa medom, ali bez kafe ... ne ide !”
-„Dobro ... dobro, nije mi teško da i kafu skuvam, kada sam već u kuhinji !” Kaže Ljilja dobronamerno raspoložena. Mališa osećajući dobro raspoloženje mene i Ljilje, protegao se i savio prednje šape, prozinuvši se. A onda se preko leđa prevrnuo i sa nogama se odupro od mene, gledajući me pravo u oči. Pomilovao sam ga, a on je ustao, liznuo mi šaku i sišao kod Ljilje i tamo se napio vode iz svoje porcije. Dobar je to pas ... ! Voli mene i Ljilju i život na Ševi. Kada sam otsutan preko granice, on dane provodi sedeći na prozoru dnevne sobe u stanu i pogled mu je fiksiran na kapiju, sve očekujući kada ću se ja pojaviti s’puta. Kaže mi Ljilja ... svaki put u vreme kada sletim na aerodrom, Mališa postaje nervozan, sve do momenta kada se pojavim u stanu, a onda skače na mene i liže me od sreće. Ja mu obavezno donesem novu tenis-lopticu i on je prihvata kao najdragoceniji poklon.
-„Ljišo, da podavim jednu mrežu ... ! Jede mi se riblja čorba ... !” A Ljiša mi kaže :
-„Bolje je da uzmeš i istranžiraš meso iz frižidera. Jutros sam kupila sveži svinjski vrat, a ti se postaraj da nam ispečeš roštilj, najbolje kako znaš. Donela sam ti i litru crnog „Kaberne”-a, jer znam da uz sveže pečeno meso na žaru, obožavaš to vino !” Zahvalio sam se Ljilji za vino i rekao joj :
-“Imamo i suvarke više nego dovoljno. Ja ću sada da istranžiram meso i da ga usolim “Vegetom”, a kasnije pridveče ću ga ispeći, kada ćemo ga odmah i jesti.” Ljilja se složila sa mojim predlogom i ja sam sišao u Ševu. Kako sam ja izneo meso iz frižidera, Mališa mi se našao pored nogu, znajući da će dobiti sirovo meso za meze. Na radnom stolu iznad motora, na dasci sam iseckao meso, veličine za ražnjiće i usolio sam ga “vegetom”. Onda sam punu činiju mesa, lepog “šarenog-red mesa, red slaninice”, ostavio u frižideru i seo sam na stolici pored kormila. Uključio sam radio stanicu i prošetao kanalima, da vidim ima li koga aktivnog u okolini na CB vezi. Nisam dugo tražio sagovornike, a na 24-om kanalu, zatekao sam u razgovoru Krleta sa Novog Beograda i Ganeta iz Obrenovca. U pauzi njihovog razgovora, napomenuo sam im da sam i ja prisutan “na čekanju”. Međutim njih dvojica, kao da su baš mene čekali i odmah su krenuli sa pitanjima. Prvo me je Krle pitao :
-“Momo, jutros sam biciklom bio pored Konjskog Ostrva i primetio sam da tamo nikoga nema, pa ni tvoje Ševe. Gde si sada i odakle se javljaš ?”
-„Ja, Ljilja i Mališa, danas smo uz obalu Boljevačke krivine. A ovih nekoliko dana smo ja i Mališa bili sa našim drugarima Makišancima na „Šljunkari“ na 14-om kilometru reke Save od ušća.“ Rekoh ja i nastupio je mali tajac. A onda je Krle progovorio :
-„Momo ... ja ti iskreno zavidim ! Ti sada pričaš gde se nalazite, tvoja Ljilja, pas Mališa i ti sa Ševom, a ja zamišljam i pitam sebe, da li bih bio srećan u životu, da sam na tvom mestu Momo !?” A Gane dodaje :
-„Ja i ti Krle, promašili smo put života. Otišli smo puteljcima koji su nas zabavljali, a mi gubili vreme. Moma je sa sela iz Aleksinačkog kraja, došao u Beograd i odmah kupio čamac sa kabinom za onoliko koliko je imao tada para. Ali, mene je njegov temperament zadivio, kada sam saznao da je odmah sledeće godine plovio Đerdapom do Kladova. I danas znam mnoge Beograđane i Zemunce, koji godinama plove u Beogradskom akvatorijumu, bojeći se da se opuste i zaplove recimo do Đerdapa. Ja sam sa svojom suprugom bio jedan dan Momin i Ljiljin gost na Ševi i pravili smo roštilj, kupali se i shvatio sam šta sam ja u životu propustio, a Dunav protiče pored grada gde ja sa porodicom živim !? A trebao sam da napravim ili kupim čamac. Ali „nikad ne reci nikad” i jednog dana ću i ja kupiti veliki čamac i pridružiću se Momi i ljilji i Mališi, a kako bih bez njega !?“ I nasmejali smo se, a Ljilja se pridružila razgovoru. Uzela je mikrofon i obratila se i Krletu i Ganetu, koje smo ih obadvoje upoznali u razgovorima preko radio stanica.
-„Gane i Krle, pozdravljam vas i koristim priliku da vam se javim sa Ševe, sa kojom stojimo danas u samoj Boljevačkoj krivini. Inače smo ovde doplovili, a nismo na Konjskom ostrvu, jer je voda Dunava još uvek visoka. Inače danas za ručak smo kuvali pasulj u kotliću sa dimljenim svinjskim rebrima. A za večeras, Moma je spremio meso od svinjskog vrata za na roštilj. Ja sam mu za uz roštilj donela „Kaberne” vino. I eto tako se mi provodimo na vodi ... !”


----------------------------------nastavak sledi---------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 19 Sep 2018 19:13:08    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Kamp na Konjskom Ostrvu - visoka voda ... ! ( 15 )


I za kratko, nastupila je tišina na radio vezi. I ja htedoh da im nešto kažem, kad evo ti Ganeta :
-„Ljiljo, sada si me matirala. Ja htedoh da vam ispričam kako sam u nedelju na terasi pekao roštilj i posle ovih tvojih reči i vina „Kaberne“-a, ostao sam bez reči ! Možete li vas dvoje da kada nešto planirate da vam se desi da nešto propustite !?“ A ja sam im odgovorio :
-„Ljilja je strateg, a ja sam tu da je potsetim o propuštenom u planiranju !“ I Krle se umešao :
-„Pa tu nema promašaja ! More ... blago vama ! Tako vam je i u životu i na poslu, pa i na čamcu. Ja sam bio kod Mome na Ševi. Tada mi on reče da si se ti Ljiljo javila da ćeš zakasniti s posla. A meni je Moma uz čašicu dobre rakije pričao o vašoj plovidbi sa Ševom na Đerdap, ali i u Gornjem toku Dunavu do Mađarske, tj. do Batine. Zatim da ste plovili uz Tisu čak do Čongrada u Mađarskoj i da ste oplovili sve plovne Kanale DTD-a. Moma mi je tom prilikom pokazao gomilu fotografija sa tih putovanja sa Ševom, ali i puno fotki sam video gde ste sve bili po inostranstvu. Blago vama ! Ispunili ste život ... !“ I Gane je svojim hrapavim glasom pitao :
-„Šta vam sada predstavlja boravak na Savi, tamo kako rekoste na Boljevačkoj krivini ?“
-„Ovde na „lakat krivini“ reke Save uz obilje svega što nam je potrebno na Ševi, odmaramo dušu i uživamo u blagodetima koje mi prepoznajemo na obalama i u reci ... !“ Gane je opet pitao :
-„Kako sa ribolovom ? Ima li riba ?“ Na to pitanje ja sam mu odgovorio :
-„Vreme je idealno za „dremku“, tako da nas dvoje na krovu Ševe pod suncobranom se izležavamo ili nešto čitamo, razgovaramo. Iz tog razloga ne pecam, već podavim mrežu i onda kada je izvadim, uzmem ribe koliko nam treba, a ostale pažljivo izvadim iz mreže i pustim ih u vodu. Uglavnom riba ima više no što nam treba !“ I opet se Gane javlja :
-„Kažeš pustaš ribe u vodu, izvađene iz mreže !? A ja prošle nedelje išao sa dva štapa na obalu Višnjičke Banje i sedeo sam na obali do kasno u noć i samo jedan mali Bucov se uhvatio. A da ga pustim nisam hteo, već sam ga poneo našem mačoru Kostadinu, koji ga je smazao kuvanog. Naravno pre toga je moja supruga očistila Bucova od kostiju.“ A ja sam prokomentarisao :
-„Pa dobro Gane, to je neka druga priča. Za moje i Ljiljine potrebe, dovoljno je da podavim jednu mrežu od 50 metara dužine i 3,20 širine ... a oko joj je 40. Dobro ... naravno ja podavim uvek mrežu gde smatram da se kreće riba. I već godinama, nikada nismo ostali bez riba za obrok.“ I novi glas na radio vezi :
-„Mali „of“ i dobar dan svima koliko vas ima na ovom kanalu. Ja sam Vlada iz Breske kod Obrenovca i ljubitelj sam pecanja. Sada slušam Momu na ovom kanalu i vidim da se radi o iskusnom čoveku sa svojom Ševom, velikim čamcem na vodi. Recite mi Momo, kada lovite ribu, čime je sve lovite ? Hvala unapred i veliki pozdrav za posadu Ševe.“
-„Vlado dobar dan i tebi, pa evo da ti odgovorim na tvoje pitanje ! Lovim ribu već više godina raznim „alatima“. I svake sledeće godine, „alate“ koristim sve lakše i uhodanije. Volim i da provodim vreme na čamcu pecajući. I kako odem u neki grad, ja svratim u prodavnicu ribomaterijala i kupim sebi štap ili dva, kao i deo opreme za pecanje. Sada na jarbolu moje Ševe, imam vezanih 18 kompletnih štapova. Tu su teleskopi, zatim štapovi za blinkerisanje, pa štapovi za dubinski ribolov. Zatim štapovi za lake ribe grafitni za dubinjaka ( bela riba - Deverike ), pa grafitni štapovi za velike ribe... itd ! Međutim zadnjih godina najviše koristim mreže za ribolov. Ja najviše volim da ribarim noću kada nema mesečine i sa površinskom mrežom. Takav ribolov je za mene odmor i rekreacija. Međutim imam i puno mreža za davljenje po dnu. Neke od njih sa malo lakšim olovima, teram nizvodno na poznatim mestima ili „rinama“, kako ih ribari zovu. Sa težim olovima ih davim. E sad, kada je tok vode miran i voda sporo teče, onda vežem mrežu za mrežu i ponekad kada su uslovi dobri, podavim i po 250 do 300 metara mreže. Kada je tok iliti „matica“ brza, onda davim teške mreže dugačke do 20 metara pored same obale. Imam teških mreža, koje su visoke samo jedan metar i njih upotrebljavam za davljenje, kada je sezona Kečiga. Dešavalo mi se da se ulovi toliko mnogo Kečiga, a one bodu i teško se skidaju iz mreže. Bilo je dana kada sam nudio da ih prodam zajedno sa mrežama. Onda imam vlakove koje koristim najviše za lov Somova, ali zna da se ulovi i po koja bela riba. Volim da lovim i „Strukovima“. Imam ih nekoliko sa po 200 „Mustad“-ovih udica. Njih koristim kada se voda reke „smiri“, a hranim ih školjkama, Abus-sapunima, pijavicama i živim kederima. Imam i „samice“, ali njih koristim samo kada kampujem i imam više vremena za zabavu. Imam i dve „sačme“ koje najviše koristim kada mi nešto ispadne u vodu. Eto Vlado, nadam se da si zadovoljan !“ I Vlada nije uspeo da se javi, jer ga je Gane prestigo :
-„Sunce ti bogovo. Momo, pa ti si industrija ! I sa svim tim alatima radiš sam !?“
-„Po nekada mi se neko od Zemunaca pridruži, pa radimo zajedno jednu noć. Ali uglavnom, radim sam !“ I Vlada se javio :
-„Momo, sve sam zapisao, tako da znam šta mi sve treba, ako budem rešio da se bavim ribolovom !“ A ja sam ga posavetovao :
-„Ako budeš rešio da se baviš ribolovom, moraš da naučiš pored tehnike korišćenja ribarskog alata, moraš da naučiš i „Metereologiju“ ( pritisak vazduha i njegov uticaj na kretanje riba ) i da prepoznaješ promene na reci : opadanje i dolazak vode, gde su vrtlozi, gde su dubine i gde su plićaci. Predlažem ti da kupiš bez odlaganja „Eho sonar sa fiš fajnerom“ koji će ti pokazati sve što golim okom ne vidiš pod vodom. Zatim moraš da imaš čamac kabinaš, gde ćeš da se skloniš od kiše, da spremiš sebi klopu, da odspavaš i naravno čun sa motorom od 4 ks i motorom od 10 ks. I još mnogo toga ! Vlado, Krle i Gane i svi ostali na slušanju, pozdravljam vas, jer Ljilja pravi palačinke, pa moram da joj se pridružim“ Svi su mi poželeli prijatno uz palačinke, a ja sam seo za stolom .... !


----------------------------------nastavak sledi---------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 19, 20, 21
Strana 21 od 21

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Portal NA VODI © 2016