forum
NAUTIČKI FORUM
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

Price sa Velikog Ratnog Ostrva
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 18, 19, 20, 21  Sledeci
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 23 Sep 2016 10:09:18    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar dan svim Forumšima i gostima koji čitaju ove stranice ... !

Veliko Ratno i Konjsko ostrvo u sva četiri godišnja doba - 4



Popodne, još za videlo dana, Njoki je pošao u marinu i pita me :
-„ Jesi li se predomislio ... da ti vratim ribe ... !?“ A ja ga slušam i razmišljam koliko smo nas dvojica različiti. On te brotfiše, verovatno meni nikada ne bi dao. I zato mu je prosto neverica i sebi ne može da veruje, da je besplatno dobio dve dobre ribe, koje svakako imaju dobru cenu na pijaci.
-„ Ne sigurno ne ! I čemu takvo pitanje ? Pa dao sam ih tebi ... !“ A Njoki je podigao ruku u znak pozdrava i otplovio ka' marini „4-ti Juli“!

Sedim u rasklapajućoj stolici, na travnatoj platformi, koja sticajem okolnosti je deo ostrva i razdvaja vodu Dunavca na dva dela. Nad vodom, koja je kao ogledalo, nadleću lastavice jureći za komarcima i njima sličnim insektima. Sunce crvenkasto-narandžaste boje se sklonilo tamo negde iza Zemuna, a iz pravca Dorćola spuštao se prvi mrak. A ptice ovde na Ostrvu, već su zasele svoja mesta gde će prespavati noć. I u Dunavcu je nastao mir, jer svi čamdžije koji su imali namere da odu u svoje marine, već su prošli. Korito Male Ševe je visoka, tako da nemam razloga da brinem da li će neki miš ili pacov da uskoči u njenu sređenu unutrašnjost. A čujem pacove kako sa interesovanjem , kako se spušta noć, sve su mi bliže ! Sive čaplje i gakovi se još uvek komešaju u svojim gnezdima, a grad ne spava. Prigušena buka automobila, pa se čak i dorćolska parna lokomotiva javila svojim parnim „piskom“!



Vedra noć-obala reke-kotlić i dobro društvo to je prava kombinacija za dobro raspoloženje ... !

Plamen rekao bih male „dekorativne“ vatre, „živo“ gori, menjajući sjaj i boju svog plamena. A ja razmišljam da li da nesto na vatri spremim za večeru, ili da na hleba namažem „Karneks“ jetrenu paštetu, pa sa naseckanim belim lukom. U tom razmišljanju me je prekinuo čovek sa ribarskim čamcem, koji samo što je izvadio mrežu iz vode.
-„ Dobro veče. Sediš sam pored vatre ... a imaš li šta da se popije !?“ Pita me ribar, sav zarastao u bradu i sa visokim čizmama na sebu i plastičnom keceljom zelene boje.
-„ Dobro veče ... imam dobru ljutu rakiju ... !“ Kažem ja njemu, a on bi da zastane kako ga voda nosi pa pita :
-„ A bi li ja mogao da popijem jednu ... !?“
-„ Ako izađeš na obalu, svakako ... !“ I ribar je startovao „četvorku“ i stao ispod Male Ševe. Vezao je čun za jednu žilu od vrbe i izašao iz čuna, pruživši mi ruku da se rukujemo.
-„ Zdravo ... ja sam Žiža Zemunac, inače imam sojenicu ovde na Ratnom Ostrvu i tu i živim, a bavim se ribolovom.“Pokazao sam mu da sedne na stolicu, preko puta mene i rekao mu :
-„ Drago mi je. Mene zovu Moma, a volim život sa čamcem na vodi, pa sam se tako i zadesio ovde na Konjskom Ostrvu.“ I ustao sam i iz Male Ševe doneo flašu sa rakijom i meni konzervu koka-kole. Žiži sam naslužio u čašicu, a on ju je odmah probao i kaže :
-„ Au ... al' je dobra. Gde je kupuješ !?“
-„ Moj ćale je proizvodi za svoje potrebe. A meni je dao tu flajku da poslužim prijatelje i kolege s'posla.“ I uz vatru i dobru rakiju, sedeli smo dugo, pričajući i upoznavajući se. I u jednom momentu, Žiža me pita, da li imam kotlić ?
-„ Da imam i kotlić i veliki teflonski tiganj ! Zašto pitaš ... !? A on samo reče :
-„ Sa'ću ja ... vraćam se brzo !“ A ja sam dodao par suvaraka na vatru i ušao u Malu Ševu, da uzmem još jednu konzervu koka-kole.

Kroz nekih pola sata – četrdeset minuta, evo Žiže ... veza čun za obalu i iznese neku torbu.
-„ Vidim lepa vatra, a imaš i suvaraka dovoljno, a reče u priči da još nisi večerao i ja se setih da sam od prijatelja iz Negotina, neki dan dobio kukuruzno brašno od belog kukuruza. Vlasi od toga spremaju „mama ligu“, pa reših da na brzaka dok sedimo, da spremim kačamak sa čvarcima. Čvarke kupujem kod mesara na pijaci u Železniku.
-„ Kakva slučajnost. I ja kod tog istog mesara kupujem i čvarke, ali i švarglu, za koju je velemajstor ... !“
-„ Jeste i ja kupujem švarglu kod njega.“ Priča Žiža, a kačamak je u međuvremenu skuvao, a čvarke je ispržio u velikom tiganju. A onda je sve izmešao u kotliću. I Žiža je dosta pojeo, a ja nisam odavno toliko pojeo. Bilo je ukusno, prosto izvrsno.

Tišina je vladala kada je Žiža seo u čun i otišao svojoj sojenici. U gradu su se kad-kad čuli samo autobusi GSP-a i tišina. Izgasio sam vatru i kada sam legao u Maloj Ševi, čuo se neki tegljač tamo na Dunavu, kako mu motor ravnomerno radi i to me je i uspavalo ... !

====================nastavak sledi==================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 12 Okt 2016 09:36:16    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar dan svim Forumšima i gostima koji čitaju ove stranice ... !

Veliko Ratno i Konjsko ostrvo u sva četiri godišnja doba - 5


Jutro je bilo rano kada sam se probudio, jer je blizu prošao neki čamac i njegovi talasi su zaljuljali laganu Malu Ševu. Tada sam ja otvorio oči i izvukao se iz kabine u stajaći deo Ševe i video sam da je još uvek „rana zora“ i da je tako rano Dunavcem samo ribar mogao proći. Na kratko sam razmišljao, da se vratim i nastavim da spavam, ali bilo me je žao „rane zore“, koja je svakako imala svoje čari. I iz navike s’posla, stavio sam džezvu na mali plinski primus da skuvam „tursku kafu“! Kafa je brzo bila gotova, pa sam onda seo na visoku stolicu za kormilom i pijuckajući kafu, posmatrao sam kako se Dunavac budi. Velike Sive Čaplje, Male Bele Čaplje i Gakovi su se podigli iz svojih staništa, a Divlje Patke su u jatu već zauzele površinu vode Malog Dunavca. Mnoge ribe su iz vode poskakivale, tako da je Dunavac prelepo i živopisno izgledao. Ribari sa dva čuna cuge vezana, iz pravca Dorćolske Marine prolazili su pored mene, a meni nepoznati i pitaju :
-„ Ima li ribe ... !?“ A ja im odgovorih :
-„ Nekoliko krupnih Brotfiša i to je sve ... !“ I čujem kako se smeju i kažu :
-„ Ma’ laže, nema ništa ... !“ A ja sam ih dobro čuo, ali kao da ih nisam ni čuo ! Bezrazložno konstatuju da lažem, a to znači da su oni primitivni i da su za mene „niko“! Samo sam ih dobro zagledao, da bi ih zapamtio ! Jer ničim’ izazvani, ponašali su se prema meni nekorektno !

Ukus kafe i svežina ranoga jutra, imala je za mene karakterističnu jutarnju gradsku tišinu, koje nisu poštovali jutarnji autobusi gradskog prevoza. Iznenadio me je pisak prave parne lokomotive sa dorćolskog koloseka pored Neboišine kule, koja je vukla par putničkih vagona, svojih vršnjaka ... ! Grad se budi to znam, ali kuda svi ti ljudi žure ... pitam se ja ?



Desna obala Konjskog Ostrva je svagda privlačila pecaroše, svojom nepristupačnošću i dubinom vode, koja je razvijala
maštu kod pecaroša ... !


Prvi sunčani zraci su se pojavili iz pravca Pančevačkog mosta. A niz Dunavac su se lagano spuštala dva „plastikanera“: „Primorku“ i „Dalmatinku“. Posmatrao sam ih kako lagano, nikuda ne žureći prolaze pored moje Ševe i obojica su mi mahnuli u pozdrav, skoncentrisani da ne promaše „svoja“ mesta na obali. Ovog puta im je uspelo da iz cuga stanu u obalu. Ja sam mirno sedeo u svojoj stolici, nestandardno visokoj i pijuckao ostatke kafe, posmatrajući kako se dva druga penzionera vezuju za obalu. Jedan je završio vezivanje svoje „Dalmatinke“ i obalom došao do pramca „Primorke“. Uzeo pramčani konopac sa palube i vezao ga na kratko za neku žilu tu na obali. A onda je uzeo bočno vezani konopac sa desne strane „Primorke“ i takođe ga vezao za neko mlado drvo. Vlasnik „Dalmatinke“ je onda izgasio motor, a njegov drug se popeo na svoju „Dalmatinku“ ... pregledao je još jednom vezove i onda su obojica počeli sa raspremanjem svojih štapova za pecanje. Tada sam i primetio da vlasnik „Primorke“ nema prste na šakama i prošla me je neka jeza niz kičmu.
-„ Ja se izvinjavam gospodo ... ! Vidim da ste „pravi drugari“, što meni to rođenom na selu, malo mi ovde u gradu nedostaje. Mene zovu Moma Stošić i ovo je moj prvi pravi čamac, ako ne računam plastikanera na naduvavanje, koga sam koristio na Južnoj Moravi u mom selu !“ A čovek bez prstiju iz „Primorke“ mi kaže :
-„ Eh’ Momo. Drago mi je da smo se upoznali ! Mene zovu Milorad, a mog druga Slovenca Franc. Ali mi nismo „gospoda“ već smo „drugovi“ jer smo odrasli posle Drugog svetskog rata, sve vreme u izgradnji naše domovine. A sada ovoj novoj „gospodi“ je lako da budu „gospoda“ ! Nemaju više šta da izgrađuju, a i da imaju .... nisu baš mnogo „orni“ da to i čine ... !“
-„ Potpuno se razumemo, jer sam ja odrastao pored mojih roditelja, koji su istih kao i vi shvatanja. Nego, hoćete li da skuvam i vama tursku kafu, da ovo jutro pozdravimo dobrim ukusom !?“
-„ Neka Momo, hvala. Možda nekom drugom prilikom, kada Franc ne bude sa m’nom ! A Franc je moj dugogodišnji drug i ja se staram da ga malo maltretiram, da mu nije dosadno ha – ha – ha !“
-„ Hvala Momo ! Mi smo tandem već odavno i staramo se drug o drugu, da nam bude lakše i bogami bezbednije ... !“ Kaže Franc onako „od duše“ ... !

====================nastavak sledi==================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 24 Okt 2016 13:14:46    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar dan svim Forumšima i gostima koji čitaju ove stranice ... !

Veliko Ratno i Konjsko ostrvo u sva četiri godišnja doba - 6



I tako sam se ja upoznao sa destinacijom Konjsko Ostrvo, koja me je privlačila od momenta kada sam je video, pre 15-tak godina ranije. Tih nekoliko godina dok sam plovio sa Malom Ševom, ređe sam navraćao na Konjskom Ostrvu ili na samo Ratno Ostrvo, a sve te godine sam boravio na Savi, koja je bila predivna i imala je mnogo lepih mesta za provesti dan ili noć i naravno i ceo vikend.
Međutim, kada sam počeo da se bavim profesionalnim ribolovom sa strukovima i mrežama, onda je Sava izgubila primat da na njoj boravim i preselio sam se na Dunav gde je ribolov bio mnogo ozbiljniji. Onda, kako se to žargonski kaže „kada bi ušla riba u Savu“, onda bih se i ja sa Ševom i čunom, preseljavao na Savu, ali na ribolovna mesta. Nekoliko puta sam se od oluje i „lude Košave“, sklanjao u marinu „ Železničar“ i bio obostrano rad da se vidim sa starim članovima i nautičarima sa kojima sam zajedno plovio i mnoge regate i sam Đerdap.
Kada sam se oslobodio obaveze posla i prešao u ribare, tada sam se sa Ševom i čunom preselio na Konjsko Ostrvo, odakle je Ljilja na posao išla pešice, jer joj je do „Zepter“ poslovne zgrade bilo blizu, a ja sam ribario u Dunavcu pored hotela „Jugoslavija“ i odatle po nekada noću išao sa kontrolorima Ribarskog Gazdinstva u noćne patrole. Kada bi riba u Savi „proradila“, onda smo se ja i Ljilja sa Ševom i čunom preseljavali na donji špic Ade Međice, a Ljilja bi onda odatle sa Ševe išla na posao, malo pešice pa gradskim prevozom.

Međutim, mnoge jeseni, zime i proleća ( kada bi Ljilja boravila u stanu na Voždovcu ), ja i naš pas Mališa bi smo „pošli za ribom“ ! Naime, ribarili bi smo na području Beška mosta i Krčedinskih Ada, zatim Ločka Ada, ušće Tise, Karaš Kanal kod Surduka i mnogo više vremena provodili na Belegiškim Adama. U Dunavcu na 1183,5 kilometru smo i kampovali po više dana. Na Vojnim Baštama smo znali da ostanemo i po 10-tak dana. Nizvodno od Beograda, na Malim Vodama i po nekada na Srednjim Vodama, kao i na levoj obali Dunava u toj oblast, znali smo da boravimo ja i Mališa i po 2-3 nedelje za redom. Na Ljubavnom Ostrvu sam znao da ostanem i po nekoliko dana. Zatim Kanal Ivanovo je bila dobra destinacija „kada krene riba“! I u poznu jesen, Smederevska Ada zna da „da“ krupne šarane.

Kako ono glasi narodna : „ svuda pođi ... kući dođi“ ! A to bi značilo kamp na Konjskom Ostrvu. I uvek na istoj obali i uvek na istom mestu. Mališa bi se odmah dao u gonke za pacovima, od kako dođemo, pa sve do kasno u ponoć, a sutra isto tako za dan dva, a onda ih više nije bilo sve dok smo na tom delu ostrva. Tome su se radovali i mnogi pecaroši, koji su sa svojim čamcima tu boravili i pecali. Mnogi prijatelji bi čuvši da smo stigli, dolazili nam u posetu ( na reš prženu ribu )!



Nekada više ... nekada manje, ali uvek je bilo dovoljno riba ... !

==============nastavak sledi=======================

Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Sub, 18 Mar 2017 19:01:55, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 07 Nov 2016 15:22:31    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar dan svim Forumšima i gostima koji čitaju ove stranice ... !

Veliko Ratno i Konjsko ostrvo u sva četiri godišnja doba - 7

Još jedanputa sam peške obišao gornji deo Konjskog Ostrva i ostanovio sam da je mesto za višednevno kampovanje, „bogom dano“! Blizu je dorćolska Marina, da tamo natenkiram kanistre sa vodom za svakodnevne potrebe. Dunavac je zgodan za ribarenje, a na Ostrvu ima više nego dovoljno suvaraka za večernje vatre. Malo je ljudi koji dolaze na Ostrvo, a i ovi koji su već tu ... i oni nisu baš pričljivi, tako da i ste strane nećemo drug-drugu dosađivati ! Pošto sam Konjsko ostrvo „doživeo“, odvezao sam Malu Ševu, startovao „Tomos-4“ motor i krenuo sam za matičnu marinu „Železničar“ u Mališu, ali prvo sam smislio da obiđem Male Vode i snimim situaciju za ribolov i kampovanje. Miloradu i Francu sam mahnuo rukom i uzeo sam smer prema Dunavu nizvodno. Pošto nije bilo brodova u plovidbi po Dunavu, kako sam izašao na Dunav, presekao sam ga i našao se pored njegove leve obale. Priobalje je plitko, ali za promenu uz popodnevno sunce može biti i interesantno, uz roštilj recimo. Prošao sam kroz „sidrište za barže“, gde su dve velike bove stajale i za njih su bile zakačene tri ogromne barže.

Ispod Pančevačkog mosta sam prošao, posmatrajući mogućnost da se sa čamcem stane pored stuba i da se za nešto na njemu pramčanim kanapom zakači. A sve iz ideje da nekom prilikom se zakačim za te vezove i zabacim „na dubinjaka“! U toku plovidbe, još kada sam letos plovio Đerdapom, ostala mi je na čamcu knjiga od Đonića „Plovimo našim rekama“ i koja je imala turističku kartu Dunava. Sada sam je iskoristio, da ne promašim Dunavac Male Vode i naravno, plovio sam polako da bi ih dobro „snimio“! Pored karte na instrument tabli, pratio sam i „kompas“, radi orjentacije izbegavanja smera Košave i Severca. Naravno da je bilo par mesta, ali najbolje mesto za duži boravak je bila platforma ispod jedne od Starih Topola na 50-60 metara do samog ušća Dunavca u Dunav. I kako sam pramčano vezao Malu Ševu ispod Stare Topole, primetio sam da je Ševa prosto plutala na tom mestu. Uzeo sam rasklapajuću stolicu i jednu konzervu koka-kole i izašao sam na platformi-obale, koju su pecaroši često upotrebljavali. Odmah mi se zasviđalo, što je ložište bilo samo na jednom mestu i čisto, što je govorilo da su pecaroši na ovom mestu bili pedantni ljudi. Otvorio sam koka-kolu i seo u rasklapajuću stolicu, okrenut prema Dunavcu koji se ulivao u Dunav i odakle se videla sva širina Dunava, pa i tamo daleko naselje Vinča. Karta u mojim rukama je pokazivala i razliv po sredini Ostrva na kome sam sada. Zainteresovan, ušao sam malim puteljkom kroz neplanirano gustu šumu i naišao sam na potok, koji je povezivao ogromni razliv sa Dunavcem. A u razlivu staro istrulelo drveće i lokvanji, trska i ševar. I toliko mi se sviđalo okruženje, da sam se zakleo da ću biti stalni posetilac ovog tako lepog mesta.



Mesto ispod Stare Topole, odakle se vidi Vinča - ušće Malih Voda

Iz Ševe sam uzeo malu lopatu i malu metlu i kapitalno sam očistio gorionik ograđen pečenom ciglom. Zatim sam založio vatru i pored vatre sam zaboo jednu četalu na čijim stranama sam zaboo po jednu „Kranjsku“ kobasicu. I dok sam pekao kobasice, uživao sam u mirisu istih. Kada su kobasice bile gotove, izneo sam na obalu rasklapajući stočić i u tanjiru skinuo kobasice, a zatim ih nožem iseckao na sitne komade. Uz kobasice sam pojeo i nekoliko parčića hleba, što je bio dokaz da su mi se kobasice veoma svidele. I onda sam podigao noge na stočić i tako zavaljen u stolicu, odmarao sam oči gledajući široki i duboki prostor Dunav i vrbake na njegovim obalama.

Tek kroz nekoliko sati sam rešio da krenem u pravcu matične marine „Železničar“ u Makišu, na 10-tom kilometru reke Save. U toku plovidbe, pogledom sam snimao i pamtio detalje sa obala, ali i „maticu“ Dunava, koju sam namerno izbegavao krećući se uz Dunav. Sporije se krećući, imao sam mogućnost da zapazim i ptice na Dunavu. Nekoliko plovnih objekata ( barži, samohodki i jedan putnički brod ), su dočaravali moć Dunava i izuzetnu i živopisnu plovidbu njime. Kod 25.-og maja sam ušao u reku Savu i osetio sam da se brže krećem. Prolazeći pored poznatih građevinskih objekata na obalama Save i ispod nekoliko mostova, bilo mi je interesantno, čak veoma. A onda Ada Međica, pa splav-kućice koje sam poželeo da imam jednu takvu, kada sam prvi put video Beograd, za Novu godinu 1960-tu. Malim gasom sam prolazio pored tih lepotica i svaka mi je bila lepa i mada su sve bile različite. Onda sam plovio uz desnu obalu reke Save, sve do 10-tog kilometra, do ulaska u marinu „Železničar“ u Makiš.
-„ Momo, dokle si plovio ... !?“ Pita me Brana, jer je zapazio da me nije bilo dva dana u marini.
-„ Bio sam na Konjskom Ostrvu, pa onda do Malih Voda, odnosno do kraja Turskog Dunavca !“ Pridružili su nam se i Branko i Grba, a Brana ne veruje :
-„ Ih’ do Malih Voda. Ti to kao da su Male Vode tu iza visokog napona ... !“ A ja mu se nisam dao !“
-„ Ne nego ... sedeo sam na platformi leve obale Dunavca, odakle sam uživao gledajući naselje Vinču, a u rukama sam držao ražnjiće na kojima su se pekle kranjske kobasice iznad žara.“I više mi nije bilo stalo da ih ubeđujem, a oni su počeli da sklapaju planove, kako će sa mnom da plove iduće leto ... !


Kraj priče

Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 23 Nov 2016 15:05:20    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar dan gospodo Forumaši

Vreme dešavanja : leto 1984-te godine prošloga veka.
Mesto dešavanja : teritorija ušća Save u Dunav, Velikog Ratnog Ostrva i Konjskog Ostrva.


Sa ribo-čuvarskom službom Ribarskog Gazdinstva Beograd, privatno sam iz drugarskih razloga, po nekada kada im je to bilo potrebno sarađivao, odnosno zajedno smo išli u noćne kontrole. Koristeći dobre odnose i sa njihovim direktorom Batom Nestorovićem, dobio sam „dobro“ da mogu da vežem moju Ševu uz bok Šlepa, Ribarskog Gazdinstva Beograd, zvanog „Tikvara“ koji se nalazio i sada se nalazi na isto mesto na ušću u delu Save. Na „Tikvari“ je radio u obezbeđenju Aca – Ćora ( tako smo ga svi zvali i on se odazivao ). Inače, Aca je rođeni Dorćolac i u mladosti se bavio „burlakstvom“ tj. bio je burlak i vukao je ribarske čamce uz Dunav ( u to vreme vanbrodskih motora nije bilo ). Inače on je bio načitan čovek i svakog dana sam ga viđao sa knjigom u rukama. Poznavao je život, ali je i bio dobroćudan. S’njime sam provodio sate i sate razgovarajući i imao sam šta od njega i da čujem i naučim. Bio je svestrani poznavaoc bilo koje teme razgovora. I svakodnevno je dolazio na „Tikvaru“, do noću kasno i tada bi prošetao do stana. Mada mnogo puta je i prespavao nići i noći u samom Šlepu. Tako da je Aca Ćora ceo svoj život proveo na Dorćolu i na ušću Save u Dunav u „Tikvari“! Poznavao sam još jednog njegovog druga, koji je takođe poklonio život ušću dveju reka i zvao se Aca Skela. Tu pored „Tikvare“ je imao stari čamac kabinaš, u kome je preko celog leta spavao, a kada je zazimilo, pod tendom bi založio „kraljicu peći“ i tako preživeo zimu, bez obzira što je u Dubrovačkoj ulici imao stan, u komšiluku sa Acom Ćorom. A Ševa je bila vezana po boku „Tikvare“ preko automobilskih guma koje su tu bile vezane. Iz Šlepa „Tikvara“, koristio sam vodu „Gradskog vodovoda“ i elektro energiju.

Ja sam tada još uvek radio u DB SSUP-a, ali u slobodno vreme smo ja i Ljilja boravili na čamcu Ševa i noću sam ribario. Tada sam imao 8 mreža 3,60m duboke i 50 metara dugačke, tako da sam noći i noći provodio daveći mreže i ribareći pored obala Ratnog Ostrva, zatim u kanalu Radecki i prekoputa uz levu obalu Dunava, pored „sidrišta“. Mnogo puta sam znao da podavim mreže ispod čamaca u marini „Dorćol“ kod Šlepa. Ribu sam ujutru povadio iz mreža i dešavalo se da odmah tu na licu mesta i prodam ribe ljudima koji su dolazili da je kupe na „Tikvari“, a za svoje kafane. A kada je bilo dosta ulovljene ribe, onda sam je prodavao na Dorćolskoj pijaci, ali češće sam je „Reno“-om 4 odvozio u Rakovicu i tamo bih je svu prodao u jednoj privatnoj ribarnici.



Ševa pre kapitalnog remonta, bokom vezana za Šlep "Tikvara" i Ljilja sa svojim drugaricama na krovu Ševe ... !

Prva priča:

Rukavac Galijaški na teritoriji Velikog Ratnog Ostrva, sam upoznao pri prvim razgovorima sa ribarima na terasi klubskog-restorana Nautičkog kluba „Dorćol“ na Šlepu. I kada bi Sava počela da raste, radoznala riba bi rado ulazila u razlive i kanale, gde bi nalazila obilje hrane. Ja znajući za tu anomaliju riba, pre noći bih ušao na veslo sa svojim čunom u kanal Galijaški ( preko puta šlepa „Tikvara“ ) i planski bih podavio 6 mreža unutar rukavca, a dve mreže bih podavio na izlazu iz kanala levo i desno u Savi. Pošto sam pregledao rukavac po danu, zaključio sam da je rukavac sa kopna samog ostrva nepristupačan, tako da sam posle davljenja mreža, sedeo na terasi šlepa „Tikvara“ i dvogledom pratio kretanje čamaca po Savi, da neki kojim slučajem ne bi ušao u rukavac. Krov nad terasom šlepa, bio je tako postavljen i u takvom polukružnom obliku, da je se svaki šum sa vode čuo na terasi i ta anomalija je uprošćavala praćenje kretanja čamaca u tom delu Save.

Ujutru rano bih povadio mreže, zatim sa čunom bih ušao pored šlepa i obale i tu bih povadio svu ribu koja se noću ulovila u mrežama. Mreže sam onda oprao u Savi i zakačio bi ih na specijalne zakačke na bok šlepa, gde su se brzo osušile. A onda bi ih ja složio u kašete i spremio za sledeće veče.

Rukavac Galijaški je izuzetno dobro mesto za izlov riba. Međutim u proleće prilikom mresta riba, ja i Žiža ribar bi smo samoinicijativno dežurali i branili smo da drugi ribari ulaze u rukavac i love ribu punu ikre. Drugi ribari su brzo saznali da nas dvojica čuvamo Galijaški ( u vreme mresta ) i izbegavali su to mesto.

Inače, sama obala Ratnog Ostrva do Save, je na pojedinim mestima veoma bogata crvenim glistama i crnim durdubacima. U rukavcu pored Konjskog ostrva, a na samoj obali Ratnog ostrva, bilo je na krivini mesto sa školjkama. Ja bih površinsku mrežu navezao na taj plićak i sa mrežom bih izvadio po punu kašetu školjki. Žiža je znao od njih da napravi lepu čorbu. A ja sam ih koristio za mamke za srukove.

„Tikvara“ je na dobrom mestu i meni i Ljilji su tada dolazili prijatelji i lepo se družili i na Ševi i na Šlepu ... "Tikvari" !

==================nastavak sledi====================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 08 Dec 2016 15:08:05    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar dan gospodo Forumaši

Vreme dešavanja : leto 1984-te godine prošloga veka.
Mesto dešavanja : teritorija ušća Save u Dunav, Velikog Ratnog Ostrva i Konjskog Ostrva. - prvi nastavak-



Danas je subota i ja sedim na udobnoj klupi, krmenog dela Ševe sa Dorćolcem Acom Ćorom. Pijemo kafu i posmatramo kako Sava ne žuri, a kroz 300 metara od nas, uplovljava u Danav i sva njena voda sa specifičnim ukusom tinje uoplovljavanjem, ona gubi svoje lepo ime Sava !? I baš na tu temu, razgovaram sa Acom i obojici nam se sviđa ova tema. I Aca kaže :
-„ Odrastao sam ovde na Ušću i interesantno je da su izmene na ova dva ostrva skoro neprimetne. A ona su verni svedoci ušća Save u Dunav !“ A ja sam dodao svoje mišljenje :
-„ Jeste, ali i do jednog i do drugog je nemoguće doći, osim sa čamcem. A i oni u sezoni koji provode letnje raspuste i godišnje odmore, obično se iskrcavanje na plaži Lido, odnosno na gornjem špicu ovog prelepog ostrva.“ I Aca je nastavio priču, koja nas je oboicu interesantna :
-„ I sve je na Ostrvu tiho i mirno, dok ne počne sezona kupanja. Paralelno sa Dunavcem na ostrvu se proteže put kroz vrbak između čijih krošnji se oglašavaju ptice neke od povlašćenih stanovnika Velikog Ratnog Ostrva, inače koje je proglašeno zaštićenom prirodnom zonom. Mada u toj lepoti od davnina ima izgrađenih sojenica i znam da ih sada ima oko 4o-tak. ... !“
-„ Znam za to naselje i bio sam u njemu. Jako je skromno napravljeno. Rekao bih, kao da su kupovali građevinski materijal na otpadu. A što se tiče pijace, ja sam 4,5 godina stanovao u Zemunu i znam da su Zemunci na pijaci kod „Venecije“, voleli da kupuju paradajz, grašak, boraniju i krastavice, a krajem leta i pasulj, koje su na pijaci stizali sa Ratnog Ostrva.“ A Aca se setio nekih pročitanih informacija :
-„ Negde sam pročitao, da na Ostrvu ima 115 različitih biljnih vrsta. I da se razmnožava ili samo preleće oko 150 različitih vrsta ptica. Bela Čaplja, Siva čaplja, Mali Vranac, Kormoran, Sova, Soko itd ... Na kilometar od centra Beograda čuje se poj slavuja ... ! Inače, iz knjiga sam saznao da je Veliko Ratno Ostrvo, ime dobilo 1717. godine. Zakonom označeno i zaštićeno kao predeo izuzetnih odlika ... !“ Priča Aca, ali kao bez duše i ja sam tada ustanovio da se nas dvojica razlikujemo po shvatanju i po osećajima. Videh na obodu ograde Kalemegdanskog platoa kod spomenika i kažem Aci da ih se skupilo mnogo ! A on mi kaže da hvataju zjale i da su to neradnici. Nisam ga ništa više pitao, a on je uskoro i otišao na svoju „Tikvaru“.



Tako zvana : Kalemegdanska terasa ... !

A ja razmišljam o tim ljudima koji dođu u Beograd za vikend iz unutrašnjosti, ali i sami Beograđani subotom i nedeljom znaju da izađu na ušće i na tvrđavi da stoje i posmatraju Dunav, Savu, ali i Veliko Ratno i Konjsko ostrvo, kao i Zemun. Naravno da usput posete i neku od kafana koje nude jela sa srpskim menijem. A onda se preko nedelje na poslu prepričavaju događaji i uspomene doživljene preko subote i nedelje na Kalemegdanu, koje ostaju za dugo sećanje ... ! Verujem u te priče, jer i ja sam, kada sam došao u Beograd, prolazio tim stazama.

Sve te doživljaje i ja svakog dana preživljavam. Ali sam ja tu dole na vodi među brodovima i među čamcima ... plovim svojom Ševom, a ako ne sa Ševom, a ono sa čunom i ribarskim mrežama ! I uvek se nađem na jednom od ostrva, ispod vrba u debelom hladu gde znam da pečem roštilj ! A ono zavisi i čime se tada bavim, ali i noću sam tu dole na vodi Dunava, Dunavca ili Save. Publika, tj. građani Beograda i iz unutrašnjosti, dođu i sa Kalemegdana „bace pogled“ na Dunav, Dunavac i Savu i zatim pričaju kako su se proveli ... !? A ja tamo živim i po nekoliko meseci ja tu plovim, pecam i hvatam ribe mrežama, spremam roštilj na žaru i kuvam čaj na otvorenoj vatri. Jeste da spavam iza „til“ zavese-komarnika, ali sve vreme osećam miris lišća, trave i divljih cvetova. I kada se probudim u zoru, ja na krovu svoje Ševe uz šoljice pijem tursku kafu i dočekujem rađanje sunca, dok voda Dunava protiče kraj mene i žuri tamo negde daleko ka’ Moru koje je plavo-zelene boje, ali ga ljubomorci nazvaše Crnim Morem. I neka im je ! A mi koji ga volimo, znamo kako nam je !

==================nastavak sledi====================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 15 Dec 2016 16:21:33    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar dan gospodo Forumaši


Vreme dešavanja : leto 1984-te godine prošloga veka.
Mesto dešavanja : teritorija ušća Save u Dunav, Velikog Ratnog Ostrva i Konjskog Ostrva. - drugi nastavak-


Spuštam se čunom sa Lida, iliti gornjeg špica Ratnog Ostrva i voda me nosi blizu ostrva, a sa plovne strane. Sunce danas baš greje, te reših i spustih se pored čuna u vodu. Resku razliku u temperaturi vode i vazduha, osetio sam ekstremno na svojoj koži, ali ubrzo se sve pretvorilo u osećaj prijatnog osveženja. Ponovo sam se popeo u čun i uživao na suncu koje me je po leđima peklo po koži, a ujedno onako mokar osećao sam hladnjikavi vazduh po koži i opet bih rekao da je sve to bilo prijatno. I plutam tako i objektivno vidim da se voda preko peščanog spruda usporeno kreće, a inače kada je mali nivo vodostaja Dunava, ovaj sprud izroni iz vode i onda je to omiljena plaža Dorćolaca i Zemunaca. I razmišljam znajući da se po sprudu posebno noću kreću smuđevi, mrene, bela riba i mali somčići. Pa razmišljam da unakrsno podavim 8 mojih mreža, a svaka je po 50 metara dugačka, a duboka 3,20 metara.

O toj ideji nikome nisam ništa pričao, ali sam u sebi razmišljao o njoj i posebno noću krojio sam planove !? Dakle, što je najvažnije, voda preko spruda teče sporo. Znači tok vode neće da obara mreže. Tegove za mreže imam dobre, tako da ih voda neće odneti. Podaviću ih u cik-cak, a pošto je svaka dugačka po 50 metara, biće to lepa prepreka za sve ribe na platou spruda. I uveren ja da sam osvojio dobru ideju, ostalo mi je da noć bude oblačna i da se mreže u vodi ne vide. Pratio sam vremensku prognozu i javili su da će sledeće srede i četvrtka da duva košava i da će biti oblačno. I ja rešim da u sredu naveče podavim svih osam mreža. Predveče, dok smo kafenisali, ja ispričam svoj plan Ljilji i Aci Ćori. I Ljilja je ćutala, a Aca mi kaže :
-„ Moraćeš da čuvaš mreže ! Ako hoćeš, ja ću da uzmem jednu šiklju iz marine i da budem na sidru dole kod napera, a ti budi gore kod špica. Ja uzimam svoj dvogled, a ti svoj i pištolj nemoj da zaboraviš.“ I dogovor je pao, a onda smo nas dvojica seli u čun i pravac Lido-špic. Kada smo stigli. Za motorom je seo Aca, a ja sam mu govorio odakle i kako da upravlja i pod kojim gasom. I pošlo nam je od ruke. Duvala je hladna košava i zadržavala čun na vodi, a mreže htela da otme iz ruke. Tako da su mreže bile podavljene najbolje što je moglo. Kada sam podavio poslednju mrežu, istresao sam ruke i sagao se i umio sam se. Umio se i Aca pa kaže :
-„ Slušaj Momo. Znam da ti nije bilo lako na ovom vetru da podaviš mreže. Ali da znaš da ni meni nije bilo lako da održavam pravac sa čunom kako treba. Sav sam bio napet i sada reci Ljilji da mi nasluži jednu rakiju. Nisam odavno pio, a sada hoću da se malo opustim. Ljilja nam je obojici naslužila po 50 grama ljute rakije, a u međuvremenu nam je spremila termose sa kafom i napravila nam je po sendvič. Aca je poneo svoju kesu sa sendvičem i kafom i dvogledom i otišao u marinu po šiklju, a ja sam se utoplio i poneo sam kišni kombinezon, ako krene da pada kiša. Toki-voki radio stanicu sam poneo, a Ljilja je uključila stacionarnu u Ševi.



Mnoge sam noći proveo na Ratnom i Konjskom ostrvu. Doživeti zalazak sunca na "Lidu" je priča ne za pisca, već za pesnika... !

Krenuo sam po Acu u marini, zakačio njegovu šiklju i odvukao je sa Acom do napera gde je on spustio sidro, a ja sam mu objasnio gde su mreže. Aca me je iznenadio sa metalnim debelim komadom metala u šiklji i čekićem koje je poneo i kaže :
-„ Znači, kad zatreba, ja ću da čekićem tučem po ovom metalu, a garantujem da ćeš ga ti gore kod Lida čuti ... !“ I udario je jedanputa, a meni je zazujalo u ušima.
-„ Odlično Acko ! Šta znači „stara garda“! Nema iznenađenja.“ Rekoh ja i ostavih Acka na dežurstvu. A ja sam obišao sprud po plovnom putu, bojeći se da sam ne uletim u neku mrežu i kada sam bio u nivou špica Lida, a na pola puta od Lida do plovnog puta, zaustavio sam se i spustio svoje sidro. Baterijsku lampu sam stavio da mi je pri ruci i u čunu sam rasklopio rasklapajuću stolicu i u nju seo tako da mi je na oku ceo plovni puta i sva dužina pored Ratnog Ostrva. Noć se spustila tamna, da tamnija ne može biti i čamaca nema zaradovah se, kad ono, čujem „četvorku“ kako prelazi sa leve obale i bogami na dvadesetak metara od mene je prošao.

Za divno čudo, noć je protekla mirno, najverovatnije naglo zahlađenje i oblačnost je sprečilo mnoge da izađu na vodu. Kako je jutro počelo da svanjava, ribice su počele da skaču iz vode i da se igraju, a ja sam se umio Dunavskom vodom, složio stolicu da ne smeta i krenuo sam odozdo od Ace da sakupljam mreže.
-„ Acko dobro jutro. Kako ti je prošla noć ?“
-„ Nisam se nadao ovako mirnoj noći. Nadao sam se gorem, a desilo se da mi je bilo dosadno !“ I onda sam zakačio Acinu šiklju „cuge“ i krenuli smo do prve bliže mreže. Klocerom sam je našao, kroz ruke sam je propustio do nizvodnog početka i onda sam počeo da je vadim. I tada su krenule prve babuške, pa smuđevi, mrene i tostolobici, ja sam ćutao, a Aca nije izdržao :
-„ Slušaj Momo, da pozovemo Ljilju da dođe sa Ševom, inače mi sa čamcima ima da nas mreže i ribe podave ... !“ I nasmejali smo se obojica.

==================nastavak sledi====================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 15 Jan 2017 14:07:06    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#


Dobar dan gospodo Forumaši

Vreme dešavanja : leto 1984-te godine prošloga veka.
Mesto dešavanja : teritorija ušća Save u Dunav, Velikog Ratnog Ostrva i Konjskog Ostrva. - treći nastavak-



Lepo letnje jutro sa laganim jugo-istočnim povetarcem, bilo je više nego prijatno, dok sam se bavio za mene najlepšom zabavom na svetu ... izvlačenjem mreža iz vode Dunava, koje su bile juče podavljene na peščanom sprudu gde je jedva nešto dublja voda no što su mreže duboke bile. Aca Ćora je znalački upravljao „četvorkom“ tj. Čunom, a ja sam takođe znalački pronalazio mreže klocerom, a onda sam ih lako izvlačio i slagao ih u čunu. Aca me je oduševio svojim profesionalnim ponašanjem. Naime, kada sam izvadio predposlednju mrežu, krenuo sam klocerom da nađem sledeću, a Aca mi kaže :
-„ Ta ... koju tražiš je poslednja !“ Ništa nisam rekao, ali mi je bilo drago što je Aca razmišljao dok je vozio čun. Onda sam shvatio da je Acina memorija doprinela, što smo lako i „iz prve“ pronašli predhodnih sedam mreža.

Osma mreža je bila vezana za vrbovo rastinje na obali Velikog Ratnog Ostrva i time i podavljena, odnosno preprečena kroz podvodni kanal koji se proteže paralelno sa obalom Ostrva, sve do napera pre ušća Save.
-„ Momo, ta „osma“ mreža, čini mi se i najbogatija je ribama. Dok si je vadio, izbrojao sam : 5 krupnih somova, 12 prosečno krupnih tostolobika, desetak štuka i gomilu bele ribe, među kojima prednjače deverike. Interesantno je da je smuđeva i mrena bili samo na sprudu, a ne i u kanalu pored ostrva !?“ A ja sam mu odgovorio :
-Acko, mene su ipak više od tuđih iskustava, zanimale privičke i navike riba i to kojih riba !? Zanimalo me je i kretanja riba i kada ? Pri kojim temperaturama i u kojim sezonama. Kao i njihovo ponašanje dok duva vetar i kada pada kiša, a naravno i kada sunce greje !?“ A Aca se zamislio :
-„ Sada razmišljam ... a bavio sam se čitav život ribolovom. Mi smo ribarili svaki dan, osim kada duva jak vetar. Nismo imali motore i prosto fizički protiv vetra nismo imali šanse. Kada su u našu „flotu“ došli prvi motori, načini ribolova su se drastično izmenili... E' sad' ... mi se nismo tako „studiozno“ odnosili prema kretanju riba. Mi smo znali mesta gde se lovi riba i što je nekada bilo više, a nekada manje ulovljene ribe, to smo opravdavali „sudbinom i naklonosti bogova“! A ja sam nastavio razgovor dok smo se Dunavcem spuštali ka' Ševi i Tikvari :
-„ Naravno da su ranije važili drugi parametri u ribolovu ! A danas ja pratim pritisak vazduha i druge vremenske uslove i kada su parametri negativni u odnosu na kretanje riba, ja ne davim mreže. Pratio sam ribolovce koji dave mreže i kada je nizak pritisak vazduha i kada duva jak vetar i njihov rezultat je negativan. Dakle bolje da nisu davili mreže i mučili se ! Tako da ja sledim pre svega za „barometrom“ i ne mučim se, a imam uspešan ribolov.“
-„ A to znači da si i juče pratio barometar ... !“ Pitao me je Aca :
-„ Da ... juče sam pratio vremensku prognozu na Radio Beograd i usaglasio je sa „Barometrom“ koji imam u Ševi.“ A Aca će:
-„ Dakle .... do god je čovek živ ... uvek ima prostora da nešto nauči ... !“



Svako ko priđe ovom mestu treba da poželi želju. Ipak, tu postoje određena ograničenja.


Pristali smo uz Ševu i Aca je odmah izašao i doneo velike posude za kvalifikaciju riba. Izvezao je čun „Kontrolne službe“ i vezao ga je paralelno pored mog čuna. Onda je zauzeo mesto među mrežama u prednjem delu čuna i u jednu posudu je stavljao plemenitu krupnu ribu, a u drugu posudu ostalu. Ja sam mu se pridružio, a Ljilja nam je skuvala po kafu i dala nam po jedan veseli napitak ( rakiju )!
-„ Ljiljo, hvala ti za rakiju, odgovara mi u ovom trenutku ! Zadovoljstvo je uloviti ovoliko različite ribe ... i ja to volim. Prema rečima tvog Mome, on će tek biti dobar ribolovac ! A ja u to ne sumnjam ... jer ... drži se dobrog kursa ... !“ A Ljilja mu je odgovorila :
-„ Posao ribolovca je težak posao, ali Moma to voli i neka mu je ... jer zadovoljstvo je po nekada važnije od uspeha u poslu !“ I dok' smo vadili ribu iz mreža, mi smo je odmah klasirali u velikim posudama, za koju je Aca rekao da odmah ima kupce, samo da im javi telefonom ! Ja sam iz mreže oslobodio velikog smuđa ( oko 3 kg ), a Ljilja i Aca su pohvalili dobar ulov. A ja sam im rekao svoje saznanje :
-„ Smuđ je “kanibal”, on velikom brzinom juri i dostiže ribu, koja završava u njegovom stomaku. Mnogo puta sam našao male smuđeve u njegovom želudcu !?“ A Aca je smuđeve uzeo u odbranu :
-„ Njegov način lova ja lov pri velikoj brzini. Verovatno u tim uslovima brzine, smuđ previdi i ulovi i po nekog malog smuđa. Nisam čuo za smuđa da je kanibal, kako reče Moma.“
-„ I ja Acko nisam nigde pročitao da je kanibal, ali sam mnogo puta u ulovljenim smuđevima u njihovom želudcu pronašao male smuđeve. Pa iz tog razloga sam rekao da je kanibal, odnosno žderač svoje mlađi !“ A Ljilja je pitala :
-„ Dali je i štuka kanibal !?“ A Aca joj je odgovorio :
-„ Štuka ne juri za ribom, bez veze. Ona snima situaciju i velikom startnom brzinom hvata plen, okreće ga glavom prema zdrelu i guta. Štuka ima od svih ribljih vrsta, najbolju orjentaciju u prostoru i van vode. Potvrđeni su primeri da je stuka pobegla iz čuvarke u vodu i to okrene se prema vodi i snaznim skokom se nađe na zeljeno mesto u void!” A onda sam ja postavio Aci pitanje :
-“ Acko, kako da prepoznam krupaticu od deverike. Pažljivo sam gledao i upoređivao dve ribe za koje su mi pecaroši rekli da je jedna krupatica, a druga deverika. Za mene su to iste ribe, jer i kada ih spremim bilo u čorbi ili u tiganj, meso je istog i ukusa i kvaliteta !?”
-“ Krupaticu od Deverike, prepoznaćeš po crnim pegama, naročito s jeseni. Površinsku mrežu je najbolje podaviti kada nema mesečine i blagi povetarac namreška površinu vode. Tada je najbolji ulov.”

Ja i Aca smo završavali vađenje riba iz mreža, a Ljilja nas je pozvala na doručak.


==================nastavak sledi====================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 20 Feb 2017 12:33:32    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar dan gospodo Forumaši

Vreme dešavanja : leto 1984-te godine prošloga veka.
Mesto dešavanja : teritorija ušća Save u Dunav, Velikog Ratnog Ostrva i Konjskog Ostrva. - četvrti nastavak-


Koristeći lepo i sunčano jutro, Ljilja nam je postavila doručak na stolu na velikoj terasi „Tikvare“. Ja i Aca smo se istuširali na krmi Ševe i popeli se na terasu, gde nas je čekao doručak. A na stolu, po jedna čašica ( 0,3 ) rakija prepečenica i veliki teflonski tiganj sa isprženim ajvarom pa zapečenim sa jajima.
-„ Hm’ omatoreh, a ovu kombinaciju nikada nisam jeo ... !“ Kaže Aca i sa zadovoljstvom jede ukusno jelo.
-„ To je meni Momina majka pokazala kako se sprema.“ A Aca ju je pitao :
-„ Interesantno da „ajvar“ ima jači osećaj ukusa nego inače, koji jaja ublažavaju, pa je krajnji ukus odličan ... !?“ A Ljilja mu je otkrila tajnu spremanja :
-„ Treba „ajvar“ dobro upržiti na zejtinu, a zatim iz činije već posoljena jaja prosuti ravnomerno u tiganj preko „ajvara“ i samo izmešati ... i to je sve. Moma tu „prženiju“ kako je on zove, veoma voli.“
-„ Odlična je i meni se sviđa. Podsetio sam se kada sam kod mog vršnjaka Sonija, inače Jevreja, nešto slično ovome jeo. Ali njegova majka je mešala jaja sa zimnicom, samo zato što nije imala dovoljno jaja.“ I ja sam zaustio nešto da kažem, kad’ Aca kao da ga je struja drmnula, skoči sa stolice i glasno rekavši :
-„ Mi o vuku, a vuk na obali ... !“ I istrča Aca na obalu. Ja i Ljilja smo zatečeni gledali za njim, a on se srete sa sedom glavom omanjim čovekom i zagrliše se obojica, smejući se... ! Za kratko vreme bili su na terasi Tikvare i Aca nam je predstavio omanjeg sedokosog čoveka :
-„ Ovo je Izrael Sason, zvani Soni, s’kojim sam i sa njegovom braćom u istoj ulici smo odrastali i čitav život smo proveli zajedno ovde na Dorćolu.“ Prosedi čovek nam se uz osmeh naklonio, a ja i Ljilja smo ustali i pozdravili se sa njim’. Onda ga je Ljilja ponudila da doručkuje sa nama, a on je odbio rekavši da je za njega rano za doručak. Ali Aca je bio uporan :



Deo grada koji pamti i vreme i događaje

-„ Znam da doručkuješ kasnije, ali sada uzmi ovu prženiju da probaš. I reci mi na šta te podseća ukus i miris ?“ Ljilja je servirala Soniju par kašika prženije u tanjir, a on je odbio hleb’ rekavši da mu nije potrebno. Onda je uzeo viljuškom i jedan manji deo stavio u usta ... Svo troje smo ga posmatrali očekujući njegovu reakciju. A njemu su se oči raširile i rekao je :
-„ Podseća me na mamu Rahelu i miris iz njene kuhinje. Aco nije valjda da ste spremili jelo koje smo obožavali kao klinci ... !?“ I onda smo se svi glasno nasmejali, a Aca i Soni su ustali i zagrlili se uz glasni osmeh. A ja sam i Soniju doneo čašicu i nalio sam mu rakiju, kao i meni i Aci još po jednu. A Aca je objasnio enigmu Soniju :
-„ Jelo koje smo za vreme rata jeli kod gospođe Rahele, slučajno jutros prepoznam za vreme doručka, a spremila ga je Ljilja. A ona je za tu recepturu saznala od Momine mame, koja je Momi to spremala kada je on bio mali. I naravno Moma obožava ta jela iz maladosti.“ A Soni je dodao :
-„ Aco ... ja ne znam ti, ali ja ovu prženiju nisam jeo zadnjih 45 godina. Par puta mi je palo napamet, ali moja žena je bila protiv, stalno mi govoreći da treba da zaboravim Drugi Svetski Rat i sve nedaće oko njega ... !“ I ja sam bio zadovoljan prisustvom Sonija i prijateljstvom njega i Ace, pa sam primetio :
-„ Vi Dorćolci ste Centar Beograda. Dorćol je još iz Turskog doba kulturni centar Beograda, koliko sam ja informisan !?“ A Soni se obradovao i kao da je jedva čekao da se pomene njegov rodni kraj Dorćol.
-„ Svi vi koji ste rođeni van Beograda, a doselili ste se u Beograd, stremite da živite u centru grada. Međutim starosedeoci centra grada imaju svoje navike i svoj životni prostor ne poklanjaju drugima. Zato je Dorćol prepun starosedelaca Beograda, koga ljubomorno čuvaju.“ I Ljilja se pridružila razgovoru svojim pitanjem :
-„ Ja sam se rodila u Beogradu na Voždovcu i ceo život sam tu u gradu. I svi znamo da je Dorćol najstarija Beogradska opština, ali zamolila bih vas da mi kažete šta zapravo znači ime Dorćol !?“ Aca je započeo priču kako je Dorćol Kulturni centar Beograda, međutim Soni ga je zamolio da on nastavi priču :
-„ Ime Dorćol je iz osnove Turska reč i njeno bukvalno značenje je nastalo po raskrsnici ulica: Cara Dušana, Kralja Petra i Dubrovačke ulice. A označava na Turskom jeziku : dort = četiri i jold = put … ! Iliti smer trgovačkih puteva prema Turskoj, Austro Ugarskoj i Dubrovniku … !” I verovatno bi Soni još šta ispričao interesantnog, ali pojavio se Janko iz ribarnice i ja i Aca smo ustali da izmerimo i predamo ribu noćas ulovljenu.


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 08 Mar 2017 01:03:08    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar dan gospodo Forumaši

Vreme dešavanja : leto 1984-te godine prošloga veka.
Mesto dešavanja : teritorija ušća Save u Dunav, Velikog Ratnog Ostrva i Konjskog Ostrva. - peti nastavak-


Juče i prekjuče nisam davio mreže. Duvala je luda Košava, tako da bih podavio par mreža, a ne svih osam, bila bi mi potrebna i snaga i sreća da uspem u razvlačenju mreža, a da ih ne zamrsim. Jutros je sve tako mirno, da i talasa uopšte nema. Od Košave ni „K”, a sunce jutarnje sija i prosto greje. Dan je predamnom i ceo dan na raspolaganju, pa sam rešio da se malo bavim pecanjem. Volim ja da povadim ribe iz mreže, ali kada je upecam ... to je za mene ceremonija i dobar doživljaj. Već sam znao mesto gde ću da pecam, ali sve jedno ... uzeo sam sonar „Enterprajz” koji sam dobio iz Australije i povezao sam ga sa malim akumulatorom ( 35A ) koji sam kupio specijalno za „Sonar“ i sa čunom sam pregledao mesto potencijalnog lova, odnosno pecanja ! Pozicionirao sam „jarugu“ na mestu susreta reke Save sa Dunavom i tu sam se i locirao. Jeste da je na suncu, ali ko se sunca krije ... bolje da ga nije ... !? Ševu sam usidrio na pripremljeno mesto i zabacio sam dva sidra, da Ševa ne šeta levo-desno, već da stoji u mestu i pecanje bude uspešno.

Dobro je što sam otišao sa obale Konjskog Ostrva, pa makar bio usidren na ušću, gde je on našao lepu hladovinu i ležeći posmatrao širinu Dunava. Meni se dalo da uspešno usidrim Ševu i onda sam „nakitio“ udice sa dobrim crnim glistama i zabacio ih ne daleko, a ono u samu podvodnu jarugu, koja je obećavala dobar ulov. Zabacio sam tri štapa „na dubinjaka”, fiksirao ih na zadnjoj platformi i ušao sam u Ševu da sebi skuvam kafu. Usput sam poneo iz frižidera hladnu konzervu coca-cole i smestio sam se na klupi zadnje platforme, gde mi sunce nije smetalo. Naprotiv, bilo mi je veoma prijatno i toplo na suncu. Posmatrao sam barže, čamce i putničke brodove, kako prolaze Dunavom, ili odlaze u Savu. I desilo mi se nešto neočekivano ... prošao je iz Save jedan čamdžija sa malim kabinašem i rekao mi da tu gde pecam nema ništa i da treba da promenim mesto pecanja i odem uz levu obalu Dunava. Ništa mu nisam rekao, jer ja sam stao na ovom mestu, zato što sam bio uveren da ću nešto i da upecam, a i sonar je potvrdno pokazao.




Veliko Ratno Ostrvo sa okruženjem Beograda



Nešto kasnije su došla do mene dva profesionalna ribara sa „cuge“ čunovima i rekli mi da se pomerim odatle, jer oni na tom mestu love, a ja sam im rekao :
-„ Ja sada ovde pecam, a vi podavite vlak, ja vam ne smetam. Samo povedite računa da mi ne zakačite udice, jer tada ćemo drugačije da razgovaramo !“ To što sam im rekao, to sam i mislio i mirno sam čekao razvoj događaja. Ćutali su i na kratko gledali me, a onda sam čuo jednog od njih :
-„ Ma pusti ga ! Viđao sam ga na šlepu sa Šacom i Batom Nestorovićem. Nije nam potrebno da se kačimo ... !“ I otišli su ćutke.

Ševa se njihala na talasima od barži i čamaca koji su ili uplovljavali ili isplovljavali iz Save i bez obzira što nije bilo „trzaja“ riba na štapovima, meni je bilo izuzetno lepo na ovom mestu, jer okolina je bila prijatna i bez obzira što se riba nije javljala. Svakako sam je očekivao i „nada” me je održavala. Praznu šoljicu kafe sam stavio na krov Ševe i u tom momentu jedan štap je počeo da se klanja ka vodi i ja sam reagovao. Po načinu trzaja, odmah sam bio uveren da je u pitanju som i malo sam ga zamarao, pre nego što sam ga izvukao iz vode u čun. Bio je „jači” od dva kilograma i skinuo sam ga sa udice i stavio ga u čuvarku, a zatim ga spustio u vodu, a čuvarku sam zakačio za zadnju levu bitvu Ševe. Bio sam zadovoljan, jer se angažovanje isplatilo i nastavio sam da pecam. Do vreme ručka, došla su mi još dva somčeta između dva do tri kilograma i zadovoljan sam izvadio sidra i odplovili smo na naše mesto uz dok Šlepa Tikvare.
-„ Kako si prošao !?”
-„ Tri somčeta po 2 do 3 kilograma. Nisam ih merio.” Odgovorio sam na pitanje, dok sam vezivao Ševu. A ja pre nego što sam izvadio čuvarku iz vode, ušao sam u Ševu i iz frižidera sam uzeo dve konzerve piva i jednu dao Aci a jednom sam sebe počastio. Aca je bio prijatno iznenađen, ali hladno pivo na ovoj vrućini smo rado uzeli. Ušao sam u čun i izvadio čuvarku. Aca mi je dodao moj kantar za ribe sa krova Ševe i pomogao mi da izmerimo sva rti somčeta. Bili su kao što sam i predpostavio između 2 i 3 kilograma i primetio sam :
-„ Ovakvi su najukusniji. Jednog ću sada da spremim na talandaru, taman za ručak kada Ljilja dođe s’posla. Ona takođe obožava somovinu. A biće dovoljno i za mene i za tebe Aconi ... !”
-„ Bogami, ja se neću odreći somovine iz talandare !“ Rekao je Aca i popeli smo se na terasu u hladovinu Tikvare i seli smo da popričamo malo i osvežimo se hladnim pivom.

==================nastavak sledi====================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Uto, 28 Mar 2017 11:15:00, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 19 Mar 2017 18:42:22    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar dan gospodo Forumaši

Vreme dešavanja : leto 1984-te godine prošloga veka.
Mesto dešavanja : teritorija ušća Save u Dunav, Velikog Ratnog Ostrva i Konjskog Ostrva. - šesti nastavak-



Subota je bila … avgust mesec, a ja i Ljilja noćili smo na Ševi, usidrenoj cuge uz šlep „Tikvara” i do kasno u noć smo se družili razgovarajući sa Acom Ćorom i Perovićem, pravnikom „Ribarskog Gazdinstva”. Bilo nam je lepo, jer i Aca Ćora i Perović su pre svega neiskvareni, ali i dobri ljudi. A ja i Ljilja pre svega volimo takve ljude za sagovornike. Muvare i lažovi nas zamaraju i zato ih izbegavamo.
Jutro je bilo sunčano, a nebo vedro i sve je ukazivalo na lep i sunčani dan. Ja htedoh da stavim kafu i otišao sam na krmeni deo Ševe, gde su nam stajali kanistri sa pijaćom vodom, da natočim vodu u džezvu. Kad iznad mene sa terase „Tikvare”, javi mi se Aca.
-„ Dobro jutro Momo. Kako si spavao i da ti odmah kažem da sam spremio provrelu vodu za kafu, samo sam čekao kada ćete vas dvoje da ustanete pa da je zakuvam !”
-„ O Aco, dobro jutro i tebi. Dugo smo noćas sedeli, ali ja bih svakako poželeo da se predhodna noć povrati i da još jednu noć potrošimo sa temama razgovora koje smo noćas imali !” I htedoh da nastavim sa pričom, kad’ evo ti Ljilje iz spavaće sobe, javlja se :
-„ Dobro jutro ranoranioci ! Noćas ste me ubili sa razgovorom, a jutros ne date da se naspavam !” Ja nisam reagovao, a Aca se zbunio i kaže :
-“ Ljiljo izvini, ali ja sam imao nameru da nam veče protekne u zabavi, ali i u ozbiljnim, da ne kažem poučnim razgovorima koji će se pamtiti, a mi učesnici ćemo se rado sećati tih i takvih razgovora ! Iskreno, zato sam Perovića i zadržao sinoć na sedeljki. Ljiljo ako ti to smeta, ja ti obećavam da nećemo vise ostajati na sedeljke u Ševi !” Ljilja htetde da se opravda, jer po njenom Aca je nije razumeo, a ja sam rukom pokazao Ljilji da sebi dodeljijem reč, pa rekoh :
-“ Aconi, po Bibliji, žena je napravljena od “rebra Adama”, tako da žene imaju nedorađen sistem organizma. One kada se bude, prvo uključuju odbrambeni mehanizam i zato su im prve reakcije reske i neprijatne. Dobro je što im se raspoloženje brzo menja, tj. prelazi u normalu i onda su one spremne za razgovor i za planove … a za realizaciju tek posle prve kafe. Zato su i kafe izmišljene … !” Aca me je sve vreme gledao pravo u oči, a onda se nasmejao i hteo je da nešto kaže, ali ga je Ljilja preduhitrila i kazala je :
-“ Aco, pusti ti Momu. On zna da filozofira, ali meni svakako treba jutarnja kafa i to u tihom režimu, da ne uključujem mozak. A posle kafe, sve je ok … !” I ja sam nastavio ... :
-„ Možda malo opširnije, ali Aco, ja sam isto to rekao, zar ne ?“ I Aca se nasmejao, ali i shvatio da prva Ljiljina zapažanje nisu i fakt, tako da je bio zadovoljan i rado sa nama popio kafu !
-„ Šta planirate za danas ? Nedelja je !“ Pita nas Aca ?
-„ Ja znam da je Moma već smislio nešto i za to se ne sikiram ?! Od prijatelja, niko nam se nije javio da će doći ... !“ A ja sam nastavio !
-„ Nisu nam se javili, jer smatraju da ih mi čekamo i kada oni dođu, mi tada razmišljamo o njima ... ! Danas je voda Dunava lepo bistra i nije visok vodostaj, tako da mi idemo na Ostrvo u plićak i tamo ćemo provesti dan kupajući se. A imamo svinjsko meso za roštilj i vikend roštilj mi je na Ševi, kao i ugalj i tako da će nam roštilj biti onako kako to treba ! Ili kako sam već negde čuo : „Kako Bog zapoveda“!“
Ljilja nas je preduhitrila i pitala :
-„ Hoćemo li da doručkujemo, da ja donesem doručak ... ?“ Pitala je Ljilja. A Aca je dao predlog :
-„ Ako ste već rešili, idite i zauzmite najbolje mesto. A doručak može da pričeka.“ Ja i Ljilja smo se saglasili sa Acom i spustili smo se u Ševu, odvezali je i startovao sam motor i krenuli smo na ušće, da se usidrimo na odgovarajući plićak ! U odlasku sam doviknuo Aci :
-„ Negde oko tri sata, navrati do nas. Biće roštilj gotov. Nemoj da te čekamo ... !“ Aca nam je mahnuo rukom i ja sam bio siguran da će doći i praviti nam društvo i u vreme ručka.



LIDO - ukras Velikog Ratnog Ostrva


Ševa je „gazila” Savu ka’ ušću, a ja sam uživao za kormilom. Ljilja se takođe radovala što idemo na „plićak“, a i ja sam bio zadovoljan zbog toga ! Došavši do ušća Save u Dunav, zaobišao sam postojeći naper za koji sam znao od ranije i lagano sam uplovio na peščani sprud sa nizvodne strane, ali pod stalnom kontrolom „eho-sonara“, čija se sonda nalazila ispod mene, odnosno u visini kormila. Ali sam i pogledom kontrolisao gde se nalazimo. Na sonaru je dubina bila jedva metar ispod sonde, kada se pramac lagano nasukao na peščani sprud. Ostavio sam pogon u napred pod malim gasom i sišao sam ispred Ševe na jedva pola metra vode nad peščanim sprudom. Skinuo sam sidro sa pramca i na nekih 5-6 metara ispred, poboo sam ga u pesak maksimalno. Onda sam sidrenjak vezao na kratko za prednju desnu bitvu i onda sam rekao Ljilji da izgasi motor. Zatim se ona popela na krov Ševe i dodala mi rasklapajuće stolice i stočić, koje sam rasklopio i postavio ih na deo spruda ispred Ševe. Ljilja je skuvala kafu i onda smo zajedno seli na stolice u plitkoj vodi i polako „meračili tursku kafu“, dok nas je sunce prijatno grejalo !


==================nastavak sledi====================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 14 Apr 2017 23:04:36    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar dan gospodo Forumaši

Vreme dešavanja : leto 1984-te godine prošloga veka.
Mesto dešavanja : teritorija ušća Save u Dunav, Velikog Ratnog Ostrva i Konjskog Ostrva. - sedmi nastavak-


Sunce se polako pelo sa istoka ka’ nebu visokom, a ja i Ljilja smo sedeli u rasklapajućim stolicama u vodi do kolena, pored stočića na kome su nam bile šoljice sa kafom i džezva sa kafom „repetušom“.
-„ Suncobran imamo ... i trebao bi mi, a da li se može u plićaku postaviti ?“ Pitala me je Ljilja, a ja sam brzo razmišljao i pala mi je ideja ! Ustao sam i popeo se na Ševu i sa krova skinuo jednu šticnu, koja mi je bila u rezervi kada bih trebao da vežem Ševu na peščanom terenu, gde nema drveća. I tu šticnu sam vezao za cev suncobrana, upotrebivši lepljivu traku, a onda sam sišao u vodu plićaka i poboo šticnu sa suncobranom, a zatim raširio suncobran. Ljilja je bila prezadovoljna :
-„ Tako brzo si se snašao ... i efikasno !?“ A ja sam ispio kafu iz šoljice i ušao u Ševu po svoje peraje i masku za ronjenje na dah. Namokrio sam peraje, a zatim sam seo na prednju palubu i ubuo ih. Masku sam takođe namokrio, umio se i stavio sam je na oči, a zatim sam sišao pored Ševe u plitku vodu. Sagao sam se i probao sam providnost vode i bio sam više nego zadovoljan. Onda sam ušao u čun, odvezao ga od Ševe i startovao sam motor, dok se Ljilja smejala zadovoljno, a ja sam lagano krenuo čunom preko plićaka uzvodno. Došao sam do plaže na gornjem špicu VRO-a, koja je ovog jutra još uvek bila poluprazna. Provukao sam desnu ruku kroz alku prednjeg veza čuna i zagnjurio sam. Kroz vodu se prilično videlo i iz tog razloga sam i ja bio zadovoljan i raspoložen. U tom trenutku sam čuo glasni dovik :
-„ Halo druže ! Izvini molim te ... zastani za trenutak ... !“ Stariji čovek je išao kroz vodu ka’ meni i mahao rukom. Pošao sam i ja ka’ njemu, radoznao !
-„ Izvini druže što te maltretiram, ali imam jedan problem, koji bi ti sa tom opremom mogao da rešiš !?“
-„ Dobar dan. Mene zovu Moma, a vama šta treba ?!“ Prišao mi je i pozdravio se sa mnom kao da smo stari znanci i rekao mi je :
-„ Imao sam jednu uspomenu iz rata i stalno sam je držao na njenom originalnom kanapu oko vrata. I juče, odnosno sinoć ... kupao sam se sa mojim unucima, blizancima i znam tačno mesto gde mi je spao s’vrata. A ako bi ti hteo da mi učiniš zadovoljstvo i zaroniš tamo i pokušaš da ga nađeš ... učinio bi mi veliku uslugu za dušu !“ Nisam dugo razmišljao, jer to je bio izazov i za mene i odmah sam pristao.



-„ Hoću, ali moraćete da mi pokažete to mesto !“
-„ Bez brige ... biću maksimalno precizan i hvala ti unapred, jer taj privezak mi mnogo znači.“ Reče mi čovek čije ime ne znam, ali mi je svojim nastupom otvorio apetit i želju da nađem taj privezak. Naravno ako me sreća posluži, jer nekih preciznijih parametara i nemam ! Čovek je zagazio dublje u vodu i stao pored jednog kolca.
-„ Evo ovde mi je ispao ! Jer kako mi je spao sa vrata, ja sam ga potražio, ali bezuspešno. I zamolio sam unuke da mi donesu neki kolac ... i doneli su mi ovaj, koji sam zaboo na mestu događaja.“ Čun sam dodao čoveku da ga pridrži, a ja sam zaronio i lagano krenuo nizvodno. Peščano dno se dobro videlo i nije mi bilo teško da nađem dobro vidljivi deo kanapa. Podigao sam ga sa dna, ali na njemu nije bilo ništa. Peraje sam nogama zaboo u pesak i počeo sam pažljivo da kopam na mestu gde je ležao kanap. I pojavio se deo medalje, koji sam prepoznao i brzo je zgrabio da mi se ne bi ponovo „izmakla“. Izronio sam ne otvarajući šaku i čovek mi je prišao. Pružio sam ruku prema njemu i otvorio je. Pesak sa vodom je spao sa medalje, a čovek ju je prosto zgrabio. A izraz lica presrećnog čoveka ću zapamtiti do kraja života !
-„ Druže ... Momo ! Veruj mi ... da si mi učinio neizmernu uslugu. Nisam bogat i nemam mnogo para, ali reci koliko košta ova tvoja intervencija !?“ Ja sam mu pružio šaku i on ju je prihvatio i rekao sam mu :
-„ Meni je nagrada, što sam uspeo da nađem vašu medalju i drago mi je što ona ima tako veliko značenje za vas ... i uzdravlje !“ Čovek je stajao sa osmehom na licu i sa podignutom rukom u pozdrav, a sa drugom i medaljom, naslonjenom na grudi. A ja sa čunom odoh ka’ Ševi i Ljilji sa punim srcem zadovoljstva.


-------------------------------nastavak sledi------------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Uto, 30 Maj 2017 08:42:53, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 16 Maj 2017 14:37:33    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar dan gospodo Forumaši

Vreme dešavanja : leto 1984-te godine prošloga veka.
Mesto dešavanja : teritorija ušća Save u Dunav, Velikog Ratnog Ostrva i Konjskog Ostrva. - osmi nastavak-


Pristao sam uz levi bok Ševe i čun sam zakačio i pramčano i krmeno za bitve Ševe. U prolazu sam video da je Ljilja nešto u kuhinjskom delu spremala i radoznalost me je osvojila. Dan je bio sunčan i samo što se oprostio od jutra, tako da se još uvek osećala jutarnja svežina vazduha nad vodom Dunava. Pošto sam Ševu pramčano nasukao na peščani sprud, delovala mi je tako stabilno, kao da smo na obali, a u stvari bili smo skoro na sredini Dunava. Ljilja mi je sa prednje palube dodala dve konzerve hladne koka-kole iz frižidera, voćne salate u porcijama sa šlagom i dve šoljice sa taze skuvanom turskom kafom, koje sam ja prihvatio i postavio ih na rasklapajući stočić. Zatim sam seo na jednu od rasklapajućih stolica, na kojima je Ljilja postavila sklopljene frotire, preko kojih je bilo veoma udobno sedeti i još prijatnije ležati.
-„Ljišo, kada pođeš na terasu, ponesi mi dvogled ...!” I za koji trenutak, Ljilja mi se pridružila na terasi i sela u stolicu preko puta stola od mene i dala mi moj omiljeni dvogled CAJS 7x50.
-„Šta je ... smrzo si se roneći, pa zato nećeš da sedimo u vodi !?” Prokomentarisala je Ljilja.
-“Iskreno rečeno, više mi prija sunce, mada ne odustajem da još nekoliko puta zaronim u toku dana.” I gucnuo sam ukusnu kafu, a Ljilja je ipak primetila :
-„A ja bih rado da mi vratiš suncobran ovde na terasi. Danas ću se kupati više puta, ali baš da sedim u vodi ... ne bih !” A ja sam ustao rekavši :
-“Imaš li još koju muzičku želju, da i to uradim i da me više danas ne pomeraš, jer šteta je ne iskoristiti ovo lepo mesto na Dunavu.” Ljilja se nasmejala i klimnula mi glavom, ali me je ipak pitala, da li ona ima šta da mi pomogne? A ja sam joj rekao da se ne pomera, jer može opet nešto da joj padne napamet !?

Suncobran sam skinuo sa šticne i sklopljenog sam ga dodao Ljilji na krovnoj terasi. Ona ga je postavila u nosač i raširila ga.
-“E’ ovo je sada prava stvar … !” Rekla je Ljilja sevši u udobnu stolicu ispod suncobrana. Ja sam zaronio u plitkoj vodi pored čuna, a onda izašao preko čuna na terasu Ševe. Suncobran je bio prečnika 3,40 m. tako da je bio dovoljan i za mene, mada ja onako mokar, svoju stolicu sam izmakao na sunce.




Kako se podne bližilo, na Dunavu je bilo sve više čamaca, a videvši nas usidrene na sprudu, mnogi su svratili na sprud i tamo se usidrili. Ja sam u poluležećem položaju na stolici posmatrao okolinu dvogledom, pa i komšije sa čamcima na sprudu i komentarisao ih sa Ljiljom :
-“Obrati pažnju na ova tri čamca koja plove uzvodno i samo što su isplovili iz Save. Ova prva pasara “gađa” sprud sto posto! Ja mislim da oni i neznaju za ovaj sprud i da će se sigurno nasukati ?! Samo gledaj !?” Ljilja je ćutala, ali je obratila pažnju na „pasaru” i na njenu posadu !
-„Oni ... jedino da ne znaju da je ovde plićak !? A možda će i proći ... !?” Kaže Ljilja, a ja sam bio uveren :
-„Neće proći ! Kao prvo, od nas pa naviše u ovom pravcu kako se oni kreću, plićak je. Kao drugo, pasara ima stabilizator na dnu korita i za 40 sm. je dublja od korita i sa tim stabilizatorom neće promašiti sprud. Kao treće ... vidiš kako se oni svi ležerno ponašaju !? Ja sam ubeđen da oni ne znaju da je pred njima plićak. Jer izašli su na Dunav i ne gledaju obeležavajuće švemere. Ja verujem da oni i neznaju šta predstavlja desni crveni švemer ovde na Dunavu ... ?!” Na nekih 20-tak metara od nas prema matici Dunava, prolaze punim gasom jedan za drugim. Ja sam ustao i sa Ševe što sam mogao glasnije, upozorio sam ih da je ispred njih sprud. Troje : muškarac, žena i mala devojčica su se smejali i mahali nam. Posada druga dva čamca nedaleko od prvog čamca, su me najverovatnije čuli i smanjili su gasove, a za to vreme prva pasara je udarila tako jako u peščani sprud, da je poskočila i zaustavila se na levi bok. Druga dva čamca su se samo nasukali i svi su poskakali u vodu do kolena, da pomognu posadi prve pasare, ženi koja je glasno plakala.
-„Eto vidiš, do čega dovodi neznanje !” Obratio sam se Ljilji koja se uplašila i pita me :
-“Hoćemo li da idemo da im pomognemo !?” A ja sam je smirio :
-„Tamo je inače već velika gužva ! Samo im još i mi nedostajemo ! Pusti ih neka se malo srede, pa ćemo ih pozvati na kafu i da ih malo podučim plovidbi ... ako budu hteli !”

-------------------------------nastavak sledi------------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 30 Maj 2017 12:50:47    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar dan gospodo Forumaši

Vreme dešavanja : leto 1984-te godine prošloga veka.
Mesto dešavanja : teritorija ušća Save u Dunav, Velikog Ratnog Ostrva i Konjskog Ostrva. - deveti nastavak-


Razgovarao sam sa Ljiljom o našim iznenadnim komšijama, koji su se posle traumatičnog pristajanja u plitku vodu spruda, malo se sabrali i svi su izašli iz svojih čamaca u plićak do kolena. Muškarci su pokušavali da isprave Pasaru i da je odgurnu nazad na dublju vodu. Ali im to nije uspevalo i počeli su da se nerviraju i viču drug na druga. Ja sam došao do njih i obratio sam im se :
-„Ja se izvinjavam, ali kao nautičar i vaš kolega, ja sam dužan da vam pomognem u nevolji. Naravno ako i vi to hoćete.” Svi su se prvo iznenadili ne očekujući da im neko nudi pomoć. Jedan muškarac iz zadnjih čamaca koji su se samo nasukali, pitao me je :
-„Dobar dan, ja sam Veljko sa Čukarice i vidim da ste radi da nam pomognete !? Možda bi ste mogli da zakačite pasaru i da je izvučete sa vašim brodom !?” A ja sam odgovorio pozitivno i rekao sam im da zadnja dva čamca sklone sa spruda levo ili desno, da naprave mesto da ja priđem sa Ševom.
-„Kao prvo, morate ručno da otkopate iz peska elisu i vrat motora i podigne te ga u najviši horizontalni položaj, a ja ću za to vreme da dođem sa Ševom i da vam izvučem Pasaru.” Vlasnik Pasare mi je prišao i predstavio se :
-„Ja sam Branko sa Novog Beograda, a radim u „7-mog Jula” u SDK. Hvala vam unapred mnogo !” Ja sam se rukovao s’njim i pošao sam po Ševu.
-„Ljišo, pakujemo stvari na krov Ševe i idemo da izvučemo ovu pasaru. Kada to uradimo ... idemo odavde ... možda do Vojne Bašte ili Male Vode ... videćemo ... !” I dodao sam Ljilji stolice i stočić na krov Ševe, koje je ona vezala za jarbol Ševe, a ja sam izvadio sidro i stavio ga na prednju palubu.

Startovao sam motor i lagano uključio kopču u nazad. Prosto smo klizili nizvodno nekih 50 metara, a onda sam uključio pogon u napred i lagano doplovio do nasukavanja na sprud, na nekih 5 metara do Pasare. Pustio sam Ševu da “gura” sprud, a ja sam Branku dodao moj konopac ( 16-icu ), kojom su vezali Pasaru za držač motora, a ja sam otpustio konopac jedno dva mera, a zatim ga fiksirao za jednu od prednjih bitvi i obratio sam im se svima :
-„Svi se sklonite levo i desno od Pasare, a ti Branko uđi u Pasaru i sedni, jer ću ja trzajem da odvojim Pasaru od dna.” Svi su me poslšali i Branko je seo na patos Pasare, a ja sam ubacio ručicu kopče u nazad i dodao jači gas. Ševa se spustila sa spruda, malo se nagnuvši ka napred, kao da se poklonila i mali trzaj konopca i Pasara je bila na dubljoj vodi. Prišao sam sa Ševom uz Pasaru, a Ljilja se spustila sa krova i pridržala je, a ja sam spustio svoje sidro i zakačio konopac sidra za bitvu. Branko se pozdravio sa Ljiljom i njoj se takođe zahvalio, a Ljilja je stavila veliku džezvu na plinski šporet, sa namerom da za sve nas skuva po kafu. Ja sam pomogao Branku da zakači svoju Pasaru uz bok Ševe, a ostale dve Pasare su takođe prišle levom boku Ševe i rasporedile se uzdužno i vezali su ih koristeći bitve ili metalnu ogradu Ševe. Dok su se svi ostali pripremali da sa svojih čamaca dođu na Ševu, Branko me je zamolio da pregleda unutrašnjost Ševe. Najviše se zadržao kod instrument table, koja mu se mnogo sviđala.




-„Dobar dan u vašu lađu ! Ja se zovem Ljuba i drago mi je što smo vas sreli. A šta bi smo mi sa našim čamcima, da ne beše Ševe !?” Pored Ljube, koji je ostao na prednjoj palubi, ušla je njegova žena Goca, zatim Veroljub i njegova žena Slavka i Slavkin sin Miško i Brankova ćerka Violeta, koja se u sudaru sa sprudom jako uplašila i plakala je i njegova žena Zvezdana. Ljilja je svima predstavila sebe i mene i kako ju je majka Desa naučila, sve je ponudila sa pićem, dok ne stigne kafa. A Branko ih je upozorio :
-“Pogledajte kava mu je instrument tabla, pa kuhinja, wc i spavaća soba … !?” A Slavka se pitala :
-„I sve to imaju ovde na brodu !?” A Goca je ustala i uzela Slavku i Zvezdanu za ruke i povela ih razgledajući i komentarišući :
-“Eh’ moje drugarice … kada ćemo mi imati ovako nešto … Ovo je dom na vodi !?” I zavirile su svuda, a ja sam iz frižidera izvadio konzerve koka-kole, flašu rakije i nekoliko piva i sve stavio na sto uz komentar :
-„Danas ste na svom primeru nešto naučili i izvolite da popijemo u vaše zdravlje !” Klinci su bili prezadovoljni konzervama koka-kole i odmah su uzeli po jednu, glasno komentarišući svoje zadovoljstvo. Žene su se vratile iz vizite spavaće sobe i sele za stolom jer je kafa bila gotova, a Branko i Veroljub su stajali pored komandnog mosta i živo komentarisali instrument tablu.

I mada nam je to bio prvi susret, meni i Ljilji su nam se sviđali i ja sam ih pitao kuda su se inače uputili ? A Branko mi reče :
-“Imamo prijatelja ribara na Adi iznad Vojne Bašte i on nam je za danas obećao riblju čorbu. Međutim ovo nasukavanje me je razočaralo i ne znam da li da idemo … !?” Svi su ga pogledali začuđeno, a njegova Zvezdana je rekla :
-„Pa šta ... nasukali smo se i Moma i Ljilja su nas odsukali i popili smo kafu i piće i šta još hoćete ? Hajdemo svaki u svoj čamac i Moma i Ljilja idu sa nama i da navalimo na tu riblju čorbu ... !” Pogledao sam Ljilju, a ona mi je mimikom rekla da bi i ona na riblju čorbu i onda sam ja rekao :
-“Ako ste svi za riblju čorbu, onda se nemojte odvezivati. Ovako kako smo vezani, sve vas buksiram sa Ševom !” I svi su bili radi da i to dožive i Branku sam rekao da izvadi sidro i da ga stavi na prednju palubu Ševe, a ja sam startovao motor i skinuo Ševu sa spruda, a onda sam dao desni ajnšlak na kormilu i zaplovili smo ka’ plovnom putu Dunava.

-------------------------------nastavak sledi------------------------------------



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1649
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 09 Jun 2017 11:00:56    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar dan gospodo Forumaši

Vreme dešavanja : leto 1984-te godine prošloga veka.
Mesto dešavanja : teritorija ušća Save u Dunav, Velikog Ratnog Ostrva i Konjskog Ostrva. - deseti nastavak-



Malim gasom smo presecali Dunav k’a plovnom putu, a Violeta i Miško su bili van sebe od ushićenja :
-“Kako se meni sviđa ovakva plovidba … !” Kaže Miško, a njegov otac Veroljub je bio skromniji.
-„Šta je sada lepše no kada plovimo ja, ti i mama sa našim čamcem!?” A Miško je k’o iz rukava :
-“Kada smo sami na našem čamcu, ti i mama se ili svađate ili pričate neke gluposti koje ja ne razumem. A ovde je tako lepo. Svi su nasmejani i to što pričate, sve vas razumem.” Veroljub je malo bio zbunjen, a Violeta je prokomentarisala :
-„I ja volim ovakvo društvo, kada su svi raspoloženi !” A Veroljub je raširio ruke i kaže :
-“Sve što bih sada rekao u moju odbranu, ne bi “pilo vodu”. I zato kažem da se i meni sviđa ovakvo društvo !” I svi smo se nasmejali, a Ljuba je zagrlio Miška i kaže mu :
-“Ja te Miško sasvim razumem … svakako nije ti lako … !” Miško je ozbiljne face mahao potvrdno glavom, a njegova majka Slavka je ozbiljno prokomentarisala :
-„Samo ti Ljubo „pali vatru”, pa kada Miško dobije batine, može da dođe kod tebe da ti se požali ... !” I nastavili smo plovidbu u dobrom raspoloženju.

I mada sam pogledao Dunav i uzvodno i nizvodno i ustanovio da je naše kretanje sasvim bezbedno, svaki put kada presecam Dunav, pogledom pratim situaciju na Dunavu, konstantno dok traje prelaženje s’jedne na drugu stranu. Na dvadesetak metara od leve obale, usmerio sam Ševu uzvodno i preko ručice sam dodao ¾ gasa i Perkins je „zapevao” i nastavili smo da plovimo, a Branko nas je podsetio :
-„Ova obala Dunava je Ostrvo kada je voda visoka. U 19-om Veku na tom ostrvu je bila smeštena „Kožara”, odnosno tu su se prerađivale kože raznih životinja za Tekstilnu Industriju toga vremena. Danas su tu samonikli vrbaci i malo naselje entuzijasta, koje ima ime „Crvenka”, po naselju koje se nalazi u blizini.” Svi smo ćutke slušali Branka, koji je izneo istorijsku izjavu ove obale. A Goca nas je sve podsetila na sadašnjost :
-“Ja sve vreme odkako smo prešli na stranu ove obale, gledam poberežje Zemuna i odavde sa vode gledano Zemun je vrlo lep grad. Nebojišina Kula je tako izražajna i ulepšava ceo grad, ali i svedoči o vremenu prošlom.” I nastavili smo svi da pričamo ko je šta znao o istoriji Zemuna, koji je na obali Dunava bio pogranični grad između Austro-Ugarske Monarhije i Turske Imperije.

Uskoro smo bili blizu dvaju Ostrva i teritorije na obali tzv. “Vojne Bašte”! A Branko je rekao :
-“Momo, mi treba da prođemo pored tih ostrva, a naš drugar ribar će nas čekati tamo. Videćemo ga sa malim improvizovanim kampom.” A ja sam dodao :
-„Da li ste plovili ovim Dunavcem pored Ostrva ? Ako niste, sada ćemo proći njime, a vi obratite pažnju na obale, gde ćete sledeći put kampovati ili samo prenoćiti !?” I usmerio sam Ševu kroz Dunavac, ali sam smanjio gas, radi optimalnijeg užitka i kvalitetnijeg zapažanja.





-------------------------------nastavak sledi------------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji put izmenio seva-2 dana Čet, 10 Avg 2017 07:03:35, izmenio ukupno 3 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 18, 19, 20, 21  Sledeci
Strana 19 od 21

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Portal NA VODI © 2016