forum
NAUTIČKI FORUM
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

KAMPOVANJE - Zilava ada
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 26, 27, 28, 29  Sledeci
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1681
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 22 Mar 2017 10:49:22    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

Moja lična zadovoljstva - 30-ti deo


Aca se raspričao i zadovoljno se smejao, kao nikad do tada. Meni, Ljilji i Giletu je takođe prijalo to njegovo raspoloženje, pa mu je Gile dolevao čašicu, a Aca nije imao ništa protiv toga. Bili smo lepo siti, a Ljilja nam je još i vruće palačinke spremila, tako da smo uz interesantne priče svih nas, ostali do kasno u noć.
-„ Ljiljo, ovako su mi se poslednji put sviđale palačinke, kada sam bio mali, a spremala mi ih je baka, očeva majka. A i ovaj pekmez od šljiva, kao da je iz tog davnog vremena. Svaka čast i hvala ti !“ Primetio je Aca, a Gile se našalio sa konstatacijom da su palačinke standardne, nego se verovatno Acin ukus izmenio ... !?“ A Aca je kroz smeh potvrdio :
-„ Verovatno si u pravu Dragiša. Mene je rakija večeras tako „osvojila” da mi se pored osećaja i ukus verovatno izmenio, ali na bolje. Doduše, večeras mi je sve potaman, pa sam i hteo da se napijem. I baš mi je lepo sa vama i sa Mališom i Milkicom. A Coka mi je ovog popodneva, nekoliko puta prilazila i dozvolila mi je da je uzmem u ruke. Divota jedna, čak mi je nešto na svom jeziku pričala ... ! A sada idem u moj čador, da zamenim mamke na štapovima, zapalim jednu cigaretu i ispružim se u horizontalu. Noć je lepa i ja hoću da uživam. A vama svima laku noć i Momo, vidimo se ujutru kada povadiš mreže, pa da povadimo strukove. Sve vam najbolje želim ... !” I ode Aca sa Milkicom u rukama ka’ svom čamcu, svetleći pred sobom baterijskom lampom koju sam mu večeras pozajmio.
-„ Moco, da li ti se spava ?” Pita me Gile sa osmehom na licu. A ja sam prepoznao Giletovu misao sa željom da proteramo jednu rinu površinske mreže na Velikom Dunavu ! I ja sam se nasmejao, a Ljilja nas je pogledala i rekla :
-„ Vas dvojica niste normalni, ako mislite ono što ja predpostavljam da mislite !?” I Gile me je pogledao i klimnuo mi glavom. A ja sam ustao i ušao sam u Ševu i otuda doneo sam dve mobilne radio stanice. Jednu sam uključio i dao je Ljilji, a drugu sam uključio i pritisao taster, a na drugoj stanici se čuo glasni šum. To je značilo da je veza u redu. A onda sam sa daske skinuo „Džonsona 9,9” i odneo sam ga u čun, odakle sa zrcala sam skinuo “Tomos-4” i odneo ga na dasku, a “Džonson”-a sam pričvrstio na zrcalo čuna jer mi je pouzdaniji za noćni ribolov i brži naravno !
-„ Jeste Ljiljo ... ja i Gile idemo da proteramo jednu površinsku rinu. Bićemo sa tobom na vezi preko radio stanice, kao i do sada u sličnim prilikama, a ti možeš i da legneš da spavaš. Samo agregat nemoj da gasiš, najviše radi friza !” I uzeo sam jednu praznu lodlu i u nju sa motke razapete između dva visoka ko’ca, skinuo sam tri mreže po 50 metara svaka i odneo sam ih u čun.
-„ Gilence, ti bi mogao da upravljaš motorom do mesta odakle ćemo podaviti mreže, a ja ću do tamo da povežem mreže međusobno i da ih pripremim za davku.” Ljilja nam je dala kesu sa nekoliko hladnih koka-kola i nekoliko konzervi piva.
-“ Evo ovde imate i pivo i koka-kolu, pa šta vam duša želi ! A spakovala sam vam i galete koje nam je Tasa doneo, a njemu njegova žena ih je napravila i poslala po Branku. Probala sam ih … odlične su !” A ja sam bio ekspeditivan :
-„ Gilence uskači u čun, jer Ljilja ima da nam smisli i kafu da ponesemo. Pa dok je ona skuva ... svanuće !”



Ja sam prvi ušao u čun i odmah počeo da vezujem gornjaku i donjaku između mreža. Na gornjaku prve mreže koja se izbacuje iz čuna, vezao sam kantu od sirupa “Coca-Cole”, na kojoj sam silikonom zalepio sijalicu sa baterijom ( za bicikle ), koja trepće na sve strane. Ta sijalica mi noću označava kako se kreće taj deo mreže.
-„ Gile, teraj preko do pre ušća Mlave. Otuda ćemo daviti mreže u dužini od 150 metara, prema Adi Žilavoj.” A Gile je primetio :
-„ Znam iz iskustva, da sve što kažeš u vidu naredbi u toku ribarenja, da ima značaj i veze sa nečim bitnim. Do sada smo davili mreže počevši od pre vrha Žilave Ade, pa prema desnoj obali Dunava, iliti prema Ušću Mlave, a sada hoćeš obrnuto ... zašto !?”
-“ To je iz razloga aktivnijeg saobraćaja barži i brodova, jer ovih dana nema državnih praznika da bi brodovi i barže bili usidreni. A vidno polje u ovom području Dunava je bolje sa tačke Ade, nego gledano sa tačke Desne obale Dunava. A sve iz razloga da na vreme vidim brod i da se na vreme sklonim sa mrežama ispred njega.” A Gilence se nasmejao i kaže :
-„ Ja sam ranije ribario sa nekoliko poznatih profesionalnih ribolovaca sa Save i sa Zemunskog dela Dunava. Ili oni nisu tako pedantno obraćali pažnju na brodove ili ja nisam primećivao kako oni vode računa o tome. A kod tebe cenim to što si stalno na oprezu i faktički retko da ti se desi neki „maler” !
-„ Ja Gilence, obožavam da uživam u svakom procesu bilo ribarenja, bilo uživanja na čunu ili uopšte na čamcu. I iz tog razloga ne dozvoljavam sebi luksuz da preživljavam neugodnosti, a daleko od toga da volim neprijatnosti ... !”

Stigli smo do Desne obale Dunava, a u visini Ušca Mlave, a ja sam završio sa pripremama mreža i Gile mi kaže :
-“ Momo, samo da utvrdimo … ti kao i do sada, izbacuješ mreže preko uzvodne stranice čuna i stojiš ovde pored mene, a ja držim pravac blago u uzvodnom smeru i ne jače no sa ler gasom “Džonsona” ?”
-„ Da i kada budemo ušli u maticu, pojačaćeš malo gas i orjentaciju smera uzvodno ... !” I kako smo prišli obali, osvetlio sam jakim farom nekoliko noćnih pecaroša na obali, koje je i Gile primetio i skrenuo “na vodu”, te smo se pomerili malo nizvodno od Ušća Mlave. Gile je postavio čun kako treba i ja sam onda krenuo da izbacujem mrežu …




===================nastavak sledi===================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1681
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 17 Apr 2017 09:26:45    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

Moja lična zadovoljstva - 31 - vi deo

Pulsirajuće svetlo na kanti koja pokazuje kraj mreže, sve više se udaljavalo od našeg čuna, a ja sam već osećao u rukama zamor, jer sam već izbacio preko 100 metara mreže. Zamolio sam Gileta da blicne unutar čuna baterijskom lampom, da bih ocemio koliko je još ostalo neizbačene mreže. Gile je blicnuo, a ja sam podigao mrežu i zaustio :
-„ Gile, sada skreni u desno tj. nizvodno, a zatim smanji gas na ler, da bi smo ostatak mreže savili u završnicu koja je veoma važna !“ Gile je uradio kako sam mu rekao i kada sam ja za koji trenutak spustio u vodu postavac sa jedekom u rukama i kada su potonuli paraši, podigao sam jedek da paraši isplove i jedek vezao za klupu na sredini čuna. Time je proces davljenja mreže bio gotov, a održavanje mreže se nastavlja zavoznim veslom.
-„ Momo, sad možemo da pričamo ... ! Mene interesuje ova poslednja faza davljenja mreže !? Zašto smo pri kraju davljenja mreže, zaokrenuli nizvodno poslednjih desetak metara mreže ?! Doduše to sam video i kod samo nekih drugih ribara, ali nisam uspeo nikoga da pitam za taj fenomen !” A ja sam malo zavoznim veslom pritegao mrežu i pošto mi je treptajuće svetlo na kraju mreže bilo u odgovarajućem položaju ... skoncentrisao sam se na razgovor sa Giletom. A priče kod Gileta, samo da se pričaju ... „ne piju vodu”! On kada postavi pitanje i odgovor je dužan biti „Pravi“ ! I zato sam mu i ja odgovorio sa objašnjenjem i zašto je to tako !
-„ Ti Gilence znaš da sam ja „profesionalni ribolov” učio od Mute i Bobana „Paraćinca“ sa 1o-tog kilometra reke Save i od Čkalje i Žiže Zemunaca. U početku sam sve prihvatao kao nužno ... bez pitanja zašto. Ali kasnije kada sam savladao te male tajne ribolovstva, specijalno o tom zalamanju krajeva mreža, razgovarao sam sa Čkaljom Zemuncem ! I to kada smo ja i on ribarili noću na rini leve obale Dunava (od 1149 do 1148 km kod potopljene nemačke „Štuke“). Noć je bila tamna i mirna ... tek po neka samohodka sa šoderom nam je smetala u isterivanju rina do kraja. I pored ostalog, pitao sam Čkalju :
-„ Zašto se mreža prilikom davljenja zalama s’vrha i s’kraja ?”




-„ Mreža u vodi se ponaša kao fleksibilna daska ! A velika riba koja plovi uzvodno i kada udari u mrežu, desi se da se ne zakači, već ona naglo skrene ulevo ili udesno i ako je pri kraju mreže, ona ponovo udara u zalomljeni kraj i tako ima više šansi da se uplete u mrežu !” Meni je ta logika imala smisla, ali nikada nije dokazana. Tako da ja i danas isto to radim ... rekao bih iz navike ! Prosto, kako je Muta jednom rekao „Ne smeta !” I ja sam do dana današnjeg pristalica “zalamanja” mreže.”
-„ To zalamanje mreže sam video još i kod Žiže Ribara, ali njega nisam pitao, jer on ta takva pitanja je smatrao prostim i onda bi prešao na šalu ... i bez odgovora bih ostao. A kada smo već kod ribara ... reci mi, ko je bolji ribar : Čkalja ili Žiža ?”
-„ Obojica su dobri ribari, ali sa različitim ribarskim veštinama ! Žižu je višegodišnja „Legija Časti” naučila disciplini i upornosti u radu. I on tih osobina se nemože odreći i u ribolovu ! Žiža preko zime krči tršćake i trnjake i pravi „magistrale“ na Ratnom Ostrvu, kako ih Žiža zove gde na proleće kada su velike vode postavlja bubnjeve i kratke „davke“, te ima odličan ulov šarana i somova. Reći ćeš da su to šarani iz vremena mresta ? Jesu, ali svakog „punog“ šarana, Žiža ga obavezno „iscedi od ikre“, a onda ga distribuira. Štuke i druge vrste riba takođe i govorio je da sve ribe koje on „iscedi“, iscedi ih na sigurnije mesto, nego gde one same postave ikru i beovice ih pojedu. Tako nešto ... Čkalja ne radi. On ulovljenu ribu sa ikrom skuplje prodaje. Međutim imaju i zajedničke osobine, a to su da vole obojica da istražuju terene i pronalaze somovska mesta. I obojica ih ne obeležavaju, već ih precizno pamte. I kada niko ništa ne lovi, njih dvojica uvek imaju „ribu više“!“ Razgovor nam je prekinuo zvuk motora sa čamca. Zaćutali smo da bi ga bolje locirali i ustanovivši ga ... obojica smo uključili baterijske lampe u njegovom pravcu, a onda smo osvetlili paraše i kraj mreže je već video ( osvetljen pulsirajućim svetlom ). Čamdžija je bio ribar i nije hteo da nas obilazi po kraju mreže, već je prošao pored nas, smanjivši gas i rekao nam :
-„ Bistro !“ i nastavio uzvodno. A Gile je rekao :
-„ Moco, imaš pametnu ženu. Ona zna da je tebi važno da u ribolovu uživaš, pa nam je i sada spakovala i koka-kole i piva. Ja predlažem da popijemo po pivo !“ Otvorio je i dodao mi je hladnu konzervu. Onda smo se „kucnuli“ i popili po gutljaj. A ja nisam izdržao, a da ne kažem:
-„ Da Ljilja me dobro poznaje ! Zna ona da je meni ribolov velika stavka i zadovoljstvo u životu i zato me i ona podržava. A ja sam srećan zbog toga. Ja u stvari obožavam da učestvujem u procesu ribolova, ali ne i da improvizujem. To bi mi ličilo na nevešto odrađen posao. A to ne bi bilo ni za priču, a ponajmanje za hvalu.“

===================nastavak sledi===================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1681
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 18 Maj 2017 10:54:10    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

Moja lična zadovoljstva - 32 - gi deo

-“I ja obožavam ribarenje kao “izazov i neizvesnost”! Na primer ... imaš nameru da uhvatiš ribu ... a ono u mreži je baš tada nema. Ili uhvatiš je i imaš nameru da je izvadiš iz mreže, a ona klizava i ode u vodu. I tako dalje ... neizvesnosti koliko hoćeš !” Kaže Gile, a ja stojim i zavoznim veslom veslam, tek da mrežu pridržim u zategnutom stanju i razmišljam :
-„ A ja Gilence ... i nisam baš srećan kada ulovim mnogo riba, ili pogotovu velikih riba. Velike ribe se teško prodaju ... ! Ja naime najviše uživam u procesu ribolova. Volim da spremam mreže ili strukove, ili da ih krpim ... to mi takođe pruža zadovoljstvo. Ali najveće mi je uživanje, kada davim mreže i kada noću teram podavljene mreže. Pa jedva dočekam kraj rine i onda nastupa vrhunac uživanja, kada se izvlači mreža uz puno isčekivanja i nema-nema-pa riba jedna-druga treća, pa opet prazno. Isto tako mi je uživanje kada davim mrežu, pa je razvlačim da lepo legne i podešavam joj ugao u odnosu na brzinu kretanja vode reke. Onda ne znam šta je lepše : teranje rine ili kada podavim mreže u nekom od razliva Dunava i tamo provedem noć u čunu na rasklapajućoj stolici ... ! Sve je to Gilence za dugu ... dugu priču.” ’
-„Znam Moco, pričali smo puno puta o toj našoj ljubavi prema životu na čamcu i kampovanju na obalama reka. Ali ta tema je neiscrpna, a nas dvojica prosto obožavamo čamce, reke, ribolov i kampovanje, da se nikada nećemo zasititi i razgovorima na te teme. Evo ti naš primer večeras. Niko nikog nije ubeđivao, već smo se samo pogledali i nije bilo sile koja bi nas odvratila od našeg večerašnjeg ribolova sa površinskom mrežom. A i Ljilja je „laf” ! Pripremila nam je i pivo i koka-kolu i kafu, pa izvol’te uživajte. I zato je meni sa vama dvoma uvek mnogo lepo. Samo se bojim da vam ne dosadim u stalnom druženju ... !?” Pogledao sam Gileta i obadvoje smo se nasmejali, jer se dovoljno dobro poznajemo i znamo da drug-drugu nikada dosaditi nećemo. Kucnuli smo se konzervama preostalog piva, gucnuli i prepustili se prijatnoj noći u čunu na Dunavu. A Gile je malo zatim, glasno primetio :
-“Mi smo Moco, među milionima ljudi koji žive u gradovima na obalama Dunava, jedni od izabranih kojima je ova noć lepša no većini. I zato je treba iskoristiti i voljenim ribolovom zadovoljiti dušu !” Kaže Gile ono što misli, a ja sam primetio neko plovilo sa nizvodne strane i potražio sam od Gileta dvogled da mi doda. Pogledao sam kroz dvogled, izoštrio sliku i ubedio sam sebe da je neka samohodka u plovidbi u uzvodnom smeru.
-“Samohodka ! I ako ona plovi punim gasom, a uvek je uzvodno puna, to je 12 km/h i onda ćemo se na ovom rastojanju sresti kroz nekih 40 minuta. S’obzirom da Vlauce štede naftu, samohodka će ploviti bliže desnoj obali Dunava, a to ukazuje da ćemo se mi mimoići negde kod vikend naselja. Ja dalje ne bih ni išao, a samohotku, sve jedno ne smemo da ispustimo iz vida.” I Gile mi se pridružio razgovoru :
-“Dobra informatika je uvek pola dobro urađeni posao !” I nastavili smo razgovor, a Gile je uzeo termos i nalio nam po šoljicu kafe, da se počastimo što vladamo znanjem, napomenuo je.




Prijatna noć, a ovde u čunu na vodi nema ni komaraca i vruća kafa iz termosa tako prija, da prosto uživam dok je pijem. I pijem je po malčice, da bi mi što duže trajala. Gilence je uz kafu zapalio svoju omiljenu cigaretu „Danhill”, od koje se širi prijatan miris.
-„Ja dok sam pušio, nikada nisam popio šolju kafe, a da nisam zapalio cigaretu.” Kažem ja Giletu, a on mi ozbiljnom facom kaže :
-„Naravno, nikotin i kofein se međusobno podržavaju i ta kombinacija čini čoveka ispunjenim i zadovoljnim. Inače, kafa podržava naša čula. Mnogi ljudi ne mogu zamisliti ni jedan dan bez popijenih nekoliko kafa, bar je to tako kod mene na spratu na poslu. Kafe kuvarica mi se jednom požalila, da nema vremena da sama popije na tenane kafu.” Priča mi Gile, a ja sam se setio vremena kada sam pušio :
-„Kako sam batalio cigarete, dugo nisam pio kafu. Jer sam se bio navikao ... kako cigareta, tako odmah i kafa. A kasnije sam ponovo krenuo da pijem kafu, par puta dnevno ali bez cigareta. Ja inače volim da popijem kafu, jer mi se njen ukus sviđa. I to sa malo šećera, jer bez šećera, kako mnogi piju, ja ne mogu. Isuviše mi je gorka, a takav ukus ne može da mi se sviđa, a ni da se naviknem na njega !” A Gile je nastavio priču o kafi, s’obzirom da ima, a i učio je prilikom školovanja :
-„Da, ja znam mnoge koji piju kafu iz navike, neki da bi se popunili energijom, što sam i ja koristio dok sam studirao i spremao ispite. Međutim, pričajući o kafi, ne može se a da se ne napomene da je kafa odlični antioksidant koji štiti od bolesti srca. A isto tako utiče i smanjuje proces starenja !” Ja sam se zahvalio Giletu na za mene novine koje sam sada saznao i obratio sam pažnju na trzaje ribe u mreži, koja je tu negde blizu jedeka, Gilence mi je dodao i otvorenu konzervu koka-kole.



===================nastavak sledi===================

Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1681
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 04 Jun 2017 22:03:45    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

Moja lična zadovoljstva - 33 - ći deo

Gile je meračio kafu i onako radi razgovora me pita :
-„Šta najviše voliš u ribolovu ?„ I ja pijuckam kafu koja mi prija i razmišljam o pitanju :
-„I tada mi se desilo to što obožavam u ribolovu sa mrežom. A to je prijatni trzaj ribe u mreži i prenet na jedek koga držim u ruci i koji mi signalizira ako se mreža zakači za neku zadevu ili ako u mrežu uleti veća riba !?
-„Kako si naučio da „osećaš“ ribu u mreži ?“ Pita me Gile :
-„Praksa me je naučila da razlikujem i sasvim približno pogodim, na kome metru se mreža zakačila po dnu ili riba koja je uletela u mrežu, na kom je metru od mene ... pa čak i koliko je teška ... !?
-„Šta je sa sitnim ribama, kako njih osećaš ?“
-„Dakle, osećaj preko jedeka na treperenje mreže mi ne podiže adrenalin, jer to su manifesti riba „za tiganj”, koje ja najviše volim. Doduše one su redovni posetioci mreža, koje mi ne podižu veliko zadovoljstvo, ali zato kada u mrežu osetim preko jedeka „tupe” trzaje, koji traju dok se dešavaju ... ja znam da je to „dobra” riba u mreži. Čak, ja za vreme svojih godina provedenih na čunu ribareći, naučio sam da preko jedeka kao preko kamere saznam o količini riba u mreži u datom momentu. A sve je to proizašlo iz velike ljubavi prema vodi, čamcima i ribolovu.“
-„Od kada si siguran u svoje osećaje!“
-„Mislim, da od kada sam prvi put uzeo mrežu u ruke, osećao sam je s’ ljubavlju i postavljao sam pitanja ribolovcima na Savi i na Dunavu i upijao ta njihova znanja. I sve sam to proveravao kada sam bio sam na vodi. Pa i ako pogrešim, nikoga nema da mi se smeje. I onda sam proučavao sve na vodi i zašto je sve to baš tako !? Moja ljubav, upornost i želja za znanjem ... me je dovela da usavršim meni potrebna znanja, a na pitanja :




1- Kada se riba kreće, a kada miruje ? I kada miruje gde se nalazi u dubini ili u plićaku !?
2- Šta sve utiče na riblje ponašanje ? Kako to da ujutru u cik zore, riba iskače iz vode ... zašto !? Ili zašto u prvi mrak, kederi skaču iz vode, a somovi korisno prate tu pojavu, pa znaju da se i na sprudovima nasukaju.
3- Kako vremenske pojave utiču na ribe ?
4- I kako je atmosfeski pritisak povezan sa životnim funkcijama riba ?
5- Zašto vetar, padanje kiše, mesečina i sunce, diktiraju kretanje riba !? ima uticaja na kretanje riba !?“
-„Da, pričali smo o svemu tome. I praktično si me ubedio u te anomalije i gde na Dunavu se kreće i koja vrsta ribe. E vidiš, tu sam ja bio skeptik i nisam ti verovao. I sećaš se kada smo bili na Malim Vodama, a ja te zamolio da mi za sutra uhvatiš nekoliko šarana ! I pravo da ti kažem, iznenadio si me svojim odgovorom „u redu ... imaćeš ih sutra!“. I jedva sam dočekao jutro i sećaš se da sam sa tobom pošao, da se sam uverim ! I izvadili smo 5 šarana po 2,5 do 3,5 kilograma svaki. I sećaš se da sam te pitao, zašto kada si ovde na Malim Vodama, a ti loviš belu ribu i štuke, a znaš gde se šarani kreću ? I sećaš se šta si mi odgovorio !?“
-„Da sećam se, jer ja sam ubeđen u to, a rekao sam ti da se bela riba lakše prodaje, a da šarane ne diram do samo neke naručbine. Uostalom nije šaran za svakoga ! Kada si ti jeo prženog šarana, a da je pre prženja bio odran od kože koja nije za gurmane i za decu !?“ A Gilence mi odgovori kao iz rukava :
-„Pre neki dan“I ja sam shvatio da je to pre neki dan jeo šarana koga sam ja spremao.A onda je još i dodao:
-„Znaš da sam jeo odranog pa dimljenog Karpa, na Skadarskom jezeru. Znaš da je Karp Skadarski Šaran.
-„Ma znam i ja sam ga jeo u jednoj kafani pored Skadarskog jezera. Tvoji Crnogorski DB-ejci su me vodili tamo na večeru.“ A Gile nije bio iznenađen :
-„Javili su mi se sa informacijom da si tamo sa Stankom Čolakom i onda sam im dao instrukcije gde na večeru da vas vode !“ A ja sam dodao :
-„Te dimljene karpove nikada neću zaboraviti ! I često naručujem „dimljenog šarana“ kada sam u restoranima na području ribarskih područja, ali za mene Skadarski Karp ostaje na prvom mestu u kulinarstvu."

===================nastavak sledi===================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Sub, 22 Jul 2017 07:46:06, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1681
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 11 Jun 2017 13:50:07    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

Moja lična zadovoljstva - 34 - ti deo


I tako, raspričali smo se, a Gile me upozorava :
-„Moco ... imaš plovni objekat uzvodno !“ I dodao mi je dvogled, a ja sam pažljivo pogledao. Pa ponovo sam pogledao i ustanovio sam da je to neki veći kabinaš.
-„Ne znam Gile koliko je kapetan ovog kabinaša trezan i da li će pravilno razumeti naše signale koje mu budemo slali ? Mislim da je bolje da dignemo mrežu na vreme ... šta ti misliš !?” I dodao sam mu dvogled. Gile je pogledao kroz dvogled, spustio dvogled na kolena, pa ponovo pogledao ... i kaže :
-„Diži Momo mrežu. Ne isplati se rizikovati, s’obzirom da imamo i sa nizvodne strane baržu ... ! Ja sam takođe „za” da dižemo mrežu !” I šta čekati, složio sam jedek pored nogu i podigao „gornjaku“, a zatim složio „donjaku“ i krenuo sam sa izvlačenjem mreže. Svih 150 metara me je čekalo, ali o tome nisam razmišljao. Važno mi je bilo da uspešno izvadim svih 150 metara mreže i naravno da bude zadovoljavajuća količina riba u njoj.
Postavio sam levu nogu na stranicu čuna, a desnu taman raširio da mi bude u balansu, dok izvlačim mrežu. Prvih nekoliko metara je bila prazna, a onda su počele da se ređaju Bodorke, Linjaci, Deverike, Klenovi i Kesige. Pa onda dva Šarana i jedan Smuđ za poštovanje. Pa desetak metar prazne mreže i taman mi je dobrodošlo da sredim mrežu u čunu. Jer ja kada izvlačim mrežu, deo sa ribama stavljam u desnu stranu, a delove prazne mreže slažem u levu stranu od mojih nogu. Kasnije lakše sredim mrežu !
-„Moco ... boga mi, ako ovako nastavi ... biće dobro !” Kaže Gile zadovoljan dosadašnjim ulovom. A ja mu velim :
-„Ja očekujem u nastavku ... krupnije ribe, prvo nekoliko somova, jer ih do sada u prvih 50 metara nije bilo, a i Tostolobika ! I Šarana ne bi trebalo da manjka pri kraju mreže !” A Gile me pita :
-“Momo, ja znam da ti ... ne da voliš, već prosto obožavaš proces ribolova i ja sam se uverio u tvoje ribolovačke sposobnosti. Ali reci mi sada, kako znaš gde će koja riba da se ulovi !?” Pitanje me nije iznenadilo, jer ja sam, ne verujem u “ribolovačke priče”.
-“Gilence, ti znaš koliko sam puta ovog leta terao površinske mreže na ovom terenu. A ribe kada se kreću, one imaju svoje puteve, pa na kraju i svoje navike. Iz svoje prakse do sada znam šta će od riba da uleti u mrežu i gde na ovom terenu. Evo soma … !” Pa za njim’ i drugi. Vodio sam računa dok sam ih prebacivao preko talasnjače, da mi mreža ne pukne ili da se neki som izmigolji iz nje, što inače zna da se desi ! Nastavio sam da izvlačim mrežu i do kraja je bilo i dosta Smuđeva, Tostolobika i nekoliko Šarana. Kako sam izvadio kašetu sa signalnom lampom, izgasio sam lampu sa pulsirajućim svetlom i primetio sam čamac kabinaša, koji je plovio nizvodno da nam prilazi smanjenom brzinom.
-„Šta li ovaj hoće !?” Glasno se pita Gile, dok sam ja sređivao izvađenu mrežu sa ribama i ispolcem nalivao vodu iz Dunava u prednji deo čuna koji je za tu namenu i bio pregrađen. Jer kada sam daleko od Ševe, tamo su mi čuvarke, onda moram da mrežu sa ribama pokrijem vodom da ribe ne bi manjkale. Pogledao sam u pravcu velikog plastičnog čamca, koji je sada već pristajao bliže našem levom boku i prepoznao sam da mu motor radi na leru.



Ovakva je bila lađa Savina i Verina


-„Dobro veče i dobra vam noć dobri ljudi !“ Pojavio se debeljuškasti čovek sa na sebi mornarskom majicom i sa belim kratkim pantalonicama. Ja pošto sam i dalje ispolcem punio prednju komoru, podigao sam levu ruku u pozdrav a Gilence je ustao i pridržao čamac za ogradu, rekavši :
-„Dobro veče i vama. Pošto ste pristali uz nas, verovatno imate razloga za to !?“ A Buckasti čovek se nasmejao pa kaže :
-„Hvala na pitanju, a inače mi smo iz Novog Sada i prvi put smo na ovom terenu. Ja se zovem Sava Jenić i tu sam sa suprugom Verom. Noć je, a mi ne poznajemo teren i videsmo vas pa rekoh da pitam gde je ovde najsigurnije prenoćiti !?“ Gile me pogleda i razumeli smo se i on im reče :
-„Ja se zovem Dragiša Ristivojević, a ovo je Moma Stošić. Mi ovde kampujemo celo leto, a inače smo Beograđani. Pošto smo završili rinu, predlažemo vam da pođete sa nama u naš logor, jer tu će vam biti najsigurnije i imaćete na raspolaganju sve uslove dobro organizovanog kampa !” U to se oglasila i Vera :
-„Da ja nisam bila uporna, moj Sava ni sada ne bi stao da pita za sigurno mesto za prespavati. Hvala vama na predlogu i vaš predlog se usvaja. Nadam se da vam je logor blizu ?” A Gilence kao iz rukava :
-„Odmah tu iza prednjeg špica Žilave Ade, a u Dunavcu. Idemo zajedno i videćete !” Ja sam uzeo radio stanicu iz džepa i pozvao Ljilju :
-„Ljiki, ne spavaš !?” A iz radio stanice se čuo glas :
-"Nikad dok si ti na vodi ... !"
-„Uzmi i uključi spoljnje svetlo. Dolaze sa nama i dvoje Novosađana sa svojim čamcem, da prespavaju !“
-„Dobro su nam došli. Evo ja kuvam kafu za dobrodošlicu !” I Vera i Sava su čuli razgovor i Vera nije mogla da sakrije svoju radost :
-„Baš sam srećna što nas je Bog sastavio. Ja verujem u Anđele čuvare i ovo je primer da nas oni čuvaju !” A ja sam završio sa ubacivanjem vode u deo gde su mreže sa ribama i kažem Giletu :
-„Hoćeš ti da voziš ?” A Gile je bez reči startovao motor i krenuli smo !
-„Pratite nas ... !” Rekao sam Savi i Veri i čuo sam start njihovog motora i krenuli smo ka’ našem kampu ... !

===================nastavak sledi===================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1681
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 30 Jul 2017 11:54:42    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

Moja lična zadovoljstva - 35 - ti deo

U širokom krugu smo obišli sprud u nastavku gornjeg špica Žilave Ade i pod istim uglom, a smanjenim gasom smo prošli pored čamaca naših drugara sa Karaburme i Branka sa Novog Beograda. A Branko nam je doviknuo :
-„Kakva je bila rina ... !?”
-“Za udžbenike … !” Dodao je Gile, a Branko razočarano kaže :
-“E’ je.. ga ! Odoh ja da spavam ! Svi oko mene love ribu, a ja sve vreme kibicujem … !” A Gile mu je dodao :
-“E’ moj kume. Nisi bio na času kada se proučavala tema “pecanje”!” I svi smo se nasmejali, a ja i Gile u pratnji lađe Save i Vere iz Novog Sada, nastavili smo ka’ osvetljenom kampu gde nas je Ljilja čekala sa taze skuvanom kafom. Ja sam ustao i Savi pokazao gde treba da pristine, a Ljilja ga je već tamo čekala da prihvati pramčani vez. Gile je sasvim smanjio gas, a ja sam propratio kako Sava sa svojom lađom pristaje uz obalu, na ukazano mu mesto. Vera je Ljilji dobacila pramčani konopac, koji je Ljilja vezala za ogoljenu žilu jasena na obali. Sava videvši da je sve pod kontrolom, izgasio je motor svoje lađe i sišao za svojom ženom na obalu, a koja je već svesrdno razgovarala sa Ljiljom. Gilence je čun prislonio uz Ševu sa nizvodne strane i po navici zakačio vezove za bitve Ševe. A ja sam izvadio čuvarku iz vode i fiksirao joj ulazni otvor uz talasnjaču čuna, dok je Gile već vadio ribe iz mreže i ubacivao ih u čuvarku. Ja sam izašao na obalu i pridružio sam in se rekavši :
-“Savo. Tu si na dobrom mestu za prespavati na lađi. Ali izvadi krmene konopce, da ih vežemo jer preko noći zna da “Salauka” poludi, a bez najave.” I Sava je uskočio na njegovu lađu i otuda mi dobacio zadnji desni i prednji desni konopac.
-“Savo i leve konopce obavezno izbaci da se vežu … !” Rekao sam Savi i pristupio vezivanju dobačenih konopaca. Na obali je bilo i Topola i Vrba, ali i Jasenova. Tako da mi nije bilo teško naći za koje drvo ću vezati koji konopac. A Ljilja i Vera već su sele u “letnju garnituru” i prihvatile su se ispijanja kafe, jer Ljilja je znala da mi muški večito imamo neke ne dorađene poslove i zato uvek pijemo hladnu kafu ! I stvarno, ja sam se vratio u čun da pomognem Giletu u izdvajanju riba iz mreže, a Sava je nešto za trenutak uradio u svojoj lađi i odmah došao u čun da nam pomaže u vađenju riba iz mreža. Utroje smo brzo završili sa ribama, čak u radu nismo ni razgovarali. Znali smo da bi sva riba ostala u životu, moramo da radimo brzo. Kada smo završili, ja sam uzeo da isperem mreže u vodi pored čuna, a Gile je vezao čuvarku i lagano je spustio do dna. Onda je oprao ruke i umio se sa vodom iz reke i rekao Savi :
-“Savo, hvala za pomoć ! Radio si bez zabušavanja, a ja to veoma cenim ! I zato operi ruke i hajde sa mnom da se zasluženo počastimo !” Sava onako iznenađen iskrenim Giletovim rečima, malo je zastao, a onda radostan sa osmehom na licu se savio i oprao ruke, ali i umio kopirajući mene.
Seli smo sva trojica za baštenskim stolom u udobne stolice sa naslonima, a onda sam ja ustao i doneo rakiju prepečenicu, proizvod moga oca Vidana iz sela Rutevca. A Ljilja kada je videla rakiju na stolu, odmah je ustala i donela iz frižidera domaći sira u vilijama, proizvod moje majke Dragice, a ovde smo ga imali u velikoj emajliranoj kofi, prelivenom slanom surutkom. Gile nije izdržao, već je rekao :
-“E’ ovo i ovako spremljeno, kladim se da niste nikada ni probali, a kamoli jeli i pili !” I Vera i Sava su ćutali očekivajući da im Gile nastavi sa objašnjenjem toga što je rekao, ali ostali su bez objašnjenja i morali su sami da probaju i rakiju i sira koji im je Ljilja stavila u tanjir na stolu ispred sviju nas. Vera i Sava su se pogledali i u trenutku, hrabro oboje su viljuškama naboli po parče sira i stavili u usta. A onda su počeli da klimaju glavama, potvrđujući da im se veoma sviđa. Gile je podigao svoju čašicu i podsetio ih da posle sira, probaju i rakiju, što su i učinili. I da ste samo mogli da vidite te izraze na njihovim licima … ! A vera nije mogla da izdrži i kazala je :
-“Gospodine Dragiša, iskrena sam to što hoću sada da vam kažem ! Bili ste u pravu kada ste rekli da to što ćemo sada jesti, nikada ranije nismo probali. S’obzirom na naše godine života … nisam vam verovala, ali sada vam javno priznajem da ste bili u pravu ! Prvo, ovakav sir sa ovakvim tankim ukusima … nisam nikada jela. A onda na sir u ustima, ovakva rakija se prosto zalepila. Moj Sava je maneken za rakije. Ja sam tu tek amater. Ali volim dobru kapljicu. I sve jedno … ovakvu kapljicu sa svim ovim sitnim ukusima koje ova rakija ima … nisam nikada u svom životu imala šanse da je probam. Prema tome, Gospodine Dragiša, koliko god da je vaša primedba bila uvredljiva, ja vam sve opraštam, jer ste bili u pravu … !
-“ Draga gospođo Vera … Ja sam poznavajući ovdašnje prilike, samo bio iskren u nameri da me ozbiljno shvatite !” I Sava je najzad progovorio :
-“Dragiša … Momo i Ljiljo … Primite moje poštovanje i ja sam srećan večeras što sam vas sreo i što sam sada sa vama ovde i na ovom mestu. Kada smo ja i moja žena krenuli iz Novog Sada, glavna briga nam je bila, gde i pod kojim uslovima ćemo zanoćiti, jer nešto nisam bio uveren u našu bezbednost na ovim prostorima. Međutim “nikad ne reci nikad” i uveren sam da posle ovog našeg putešestvija izmenit’ ćemo mišljenje. A imam jedno pitanje za Momu, ali bih ga ostavio za sutra ujutru … Neka još malo “sazri” !?” Gile me pogleda i tiho pita, da li sam se u poslu sa ovim čovekom možda zamerio … !? Glavom sam mu pokazao da “ne” i pribegao sam veoma utreniranoj praksi analize ličnosti sećanjem. Dragiša ga je nešto bez veze zapitkivao, samo da bih ja imao vremena da se setim nečega povezanog sa ovim Savinim likom. Ali nisam uspeo i dao sam znak Dragiši “negativno”.

===================nastavak sledi===================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1681
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 17 Avg 2017 07:24:38    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !


Moja lična zadovoljstva - 36 - ti deo

Posle kombinacije : stari sir i stara ( 16 godina ) rakija prepečenica od 26 gradi, meni i Giletu je podigla raspoloženje i nas dvojica smo rešili da večeras isteramo još jednu rinu. Tu izmenama nema mesta i krenuli smo ispraćeni od Ljilje, Vere i Save i Mališe, pošto je njega uhvatila dremka. Ljilja je rekla da nismo normalni, a Sava i Vera su ćutali i verovatno su se i oni složili sa mišljenjem Ljilje. Medjutim ja i Gile nebismo da komentarišemo njihova mišljenja, pre svega iz razloga što oni nisu nikada proveli noć na Dunavu u ribarenju sa mrežama. Ljila me je zamolila da ja izgasim agregat, pre no što pođemo, što sam i učinio. Onda sam ušao u čun i seo sam pored motora. Gile je iz frižidera poneo još po jedno pivo u konzervama i seo je u čun, a ja sam startovao motor i krenuli smo uzvodno prema gornjem špicu Žilave Ade.
Branko još nije spavao, već je i dalje sedeo pored zabačenih štapova. I Branko nam je doviknuo :
-„Dobro vas je Ljilja pustila da se noću muvate po plovnom putu Dunava !?“ A Gile mu je odgovorio :
-„Legla je da spava pa nas nije ni videla da smo otišli !“ I Branko se zadovoljan nasmejao i pitao :
-„Momo, ima li babuški tamo gde loviš ribu ?“ A ja sam mu odgovorio :
-„Ima Šarana i Somova, a od bele ribe najviše je Deverika i Krupatica !“
-„Dobar teren ! Trebalo bi da odem tamo „na sidro“, a ne da ovde čamim ceo dan bez skoro ijedne ribe !?“
-„Ako budeš rešio ... odvešću te i pokazaću ti gde da se usidriš ... !“
-„Važi Momo ... !“ Doviknuo mi je Branko, a mi smo sa čunom već bili iza špica Ade na strani Dunava. Gile je dvogledom osmatrao i gornji i donji deo Dunava i rekao mi je da je sve čisto, tako da smo nastavili prema desnoj obali. Mladi Mesec ... skoro da ga nije bilo, ali zvezde su krasile čisto nebo bez oblaka. I takva svetlost je bila dovoljna da se površina Dunava vidi kao „upisana“.

Kada smo došli na potrebno rastojanje od desne obale, rekao sam Giletu da smanji gas do ler-gasa, a ja sam uključio svetlo na bovi-plutači od koka-kole, koja je bila vezana za daljnji kraj mreže ya gornjaku i sa njom sam izbacio i početak mreže. Gile je vozio čun na 30 stepeni uzvodno od ravni obale, prema kojoj idemo, a ja sam izbacivao mrezu i starao se da padne u vodu rastrešena. Prepoznavao sam sastave mreža i tako sam znao još koliko mtreža je ostalo u čunu. Zadnju treću mrežu sam izbacio negde oko 40 metara, kada smo došli skoro do obale.
-„Gile okreni čun i vozi paralelno sa obalom, odnosno pored obale do kraja mreže, a onda ćeš izgasiti motor i podići ga iz vode !“ A Gile me je podsetio :
-„Znam Moco ! Zar smo jednom ribarili zajedno !?“ A ja sam mu odgovorio :
-„Izvini Gilence, malo sam nervozan zbog moje greške u proračunu izbacivanja mreža. Omanuo sam za 10 metara, ali vodena struja će razvući mreže i biće sve „ok“!” I prihvatio sam se zavoznog vesla i nategao sam mreže da “stoje” u vodi kako treba.
-“E’ sad’ Gilence … možemo da se pomenemo sa po jednim hladnim pivom … !”
-“Da znaš Moco … i nešto razmišljam … ? Da nije ovih lepota na vodi i pored nje na obalama, nikada se ne bih prihvatio ribolova, jer sam posao ribara je težak posao i zahteva : znanje, zdravlje, snagu, pa i kondiciju.”
-“Kada sam kupio Ševu, vrlo brzo sam krenuo sa profesionalnim ribolovom ! Odnosno, prvo sam nabavio jednu mrežu od 50 metara dužine, koja je bila pocepana, ali meni je služila da se ja naučim da sa njom vladam. Onda sam nabavio “struk” od nekih 20-tak udica is a njim sam vežbao, pre svega da ga izbacim u vodu, tamo gde treba, a da me neka udica ne zakači !? I to znaš gde sam se učio : ispred Lida sam u sred dana, kada ribari ne rade, usidrio Ševu i Ljilja je spremala ručak u Ševi, a ja sam sa novim čunom i “četvorkicom” na njemu vežbao sa mrežom pre svega kretanje. Ljilja me je pozvala na kafu id ok smo sedeli i pili kafu, ona me pita : “da li moram ovoliko da se mučim i da li mi je to toliko važno, da moram da maltretiram sebe i sve to pred ovolikim narodom kupača na Lidu !?” … ” I Gile me pita :
-“Baš me interesuje šta si joj odgovorio !? Ja iskreno da ti kažem … ja bih sve to radio sa mrežama, ali negde na Dunavu gde nema nikoga … Da mi se ne smeju !?” Ja sam lako odgovorio Giletu, jer ja i danas tako razmišljam, ali možda zato i znam da ribarim i ulovim ribe i tamo gde ih mnogi drugi ribari ne hvataju.
-“Vidi Gilence. Mene je profesionalni ribolov od malena impresionirao i ja sam voleo to da naučim, ali ranije nisam imao prilike. I kada sam kupio čamac, zamolio sam Šacu Zemunca da mi da jednu mrežu koja mu je za bacanje. I sa tom mrežom sam ja naučio malte ne sve tehnike ribolova. A to dali će mi se neko smejati na Lidu, ja sam to drugačije kontao. Meni su svi ti ljudi oko mene bili sudije, pred kojima sam se ja starao da ne pravim greške. Odnosno da im nedam mogućnost da mi se smeju. A kada sam učio kako se postavlja “struk”, desilo mi se da mi se jedna udica zabola u desni kažiprst, ali sam i takve stvari preživeo, tako da sam uvek nosio nož u futroli za pojasom. Preko dana sam sa eho-sonarom proučavao terene, ali i gde se kreću ribe, odnosno upoznavao sam riblje puteve. Noću sam proučavao rastojanja i odstojanja, odnosno orjentaciju na vodi. I sve to nebi ništa značilo da ja sam nisam uporan i istrajan i rezultat svega je uspešan ribolovac. A ribolov lično meni je mnogo važniji kao zadovoljstvo, a manje kao finansijski dohodak !”

===================nastavak sledi===================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1681
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 28 Avg 2017 14:48:57    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

Moja lična zadovoljstva - 37 - mi deo


Gilence sedi u rasklapajućoj stolici sa otvorenom konzervom piva u ruci, a ja stojim na sredini čuna i zavoznim veslom održavam nategnutu mrežu od dužinskih 150 metara. Kolenima sam se naslonio na klupu, odnosno zakucanu daski između stranica čuna. U desnoj ruci držim zavozno veslo i prijatno mi dođe da se na njega oslonim kao na štap. Pogledao sam u Gileta, a on zamišljeno je fiksirao pogled u zvezdano nebo i ćuti.
-„Gilence ... gde si se upustio !? Jesi li na čamcu ili si na obali !?“ Pitamm ga ja, a on mi odgovara biranim rečima, sve bojeći se da ne pokvari utisak u kome se nalazi !“
-„Razmišljam kako noć bez mesečine, može da bude lepa na reci, odnosno na čamcu. A razmišljam i koliko smo ja i ti, Ljilja i mnogi ... ne svi naši drugari, u prednosti od ostalih ljudi koji se boje vode i koji ne upražnjavaju svoje vreme na čamcima ili obalama reka, jezera i razliva. A u našoj blizini da ne pominjem male reke, mada i one imaju svoje draži, ali Dunav, Sava, Tisa ili tvoja Morava, Tamiš itd. su izuzetne reke i blizu svih nas.” Ja mu odgovaram iskreno iz duše :
-“Eto recimo srednji deo Žilave Ade !? Neki ga zovu barski deo, iliti bara. Ja bih taj srednji deo Žilave, nazvao “razliv”. Biljni i životinjski svet tog dela Ade je fascinantan. Tu sve ima, što se nalazi pored čitavog toka Dunava.” A Gile me prekinu i pita :
-“Kako to misliš !? Otkuda na Žilavoj biljni svet iz oblasti Gornjeg Dunava, ili iz Donjeg Dunava !?” Ja sam mu bez zastoja odgovorio :
-„Veliki saobraćaj pre svega teretnih brodova je skoro jedini krivac za biljke koje „odstupaju“ od ljudskih podela Dunava i biljnog sveta na Dunavu. Ti si svedok da kada ploviš čamcem, pored obala gde su limani, da u njima rastu skoro sve vodene biljke. Brodovi i barže, dok čekaju na utovar iz Donjeg Dunava, obično su smešteni u takvim limanima poprilično dugo vremena iz više razloga. I tada se za korita barži i brodova „lepe“ razne vodene biljke. Ako barže stoje mesec i više dana i te biljke zalepljene na koritima poodrastu i u njih se sakriju neke ribe, koje ne pripadaji gornjem toku Dunava.To su npr. riba Manić, a biljka se zove Vodena Kuga. Ribe i vodeno rastinje se premešta i po više hiljada kilometara rastojanja od svoje matične vode do voda gde ih iz brodova izbace iz spremnika za vodu. Vidiš i sam da se Vodena Kuga toliko brzo razmnožava da na pojedinim mestima na Dunavu, gde smo ranije stajali u obale okruženi limanom, sada ne možemo da pristanemo od trave koliko se rasprostranila u priobalju Dunava.“ Gile me je pažljivo slušao i kad-kad pijuckao svoju konzervu piva.
-„Dobro to je loša strana, a šta nama fali sa manićem. Manić mi se mnogo sviđa. Ima ukusno meso i ima ga mnogo !“ A ja nisam mogao da prećutim :
-„I da li si primetio da tamo gde ima Manića, ranije je bilo i Bodorki, Deverika, Skobalja, Brotfiša i ostalih tzv. Belih riba. A sada ih nema, jer su ih Manići uništili.“ I htedoh da nastavim, a Gile me prekinu pitanjem :
-„Kako Manić uništava belu ribu, kada on nije mesožder !?“
-Manić pre svega živi u grupama, a rado se hrani ribljom ikrom. I tako godinama pojede skoro svu ikru belih riba i zato nema bele ribe kao ranije. Dobro ... tu je i bezakonje u Zemlji. Strujaši biju ne samo ribe koje im trebaju za svoj krivolov. Već ubijaju i svu mlađ i to svih riba. I za koju godinu i ja i ti Gilence, ješćemo uvoznu Kinesku ribu, bez ukusa i mirisa !“ Gile mi je dodao moju konzervu piva u ruke i kaže :
-„’jd’ živeli. Ja se nadam da toga neće biti bar dok smo mi živi. A posle nas, valjda će se roditi pametne generacije, koje će uspeti da sačuvaju i vodeni i životinjski svet. Da se sve rasporedi kako je bilo njkasnije u 18 veku !“


-„Sve je to daleko za naše kratke živote ! Nego reci ti meni, kako je u bari u unutrašnjosti Žilave Ade ? Jesi li bio skoro u njoj ? Pre neki dan kada sam išao u Dubovac u prodavnicu po hleb’ i provijante, video sam dva čamca na samom ulazu u baru. Mesni ljudi pecaju na plovak. I kada sam se vraćao, pitam ih ja šta pecaju ? A oni mi pokazaše svoje čuvarke sa puno krupnih Babuški. Sutradan me je Tasa zvao na kafu i ja pođem sa mojom šikljom, kad’ tamo na ulazu u baru nikoga nema. I ja posle kafe i razgovora sa Tasom, reših i odem sa mojom šikljom na isto to mesto da pecam sa plovkom. Zabacim ja mrežu sa natopljenim hlebom i pola litrovu plastičnu flašici stavim kap pokazivač gde je mrežica i krenem da pecam. Od pola sedam ujutru do jedanaest sati u pre podne, ulovio sam 5-6 babuški. To je prosek „ubi bože“ i uopšte ne znam šta se dešava sa tom ribom. Čas je ima, čas je nema ?“ Slušam ja Gilenceta i znam da se nikada ozbiljno nije bavio ribolovom, već rekreativno i sa malo interesovanja. A meni je sve jasno, pa rekoh da i Gietu kažem razlog, konkretno ovog slučaja. Možda će hteti da nauči neke običaje ribljih kretanja, pa će drugom prilikom da ima više uspeha na pecanju.
-„Gilence, jesi li video one zabodene štapove u obali ispod Ševinog pramca ? To su moji pokazivači nivoa vode Dunava u ovom našem rukavcu. Na stubu sa leve strane komandnog pulta u Ševi, video si „barometar“ ! E’ ja svako jutro pogledam u barometar i ustanovim kakav je vazdušni pritisak danas ovde na rukavcu. Ako je vazdušni pritisak viši i raste, to znači da će se ribe intenzivno kretati u porazi za hranom. A štapovi ispod Ševinog pramca, ako su potopljeni i intenzitet rasta nivoa vode i dalje pozitivan, to znači da ribe idu u potrazi za hranom na do juče plitkim terenima, gde nisu mogle ni da priđu, a danas su u jatima krenule, jer one su uvek gladne.“ A Gile se zamislio ikaže on meni :
-„Ma’ čitao sam ja o tome, ali sam mislio da pisci tih teksova malo više filozofiraju i dižu tenziju i značaj ribolovu, kojim se svi bae, ali vidim ja to sada da mnogo neznaju ! A jeli Moco, nisi mi se hvalio da si skoro bio u bari ovde na Žilavoj.“
-„Razlivi i bare su moja slabost ! Volim u njima da podavim mreže, jer mi prilikom davljenja ne smetaju brzaci i jaka vodena struja, već je podavim tamo gde sam je namerio. U proleće, kada se vegetacija razvija, znam da ujutru rano izvadim mreže iz bare iliti razliva u čun u kome sam predhodno ispolcem nalio dovoljno vode, da sva riba u mrežama ne manjka na vazduhu. Zatim vežem čun za neko rastinje i onda nalijem sebi kafu u šolji iz termosa i lagano vadim ribe iz mreže i stavljam ih u čuvarku, koju sam predhodno vezao za dasku-talasnjaču na čunu. Sedeći tako, obraćam svoju pažnju na rastinje, ali i živi svet i to naročito na ptice, koje su veoma atraktivne u jutarnjoj ishrani. Na ulazu u baru, koja je inače sva obrasla ševarom, trskom i u busenima sa Crnom Oštricom, a ona je iz porodice ševara i ima uske i dugačke listove nalik na mačeve. Mali Trstenjak je zanimljiva mala ptica koja se poskakivanjem, provlačio između stabljika i ceo dan peva ... ako bi se njegovo kreštanje moglo nazvati pesmom ? Detlić je kliktao, dozivajući svoju voljenu, na verovatno dobar obrok, otkriven ispod kore stare topole, ili će biti poziv pre na ljubavni čin u prirodnom okruženju. Mali Cvrčić se periodično javljao svojim interesantnim glasom, dok bi prepoznatljiv glas upozorenja stare Vrane, uvek bi narušio idilu i vraćao bi stanje u realnost. Interesantno je da u razlivu ima mnogo Drezge, koja u odnosu na Regatu u Bačkim kanalima, stvara ozbiljne probleme, ovde u razlivu je dobrodošla pre svega malim ribicama da se sakriju od predatora. Konkurenciju, ali po malo stidljivo, sa strane otkriva svoje lepe cvasti Divlja Žuta Perunika, koja pleni lepotom. Čak i lepotan među leptirima Močvarni Plavac, nemože joj odoleti, a da joj ne svrati u goste. Sa strane po obali preovladavaju crveni cvetovi Maljave ili kako je narod zove Mrtve Koprive, koja inače nema otrovna svojstva, svoje rođake Koprive. Zatim, tu je prisutna i Vrba, sa svojim rođakama, Jovom, Ivom, Krtom Vrbom i Topolom, kao i njihovim pratiocima Jasenom i Bagremom. Tu je i Polojka, koja se ipak drži plićaka, a tamo su i male ribice, a nema ni mreža. Čigra, nadleće rukavac klikteći, ali i sve vreme prati greške riba, koje plove po površini očekujući neku bubicu ili nespretnost leptira, a na kraju se zaborave i završe u kljunu Čigre, posle njenog smelog ateriranja u vodu rukavca. I Život rukavca se odvija, ali pod budnim okom Čaplje, koja je već godinama tu i prati stanje u rukavcu razliva, gde je još uvek očekuje siguran opstanak !“
-„I ja se nadam da će sve ove lepote opstati i još dugo-dugo trajati.“
-„Pa znaš kako Gile. Priroda je dobar borac i ne dozvoljava da je čovek svojim neracionalnim ponašanjem uništi sve za sobom. Naravno da i pred prirodom ne treba stavljati isuviše teške zadatke ... !?“


===================nastavak sledi===================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji put izmenio seva-2 dana Pon, 11 Sep 2017 08:41:03, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1681
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 11 Sep 2017 08:39:21    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

Moja lična zadovoljstva - 38 - mi deo

-„Momo, jel’ ti čuješ ovog Ćuka iz vrbaka sa Žilave Ade ?“
-„Naravno, a zamisli kako je meni, kada ja podavim mreže u toj bari u unutrašnjosti Ade i tamo u čunu leškarim, pa malo i odspavam, a ono oko mene Slavuji i Trstenjaci do neko vreme noći se takmiče u pevanju. A onda Ćuk i Sova nastavljaju do svu noć sa blaženom pesmom. A Cvrčci podsećaju da u tršćaku neko živi. Žabe sa svojom pesmom počinju još pre mraka, pa sve do neko doba noći. Eh ... koliko sam noći prespavao u barama i razlivima Dunava i bio srećan ... !“
-„Kažeš razlivima Dunava !? Ja sam u lovu sa funkcionerima Vlade, bio mnogo puta u Kopačkom Ritu. Tamo su nas vozali čamcima i organizovali nam ručkove u nekim od čardi . I ja sam uživao !“ I podsetio sam Gileta :
-„Šta kažeš ... „Čingi Lingi Čarda, Osjek, Belje, Darda“ ! Sećam se da je u sred čarde „Čingi lingi“, bila ogromna topola koja je kroz krov izlazila i tek onda širila grane. A u Kneževim Vinogradima sam spavao u Dvorcu Kralja Pere. A sa Dolancem sam bio u ogromnom podrumu Kneževih Vinograda u kome su bačve po 50 tona od Belog Hrasta, prvo napravljene i smeštene, a zatim je sagrađen podrum i krov podruma.“ I Gile se zamislio pa kaže :
-„Znaš kako ? U vreme Kraljevine, znalo se ko je bio gazda i svi su mu pomagali da sve bude u redu. Krađe nije bilo, jer su kazne bile prestroge i ludi su se plašili. Narod je imao životni cilj da živi skromno i da ima dovoljno hrane. Ovo danas je izmaklo kontroli. Sada se ne krade na hiljade ili milione, već na milijarde. A život čoveka je postao jeftin. Ubijaju se međusobno i to sve zbog para i nezarađenog bogatstva. No ... neću da pričamo o tome ! To je nažalost naša stvarnost koja me strašno nervira. A kada sam na čamcu, hoću da uživam i da odmaram nervni sistem !“ A ja sam morao da mu kažem istinu :
-„U pravu si Gilence. Izolacija od svakodnevnice je i moj „moto“. Ja sam odrastao na selu i moj mozak je programiran poštenim odnosom prema ljudima koji me okružuju. Došavši u Beograd, splav-kućice na Savi su me očarale. I spremio sam novac da kupim splav-kućicu od jednog doktora. U vreme pregovora, išli smo zajedno nekoliko puta na splav-kućici i doktor me je upoznavao sa održavanjem iste i ko će mi biti komšija i kakvi su oni ljudi ! I onda sam ja se i razmišljao o mom karakteru i komšijskoj slobodi i trebalo je da istrpim sve njihove svađe sa svojim ženama, koje kako kaže doktor traju po nekada i ceo dan. I onda sam presudio, odnosno tvrdo odlučio da kupim čamac koji će imati korektan prostor za živo na njemu, a kada se komšije posvađaju, startujem motori i udaljim se na „mirnu“ obalu. I tako je i bilo ! Već je 17-ta godina kako plovim i nikada se nisam pokajao što nisam kupio splav-kućicu na Savi !“
-„I u pravu si ... ! Imaš plovni objekat koji svagda može da kvalitetno zameni splav-kućicu, a imaš i mogućnosti da ploviš kuda zahoćeš ! Koliko si puta do sada bio u Mađarskoj i dokle u Mađarskoj !?“
-„Kroz Mađarsku sam plovio Tisom više puta : četiri puta do Segedina, tri puta do Mincenta i jednom do Čongrada. Na putu do Čongrada, naišli smo na nekoliko nudističkih plaža. Učesnici plaža, kada su shvatili da smo Regataši iz Srbije, počeli su da se ponašaju atraktivnije i prijateljski.“
I pričama nikada kraja, a rinu smo dovoljno terali i rešili smo da ja izvadim mrežu i da idemo da spavamo. Ispolcem sam dovoljno napunio prednji deo čuna i onda sam počeo da vadim mreže, a Gile je obesio dvogled oko vrata i kaže mi :
-„Moco, ti obrati pažnju na mreže i ulov, a meni prepusti da pratim situaciju na vodi. Za sada je sve „čisto“ !“


===================nastavak sledi===================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1681
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 18 Sep 2017 14:32:42    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

Moja lična zadovoljstva - 39 - ti deo


Noć tamna bez meseca i samo se diskretno svetlo sa zvezda emituje i prelama na mirnoj vodi Dunava. I liči mina mesečinu pod nekim tamnim filterom. Ja sam počeo da vadim mrežu i prva radost sa krupnim Šaranom. Smestio sam ga u čun u dovoljno nalite vode, a Giletov komentar nije izostao :
-„Moco, još jedan takav i dosta je ... !“ Složio sam se sa Giletom i nastavio sam da vadim dugačku mrežu. Par Somova do 10 kilograma u mreži, podiglo mi je adrenalin i Gile se opet javio :
-„I da smo spavali, ostali bi smo bez ove lepe predstave ... !“
-„Očekivao sam više Somova ! Znaš da po brojnom stanju, prošle godine sam somove više nalovio kod Konjskog Ostra, nego sve vreme ovde pored Žilave.“ I dok sam izvlčio mrežu, velika Jegulja ( 1,5m. ) se izmotala iz mreže i pala u vodu, a Gile sav srećan kaže :
-„Moco video sam je već kada si je podigao iz vode. Mislio sam da je velika Belouška i sav sam bio utrnuo. Ne znam zašto, ali Zmija se bojim i to nema veze jeli ona otrovnica ili nije ... !“
-„I ja sam taj ! Vozim kola i vidim kako ispred mene Zmija prelazi put. Svega sam svestan, ali sve jedno dignem noge sa patosa kola, kada prelazim preko nje.“
-„Moco, ja ne znak da li si ti zadovoljan količinom riba do sada u ovoj rini, ali ja sam sasvim zadovoljan ! Uvek može i bolje. Ali da ne budemo nezadovoljni, već objektivni. U ribolovu, uvek može i gore.“ Poslednja mreža je bila bogata Deverikama i iz jata u mreži je ostalo dvanaestak „lepih“. Izvadio sam i poslednje metre mreže, zatim sam se sagao i umio i oprao ruke do ramena, a Gilence se premestio u prednji deo čuna. Seo sam za motorom i startovao ga, a onda smo „poleteli“ prem Ševi. Ovog puta smo odmah ušli u Dunavac, jer na pecanju iznad podavljenog šlepa, nije bilo nikoga. I na Tasinom čamcu nije bilo nikoga.
-„Šta misliš da svratimo i od Tase tražimo da nam skuva kafu ?“ A Gile će :
-„Prvo bi nas kiselo pogledao, a onda bi ćutke skuvao nam kafu. On je korektan drug na vodi. Ne znam kakav je u gradu, ali na vodi je dobar.“
-„Videćeš sutra kada nam kaže, da nas je čuo i video kada smo prošli pored njegovog čamca.“ I nasmejali smo se... ! Na „šlepu“ nije bilo nikoga da peca i uopšte Dunavac je bio prazan, osim nas stalnih nekoliko čamaca. Džonson 9,9 je dobra „mašina“ i brzo smo savladali rastojaanje u Dunavcu i prošli i pored Acinog čamca u kome je Aca verovatno spaao, jer ga nije bilo pored krmenog dela i zabačenih štapova. I doplovili smo do naših čamaca. Na obali nas je sačekao Mališa, malo pospan, ali disciplinovano nas je dočekao, pozdravio i nemuštim jezikom mi je rekao da je sve u redu i otišao da spava. A ja sam uključio mali „bešumnu“ Hondu 350w i pod svetlom od 100w ja i Gile smo očistili mreže od riba, koje smo stavili u veliku čuvarku, a velike šarane i somove, stavili smo ih u drugu čuvarku.
-„Moco, ’oćemo li još jednu turu !?“ Pitao me je Gile. Nije mi se spavalo i mogao bih još jednu ili dve rine do svanuća, ali ne treba silovati sebe, a pogotovu što ujutru ustajem pre svanuća i idem da izvadim iz Dunavca 26 mreža. Treba malo i „danuti“ ! I rekao sam mu da idemo da spavamo, pa ćemo sutra da nastavimo :
-„Ćao Gile, vidimo se sutra uz kafu ... !“




===================nastavak sledi===================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1681
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 27 Sep 2017 09:25:18    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !


Moja lična zadovoljstva - 40 - ti deo


Sačekao sam da Gile uđe u svoj čamac i onda sam izgasio “Hondu”, a u dvorištu kampa, ostala je samo tama. Ušao sam u Ševu i za sobom zalepio čičak-traku od til-zavese protiv komaraca i otišao sam u krevet. Verovatno sam odmah zaspao, jer se dalje ničeg ne sećam.
Probudio me je sat-budilnik i odmah sam ustao. Jer, šini mi se da ako samo malo ostanem u krevetu, zaspaću i probudiću se negde oko podneva. Mališa je podigao glavu, pogledao me, mljacnuo ustima i ponovo se izvalio na bok i zaspao. A ja sam uskočio u farmerke, pa u čizme i obukao duksericu. Iz frižidera sam uzeo jednu konzervu koka-kole i pošao sam u čun. Otkačio sam ga i voda je počela da nosi lagano čun nizvodno. Startovao sam motor i pod malim gasom sam krenuo uzvodno i preko Dunavca na levu obalu Dunavca. A tamo … Čaplje su zauzele plićake i mada se svakog jutra srećemo, poletele su malo dalje da mi ne smetaju dok vadim mreže. A ja sam plutao i ispolcem punio prednji deo čuna. Jutros je u mrežama pored leve obale, od svih riba bilo najviše Babuški i to krupnih “kilašica” … ! Prazne delove mreža sam stavljao u drugom, bližem delu čuna do motora, da bi bilo dovolno mesta za ribe u prvom delu čuna koji je već bio pun sa vodom. Već u trećoj mreži po redu nizvodno, kako sam odvezao mrežu i počeo da je vadim, snažni trzaj i zgrabio sam mrežu ozbiljnije. Natezanje i manje više borba, nije trajala dugo. Tostolobik od 9 kilograma se ipak našao u čunu i pokušao još nekoliko puta udarivši snažno repom po patosu čuna i to je bilo sve. Velika riba se predala. Što nije bio slučaj sa nekoliko Štuka od po 2-3 kilograma. Negde u desetoj mreži, pojavio se lepotan među ribama. Bio je to Bucov od oko 3 kilograma i sjajio se kao da je od srebra. Poslednje mreže u redu leve obale povadio sam dovikujući se sa Tasom, koji me je zvao na prvu jutarnju kafu !
Pristao sam uz Tasin kabinaš sa uzvodne strane i zakačio bočni kanap tek reda radi, jer mi je čun pod rukom i sa ispolcem dobavio još jedno dvadesetak ispolaca vode u čun.
-„Dobro jutro Momo ! Kako je jutros ? Hoće li riba poštena čoveka !?“ Pita me Tasa i tutnu mi u ruku malu šolju sa tacnicom i skuvanom turskom kafom.
-„Pravo da ti kažem Taso, da ne dobijam ogromno zadovoljstvo prvo dok davim, a onda i kada vadim mreže iz vode ... ne bih se bavio ribolovom. Čak nisam toliko gramzljiv za ribom, koliko mi je važan proces ribolova i to me najviše zadovoljava.
-„More meni je važan ulov ... ali me neće nešto u zadnje vreme. Danas je četvrtak, a ćerka mi se javila da dolazi sa mojom ženom u subotu na ceo dan ! Da im spremim riblju čorbu i da im ispržim ribe za ručak, to mi nije tako važno, jer ribe za toliko uvek ima. Ali one hoće da ponesu ribe kući u Beograd. I to ćerka mi je zakazala : Smuđeve i Šarane za zamrzivač ! Pa sam hteo da te zamolim da mi odvojiš nekoliko Smuđeva i nekoliko Šarana, a ja ću da ti ih platim !“
-„Dobro. U subotu u ovo vreme dolazim na jutarnju kafu i donosim ti Šarane i Smuđeve ! A ti danas i sutra navrati do prodavnice u Dubovcu i obezbedi stiropor i kese, da se dobro upakuju i da hladne stignu do Beograda.“ Kažem ja Tasi i ostavljam praznu šolju sa tacnom na sto pored mene i ulazim u svoj čun.
–„Vidim ima u mrežama puno riba. Aj’de ti kreći, a evo i mene za tobom ... da ti pomognem u vađenju riba iz mreža. Dok ti sa mojom šikljom povadiš mreže sa obale Ostrva, ja ću da povadim ribe iz mreža i da ih stavim u čuvarku !“ A ja sam prihvatio ponudu i predlog :
-„Dobra ideja se uvek prihvata ! Hvala za pomoć ... Doduše, Aca je bliže meni lociran, pa mi češće pomaže u vađenju riba iz mreža !“ A Tasa se nasmejao :
-„Verovatno ti češće pomaže, kada mu ponestane rakija ... !“ A ja sam već zaplovio ka Ševi i našem kampu.

Jutarnje sunce je najavlivalo lep i sunčani dan, a ja prolazim pored Acinog čamca i poželeo sam mu dobro jutro.
-„Dobro ti jutro Momo. Vidim čun pun riba i mreža. Evo mene za dva minuta, da ti pomognem ... !“ Mahnuo sam mu rukom i nastavio sam plovidbu ka’ Ševi. A tamo za okruglim baštenskim stolom, Vera i Sava sede i ispijaju za danas, prvu jutarnju kafu. Javljamo se drug-drugu uz želje za dobro jutro i lep dan. A ja pristajem uz levi bok Ševe i kačim i prednji i zadnji vez čuna za bitve Ševe. Zatim uzimam plastičnu kofu sa krova Ševe, zahvatam je punu vode i razlivam preko ribe i mreže u čunu, da ribe malo osvežim hladnom vodom. Na stolu me je čekala kafa, koju je skuvala Vera i ja se rukujem sa njima i prihvatio sam šoljicu kafe ! Skoro u isto reme stiže Tasa sa svojom šikljom i Aca pešice svojom već utabanom stazom kroz vrbak. Vera je ustala i otišla da skuva još kafe, a Gile se pojavljuje ispod tende svoga kabinaša i kaže :
-„Vera, zamolio bih te da skuvaš kafu i za mene. Nešto sam jutros lenj, pa mi se ne stoji pored šporeta radi jedne kafe.“
-„Gile samo ti izvoli za stolom, a kafa stiže sveže skuvana.“Sa osmehom kaže Vera i nešto se duže zadržala u svom kabinašu. Gile je već došao, a evo i Vere sa džezvom i velikom tepsijom.
-„Evo za sve vas muškarce, da prezalogajite, a ne kafu na prazan želudac.“ Aca se pošalio :
-„Ja gospođo ne pijem kafu na prazan želudac. Ja prvo popijem dve-tri rakije, a onda kafu !“ Svi smo se nasmejali, a Vera je nalila svima po šoljicu kafe, a onda nas je ponudila sa parčićima hleba, namazanog domaćim „puterom“, napravljenim od kravljeg kajmaka. Pohvalio sam Verinu inicijativu :
-„Hvala Vera, sa ovim puterom, vratili ste me u detinjstvo. Moja baka, od moje majke majka, stalno mi je „mutila“ kajmak i puter koji je umućen od kajmaka, je nešto što sam najviše voleo na svetu. Ovaj ukus je veoma blizu mojih uspomena iz detinjstva.“ A Vera je objasnila :
-„Nedaleko od našeg stana, ima jedna privatna mlekara i mi tamo kupujemo već 20-tak godina i puter im je stalno isti i veoma ukusan.“ Parčići sa puterom su brzo nestali iz tepsije, a ja sam predložio da povadimo ribe iz mreža, da ne bi manjkale na ovom suncu.


===================nastavak sledi===================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1681
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 04 Okt 2017 14:55:09    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !


Moja lična zadovoljstva - 41 - vi deo


Ja sam uzeo Tasinu šiklju i otišao sam da povadim 13 preostalih mreža sa obale Ade Žilave u Dunavcu. Aca Kovinac je Tasi pomogao da izvade ribe iz mreža sa leve obale Dunavca i da ih stave u čuvarke po kategorijama. Gile je ostao sa Savom i Verom da sede za baštenskim stolom na prvim sunčanim zracima, pijuckaju kafe i razgovaraju o nekim ozbiljnim temama sa vode. A ja sam prolazeći pored Brankovog čamca, video ga na palubi svog čamca kako merači kafu, pa me pita :
-„Momo, pratio sam te dvogledom ... bogami bilo je dosta riba na levoj obali Dunavca. A vidim imaš i goste i siguran sam da ćeš im za ručak pržiti ribu, a ako Aca bude hteo biće i riblje čorbe, predpostavljam !“
-„Ljlja još spava i nismo se jutros dogovorili šta ćemo spremati za ručak. A Vera Novosađanka nam je jutros uz kafu i rakiju namazala parčiće hleba sa domaćim puterom. Dok sam mezio puter, setio sam se detinjstva.“ Kažem ja Branku, a on mi dodaje :
-„Kada bih našao da kupim pravi puter, ne bih žalio pare !“ A ja sam došao do prve mreže i počeo sam da je vadim po redu i bio sam zadovoljan količinom Somčića i Smuđeva Kamenjara u prve dve mreže. Posmatram poziciju Brankovog čamca i poziciju moje dve mreže. A Branko zabacio 5-6 štapova sa čamca prema sredini Dunavca ... i žali se da nema dobar ulov ... ? Malo sam zastao i kažem ja Branku :
-„Branko, zašto ti sa štapovima kada ih zabacuješ, ne tražiš ribu gde se ona nalazi, već zabacuješ celo leto u pola Dunavca, a ribe ti prolaze ispod čamca. Vidiš ulov ovih dveju mreža. Somčići od po 2-3 kilograma ti prolaze pored ili ispod tvoga čamca. A ti zabacuješ 30-50 metara u sredini Dunavca. Jeste da i tamo ima po koja riba, ali mnogo manje nego pored obale. Razmisli ... !? Skoro celo leto si na jednom mestu i stalno se žališ da nema ribe.“ I Branko je prvo ćutao ... a onda je skromno rekao :
-„Navikao sam brate na ovaj raspored, ali i ja sam primetio da pravim grešku što zabacujem ka sredini Dunavca. U pravu si da je riba pored obale. Sa obale češće padne po neki insekat ili neka životinca u vodu i njima je to obrok. Moram da smislim kako ću da zabacujem štapove ili ću čamac da pomerim na sidro.“
-„Imaš mali mobilni čamac i tebi je sve jedno, da li ti je čamac u obalu, ili si na sidru ! A ako počneš da zabacuješ sa čamca ka obali, ja ću da izmestim ove dve mreže nizvodno od tebe, na drugo mesto, a ti onda imaš odlično mesto za pecanje !“ Kažem mu ja, a Branko me je otpozdravio i zahvalio mi se za ideju.

Kada sam bio blizu Ševe, svi su ustali da gledaju šta ima u mreži koju izvlačim, osim Gileta, koji je ostao da sedi na stolici i kaže :
-„Vas Novosađane hoću da upoznam sa činjenicom, da Moma ne davi mreže tek-onako da ih podavi. On prvo radarom pregleda dno i zapamti riblje puteve, a onda tamo i davi mreže. I zato retko kada da izvadi praznu mrežu.“ I pitao je mene, dok sam se premeštao na sledeću mrežu :
-„Evo na primer ... Momo kojih će riba biti najviše u sledećoj mreži ?“ I ja sam mu rekao :
-„Ovde je put Smuđeva Kamenjara. Drugih riba manje ima.“ I dok sam ja razvezivao mrežu za koju sam dao specifikaciju, ustao je i Gile da se i on još jedanput uveri jesam li ja u pravu. I počeo sam da dižem mrežu, a Tasa je glasno brojao svakog Smuđa Kamenjara. Mreža je bila u čunu, a Tasa se zaustavio kod broja 17 i kaže :
-„Gile ... 17 Smuđeva Kamenjara, 5 Kesiga i jedno Somče od kilo ipo. Dakle Momo, ovo ti je izgleda najbolje mesto za davljenje mreže !?“ A ja sam se opravdao :
-„Nije. Najbolje mesto za davku na ovoj strani Ade je gornji špic. A najbolje mesto za davku ovde na Dunavcu je preko puta nas na levoj obali Dunavca, kod ulaza u razliv. Tamo je Carsko mesto za Štuke i Somove.“ I nastavio sam da vadim mreže, a Gile me pita :
-„Momo još koliko mreža imaš nizvodno ?“ Rekao sam mu da ima još četiri mreže, a on mi reče da završim sa mrežama pa da svi zajedno doručkujemo ... !


===================nastavak sledi===================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1681
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 30 Okt 2017 22:46:35    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

Moja lična zadovoljstva - 42 - gi deo


Podigao sam poslednjih nekoliko mreža iz vode i pristao čunom uz levi bok Ševe. Ljilja je ustala, mada jako voli da ujutru otspava duže no normalno i pristavila je kafu, pre svega za sebe, ali je ponudila i nas sve ostale ! Aca kovinac, Gile i Sava su mi se pridružili, vadeći ribe iz mreža, a Ljilja je sela pored Vere i rekla nam :
-„Kafa i rakija vam je na stolu, a vi kada završite ... izvolite !“ A Vera se požalila Ljilji :
-„Ja sam htela da im pomognem u vađenju riba iz mreža, a oni svi u glas da ništa ne pipam, jer oni znaju kako to treba da se radi !“ A Ljilja onako sanjiva je samo podigla ruke i ništa nije rekla. Nasula je kafu i sebi i Veri i zapalila je cigaretu. A jutarnje sunce je probijalo svoje jutarnje zrake, kroz vrbove grane oko baštenskog stola, za kojim su njih dve sedele. Mi muški smo vadili ribe iz mreža u čunu, a Gile se setio pitanja Save Jenića, kada je doplovio u naš kamp, pa kaže :
-„Savo, veče kada ste ti i tvoja gospođa Vera doplovili, pomenuo si neko pitanje Momi, pa si ga odložio „da sazri“? Mislim da je vreme da mu postaviš to pitanje i dobiješ pravi odgovor !?“ Sava se nasmejao, onako iz pristojnosti, pa kaže :
-„Bilo je to davno ! Tačnije, pre 20 godina u predsedničkom lovištu u Karađorđevu. Ja sam tada bio kapetan u vojnoj jedinici, koja je obsluživala i obezbeđivala Predsedničko lovište u Karađorđevu. I jedne subote, zapamtio sam to za sva vremena ... 1982 godine, došao nam je u posetu predsednik Jugoslavije Petar Stambolić, a mi vojska, imali smo obezbeđenje pod „Planom A“! I Petar Stambolić i njegov gost, šetali su prema jezeru i primetili su kapiju, otvorili je i ušli u „zverinjak“, tamo gde su Divlje Svinje i Jeleni. Mislim da si ih ti upozorio ili tvoj kolega, ne sećam se. Kada su otuda izašli, nisu dobro zatvorili kapiju i nekoliko Jelena je izašlo za Predsednikom i njegovim gostom u dvorište lovišta. Naš pukovnik se izdrao na mene kao dežurnom toga dana i rekao mi da hitno isteram Jelene. A ja nisam znao kako !? I tada si ti Momo ispod neke jelke uzeo par kukuruza i otrčao bliže Jelenima. Ponudio si im kukuruz i oni su za tobom otišli u svoj deo rezervata. Ti si im dao kukuruz, za sobom zatvorio vrata i rekao si mom pukovniku, da niko od vojske nije kriv za incident i da ne očekuješ nikakvo kažnjavanje ! Predsednik Stambolić i njegov gost su ti pružili ruke i rukovali se sa tobom, tačnije ... čestitali su ti pre svega prisebnost ! Tako da ja zahvaljujući tebi nisam kažnjen. I prošlo je 19 godina i sinoć kada sam te video, prepoznao sam te, ali nisam bio sasvim siguran. Jutros kada sam ustao i video te, bio sam siguran da si to ti !?“ I pružio mi je ruku i zahvalio se za davni događaj. Svi ostali su samo slušali i prestali su da vade ribe iz mreža. Gile me je pogledao i rekao :
-„O tome smo i nas dvojica razgovarali odmah po vašem povratku u Beograd. Znaš da je i Franjo Herljević o tome pričao na sastanku rukovodioca SSUP-a.“ A Ljilja je prokomentarisala :
-„Vidiš Gile, kakav je tvoj drug !? Ja ne samo o tom slučaju, već i o celokupnom njegovom radu u pratnji Predsednika i Ministara ne znam ništa. Nikada mi ništa nije pričao o svom poslu, a radio ga je devet ipo godina !?“ A Gile onako u šali je rekao :
-„Pa zato je i radio devet ipo godina. Da je pričao, radio bi najviše par meseci !“ Svi su se nasmejali i nastavili smo da vadimo ribe iz mreža. A Tasa me je pitao :
-„Kažeš devet ipo godina. I šta se desilo da nisi nastavio, ili si bio prešao na drugo radno mesto !?“ I ja sam bio kratak :
-„Slomio sam kičmu u jednoj akciji i posle operacije, otišao sam iz Milicije u invalidsku penziju !“ I niko me ništa nije više pitao, a ribe su brzo bile povađene iz mreža. Ja sam ih zatim oprao i svi smo seli za stolom, a na stolu nas je čekala kafa, rakija i coca-cola !


===================nastavak sledi===================



Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1681
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 06 Nov 2017 13:45:30    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Moja lična zadovoljstva - 43 - ći deo

Jutro se predavalo danu, a sunce se podiglo i čini mi se probudilo je sve ptice u vrbacma oko nas. Pesmom se nadpevavaju i ne znam koja ptica od koje lepše peva. A sveži jutarnji vazduh se ne predaje i čini takav osećaj da sedenje na suncu prija. Aca Kovinac sa Ljiljom spremaju doručak, a Tasa im loži vatru. Koliko primećujem, sprema se kačamak od brašna „Galje“ kukuruza i u velikom gusanom tiganju se na svinjskoj masti na reš prži sitno naseckana slanina, koja kada se jede sama rušti. U organizaciji Ljilje, Ace i Tase, za neki minut i porcije na stolu su bile napunjene kačamakom i prelivene ruštećom slaninom i puno masti iz istopljene slanine. Aca je sebi nasuo rakiju u čašici i kaže :
-„’Ajde živeli, a vi Novosađani, nemojte da se čudite na naše ponašanje, jer mi ne čekamo da nas neko ponudi. A vi ako čekate da budete ponuđeni, ostaćete gladni, verujte mi !“ I svi smo se nasmejali i prihvatili se svojih kašika, a kačamak i slaninica su bili izuzetni. To je i Vera potvrdila :
-„Iskreno da vam kažem, bolji kačamak nisam do sada ni probala ni jela ! Ljiljo, molim te da mi daš recept !“ A Ljilja joj reče :
-„Ovde je u pitanju materijal, a ne recept. Brašno moraš naći kod nekog na selu. To je brašno od kukuruza zvanog „Galja“. To brašno ima specifičan ukus i miris. Zatim slanina mora biti od svinje koja je hranjena kukuruzom, a ne raznim splačinama. I kada imaš dobro brašno i dobru slaninu, spremaš kačamak kao i svagda do sada i uspeh je zagarantovan.“ Ljilja je bila jasna, a Tasa je rekao :
-„Meni žena i ćerka, kupuju slaninu na pijaci, ali kada je ja spremim isto ovako reš, ne samo što nema takav ukus, već i miris joj je drugačiji.“ A Aca je objasnio :
-„Znate kako pomija miriše, odnosno meni ona smrdi ! I ako svinja jede takvu gadost, naravno da i njena slanina neće mirisati, već će biti drugačija. A ovaj kačamak je k’o torta ! Ni Vlasi ga ne prave bolje !“
-„Dobro sam saznao razlog. U subotu mi dolaze žena i ćerka i reći ću im da promene mesaru !“

Kada smo završili doručak, još malo smo porazgovarali o svakidašnjici, a onda sam ja ustao i iz agregatnog odelenja doneo plastično korito i onda sam ušao u čun i izvukao jednu čuvarku. Otvorio sam je i rasuo svu ribu po patosu čuna. A onda sam birao ribe koje ću staviti u „salamuru“, a ostale sam vraćao u čuvarku i spustio ih na dno. Gile mi je pomogao u odabiru, a Aca i Tasa su oprali žičane zakačke i burad za salamuru. Odabrane ribe smo očistili od iznutrice i škrga, a onda sam ih ja oprao pijaćom vodom. Posle pranja i ceđenja, usolio sam ih kako je trebalo, a Aca ih je poređao u buretu.
-„I koliko vremena ovako usoljene stoje !?“ Pitao je Sava ? A ja sam mu rekao do popodneva !
-„Da nije to malo vremena. Ja znam kada je kod nas svinjokolj, meso se usoli i stoji nedelju dana u soli !“ A Aca mu je odgovorio :
-„Pravilno rade. Jer crveno meso teško prima soli u sebi. A riblje meso je „retko meso“ i ono začas primi slanost do kostiju, a za to mu ne treba puno vremena.“
-„Pa to znači da ćeš ga već večeras staviti u pušnicu !?“
-„Jeste i sutra ujutru je najbolje i da se jede, odmah iz pušnice !“ A Vera me je pitala :
-„Koju ribu dimljenu ti Momo najviše voliš ?“ A ja sam odgovorio kao iz topa :
-„Kečige su na prvom mestu, a onda nekoliko praznih mesta, pa sledeće mesto zauzima Smuđ Kamenjar, pa Šaran, onda Som do najviše 3 kg. itd !“ Gile je potvrdio :
-„Ja sam čitav život jeo pržene kečige na suncokretovom ulju i po nekada na svinjskoj masti. A meni Moma jednom priča da se njemu od svih dimljenih riba, najviše sviđa dimljena kečiga. Ja prosto nisam mogao da verujem i Moma sledeći put podavi mreže od 30 mm. oka na put kečigama i onda smo ih stavili u salamuru, pa i pušnicu. I sledećeg jutra, ja sam ustao i kroz prozor svoga čamca vidim Momu kako stoji na dasci oko pušnice i jede li jede dimljenu ribu. I ja ga priupitam :-„Jeli ukusna Momo !?“ A on digao obe ruke u vazduh i maše mi da i ja dođem. I došao sam i probao kečigu ! Nikada nisam jeo slađu i ukusniju dimljenu ribu, od te kečige ! U kafanama ne spremaju dimljenu kečigu, zato što je niko ne zakazuje. I šta Momo ima bolje od dimljene Kečige ? Pita me Gile, a ja mu rekoh :
-„Kečiga, dimljena pa pržena u tiganju. Isto tako i šaran do 3 kilograma. Dimljen pa pržen na ulju. Ništa bolje od toga nema. Sećaš se kada smo jeli na Skadarskom jezeru dimljenog pa prženog Karpa ( Šarana ) ! Samo ne znam sa kojim ste ga vinom zatim zalevali ... !?“


===================nastavak sledi===================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1681
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 16 Nov 2017 11:10:31    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Moja lična zadovoljstva - 44 - ti deo


Kada sam se pripremao za kampovanje na Žilavoj Adi, u planu mi je bio i proces dimljenja ribe. A za to mi je bila potrebna sol za salamuru riba. A zna se da je za salamuru najbolja Tuzlanska so ! I pred sam polazak na kampovanje, prijatelji su mi doneli džak od 50 kg. Tuzlanske soli. Tako da smo i ovu salamuru uradili sa Tuzlanskom solju. Bure sa usoljenim ribama je bilo skoro puno do vrha. Nisam ga punio, jer nije bilo mesta u pu[nici. Zatvorio sam ga njegovim poklopcem i stavio sam suncobran nad njim, da se bure ne zagreva u „šarenoj“ hladovini vrba.

Aca mi je pomogao da ostatak riba spremimo za zamrzivač. Tojest svaku ribu smo zavili u odgovarajuće parče celofana pa smo ih poređali u zamrzivač od 410 litara.
-„Momo, danas ovde imamo tako dobar izbor riba, da je šteta ne napraviti čorbu za ručak. A vala za ručak bih i pržene Smuđeve Kamenjare. Da ja odvojim ribe koje ćemo ručati, a ostale idu u zamrzivač !?“ Naravno da sam se složio i tako smo i uradili. A Sava, koji je slušao razgovor, reče :
-„Ja sa Verom smo planirali da danas nastavimo put prema Đerdapu, a vi nas sada zadržavate sa ribljom čorbom i prženim smuđarcima ... !?“ A Ljilja se nasmejala pa kaže :
-„Vi ste na odmoru, pa bili na Đerdapu ili ovde na Žilavoj Adi, sve vam je isto ... !“ A Vera je primetila :
-„Bogami nije isto ! Ko će na Đerdapu da nam kuva riblju čorbu i da nam prži Smuđarke ... niko ! I zato je ovaj vaš kamp nezamenjiv.“ A Sava je dodao :
-„Vera ... a gde ćeš još na Dunavu sresti ovakav izbor ljudi ... !?“ A Dragiša se nasmejao i rekao :
-„Ovakve ljudi sa svojebraznim sposobnostima i karakterima, je skoro nemoguće izabrati i sastaviti. Oni se sami nađu, kao što smo se i mi ovde našli !“ I nastavili smo razgovor a Ljilja je dala predlog :
-„Znate šta ! Dok Aca bude spremao ručak, ja predlažem da nam Moma napravi ekskurziju. Odnosno, da nas sa čunom proveze tamo gde on davi mreže. Da li se slažete !?“ Naravno da su se svi složili, a ja sam iz Ševe doneo flašu ljute rakije i stavio sam je na sto ispred’ Ace :
-„Aco, ja i ti ćemo nekom drugom prilikom da napravimo ekskurziju, a ova flaša ti je pozdrav od moga oca Vidana ! A vi ostali haj’mo da ne gubimo vreme !“ I svi su ustali, pa i Gile :
-„Moco, ja sam već išao sa tobom na toj maršuti, ali baš zato i sada hoću da još jednom vidim i doživim te terene !“ A Ljilja nam je svima dala po flašicu gazirane vode, da imamo za usput i poređali smo se u čunu. Dragiša je za sebe poneo rasklapajuću stolicu i ponudio je Veru i Savu, koji su već seli na srednjoj klupi i odbili su ponuđeno. Ljilja je takođe uzela rasklapajuću stolicu i sela ispred mene. A ja ću da upravljam sa motorom. Mališa je legao na prednjoj palubi, a Gile na stolici do prednje palube. Otkačili smo čun od Ševe i ja sam startovao motor i krenuli smo preko ka levoj obali Dunavca.

Branko nas je video sa svog čamca i mahao nam i nešto govorio, ali ga nismo čuli od buke motora. Došli smo do peščanog spruda i rekao im :
-„ Ovde su skoro mesec dana boravilo šest labudova i ja sam za to vreme davio mreže nešto niže odavde, jer nisam hteo da ih uznemiravam !“ Skrenuo sam u jarugu pored same leve obale Dunavca :
-„Odavde počinjem sa davljenjem mreža. Tu se love : Mrene, Smuđevi i bela riba : kesige, bodorke ... !“Onda sam okrenuo čun nizvodno i nastavio da im raskazujem:
-„Odavde, kao što vidite počinje trava kako na obali, tako i u vodi pored obale. Ovde pored obale počinje carstvo Babuški i to od pola kile pa naviše. A na vodi su Štuke i bela riba ... koja bežeći od Štuka i sama se ulovi u mrežama.“ Posle 4-5 mesta za mreže, naišli smo na „usta“ razliva, gde takođe davim mreže.
-„Ovde je odlično mesto za uloviti Soma, Smuđa, Bucova i Tostolobika. Ali i Štuka ima dosta. Ovde je veliki otvor i počinje razliv u kome se mnoge ribe mreste i ta riblja mlađ ima odlične uslove da ovde živi i kada odraste. Predatori znaju za tu anomaliju i redovno dolaze na gozbu. E’ tu ih ja sačekam sa mrežama !“ I nastavili smo obilazak ribolovnog terena leve obale Dunavca ... !



===================nastavak sledi===================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 26, 27, 28, 29  Sledeci
Strana 27 od 29

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Portal NA VODI © 2016