forum
NAUTIČKI FORUM
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

Price sa Velikog Ratnog Ostrva
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 19, 20, 21
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1602
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 01 Jan 2018 16:28:54    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Kamp na Konjskom Ostrvu - visoka voda ... ! ( 3 )


Moji kolege čamdžije sa Konjskog Ostrva, već od podneva ne izlaze sa svojih čamaca, a ja lep dan koristim da na krovu Ševe izkrpim pocepane mreže. Jednostavno, koristeći momentalnu situaciju i ne ribarim, jer voda je veoma prljava i nosi tako zvani šljam ! A Mališa se zanima svojim lovačkim instinktom i tako nastrojen šunjao je po vrbaku na Ostrvu i onda mi doneo velikog pacova, da mi se pohvali svojim ulovom. A moja pažnja je usredsređena na vodu, koja i dalje „dolazi“ i malo sam zabrinut jer žao mi je da mi poplavi ovu platformu lepu i korisnu za kampovanje ! Ostale su mi samo još stolice i stočić da ih stavim na krov Ševe i da ih vežem. Sve ostalo je na Ševi i ako nam voda poplavi i našu platformu, onda ćemo ja i Mališa da isplovimo negde ? Još nisam odlučio gde, jer se tiho nadam da će se noćas voda zaustaviti sa rastom, a i na radiju sam čuo da je najviši nivi Dunava u prolazu kroz našu zemlju. A ja i Mališa i dalje ostajemo ovde na Konjskom Ostrvu. Ševu sam pramčano podpro sa daskom, da se ne popne na platformu. A „komšija“ Veliko Ratno Ostrvo, u celom svom biću, već treći dan pliva u debeloj vodi.

Od riba koje nisam jutros dao Cvetku i Velji, rešio sam da napravim jednu dobru riblju čorbu. Založio sam vatru i stavio kotlić na tronožac, u kome sam stavio naseckani crni luk sa malo svinjske masti da se proprži i dobije braonkastu nijansu. Luk je tako zamirisao, da su se i Njoki i Milorad odmah zainteresovali, šta se to sprema u kotliću ? A ja sam u međuvremenu očistio ribe i naseckao ih na zgodne parčiće za u tanjir kasnije. Stavio sam povrće i parčiće ribe u kotlić i dopunio ga sa čistom pijaćom vodom. Pun kotlić je mirovao, dok sam ja dodavao suvaraka pod njim.
-„Momo, treba li ti kakva pomoć da dođem i zaradim da kasnije i učestvujem na ručku, toga šta se sada sprema !?“ Pitao me je Milorad iz svog čamca. A ja sam mu odgovorio :
-„Dosadilo mi da krpim mreže, pa rekoh da napravim jednu riblju čorbu sa dosta mesa riba. Ona mi je zanimljivija nego da krpim mreže !“ A onda je i Njoki došao i seo pored vatre.
-„I ja više volim da se dimim pored vatre, nego da sedim tamo sam pored štapova, koji kao da sam zabacio kamen i zato ne mrdaju ! A meni je interesantno da ti Momo voliš da spremaš riblju čorbu. U to sam se uverio i kada ti je Ljilja tu na čamcu, ti i tada sam spremaš riblju čorbu ... ?“
-„Dobro si primetio. Ja u stvari volim da spremam riblju čorbu, pre svega sa izabranim ribama. Pa onda joj biram ukus sa raznim povrćem ! U stvari, ja volim da je napravim i pogodim joj ukus koji se meni sviđa, a onda naravno sviđa se i vama koji je jedete sa mnom.“ Njoki mi je ispričao neke svoje doživljaje na vodi, a ja sam takođe njemu prepričao Đerdapske avanture. U razgovoru nas je prekinuo Milorad, koji nam je doneo džezvu kafe, da je zajedno popijemo.
-„Momo, mlađi si pa donesi šoljice. Ja ih sa ovim mojim patravim rukama nisam mogao da donesem. Donesi i za Franca. On uvek kasni kada se krene kod nekoga. A kada se kod njega dolazi, ja se nisam ni uhvatio za bravu njegovih ulaznih vrata od stana, a vrata se sama otvaraju. Kao da je sedeo uz špijunku i čekao me !“ Ja sam doneo šoljice za kafu, ali sam poneo i čašice i flašu rakije „Vidanovače“ ! Došao je i Franc i dok sam sipao rakiju u čašice ( 0,3 ), svi su ćutali. A kada sam im podelio čašice, onda se Milorad žalio na zdravlje, Njoki nas podsetio da je batalio da pije alkohol, a Franc je uzeo čašicu i nazdravio svima nama uz želju da voda Dunava prestane da raste. I svi pa i ja smo gucnuli po malo, a malo je i ostalo u čašicama. Pohvalili smo Miloradovu tursku kafu i pričali o svemu i svačemu. Mališa je ležao pored vatre i slušao šta pričamo. A mi smo ispili ostatak makle doze prepečenice rakije i opet su svi otišli u svoje čamce. A ja i Mališa smo ostali pored kotlića i ja sam dodavao suvarke i pratio kuvanje riblje čorbe.

Kroz neko vreme, čorba je bila gotova i ja sam pod vrbom na sto stavio veliki stoljnjak koji Ljilja upotrebljava u svečanim prilikama i servirao sam tanjire i kašike. Zatim sam ih sve pozvao i postavio sam kotlić na sredini stola i činiju sa narezanim hlebom. Prvi je kao i obično došao Njoki, a za njim Milorad i Franc. Seli su i ponudio sam ih rakijom. Njoki i Milorad su odbili, a Franc je rekao :
-„Zamolio bih jednu malu ... !“I Nalio sam mu jednu malu, a flašu sam sklonio da ne isčikava rekovalescente. Seo sam i ja i sebi napunio tanjir čorbe i probao je ! Bila je odlična kao i sve do sada. Uz riblju čorbu smo razgovarali, a Njoki je bio nezadovoljan ako voda preplavi ovu platformu.
-„Deset dana nećemo moći da stanemo na površinu ove platforme, ako je noćas preplavi voda !?“ A Franc je dao svoju prognozu :
-„Ja sam takođe pored moje Dalmatinke, zaboo jedan štap. Ceo dan sam pratio nivo vode i oko podneva je stala, tj. prestala je da raste. Nekoliko sati je stajala, bez kretanja ni gore ni dole. A sada je opala za jedan santimetar. Međutim Moma me je zbunio sa uticajem sunca. A ja znam za taj uticaj, ali ne znam koliki je !?“ I prepustili smo taj problem da nam ujutru bude sve jasno...

Sunce je zalazilo za Zemunom, a Franc i Milorad su u pripremi da isplove i da odu kući. A Njoki mi kaže :
-„Momo, dođi i pogledaj ove tvoje kočiće koje si zaboo ovde u obalu. Ja se u to ne razumem, ali kako mi se čini da voda počinje da opada !?“ Strčao sam sa Ševe i došao do obeleženih kočića, koje sam sam postavljao.
-„Bravo, voda je stagnirala za santimetar, od najvišeg položaja. Za toliko može da ima uticaj i sunce, ali pogledaću noćas u pola noći i tada ću imati sto-posto tačan rezultat. A sada pošto noćas ne idem na ribarenje, sa Mališom ću sedeti pored vatre do kasno u noć. A onda ću pre spavanja da pogledam moje kočiće i tada ću znati šta mi je činiti ujutru ... !“


-----------------------------------nastavak sledi---------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1602
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 12 Jan 2018 09:59:45    Naslov: Odgovoriti sa citatom


#

Kamp na Konjskom Ostrvu - visoka voda ... ! ( 4 )


Ujutru, kako sam ustao, prvo sam otišao do mlade topole da vidim šta je sa nivoom vode jutros ? Voda je na pola santimetra do crte na topoli. A to znači, da je najviši nivo vode u prolazu i da je Dunav čitave sledeće nedelje pun grana i odpadnog materijala, koji je voda skinula sa obala ... ! A to opet znači da je sledeća nedelja otpisana što se tiče ribolova sa mrežama. Razmišljao sam brzo i doneo sam odluku najbolju u datom momentu – „idemo u Savu“. Popeo sam se na Ševu i prekontrolisao kako su vezane stolice i stočić, štapovi za pecanje. Zatim mreže u kašetama i rezervne plinske boce. Onda sam ušao u Ševu i startovao sam motor. Dok se motor grejao, odvezao sam nizvodne konopce i složio ih na njihovo mesto. Onda sam kopču uključio u prednji položaj i dodao gas, tako da je Ševa „gurala obalu“, dok sam ja razvezao uzvodne konopce i složio ih. Popeo sam se na obalu i još jednom pogledao okolo da nisam nešto zaboravio. Onda sam ušao u Ševu, gde me je Mališa već čekao i lagano sam je odvojio od obale i krenuli smo nizvodno i kroz dvestotine metara ušli smo put uzvodnog toka Save. Sava, podprta Dunavom, skoro je stajala i Ševa se po njoj kretala kao po jezeru.

Najniži deo Ade Ciganlije je već bio pod vodom, a isto tako Ada Međica je plivala. Nastavio sam uzvodno i svratio sam u marinu „Železničar“ u Makišu, kod samog izlaza iz marine smo se zaustavili. Mališa je iskočio na obalu i za tren je bio ispod vagona sa svojom majkom Crnom i ostalim psećim društvom. A mene je sa svoje splav-kućice pozdravio i pozvao da navratim kod njega, pukovnik u penziji Milan Vukadinović, jedan od ljudi s’kim sam se družio dok sam 11 godina boravio sa čamcem u ovoj marini. Milan je odmah stavio džezvu da skuva kafu i uz čašu koka-kole, ispričao mi je novosti kojih je ovde bilo na pretek. U razgovoru su nas omeli Brana i Jare, koji su iz vagona videli da sam ja došao sa Ševom i došli da se vidimo i pozdravimo.
-„Svi smo te iz vagona videli da si došao sa Ševom. I očekivali smo da ćeš prvo doći u vagon. A ti svratio kod Pukovnika i nikako da dođeš u vagon. Pa smo morali da dođemo i da se vidimo sa tobom. Od kad’ si se preselio na Dunav, prođe i po godinu dana, a da se ne vidimo.“ Kaže mi Jare i izljubismo se kao braća. Onda se i Brana sa mnom izljubio i obadvojica su me pitali za Ljilju i zašto ona nije samnom ?“

-„Ljilja radi, ali svaku subotu i nedelju kada nismo na Konjskom Ostrvu, ona je na Ševi sa mnom i sa Mališom. A kada smo na Konjskom Ostrvu, skoro svaki dan dolazi kod nas posle posla.“ Odgovorio sam im i onda smo nastavili da razgovaramo o novostima sa vode. Malo zatim je došao i Branko Lađević sa Mirkom Džibrom, a ja sam onda ustao i iz Ševe doneo flašu „Vidanovače“ ( šljivove prepečenice od 26 gradi ) i četiri flaše vina u kartonskoj ambalaži „Banatskog rizlinga“ !
-„Milane, tebe bih zamolio da izneseš čaše, da i njih ne donosim iz Ševe.“ I Milan je odmah doneo čaše iz svoje kamp kućice. Zajedno smo poslužili naše drugare i svi smo jedan drugome nazdravili, a Džibra me pita :
-„Jeli Momo. Jel’ ti došao u Savu zbog radi visoke vode ?“ A ja sam mu odgovorio :
-„Ovih dana sam na Konjskom Ostrvu gledao kako Ševa hoće da izađe iz Dunavca. I zadnja dva dana sam počeo da pratim vodostaj, jer je već bilo gusto, da će voda poplaviti celo ostrvo. Pravo da vam kažem, lepo sam se provodio ... sa čunom sam plovio po celom Ratnom Ostrvu i hranio sam : lasice, tvorove i druge životinjice i mrave, ostavljajući im krupno projno brašno i hleba na stablima na kojima su se popeli. Noćas sam video da je „čep“ u prolazu krej Ratnog Ostrva i znao sam da će od jutros da opada voda. A vi svi znate, da kada voda opada, ona odnosi sa poplavljenih obala i područja, sve što je lagano i šta voda podigne, ona to i odnese u svoju maticu. Ja da davim mreže u takvoj prljavoj vodi ... neću i zato sam uplovio u Savu. A gde ću da se zaustavim, to i ja sam ne znam !“ A Džibra me je prekorio :
-„Močile, ti da promineš 14-ti kilometar, ama to ne biva ... !?“ I nasmejali smo se svi. A Brana je dodao :
-„Ja i Ceca sutra dolazimo na 14-ti km. sa našim čamcem. Materijala za riblju čorbu će biti, a ja imam ekstra recept ... ! Kada smo bili sa Regatom u Segedinu, uzeo sam recept za riblju čorbu od jednog Novosađanina. Još je nisam pravio, ali već sutra je sasvim moguće !“

Sedeli smo dugo, a ja sam išao i do prodavnice u Makišu, gde sam kupio nužne provijante i u kasapnici gde sam kao i godinama do sada, kupio sam konjske kobasice, koje su uvek bile izuzetnog kvaliteta.


-----------------------------------nastavak sledi---------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1602
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 25 Jan 2018 15:36:52    Naslov: Odgovoriti sa citatom



#

Kamp na Konjskom Ostrvu - visoka voda ... ! ( 5 )


Na obali marine „Železničar“u Makišu, dan mi je prošao veoma lepo u društvu dokazanih prijatelja i spominjali smo mnoge interesantne događaje, koji su se ovde ili na Regati ili na Đerdapu, među nama dešavali. Milan pukovnik, slušajući naše razgovore i priče, nije mogao a da ne kaže :
-„Nažalost, ja nisam bio sa vama, ali ovako kako pričate, vama je svagda bilo veoma interesantno. Ove godine ne mogu, ali za sledeću ću se pobrinuti da plovim sa vama Regatu, ali rado bih i Đerdap da oplovim ... !“ A i ja nisam mogao a da mu ne kažem :
-„Milanče, ti znaš da ja tebe cenim kao visokog oficira JNA i poštujem te kao čoveka, ali ovog puta moram ti reći da sada to što si rekao da ćeš s’nama ići iduće godine, nisi mnogo razmišljao i tek si rekao ! Ako stvarno želiš da ploviš sa nama, bilo bi dobro da sada posle ovih „velikih voda“ krenemo svi zajedno na Regatu „Ilustrovane Politike“, jer iduće godine, ja sam uveren da „Gornji Dunav“ nećemo ploviti !? Neće nam biti dozvoljeno !?“ A Milan me je zamišljeno pogledao i pitao :
-„Znači ... ipak je gotovo ... !? A ja sam tako verovao u JNA, a ono ispostavilo se da nas bitange „razgrađuju“ i mi kao Narod ne možemo ništa!?“I Milan je razočarano ustao i rekao:
-„Dragi Momo, hvala ti za prave informacije ! Ja od mojih penzionera slušam samo priče ! I da znaš da mi je mnogo žao što se sve ovo izdešavalo ovako bez odluke i volje naroda. Ja sada idem da malo prilegnem, a ti mi pozdravi tvoju Ljilju i svagda kada si na teritoriji Makiša, izvolite kod mene, bićete mi dragi gosti ! A ti Brano, kasnije saberi sve te sitnice i escajge i ostavi ih ovde u mali hodnik !“ Milan je ustao, pozdravio se sa’mnom i ušao u svoju kućicu na splavu, a Brana me je pitao :
-„Slušaj Momo, šta tebi i Milanu znači da porazgovarate „šifrovano“ i da posle razgovora njemu se s’loši i ode da splav, a ja i Jare sedimo i blenemo, ne znajući gde se nalazimo i šta nas ubuduće očekuje ... pričaj bre Momo ! Jesi li naš ili su i tebe prodali !?“
-„Brano, bili smo svedoci prošle godine sa tvojom Cecom i sa mojom Ljiljom na Regati kod Trijangla Savinog Sela, kada sam ja zvao telefonom moje na poslu i tražio da sa Regatom nastavimo put preko Vukovara i Borova niz Dunav. Međutim, posle konsultacije, nije savetovano, no naređeno je da Regata ode niz Kanal, kroz Bačko Petrovački Trijangl i da izađemo na Dunav ispod Novog Sada. Da li se sećaš toga !?“ A Brana je kao iz topa odgovorio :
-„Kako da se ne sećam !? Bili smo sutradan u Novome Sadu, kada smo preko radija slušali da je Voni brod JNA bio napadnut u rukavcu kod Vukovarske Ade, tamo gde smo mi sa čamcima ranije noćili u tom rukavcu.“ A ja sam pozvao Mališu, koji je za tren bio na Ševi i pozdravio sam se sa svima i pozvao sam ih na „14-ti“ kilometar reke Save, kod Stare Šljunkare, da nas posete, a ja ću se postarati da uvek bude riblje čorbe i dobre ribe za prženje na gusanom tiganju.

Ja i Mališa smo isplovili sa Ševom i uputili se uz Savu do Stare Šljunkare. Pogledao sam levo i desno i utvrdio da na vodi nema ni jednog broda, a ni blizu nekog čamca. I odmah sam dodao gas i prešao Savu uz njenu levu obalu. Lep dan, ja vidno raspoložen i Mališa svakako. Bio je skoro ceo dan sa svojom majkom i evo ga sada leškari na prednjoj platformi Ševe. A ja sam pustio 100w-ni prijemnik u kvadrofoniji i muzika Johana Štrausa Mlađeg – „Na lepom plavom Dunavu“! Muzika mi je naježila kožu i u momentu sam duboko uzeo vazduh i uživao u prelepoj muzici uz nijansu mirisa reke Save. Za nekih 20-tak minuta sam bio kod Stare Šljunkare iliti 14-ti kilometar reke Save. Pristao sam uz obalu na mesto gde sam bar 10-ak puta tu pristajao do sada. Mališa je trčao po šljunkovitom terenu obale, dok sam ja vezivao Ševu za obalu.


-----------------------------------nastavak sledi---------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1602
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 02 Feb 2018 12:51:14    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Kamp na Konjskom Ostrvu - visoka voda ... ! ( 6 )


Visoka voda Dunava, uslovila je Savu i ona kao da stoji. A ovde kod Stare Šljunkare je bilo idealno stanje da podavim dubinske stajaće mteže. Prvo sam uključio malu „Hondu“ agregat i ostavio jednu sijalicu u Ševi, a drugu sijalicu sam stavio na tv-anteni i ona je obasjavala ceo čun pod njom. Tako da sam imao odličnih uslova za sređivanje mreža u čunu. Visoka voda se raširila po obalama i da ja ne bih penjao mreže uz potopljenu obalu, nasekao sam za svaku mrežu po 4 metra kanapa „šestice“ i tim kanapima sam vezivao gornjake svake mreže, a drugi kraj za šticnu ili drvo na obali. Zatim sam sa čunom razvlačio mreže, a razvlačenje mreža je bilo kao po jezeru. Znajući teren te obale, podavio sam šest mreža po 50 metara dužine i 3,60 visine i bio sam jako zadovoljan kako su mreže stajale.

Vratio sam se kod Ševe, gde me je čekao Mališa i uskočio mi je u čun radostan. Zakačio sam čun za bitve Ševe i izašao na nogostup Ševe, a zatim iz frižidera sam uzeo konzervu hladne koka-kole i seo sam u stolicu na krovnoj terasi i uživao u pogledu na Savu i preko na kućice-splavove, od kojih je po neka imala svetla na sebi. Sedeo sam i razmišljao šta da spremim meni i Mališi za večeru ? I setio sam se da od materijala pored ostalog imamo i izuzetnu kavurmu, koju je Ljilja kupila od našeg poznanika mesara sa pijace u Železniku. Sišao sam u Ševu i podigao s’leve strane klupu-poklopac i pogledao da li imamo u ostavi prazi luk. I bilo ga je u kartonskoj kutiji dovoljno i uzeo sam ga i spustio sam poklopac-klupu na ostavi. Onda sam na prigodno mesto založio vatru i Mališa je stajao pored vatre i gledao u mene. Shvatio sam šta hoće i doneo sam mu šatorsko krilo i raširio sam ga pored vatre. Mališa je odmah legao, uzdišući na nos. A ja sam doneo iz Ševe tronožac za vatru na koji se stavlja gusani tiganj. U tiganju sam stavio dve vršne kašike svinjske masti i onda preko masti stavio naseckani prazi luk. Kada se luk malo upržio, preko luka sam stavio pakovanje kavurme koja je odmah počela da se topi. Miris iz tiganja je bio očaravajući i jedva sam čekao da kavurma u tiganju bude gotova. I bila je gotova kavurma sa prazim lukom i počeo sam onako vruću da je jedem sa hlebom. Mališi sam nadrobio hleb u prženiju i on je bio oduševljen ukusom i pojeo je punu porciju, ne ostavivši ni komadić u porciji.

Videvši da je reka Sava večeras mirna, a nebo bez meseca i nema ni čamaca, a nema ni samohodki, rešio sam da proteram nekoliko rina sa površinskom 100-metarskom mrežom, sa 3,25 metara širine. Stavio sam nekoliko drveta na vatru i pošao sam sa čunom na vodu. Mališa je ostao da leži na svom šatorskom krilu pored vatre, a ja sam mu u odlasku rekao da čuva Ševu. Izvezao sam se prema Ostružničkom železničkom mostu i raširio sam plutajuću mrežu, koja je idealno plovila po površini Save. Dvogledom 7x50, pogledao sam u pravcu Ševe, koju je osvetljavala ne samo vatra, već i dve sijalice sa malog agregata. Mališa je ležao na krovu Ševe i odatle je imao odličan pogled na okolinu. Ja sam zatim dvogledom pogledao nizvodno, a zatim i uzvodno i nisam primetio ni jedno plovilo da se kreće po Savi, a to je za mene bilo spokojstvo. Držeći jedek u ruci, osećao sam trzaje ulovljenih riba u mreži i to me je još i oraspoložilo. Spustio sam se sve do „Brodotehnike“ i onda sam ispolcem punio prednji deo čuna i kada sam bio uveren da je bilo dosta vode izvadio sam mrežu iz Save. Bilo je dosta raznovrsne ribe i uskoro sam bio pored Ševe. Zakačio sam čun za bitve, a Mališa je stajao na prednjoj palubi čuna i mahao veselo repom. Pohvalio sam ga što je odgovorno čuvao Ševu i sa krova Ševe, skinuo sam dve velike čuvarke, koje sam odmah raširio izmedju Ševe i čuna i odmah sam pristupio vađenju riba iz mreže.

Noć je bila tiha i samo se po neki gradski autobus čuo po starom Obrenovačkom putu blizu obale preko. I seo sam pored vatre, a Mališa mi je legao preko nogu i nije mi se više išlo da teram površinsku mrežu. Sišao sam u Ševu i seo za komandnim pultom. Uključio sam radio stanicu i pozvao Ljilju. Ona mi je se odmah javila i pitala kako smo nas dvojica. Ja sam joj rekao da više nismo na Konjskom Ostrvu, već da smo na 14-om kilometru reke Save. Obradovala se i pitala me je da li ćemo i prekosutra da budemo na istom mestu, jer je tada petak i ona bi došla da bude sa nama preko vikenda. I ispričali smo se, a ja sam joj rekao da pozove Cvetka i da mu kaže da sutra dođe sa taksijem kod nas na Šljunkari. Uostalom on je već ranije dolazio na Šljunkaru, tako da zna gde smo. Ljilja ga je odmah pozvala i slušao sam razgovor, gde je Cvetko pitao koliko džakova treba da ponese. Rekao sam mu da su dva džaka dovoljna, ali da dođe oko šest sati ujutru. S'njim sam se dogovorio, a sa Ljiljom smo nastavili priču još neko vreme.


-----------------------------------nastavak sledi---------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1602
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sub, 10 Feb 2018 17:50:58    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Kamp na Konjskom Ostrvu - visoka voda ... ! ( 7 )


Jutros sam se probudio pre izlaska sunca i odmah sam ustao, obukao farmerice i radnu košulju, uskočio sam u čizme i odvezao čun. Motor je startovao iz prve i krenuo sam sa čunom do mesta gde je vezana šesta mreža ! Jutro je bilo tiho, a voda Save ličila je na bonacu. Prvi zraci sunca su pokušavali da osvetle Beogradsku okolinu, ali još im nije vreme bilo ! Video sam vez mreže i lagano zaustavio čun, blago udarivši o obalu pramcem. Odvezao sam konopac i brzo ga namotao oko svog lakta i šake leve ruke. Onda sam sa delom mreže podigao postavac do obale i stavio ga u stranu u čunu da mi ne smeta. I složio sam donjaku i gornjaku, a onda počeo da izvlačim mrežu i da je slažem na patos čuna, ali tako da bude mesta za još pet preostalih mreža. U mreži je bilo puno Deverika, za koje sam kasnije čuo od ribara da su se te Deverike u vreme velike vode preselile iz Dunava u Savu. Sve ostale mreže su imale plus minus jednake količine riba, a mreža na desetak metara nizvodno od Ševe, dala je i tri somčeta po 4 do 5 kilograma težine. Kada sam završio sa mrežama, startovao sam motor i pristao sam sa čunom uz uzvodni levi bok Ševe. Onda sam sa krova skinuo dve čuvarke i postavio sam ih između Ševe i čuna, jednu napred, a jednu bliže krmenom delu. Tačnije, imao sam nameru da odvojim ribe iz mreža u dve kategorije. U jednoj ću stavljati sve ribe iz kategorije Bele ribe, a u drugoj čuvarci, stavljaću sav ostali kvalitet riba.

Kada je sve bilo spremno za vađenje riba iz mreža, napravio sam malu pauzu i skuvao tursku kafu. Mališa se vratio iz svojeg obilaska okoline i legao pored mojih nogu. Pošto ja volim crnu kafu sa ratlukom u kombinaciji, Mališi sam dao jedan ratluk. Bio mi je smešan kako je krivio usta dok je jeo ratluk, koji mu se lepio ra nepca. I taman sam uzeo šoljicu sa kafom, kad na radio stanici Ljilja mi se javljala i morao sam sa šoljicom da sednem za komandnim pultom i uzmem mikrofon :
-„Dobro jutro Ljišo. Rano si ustala !?“
-„Rano si i ti morao da ustaneš ! U koliko sati dolazi Cvetko sa taksijem ... ? I znam da si povadio mreže ... pa me interesuje koliko ima riba ?“
-„Pravo da ti kažem i mada su svi uslovi bili odlični za dobar ribolov, nekako da li iz svoje skromnosti, nisam mogao da sinoć predvidim ovoliki ulov, koliko ga je stvarno bilo noćas.“ Rekao sam Ljilji svoje stvarno mišljenje, a ona me pita :
-„Koji su to tamo noćas bili „dobri uslovi“, a ti u njih nisi poverovao ?“
-„Kao prvo „visoka voda“! Ja znam da na visokoj vodi, posebno Deverike i ostala Bela riba se grupiše. I ona je tada u grupama po svojim starim plovnim putevima ide, ali po onima koji su bliže obali. Jer poplavljena obala ima interesantnih primeraka s’kojim se riba hrani. Kao drugo, noć je bila tamna, a voda skoro da ne teče. Sve podavljene mreže, riba noćas ih nije videla. Ali riba kada voda „teče“ ona po vibraciji prepoznaje mreže i eskivira ih. Posto je voda Save potprta Dunavom, vibracije mreža se nisu aktivirale i zato je riba u ovim količinama ušla noćas u mreže !“ A Ljilja je imala još pitanja :
-„Pa dobro Momo, ti si sve to znao i sinoć kada si davio mreže !? Kako onda kažeš da nisi bio siguran u svoja predviđanja ?“
-„Ja već par godina ribarim na Dunavu. Ovde sam ranije ribario i bilo je odlično. Uostalom, zato sam i noćas ovde stao i Cvetku poručio dva džaka da ponese. I moja je sreća što sam sve ispoštovao kako treba i gde treba, a ja ti govorim da ja lično nisam bio uveren u ovako dobri ulov jer nisam bio siguran u plovni put riba, jer ribe znaju da ga napuste. Nego Ljišo, odoh ja da vadim ribe iz mreža. Puno riba i trebaće mi puno vremena da ih sve povadim ! Hajde ćao i javi se ... !“ I otišao sam u čun i nastavio da vadim ribe iz mreža.

Ja sam bio pri kraju jutarnjeg posla, kada je Mališa zalajao. Nisam iz čuna mogao da vidim koga laje tamo na nasipu, ali sam video auto koji je stao na šljunkovitoj obali ispred Ševe. Bio je to Cvetko i vozač-taksista.
-„Dobro jutro Momo. Kakav je bio ribolov noćas ?“ A ja sam mu odgovorio :
-„Dobro jutro vama dvojici. A ribolov je bio dobar kao i uvek kada ribarim na pravom mestu !“ A Cvetko je došao na čun sa svojim džakovima, pa kaže :
-„Velja te je pozdravio i hoće da sutra on dođe, ako budeš ribario. Nego pokaži gde su ribe, da ih odmah isklasiram, pre nego ih stavim u vreće !?“ Ja sam bio precizniji :
-„Imaš ovde dve čuvarke. U ovoj ti je Bela riba, a u toj tamo je kvalitet. Tako ih i stavi u džakove. Obrati pažnju na sve Vretenare i Šracove i ostavi nekoliko Smuđeva Kamenjara. kao i 5-6 Deverika !“ Cvetko je izvukao čuvarku sa Belom ribom i kada je video koliko je ima, glasno se obradovao :
-„Joj mili bože, Velja će da presvisne kada vidi količinu i krupnoću Deverika. Ima da ih prodaje ko’ Šarane.“ I pomogao sam mu da presipamo iz čuvarke u džak. I hteo je da ih odmah nosi u kola, a ja sam mu rekao :
-„Ostavi taj džak u stranu. Još nisam završio poslednju mrežu, a da ne bi sedeo, izvadi ovu drugu čuvarku i prebaci tu ribu i drugi džak !“ Cvetko je poslušao i izvadio je sledeću čuvarku :
-„Au ... ! Koje ribe ? Velju ima da udari srčka ... !“ I pomogao sam mu da prebacimo ribe u džak, a onda je i on seo i zajedno smo završili vađenje riba iz poslednje mreže ... ! Taksisti sam dao jednu kesu belih riba da ponese kući i Cvetko pošto žuri na pijacu, nije hteo ni kafu da mu skuvam.


-----------------------------------nastavak sledi---------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 19, 20, 21
Strana 21 od 21

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Portal NA VODI © 2016