forum
NAUTIČKI FORUM
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

KAMPOVANJE - Zilava ada
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 25, 26, 27, 28, 29  Sledeci
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 13 Avg 2015 11:27:28    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan zelim gospodo Forumasi !

Moja licna zadovoljstva - 15-ti deo


I setio sam se mojih decackih dana i "reci dogovora", koje su nam veoma bile znacajne i maksimalno smo se trudili da ih ispostujemo. Pa i sada ... gledam ove klince, koji imaju veoma malo znanja o zivotu na vodi, ali kako mi rekose u razgovoru,"dogovorili su se" sa celim razredom da ce danas poraniti i uloviti ribu za rucak kod usca Kostolackog kanala u Dunav. Tacnije na livadi ispred Motela "Dunavski Dragulj"! Brzo sam razmisljao i rekoh 'im :
-" Ja idem sa mojim psom da obidjem ostrvo i da predam poruku nekim mojim prijateljima ribarima. A vi ... sakupite svoje pribore i sa sikljama obidjite gornji spic ostrva i polako se spustajte nizvodno Dunavcem, prateci obalu ostrva. I kada vidite camac sa nazivom "Seva", a tamo je i "Krcko", vi se zaustavite na obalu. Ja se brzo krecem sa "Dzonikom" pa cu najverovatnije pre stici tamo od vas i pokazati vam gde cete pecati ... ! Jesmo se dogovorili ... ?" Svi su radosno rekli da "jesmo" i poceli su da sakupljaju njihove stapove, a ja i Malisa smo "poleteli" nizvodno. Obalom pored Zilave Ade sa strane plovnog puta, nikoga nije bilo i ja i Malisa smo brzo preplovili 2 kilometra koliko je duga Zilava Ada. Sirokim krugom sam obisao donji spic, koji je kod svakog ostrva plitak i zacas smo se nasli pored Tasinog camca. Malisa je radostan uskocio da se pozdravi sa Tasom, a Tasa se poigrao sa Malisom i odmah se prihvatio dzezve da nam skuva kafu.
-" Taso ... nemam vremena da pijemo kafu, cekaju me neki klinci tamo u kampu, ali smo nas dvojica dosli da ti podjes sa nama, jer spremamo za rucak linjake u talandari na svinjskoj masti ! Pa cef'ti da podjes odmah sa nama, ili ces malo kasnije dok ja spremim i isprzim ribu !?" Tasa nas je ispratio :
-" Plovite vas dvojica, a ja samo da izatvaram camac i dolazim ... !" Usput smo svratili i kod Ace Kovinca. Malisa je iskocio preko Acinog camca na obalu, gde ga je cekala Acina kuckica Milica, a Aca se obradovao sto smo svratili.
-" Momo, 'ajde svrati. Dosao mi je sin sa njegova dva druga, pa da se pocastimo ... !" A ja sam rukom mahnuo momcima koji su sedeli u rasklapajucim stolicama na obali i rekao sam 'im svima :
-" Aco ... i vas troje momaka ! Ja sada idem kod mene u kampu da spremim linjake u talandari na svinjskoj masti ! Tasa i Branko dolaze, tako da ste ostali vas cetvorica da ukompletiramo drustvo za rucak. Aconi ... mladi ljudi, nisu bezobrazni kao mi stariji, pa ce reci "hvala nismo gladni", ali ti imas obavezu da ih dovedes ... vidimo se !"



Zilava Ada je svedok mnogih dogadjaja ... !

Dolazim kod Seve, a klinci samo sto su dosli i nesto razgovaraju sa Ljiljom.
-" Alal - vera, vec ste stigli !" A Ljilja kaze :
-" Kazu da si 'im ti rekao da ovde stanu, pa im ja pokazujem odakle im je najbolje da pecaju ! Medjutim oni kazu da nemaju kedere ... !?" Cuvsi to, odmah sam startovao motor i prebacio cun sa uzvodne strane Seve. I rekao sam klincima, kojima je Ljilja vec donela po konzervu koka-kole, a kojim su se glasno obradovali. A ja sam im objasnio da cu sada da izvedem manevar sa "vlakom za kedere" i da ce imati kedera "do mile volje"! Medjutim ... ukus hladne koka-kole, 'ih je vise obradovao nego ulov kedera. I sve jedno, ja sam jedan kraj vlaka, zakacio za krmenu alku Seve i sa cunom sam razvukao ... "otvorio" vlak ( 8 mm okce, 6x8 metara ) i podavio ga, a zatim ... uz pomoc zavoznog vesla obisao sam "na siroko" oko krme Seve i kada sam dosao do pramca Seve sa nizvodne strane, izvadio sam vlak iz vode ! U vlaku je bilo kedera za punu plasticnu kofu od 10 litara. Klinci su zaaplaudirali od iznenadjenja i radosti sto vec imaju kedere za ribolov. Kedere sam im u hladovini vrbe, sipao u veliko plasticno korito i napunio ga vodom.
-" 'E sada, vodu morte cesce da menjate sa svezom iz dunavca, a kedere stavljajte na udice i nemojte ih daleko zabacivati. Tu gde je krma od Seve ... 6 metara je dubina ... !" A jedan od klinaca me je pitao :
-" Cika Momo ... mogu li da pecam sa vase Seve ... sa krme !?"
-" Naravno i ne samo ti ... ! Sa krme, ako pecate vas dvojica, drug-drugu necete smetati ... !" Klinci su bili veseli sto im bar organizacija "ide od ruke" i rasporedili su se sa nadom da ce uloviti smudjeve i somove ... !"

Malisa je u medjuvremenu dosao ... javio mi se i evo ga lezi u hladovini. Gilence je zalozio vatru i pripremio talandaru, a Ljilja je pripremila brasna i vegetu za "nadeve" na sto u Sevi i kaze :
-" Momo, tu je hladovina i bice ti zgodno da u zavrsnoj fazi pripremis linjake." Zahvalio sam joj se, jer to su za mene bile olaksavajuce okolnosti. Usao sam u cun i izvadio iz vode cuvarku i stavio je na patos cuna. Klinci ... kada su videli linjake, odusevili se i glasno komentarisali. A ja sam ih ocistio ( malo teze ) i klinci su mi pomogli da ih operem. Zatim sam ih sa "Fadipa" nozem isekao na potrebne komade i oblozio sam ih sa nadevom. Onako sveze, brzo su se "propitale" ukusom vegete i brasna kukuruznog i psenicnog i vrlo brzo su zasumile u vreloj masti u talandari. Klinci su batalili pecanje i sedeli su oko vatre, posmatrajuci svaki detalj przenja u talandari ... !

=================nastavak sledi====================


Pozdrav od Mome Stosica

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 18 Avg 2016 10:02:00    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan zelim gospodo Forumasi !

Moja licna zadovoljstva - 16-ti deo

Sedim na maloj rasklapajućoj hoklici i sa dugačkom metalnom dvozubom-viljuškom i isto tako dugačkom metalnom lopaticom obrćem parčiće riba, vodeći računa da ne zagore. U isto vreme dodavanjem suvaraka održavan kontinuitet vatre, a sve to što radim, klinci sa interesovanjem prate i bezrezervno pitaju, koristeći priliku da nauče to što im za život sutra sigurno treba.
-“ Čika Momo … Moj otac i moja mama, kada prže ribu … ne okreću je tako često … !?” Kaže mali crnpurasti Jovan Terzić.
-“ Vidiš Jovane … i ja kao i tvoji roditelji, tezimo da ispržimo ribu. Oni imaju svoja ubeđenja kako to da urade, a ja … dobro si to primetio, poučen mojim dosadašnjim iskustvom, smatram da češćim okretanjem ribe na vreloj masti, da će se ravnomerno ispržiti i ne mogu da zagore ili da neki delovi ostanu “nedopečeni”! Cestim obrtanjem … može da se kontroliše svako parče i da se “upeče” koliko se želi !” Pogledao sam malog Jovana i on je klimnuo glavom, što znači da se i on slaže sa tim. A Miša kaže :
-“ I moj otac narezuje nožem svaku ribu i to svaku isto, a mene interesuje zašto ti čika Momo neke ribe režeš na par santimetara nož do noža, a neke na tako “gusto” na dva do tri milimetara … čini mi se !?”
-“ Prvo, treba da znate da se riba reže iz dva razloga : prvi razlog je namera da se poseku “sitne” kosti i tada te kosti prilikom prženja “izgore”! I kada se jede riblje meso, nemamo problema sa ostrim ribljim kostima u zubima i u grlu – nedaj bože ! A drugi razlog je da meso dobije bolju koncentraciju nadeva, tj. mesnata masa lakse dođe do ukusa nadeva. Vidiš ove parčiće mesa Linjaka … oni su iseckani na “gusto” jer Linjaci su “Šaranska vrsta ribe”, a one imaju sitne kosti u izobilju. Ovako iseckane parčiće, upržim malo više no što treba, ali zasigurno će ostaci sitnih kostiju da izgore i onda meso Linjaka može da se jede “kao hleba”, bez bojazni da će neka koščica da nas ubode u usta ili grlu. Jutros sam u mrežama imao i lepe smuđeve kamenjere, a to su vrlo ukusne ribe, pa reših da i njih ispržim, jer danas nas ima priličan broj na ručku. E’ … smudjevi kao što znate … nemaju sitne kosti i njih sam narezao na “krupno”, čisto da bi se propitali lakše, radi boljeg ukusa … !” I u isto vreme dok smo pričali, bilo je vreme da povadim neke već gotove parčiće u veliku tepsiju, koje sam i ponudio klincima, upozorivsi ih da je meso vrelo i da sačekaju malo.
Nekako u isto vreme su nam došli sa svojim šikljama i Tasa sa nizvodne strane i Branko sa uzvodne strane. Stali su obojica u obalu jedan do drugoga i Tasa je oba’ pramčana konopca šiklji vezao za koren topole na obali.
-“ Pa gde ste ljudi !? Vidim imate goste iz neke Kostolačke osnovne škole ! Lepo … baš mi je drago kada vidim klince na vodi i da se zanimaju pecanjem. Doduše ove klince, a ja znajući Momu, u nekim stvarima ih Moma podučava, a iskreno i ja bih voleo da čujem te savete, jer iako sam mator … nemam toliko iskustva na vodi koliko s’tim’ Moma može da se pohvali !” I rukovao se … prvo sa klincima po na osob’ a onda i sa 'mnom, Giletom i Ljiljom. Nije propustio ni Mališu, jer mu je Malisa sam prišao … znajući da će se Tasa i njemu obradovati ! Branko ga je ćutke sledio … s’tim’ što mu Mališa nije dozvolio da ga pomiluje po glavi ! A zašto … to njih dvojica zasigurno znaju … !?”


Priča je sama za sebe ... !

-“ Taso … jesi li pozvao Acu i njegovo drustvo ? Mislim da mu je došao u posetu sin sa još dvojicom drugara !”
-“ Rekoh mu u prolazu … a on mi mahnu rukom i kaže “doći ćemo”! Ja jutros kada sam video one Linjake u mreži, veruj mi Ljiljo … poželeo sam da ih imam za ručak !” A Gilence mu se pridružio komentarom :
-“ Linjaci … pa jos dvokilaši, bolje se poželeti ne može !” A Tasa je još dodao, na šta su se klinci nasmejali :
-“ Odkako sam vas upoznao ovde na Žilavoj i još kada sam video kako se hranite … poželeo sam više puta da vam se pridružim “za stalno”, ali odustao sam jer znam da bih se ugojio !” Branko nije izdrzao već je dosao do mene i klinaca i iz tepsije uzeo parče Linjaka.
-“ Ne mogu odoleti mirisu, a predpostavljam i kakvog je ukusa … !?” Klinci su već probali meso pržene ribe i zadovoljni pozitivno su komentarisali ukus … ! I uskoro je sva pripremljene riba bila isprzena i ja sam zamolio malog Mišu Cenića da ode do Ace Kovinca i pokazao sam mu pravac kuda da ide kroz vrbak i pozove Acu i njegove goste na ručak kod nas. Miša je bez reči otrčao, što je Mališa rezanjem propratio, jer nije navikao da se kroz kamp trči !
Branku je zamolio Ljilju da donese čaše za vino, koje je zatim Branko napunio sa belim vinom iz Belja, tj. “Kneževih Vinograda” ( iz Hrvatske ) ! Ja izazvan ustao sam sa stolice i rekao, da me svi čuju :
-“ Ja sam pre ovoga rata bio u tom “vinogorju” sa Stanetom Dolancem. Tamo su u podrumima u početku prvo bile napravljene bačve od po 50t svaka od belog Slavonskog Hrasta, a onda su sazidani zidovi i krovovi tih podruma. U vreme kada sam ja bio tamo, sve bačve su bile “ogrezle” i buđi i paučini. Rekli su mi da su to odlični uslovi za “sazrevanje” vina. I drago mi je što imamo Branka i sa njime i vina koja su odličnog kvaliteta. Uostalom, sada imate priliku da ih probate … !” I Ljilja i Tasa su se pobrinuli da na stočićima postave tepsiju sa prženom ribom, odnosno sa prženim linjacima i smuđevima kamenjarima, a Ljilja je još i donela hleba i napravljenu “marinadu” sa belim lukom, sirćetom, suncokretovim uljem i solju pa ko je hteo da se posluži … izvol’te ! A svi su pristali da ručaju !
-“ Ljiso … super je sto si i “marinadu” napravila! Uz prženu ribu … to je najbolja salata !” Čuo se Gile sa svojom “dobrom” primedbom … ! I iz vrbaka su se pojavili Aca Kovinac sa svojim “gostima”! Došli su do nas i sa svima nama se rukovali … !
-“ Ljljo i Momo … moji gosrti su doneli svinjsko meso za roštilj, ali kada su čuli da se kod vas spremaju Linjaci u talandari, jednoglasno su se svi odrekli svinjskog mesa i pristali na vas poziv da ručamo sa vama … ! A odkud ovi klinci … nisam znao da i vi imate goste ?!” A ja sam objasnio :
-“ To su naši nenadani gosti iz Kostolca. Očigledno je da ih po njihovom uzrastu zovemo klincima. Ali ja stojim iza toga, da su već odrasli zaljubljenici Dunava i uskoro i pecaroši u koje mogu da se zakunem !” Klincima se iz grla oteo glas i sa podignutim rukama u vis’ pozdravili moj govor ! A ja sam objasnio prisutnima, prisustvo klinaca u našem kampu :
-“ Klinci su danas rešili da proslave rođendan svoga druga Jordana i to su rešili da proslava bude na ušću Kostolačkog kanala u Dunav, kod motela “Dunavski Biser”! A da ovde na Žilavoj Adi napecaju ribe, koje će kasnije da spreme i ugoste sa njima svoje drugare i drugarice iz škole ! I posto su “zabacili” svoje plovke u plićacima sa plovne strane Ade, predložio sam im da dođu sa ove strane Dunavca i da upecaju neku ribu u hladovini, jer tamo gde su bili stali na suncu u plićaku …. tamo ništa ne bi upecali … !” I svi su podržali akciju klinaca, a ja sam predložio :



Talandara potiče iz kompleta "tanjirače". Ali sam skoro siguran da su je ribari prisposobili ... !

-“ Hajde da mi svi zajedno ručamo … da nam se ne bi ohladila riba … a i vino da se ne ugreje … !” Svi su navalili na prženu ribu i rukama su je podržavali u jelu.
-“ Moco … i ovog puta si ispržio ribu baš onako kako treba !” Rekao je Gile, a Aca Kovinac je nastavio priču :
-“ Taj Linjak je čudna riba ! Pošto je iz sorte šarana, mnogi kažu da je šaran pa onda Linjak po ukusu mesa … ! Ali ja dajem prioritet linjaku. Šaran je nesto masniji i za nijansu je linjak bolji … ali bolji je evidentno !” A Tasa je dodao svoje mišljenje :
-“ Aco ja sam takođe za tvoje misljenje ! Možeš zamisliti kada sam jutros video linjake dvokilaše u mreži u Mominom čunu … nisam mogaoda da odolim a da mu ne kažem da ih spremi za ručak ! Prosto sam to poželeo !” A Branko … Branko je takođe dodao … :
-“ Iste reči … isto misljenje sam i ja imao, kada sam video linjake u Mominoj mreži, kada je prolazio pored mog čamca … ! A iskreno, što se mene tiče … ja linjaka nisam ulovio unazad gledano, bar deset poslednjih godina !” A Gile je pitao konkretno :
-“ Moco … gde si ih tacno ulovio … !?” A ja mu rekoh da sam ih “digao” u mreži kod ulaza u razliv, preko puta naseg kampa !

=================nastavak sledi====================

Pozdrav od Mome Stošića
#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 31 Avg 2016 08:57:21    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan zelim gospodo Forumasi !

Moja licna zadovoljstva - 17-ti deo


Tasa kako me je čuo, k'o "navijen" je prokomentarisao :
-" Pa dobro bre Momo, 'što tamo ne daviš mreže svaki dan ... !?"
-" Mali je to razliv pod vodom, tako da ja tamo davim i po nekoliko mreža ... ali svaki drugi-treći dan ! Tamo uvek ima i Linjaka i Šarana, pa ih pustim da se naviknu da dolaze, a onda im stavim mrezu "za dobrodošlicu" po nekad ! Strategija je Taso, bitan činilac u životu, pa i u ribolovu takođe ! Sada kada počnu velike vode i da raste nivo Dunava ... tamo ću da pobodem pored mreža i nekoliko bubnjeva, pa će biti zasigurno ulovljeno i po neki som, pa i po neki tostolobik i amur takođe !?" I taman je Tasa hteo još po nesto da kaže na račun ribolova, kad' se ču' vrisak sa Ševe. Bio je to mali Vlada Kostić, na čiji se stap ulovila neka riba, a mali se uplašio jacine njenih trzaja. Sin od Ace Kovinca je bio najbrži i doskočio mu je u pomoc, a za njim' su dotrčali i ostali klinci, pa i Tasa se tamo našao. A ja sam im doviknuo :
-" Na krovu Ševe imate rezervni veliki meredov, pa ga uzmite i sa njime izvadite ribu. I samo taktički polako i ne žurite, ali i nikako nedozvolite da vam se najlon na štapu olabavi !" I Tasa se našao među svima njima na Ševi i nije moglo da prođe bez njegove asistencije i na kraju izvadiše smuđa. Tasa ga je odmah izmerio sa kantarom za ribe, koji bese na krovu Ševe.
-“ Smuđ nešto malo manji od 4 kile !?” I onda su uspeli svi klinci da ga dodirnu i pomiluju, a onda ga je Tasa stavio u moju veliku čuvarku i spustio je u vodu, a klinci su se puni energije latili svojih stapova i zamenili na udicama žive kedere. Acin sin je bio zadovoljan što je baš on pomogao, odnosno izvukao sa stapom nesvakidašnjeg "lepog" smuđa, pa reče :
-“ Ljudi, ja sam došavši ovde na Adu Zilavu, dobio nekoliko malih ili većih zadovoljstava i srce mi je puno. Međutim imam obaveze i kazaljke sata me podsećaju da moram da vas napustim i da ja sa mojim drugarima krenem za Kovin. A onda odmah moram i za Beograd ! I veliko vam hvala za sve ovde doživljeno i obećavam doći ćemo opet i ponećemo neko dobro pice, a tada ćemo peći roštilj. I sada potpuno razumem moga oca, zašto neće sa Ostrva da dođe kući u Kovin. Doviđenja … svima !” I rukovaše se sa svima nama, a Aca doviknu svome sinu i prolomi se nekontrolisano jak muški “bariton”, od koga su zatreperile grane vrbaka :
-“ I nemoj da budeš “šargarepa” … !?” A odgovor je bio :
-“ Biću “kafa” tata … !” I malo kasnije … uz Dunavac je projurio gliser sa tri momka koji su nam mahali … a i mi njima takođe. I sedosmo svi na svoja mesta, a Aca nam je naslužio svakome po čašu vina i zamolio je Ljilju da mu donese iz Ševe “Vidanovaču” - rakiju prepecenicu koju on obožava i pije je samo u posebnim prilikama ! Ljilja je donela i flašom je nasula čašicu, a onda je ostavila flašu pored čašice. A Aca se zahvalio i gucnuo pola doze, pa gledajući u zemlju, reče :
-“ Ja i moja žena … imamo njega jedinca sina ! Pametan je na mene, a obazrivo oprezan na majku. I mislili smo da će da završi studije, ozeni se i radi u nekoj instituciji i rađa decu. Sve uslove je imao za takav život ! Ni jedna jedina mu se nije mogla prepisati da ga je sprečavala ! A on napusti poslednju godinu studija i evo ga u Đinđićevom kabinetu … služi ga k’o “potrčko”!" I zaćuta Aca … i mi ćutasmo takođe. Samo su se čuli neki klinci na zadnjoj palubi Ševe, ali to nam nije smetalo ! Gile se javi bez prozivke :
-“ Aco … ja mislim da nemaš razloga za brigu … !? Đinđić je pametan mladi čovek … perspektivan i dobro naučeni strateg – političar ! A mi smo svi za nekoga “potrčko” kako ti kažeš ! Svi mi radimo za plate … i potrcimo kad’ zatreba ! A i ti … radio si “za narod i Otadžbinu”… i trčao si i ti, kada se moralo … !?”
-“ Ma znam Dragiša … ali ja u tog Đinđića ne verujem … !? Ma’ čim’ je on zavrsio skole u Hemačkoj … “namazali” su oni njega … u to smem da se zakunem ! Za pripremanje “takvih” ljudi sa Balkana, Nemci i Englezi rade zajedno !” I ko zna kuda bi razgovor “otišao” da se ne javi mali Miša Cenić :
-“ Deda Aco … šta vam znači ta “šargarepa”, a vasem sinu “kafa”, koje pomenuste !?” Aca je skinuo mracni pogled sa lica i skromno namestio facu u osmeh, pa reče :



Karakter je stalno na izazovu ...

-" Znaš mali ... karakter i dušu čoveka ne možeš da izmeniš savetima ! Ali ja sam pokušavao dok mi je sin rastao da ga ubedim da bude onakav kakvog bih ga ja želeo. Jer sam kao vec odrastao čovek i ja naučio i znao sam šta je u stvari život u društvu ?! Pa sam mu kao malom' ispričao jednu priču i u toku života dok je on rastao, podsećao sam ga na tu priču. A priča je kratka, ali veoma poučna : "U jednoj kuhinji, druzila se šargarepa sa jajetom i zrncetom kafe i stalno se ona hvalisala kako je ona lepa i tvrda i jaka, a jaje ima oklop, ali kada se slomi ono je "niko"! A zrno kafe je sve jedno malo, ali i ružno ! I jednog dana voljom vlasnice kuhinje u kojoj je živela ta "družina", kuvarica ih stavi u vrelu kipuću vodu. A to bi u mojoj priči bilo da su njih troje upali u veliki problem. Lepa i tvrda šargarepa se izmenila i postala mekana i izgubila je i lepotu i boju tela i tvrdoću ! Jaje je bogami sve jedno stalo tvrđe, ali ga u slast pojedoše ... ! A kafa ... !? I ne samo što se nije izmenila, vec je i vodu oko sebe ofarbala u crno, a sama postala neupotrebljivo gorka i niko je kao takvu nije hteo ! Ustvari ... priča je o karakterima ljudi i moga sina sam tom' pričom podsećao da kroz život ne bude dopadljiv ( kao šargarepa ), već jak ( i ne kao jaje da ga zatim upotrebe ), nego tvrdog kao kafa i nepopravljivog karaktera, ali sa dobrom dušom, hoću reći da ne dozvoli da ga obmanu !" Posto sam pažljivo slušao Acinu priču, kraičkom oka sam primetio da ga svi klinci prate fiksiranim pogledima, ali sam se nasmejao, jer su i svi prisutni stariji takođe sa pažnjom pratili Acinu priču ... !

=================nastavak sledi====================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 06 Sep 2016 11:39:34    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

Moja lična zadovoljstva - 18-ti deo

Svi siti i raspoloženi, zabavljali smo se pijuckajući vino i pričajući razno-razne anegdote, dok se Ljilja nije setila klinaca i njihovog "programa" za danas.
-" Pa dobro klinci ... jeste li osim onog smuđa, još šta upecali !?" Klinci se pogledaše između sebe i mali Miša Cenić reče da ništa drugo nisu upecali ! A Ljilja će opet :
-" Dobro ... niste, a u koliko sati ste zakazali ručak na obali kod Dunavskog Bisera ?" I Cenić je nastavio razgovor :
-" Pa planirali smo da se svi sretnemo u 17h i dok mi ispržimo ribu, pa onda ručamo i tako se zabavimo do prvog mraka, a onda kući !"
-" A koliko će vas biti na tom ručku ?" Opet će Ljilja zainteresovano !?
-" Mi smo pozvali ceo razred ! 23 nas je ali uvek se desi da neko ne dođe !" I Ljilja je došla za naš sto i obratila nam se :
-" Ja mislim da su klinci veliki optimisti ! Kad' će da još riba ulove, ovim načinom kako ih sada love, pa onda da odavde odu uzvodno pet kilometara i da je spreme sami u čiji kvalitet otvoreno sumnjam !? Momo daj ... imaš li još ribe u čuvarci, pa da im ti ispržiš ribu !? Tebi to nije problem, a klincima ćemo učiniti veliku uslugu i imaće kvalitetno isprženu ribu za ručak !" Ja i Aca smo se pogledali i pogledima se dogovorili, a Tasa je podig'o galamu i kritikovao klince za nezrele njihove planove, što se ni meni ni Aci nije dopalo :
-" Dobro de' Taso! Pusti bre klince, nego daj pomogni da mi odrasli pomognemo njima samima. Idi tamo do Ševe i izvadi čuvarku da vidimo ima li dovoljno ribe koju će onda Moma da isprži !" A onda mi je Aca šapnuo da on ima šarane u čuvarci kod svog kabinaša!
-" Ovaj moj sin danas ode k'o bez glave! Došao je po šarane koje sam u toku prošle nedelje ulovio i ode, a da ih nije ni pogledao, a kamoli poneo. Nema veze, sad' ćemo da vidimo koliko će trebati komada, pa ću ih ja doneti!" Za nekoliko trenutaka vredni Tasa je "raportirao":
-" Sa ovim smuđem ovde ima prilično riba, ali za 23 klinaca, trebace bar jos 2-3 kilograma ribe ... !" I dok smo se mi glasno dogovarali kao da je Jordanov rođendan naš problem, klinci su ćutali i samo se smejurili, prosto ne verujući sta im se dešava i bojeći se da bilo kakvim komentarom ne pokvare naše raspoloženje, a Ljilja se glasno javila :
-" Smuđa nemojte da računate u ribu koja se prži. Ja sam rešila da im smudja spremim sa nadevom i zavijem u alu-foliju, pa da ga oni sami ispeku na žaru. Biće im interesantno, a meni nije teško da im spremim smuđa, jer baš je krupan i kada se ispece u foliji, bice izuzetan za jelo !" A Dragiša se glasno nasmejao :
-" Dakle Ljiljo, ideja ti je super. Dođe mi da i ja pođem sa klincima i tamo probam tog smuđa ... !" A Ljilja je obrazložila da svi u kampu svagda traže da Moma prži u talandari ribu i da Aca kuva čorbu ... i nije htela da se sama nameće !
-" A inače, kada smo ja i Moma sami, često pečemo smuđeve "u foliji" pa na žaru ili u rerni, obično kada pada kiša! Ali dok ih spremam, povadim im sve kosti peraja i narežem mesnati deo na 3-4 mm noz do noza i nadevom ih obložim i onda su "ok"!" I svi ćutke slušaju, a Tasa se javio :
-" Na marini "Vidra" na Savi, jeo sam šarana u foliji na zaru. Pa onda uz vino ... fantazija !" Kaže Tasa, a Ljilja nastavlja :
-" Ja i Moma iz dugogodišnjeg iskustva, šarane isključivo pržimo u masti ili u ulju u parčiće na talandari ili u gusanom tiganju. Pitaćeš me zašto ? Zato što šaran ima sitve kosti i Moma kada sprema parčiće za prženje, provuče kroz meso ostrim nožem "nož do noža na 3 mm"! I pri prženju te sitne kosti izgore. A prilikom pečenja, sitne kosti ostaju cele i mogu zatim da se zabodu u usta ili grlo ! A to niko od nas ne želi !"
-" Jeste Ljiljo ... u pravu si ... sećam se bilo je ukusno, ali bilo je i mnogo sitnih kostiju ... !" Priseća se Tasa ...



Žilava Ada će mi ostati u sećanju do kraja života ... !

-" Momo, 'ajde ti ćeš to bolje da uradiš od mene ... !" I Ljilja mi je pokazala smuđa koga su klinci upecali i odmah sam uzeo nož s'pojasa "Fadipa" i stavio sam smuđa na sto. Izizetno oštrim nožem, nije bilo teško da povadim sva peraja, očistim stomak od creva i mekih tkiva i povadim škrge. Glavu sam namerno ostavio da bude interesantnije, kada ga klinci budu jeli. Aca je dosao i doneo dva dobra šarana i ušao u čun da ih očisti, ali je Tasa bio preduzimljiviji i on je preuzeo od Ace šarane i očistio ih. Branko je ustao i otišao do ložista, te malom lopatom povadio pepeo u metalnu kofu i podlozio vatru, a Gile je odneo talandaru do plitke vode i tamo je oprao.
-" Momo ... daj ti nareži ove šarane kako treba tim' tvojim nozem, da ih ja "ne mučim" svojim." Rece mi Tasa i ja sam ih lako iskasapio i onako sveze zaklane stavio sam ih u nadev koji mi je Ljilja napravila, a samo sto ga je donela u veliku činiju. Nisam joj trebao reći, a ona je već donela suncokretovo ulje i sipala ga u talandaru, koju je Gile već stavio na postolje nad vatrom. Ja sam seo pored vatre i čekao da se ulje napali i čujem Gileta šta prica Branku :
-" Vidis Branko, moja Duja bi se isto ovako ponašala kao i Ljilja sada. I ona zna šta i kako treba da se radi na kampovanju, a verujem da tvoja žena ne bi znala ovako da ucestvuje u spremanju !?" Branko očigledno nije se nadao ovakvom pitanj, pa se sam' nasmejao i kaže :
-" Moju ženu su njeni roditelji vaspitali da kada joj treba da ruča, da sedne u kafanu i naruči. Kada sam je oženio, jedva je moja majka naučila da sprema. Pravo da ti kažem, bilo je i svađe među njih dve. I danas za vikend, moja žena napravi sendviče i to je sve. I da li si me nekada video sa mojom ženom na čamcu ... !? Nisi i nećeš, jer ja sam kupio čamac samo za mene i moje prijatelje, a mojoj se ženi kada je na čamcu ... "vrti joj se u glavi"!?

=================nastavak sledi====================



Pozdrav od Mome Stošića
#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 13 Sep 2016 11:18:51    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#
Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

Moja lična zadovoljstva - 19-ti deo

Dok sam ja pržio ribu za klince i njihovu proslavu rođendana, njih je Tasa na Ševi obučavao kako se lovi smuđ "muvanjem" i naterao ih je da zamene kedere na udicama i izbor mesta da promene. Klinci su sve poslušno odrađivali, ali nisu mogli a da ne prokomentarišu :
-" Časna reč .... nisam mogao ni da predpostavim ovakav ishod našeg pecanja i pripreme proslave Jordanovog rođendana ! A mogu da zamislim kako će nam svima biti lepo na ručku. Kaže Miša Cenić, a mali Vlada dodaje :
-" Imaćemo bolji ručak, nego da smo seli u letnju baštu motela "Dunavski Biser", gde bi smo samo dali velike pare. A kvalitet ... !? Tamošnji kuvari nikada ne bi umeli ovako da nam spreme ribu !" A Tasa ih savetuje :
-" Ja neznam ... ali rekao bih da tamo kod motela i nema neki izbor suvaraka za vatru. A bila bi šteta da smuđa ne ispečete kako treba zbog nedostatka suvaraka ! Ja bih vam predložio, da krenete sa vašim čamcem odavde nizvodno i jedno 30-tak metara ispod Acinog kabinaša, tamo stanite u obalu i videćete veliku količinu suvaraka između vrba, koje je tamo ostavila prosla velika voda na gomilama. Uzmite ovde sa ložišta one dve sekire i tamo narežite dovoljnu količinu suvaraka i spakujte ih u čamac. I tamo kod motela kada stignete, samo ih istovarite na obalu i biće vam dalje sve lakše i jednostavnije !" Klincima se jako svideo Tasin predlog i poskakali su od radosti u njihovu šiklju, ne obraćajući više pažnju ni na zabačene štapove sa Ševe ! Mali Miša je startovali motor i otišli su svo troje nizvodno. A u međuvremenu, jedan od zabačenih štapova je zazvonio i Tasa je bio najbliži i uzevši štap u ruke, zadao je kontra udarac, kao pravi profesionalni pecaroš. Zatim je uz pomoc meredova izvadio lepog smuđa. Mi smo sa obale počeli da nagađamo težinu istog, a Tasa se iznervirao, jer su tu bile prisutne i provokacije, pa je uzeo sa krova Ševe kantar za ribe i izmerio je smuđa ... !
-" Ravno je 3 kila i 260 grama .... žive vage ! Hoće li neko da kupi ... ?" Svi su se nasmejali, a ja sam Tasi napomenuo da ga ne stavlja u čuvarku, već da ga dobro zakači udicom i pusti ga u vodu, tako kada klinci dođu, da ga neko od njih izvadi i zaraduje mu se ... ! I svi su prihvatili moj predlog.

Svo riblje meso je bilo isprženo i Ljilja ga je spakovala u veliku tepsiju i pustila da se ohladi. I evo klinaca i primetili su jos dok su bili na vodi da se jedan od štapova savija i razgalamili su se samo tako ! Mali Miša Cenić je bio najbrži i najspretniji i mada je bio za motorom ! U hodu je izgasio motor u skretanju pored Ševe i doviknuo ostalima da vežu čun, a sam je iskočio na nogostup Ševe, zgrabio stap, udario kontru i počeo da izvlači ribu. Aca se pošalio :
-" Mali ... zamaraj malo ! Nemoj da ti ode ... kad je vec na udici !" I nastalo je od sviju nas navijanje za Mišu Cenića i uskoro je smuđ bio uz pomoć Jovana Terzića i meredova, pravo u kantar ! Mera je pokazala 3 kila i 200 grama i završio je u čuvarci ! A radost klinaca nije imala kraja i prosto su bili veseli, srećni i glasni ! Ljilja je klincima iznela po jednu hladnu konzervu koka-kole, a ja sam onako zadovoljan, uzeo jedno hladno pivo, dok su Gile, Branko i Tasa i dalje pili vino. Aca je prešao na rakiju, sto i nije bilo iznenađujuće ! I tako, klinci zadovoljni što smo im obezbedili bogat ručak za slavljenika Jordana, ali i za njihovo celo odelenje učenika! Mi odrasli smo pak' bili zadovoljni sto nam se ukazala mogucnost da pomognemo klincima danas, a sutra će se oni rado sećati ovog dogadjaja, ako ne i nas poimenice !



Deo našeg kampa na Žilavoj Adi

I dođe vreme da klinci idu nazad za Kostolac i pri spremanju svog ribarskog pribora, niko od njih nije pomenuo poslednja dva živa smuđa, da ih recimo uzmu i ponesu sa sobom, a ja sam sapnuo Aci koji je sedeo u stolici do mene:
-" Acko, donesi još jednog šarana, pa da svoj trojici spakujemo po jednu ribu da ponesu kući roditeljima !" Aca je samo klimnuo glavom, ustao i otišao ka svom čamcu. Tasa ga je pitao gde ide, a Aca je samo odmahnuo rukom i nije ništa odgovorio ! Malo zatim, Aca se vratio sa šaranom u rukama i svi su u njega gledali i nikome ništa nije bilo jasno i svi su ćutali !? A ja sam ustao :
-" Ljiljo daj mi one moje zastitne rukavice i jednu veliku kesu, hoću da naberem koprive." Ljilji nije bilo jasno, kao i ostalima, ali mi je iz Ševe donela veliku plastičnu kesu i kozne rukavice sa kojima se ja služim kada radim zavarivanje metala. Nedaleko na kraju proplanka, bilo je kopriva u izobilju i ja sam tamo nabrao punu kesu i dosao ispred Ševe, gde me je Aca čekao sa izvađenim ribama iz čuvarke. Ljilju sam zamolio za još dve kese, a ja sam ušao u Ševu i iz plakara sam sa gomile uzeo tri čiste pamučne krpe, koje su mi služile za brisanje ruku, kada bilo sta radim oko motora. Izas'o sam iz Ševe i klinci su se sakupili oko mene i ćutali su. A ja sam im pokazao kako se transportuje ziva riba u letnjim uslovima, a bez frižidera ili frigo-torbe !
-" Znači ovako ... ! Riba se namokri, zatim se umota u živu koprivu, puno i na kraju umota sa krpom ili peskirom itd. Onda se sve to stavi u najlon kesu i tako zastićena riba ne može da se ukvari 4-5 sati. Jeste zapamtili ?" Svi su potvrdili sa "da", a ja sam onda svoj trojici klinaca dao po jednu kesu, odnosno po jednu ribu i rekao sam im :
-" Przene ribe jedite i neka vam je prijatno ! A vas trojica ćete svojim roditeljima da odnesete po jednu ribu ... to je od nas ovde sviju poklon vama, a njima hvala što imaju tako dobru decu !!!" I odjednom se prolomila graja i komentari i matorih i klinaca ! ... I dugo su nam klinci mahali dok su odlazili, sve do god smo se videli ... !

PS. Vec sutradan su nas posetili njih trojica, sa jednom njihovom vršnjakinjom Ivanom. Ivana se odmah s'družila sa našom kokicom Cokom, dok Mališa nije ovog puta bio raspoložen za igru i legao je na prednjoj palubi Ševe. Klinci su nam vratili tepsiju i doneli nam dve zamrznute kokoške i dva litra dobre prepečenice, pola kilograma mlevene kafe, 1 kg sećera i jednu rolnu alu-folije ! I rekli su nam da je to poklon i pozdrav od njihovih roditelja ! Sve to što su nam doneli, imali smo u zamrzivaču i u našem kuhinjskom delu u Ševi, ali koliko smo mi njih iznenadili juče ... skoro da su nas jednako iznenadili i oni nas danas. Ljilja ih je izljubila i svakome je dala po konzervu koka-kole i po kolač od višanja, koji je sinoć pekla u rerni ! A ja sam se sa svima rukovao i svakome po na osob' se zahvalio. U toku te nedelje smo ispekli obe kokoške na raznju, a Aca je dobio obe flaše prepečenice, koje je odmah probao i pohvalio :
-" Po mojoj je merki ... ! Nećete mi verovati ako vam kažem koliko je "gradi" !"


=====================nastavak sledi================

Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 21 Sep 2016 13:42:28    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

Moja lična zadovoljstva - 20-ti deo

Izuzetno retko kad popijem neki alkohol i u tim retkim prilikama mora da postoje dobri uslovi i tada pijem isključivo dobro alkoholno piće. Sada posle ukusne ispržene ribe, crveno vino iz Kneževih vinograda je tako dobra prilika da i ja ne mnogo popijem. U ambijentu vrbaka Žilave Ade i prelepog Dunavca, sedim u udobnoj stolici baštenske garniture za stolom sa ljudima koji znaju da cene ambijent prirode i na stolu kvalitetno ispržene ribe uz dobro crveno vino ... ! A meni je na siti stomak "leglo" crveno vino i nisam Giletu odbio dok mi je vec drugi put punio moju casu za spricere, a 300-gramsku staklenu i nazdravio mi uz zelju da mi prija ... ! A ja sedim zadovoljan, dok u glavi osećam da me "osvaja" prijatno pijanstvo. I posmatram svu tu lepotu koja me okružuje. Pouzdana Ševa i na njenom pramcu leži moj verni drug Mališa. Kokica Coka, trčkara po nogostupu Ševe i juri za nekim razdraganim leptirom.

Moja Ljilja lepo raspoložena, smeje se i živo razgovara uz obaveznu cigaretu sa svojim komšijom sa Vracara ... Tasom, koga smo nas dvoje prvi put sreli ovde na Žilavoj Adi, upoznali se i znam da ćemo se dugo družiti. A sam Tasa kaže da je "pobegao" od svojih ukućana i posla ( ima tri svoje prodavnice ), jer sve je počelo da ga nervira i radi svog mira došao je u Dunavac na celo leto, na pecanje i psihičko rasterećenje !

Branko je sa Novog Beograda, ali sada u ovom minulom ratu, kaže radio je za Arkana u Spačvanskim šumama i zaradio oko dva miliona dojc maraka. A njegova zena, sin i ćerka, kako su "osetili laku lovu" počeli su da ga kradu ! I on je dosao na Adu da "spasi" svoj nervni sistem ... kako kaze ?!

Pored mene sedi moj dugogodišnji drug i prijatelj Dragiša Ristivojević iz milošte zvani Gile iliti Gilence i počeo je i da puši, ali i da pomalo pijucka ... i on ima svojih briga ! Sudija Mej ga hoće u Hag, za svedoka protiv Srbije i Slobodana Miloševića ... ! Gile je bio visoki funkcioner Milicije Srbije, ali su mu koreni života na selu, tamo gde se deca od malena uče ljubavi za otadžbinom ! I htedoše neki Giletovi poslovni prijatelji iz Crne Gore da ga sakriju ... ali za "dobre" pare ! I onda smo se dogovorili da i on sa svojim čamcem "Krckom" i suprugom Dujom, pođu sa mnom i sa Ljiljom na Žilavu Adu, na celo leto ! I evo nas na Adi... često zajedno ribarimo noću sa 200 metarskom površinskom mrežom po Dunavu. Isto tako po nekad' obrnemo po neko jagnjence na ražnju !

A Aca Kovinac ... on je takođe iz "našeg tima"! Vojni je inženjer i specijalista je za rakete "zemlja - vazduh". Ostavio je devizne zarade u Libiji i u povratku je svratio kući u Kovinu i video se sa svojim ukućanima. Kupio je hrastovi čamac-kabinaš i sa svojom kučkicom Milicom došao na Žilavu Adu, da se druži sa svojim najboljim drugom ... Dunavom !

I kad-god smo svi zajedno, neko od nas "otvara" neku od nama interesantnih tema i razgovor zna da se produži do večeri. Ovog puta se Tasa oglasio bez prozivanja :
-" Kada sam dolazio ovde na Žilavu Adu, imao sam plan da stanem uz obalu tako da me ceo dan greje sunce. Ali i da nisam ni daleko od potopljenog slepa, da bih imao i dobar ulov. Jer kod mene na marini se vec godinama priča o "potopljenom šlepu" i tamo do sada upecanih mnogo velikih šarana. Pa tako i stadoh tamo gde sada jesam ! Međutim, sasvim sam zaboravio na Košavu, i tamo gde jesam, duva vala svaki dan. Moje pitanje je : ko od vas zna nešto više o ribolovu na vetru, ili da ja pišem svakodnevno "ribolovni dnevnik" pa da iduće godine imam dobre informacije gde da pecam"!? A mi ... svi sve znamo, a posebno o vetru i možemo da pričamo do večeri ! I progovorio je Aca Kovinac :




I kada se ujedini : iskustvo, snaga, znanje i tehnika ... rezultati se prebrojavaju ... !


-" Vetar može na uspešnost u ribolovu uticati povoljno i nepovoljno ... ! Većina ribolovaca koje ja znam, izbegavaju ribolov po vetru, ali on u nekim slučajevima može biti odličan saveznik. Sigurno ste i vi nebrojeno puta i to leti po mirnom vremenu, vratili ste se kući prazne čuvarke. To nije bio ribolovački maler ili poznati uzrok neuspeha. Zamislite samo kako se oseća riba u pregrejanoj i previše osvetljenoj vodi. Njeno izoštreno čulo vida registruje svaki pokret na obali, a nedostatak kiseonika u vodi je guši. Njen odlazak u mračne dubine, daleko od ribolovca i pregrejanih površinskih slojeva je logičan i razumljiv razlog. A sad zamislite jednu novu situaciju. Kao što često biva, odjednom počinje blagi povetarac. Površina vode se namreškala i vi ne vidite ribu i ona ne vidi vas. Na strani reke, na kojoj je vetar najizraženiji, voda se blago hladi i osvežava kiseonikom. Život u površinskim slojevima vode postaje intenzivniji i šanse za uspešan ribolov su veće. Severozapadni vetar, kao predznak promene vremena, leti povoljno utiče na ribolov, a zimi nepovoljno. Zašto ? Zato što : jugoistočni vetar u jesen pogoduje ribolovu, ali u februaru i martu ga treba izbegavati jer umanjuje šanse za ulov. Južni vetar kao predznak stabilizacije meteoroloških prilika, zimi može biti odličan saveznik u ribolovu." Aca je završio priču i sam sebi nazdravio, a Gile se obrnuo prema meni pa kaže:
-" Odblesak sunca koji najavljuje zoru, ocrtava siluete obližnjih karpatskih planina. Čaplje lagano šireći krila, uzimaju koridor uz Dunav, klikteći i dogovarajući se između sebe na svom jeziku. Vrane i gavrani grakću i kruže iznad vrbaka gde su provele noć, sačekujući ostale da se organizuju i zajeno prelete Dunav sa jedne na drugu obalu i odu u široka polja koja ih očekuju. Kornjača više nema na panjevima. Zagnjurile su u traganju za malim ribicama. I žaba uopste nema. Kao da su se iselile, ustvari samo su se sklonile od pogleda roda i čaplji, koje jutros nesto intenzivnije nadleću razlive. Ribe iskaču iz vode narušavajući vec blago narušenu površinu bare od laganog vetrića. Iz vode gde-gde se pojavljuju mali mehurići vazduha koje oslobađaju školjke, premeštajući se na bolje srećno mesto. Po neka pijavica uvijajući se, premešta se u potrazi za kapljicom krvi, koja joj je danas potrebna,radi održanja u životu.
–“... A' šta kažeš ... !? Mogli bi smo da “nahranimo” jedno 200 Mustadovih udica. Šta misliš, da li je vreme … !?” Pita me Gilence.
-“ A Gilence zna i samo mene proverava, pa da ja nastavim : kada je riba na dnu, tada se traži “strukovima”! Kada je voda hladna, onda joj se ponudi površinska mreža. A kada voda posle obilnih kiša, naglo nadolazi, onda joj se stavljaju “bubnjevi” u plićacima. To su ribolovački zakoni i ko od njih odstupa, ili ih ne poštuje, ništa i ne ulovi moj Gilence … !” A Aca Kovinac kaže svojim baritone-glasom :
-“ Sve što je Moma rekao … sve potpisujem da je tako, a vi filozofirajte … !”

==================nastavak sledi==================


Pozdrav Moma Stošić

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 27 Sep 2016 11:14:03    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

Moja lična zadovoljstva - 21-vi deo

Kraj je Avgusta meseca, a u našem kampu na Žilavoj Adi, lepo i sunčano vreme se ustalilo, ili kako reče jadan meštanin Dubovca “vreme se smirilo“! Celodnevno sunčano vreme je uslovilo toplu vodu Dunava, a topla voda je uslovila da se riba povuče u dubine, gde je voda prohladna i prijatnija. Po ribarskom kalendaru, to je taman vreme da se dave strukovi. Ja sam pripremio dva struka po 200 Mustadovih udica, ali ću najverovatnije da “davim” samo jedan, jer za dva mi je potrebna pomoć bar jednog ribara, koji “zna posao”! Da bih proverio teren za strukove, uključio sam “eho-sonar sa fiš fajnerom” u čunu i startovao sam “džoniku”. Mališa me je sa obale pogledao ljubopitno, a ja sam mu mahnuo rukom i on je radostan uskočio u čun i krenuli smo Dunavcem uzvodno.Na početku Dunavca, u dubljem delu do Ostrva, na dnu ima velika svalka panjeva i dubina se kreće pored samog Ostrva 6 metara, pa dalje kroz kanal do 11 metara sa peščanim dnom. A leva obala je postupno ka’ obali sve plića i plica i pri obali blatnjavo dno. Sonar mi je pokazao da nema zadeva, a to je glavno. Mahnuo sam Aci sa pola Dunavca, a on me je otpozdravio i dao mi rukom znak da odem do Tase, što sam mu i potvrdio. Kada sam već na vodi, spustio sam se i do Tase, a on kako me je izdaleka video, odmah je pristavio kafu u džezvi. Pošto sam ja nekoliko puta ranije sa Tasom u čunu, identifikovao podavljeni šlep sa “Sonarom”, bilo mi je zadovoljstvo da šlep ponovo vidim u ekranu. Dvojicu pecaroša sam upozorio da ću samo lagano proći mimo njih i da ću im pokazati lokaciju podavljenog šlepa. Nisu imali ništa protiv. A Tasa je već “vatao” orjentaciju, prateći moj položaj. Kada sam bio nad šlepom, podigao sam ruku i rekao im da zapamte. Plutajući čun me je odneo nizvodno i pokazao sam im zadnji deo šlepa i rekao sam im da šlep leži na 11 metara dubine, a završava se na 13 metarskoj jami posle šlepa. Njih dvojica su se odmah premestili na ukazano im mesto, a ja sam pristao uz Tasin čamac. Mališa ga je pre mene “pozdravio”, a ja sam se sa Tasom rukovao i seli smo da popijemo kafu.
-“ Kad’ nećeš rakiju, a ja bih rado u društvu popio jednu, a ovako mi se samom ne pije !”
-“ Rešio sam da iskoristim ribarski kalendar i da “nahranim” jedan struk od 200 udica. Pa sam pošao sa “sonarom” da proverim ima li u međuvremenu neka zadeva, da ne bih tamo ostavio struk. Inače situacija je dobra, baš onakva kakva treba da bude u ovim uslovima. Velike ribe leže na dnu i biće dobro da im ponudim “nahranjene” udice !”



Za "strukove" dokazano su najbolje "Mustad"-ove udice ... !

-“ Koje ćeš mamke da im ponudiš !?”
-“ Sezonske “obogaćene”! A to znači : kederi živi, pijavice žive, utrobe školjki i “Abus” sapun u parčićima … !”
-“ Bogami bogato. A kako ćeš doći do toliko mamaca … !?”
-“ Kedere ću uloviti vlakom za kedere. Taj vlak je isproban mnogo puta. Jedan polukrug sa njim u vodi oko krme Ševe i najmanje puna plastična kofa sa kederima. A pijavice nahvatam po punu teglu u razliv bare po sredini ostrva u nivou tamo gde nam je logor. Uzmem desetak babuški, razrežem ih uzdužno na dve polovine i podavim ih u plićaku bare, tako što unutrašnju stranu ribe okrenem na gore. Za pola sata, sakupim po punu teglu pijavica. Skoljke ima u velikom broju pre Dunavca na levoj obali u nivou spruda. Uzmem površinsku mrežu i 30-tak metara podavim iznad blatnjavog dela obale. Voda mrežu naveze na blatnjavu obalu i zareže je u blato, koje je puno krupnih školjki i lako izvadim veću količinu školjki. Zatim ih otvaram i vadim nepovređena stopala i kompletnu unutrašnjost škpljki ! Problem mi je što ih na udicama brže pronađu rakovi od riba. A “Abus” sapun za brijanje, kupio sam pre polaska ovde, 50 komada, tako da ih nudim somovima, koji obožavaju njihov miris … !”
-“ I kako … rakovi se uhvate umesto riba … !?” Začuđeno pita Tasa !
-“ Ne, nema ih na udicama. Ali do zadnje mrvice skinu i pojedu mamak-utrobu školjke … !” I tako ispričasmo se i ja sa Mališom krenuh ka’ našemu kampu. Naravno da sam se zaustavio kod Ace Kovinca na čašicu razgovora.
-“ Momo da skuvam kafu ? Mada znam da si je popio kod Tase. Ali da popijemo zajedno po jednu čašu ceđenog soka od pomorandže … to može … Ja sam nekoliko boks-pakovanja tog soka doneo iz Libije. Računao sam da ovi moji to piju, jer takvih sokova ovde kod nas nema. A njima su kiseli … i ja sam ih poneo sa sobom u čamac i pijem svako jutro po jednu čašu naštinu. I baš mi odgovara ! Vidim vršiš reviziju dna … šta smeraš !?”
-“ Vreme je po “ribarskom kalendaru” za postavljanje vlakova, ili kako ga na moru zovu – parangal ! Pa sam hteo da proverim da nije Dunavac u međuvremenu sakrio neku topolu po dnu. Međutim, ovaj deo dna koji sam pregledao je čist i još samo da sutra pogodim taj pregledani proctor.”
-“ Dobro, ako sam potreban za pomoć … tu sam. Samo pozovi !
-“ Danas vršim pripreme mamaka, a sutra ćeš mi trebati kada budem davio struk. Odoh ja sada da pripremim ovaj deo koji mogu, a ti navrati večeras … opet mi se jede taze pržena riba. Imam lepe smuđeve kamenjare, pa da ih bacimo na talandaru.” Mala Milica je bila uskočila u naš čun, pošto Mališa nije hteo da izađe iz čuna. Aca ju je uzeo u ruke, a Mališu onako lagano udario po njušci i otišli smo na vez pored Ševe.



A priroda je prelepa, ako uspete da je primetite ... tada će te je i zavoleti ... !

Do sada bar mesec dana nisam ulazio u plitki deo unutrašnje bare ovde na Žilavoj Adi, pa sam uskočio u visoke čizme i poneo sam i sekiricu za pojas ( neka se nađe )! I pošao sam u razliv pešice. Mališa je ispred mene istraživački trčkarao i stalno se obrtao, da me ne izgubi, a ja sam se starao da pronađem puteljke koji nisu zarasli u kupinjare i visoke koprive, a da budem sve bliže razlivu. Sve vreme sam išao kroz vrbak samoniklih vrba, jasenova i bagrema, gde se osećala neka “zapara” i nije bilo prijatno hodati kroz takav gustiš, a onda je teren postao blatnjav i nestalo je gustiša i drveća samoniklog i nastala je bara razliva puna travnatih rastinja. I baš taj teren je bio cilj moga istraživanja i smelo sam zagazio u plitku vodu. A tamo sam odmah zapazio jedan interesantan deo prirode, gde je vladao svet školjaka i puževa koje zovu “svitki”, a zašto ne znam. Zatim tu su i bube „gnjurci” i pijavice i male ribice su se radovale životu u svom okruženju trave drezge u plitkoj i toploj vodi plićaka. A crna oštrica viri iz vode kao žbun … !

==================nastavak sledi==================


Pozdrav Moma Stošić

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Ned, 27 Nov 2016 19:54:13, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sub, 15 Okt 2016 14:50:17    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

Moja lična zadovoljstva - 22-gi deo

Ja i Mališa smo se vratili kroz vrbak u logor, a Ljilja je sedela sa Giletom i kafenisali su uz razgovor. I kao da je znala, skuvala je tursku kafu i za mene i konzerva koka-kole je stavila na sto za mene.
-“ Gde ste vas dvojica bili ? Hoćete da nabasate na neku divlju zverku !?” Pošalila se Ljilja sa nama i nalila mi šolju kafe.
-“ Gilence, bio sam do bare … da vidim da li ima pijavica i školjki, jer sutra hoću da podavim struk sa jedno 200 udica ! Inače sada je vreme za strukove i nadam se dobrom ulovu, ali moram da obezbedim dovoljno dobrih mamaca i to svežih da budu svi živi kada ih stavljam na udice !”
-“ Znam da ti pored mamaca treba i neko ko će da ti pomaže kada hraniš, ali i kada daviš struk … !?” Kaže mi Gile !
-“ Imam mogućnost da biram između Ace Kovinca i Tase Čuburca. Obojica su se ponudili, a da hrane udice u to sam ubeđen da znaju, a ja ću da davim struk i govoriću im kako da upravljaju motorom. Tako da će sve to ići glatko i kako treba, odnosno “kako Bog zapoveda !" A Ljilja mi reče :
-“ Malopre se javio Dr. Sloba telefonom i kaže da je moguće da sutra on dođe sa Jacom ovde kod nas na par dana. I kaže da im spremiš šator. Pita šta da nam ponese od hrane i provijanata ! A ja mu kažem da samo dođu i da ovda u Kostolcu i Dubovcu imamo sve za normalan život ! I da si šator postavio prvog dana kada smo došli !”
-“ Super što dolaze … da ih “kamperski” ugostimo i da im damo ribe da ponesu kući … !” A Ljilja nastavlja :
-“ Pitam ja Slobu … koliko ih dolaze, da ih planiram za ručak !? A on kaže da dolazi samo on sa Jacom, a da su im klinci zauzeti. Pa lepo … bar ćemo se par dana sa njima zezati. Oni su mi uvek bili zanimljivi … !”



Razlivi i bare su čuda prirode ! Kad - god imam priliku, tamo volim da provedem neko vreme u opuštenom uživanju ... !

Izašao sam na krmenu platformu Ševe i glasno pozvao Acu da dođe na ručak. A Aca odgovara da je ručao, a da će doći na “kafu-komplet” !
-“ Jel’ mu komplet beše “kafa sa rakijom” ? Pita Ljilja radi provere i
-“ Da, to je Acin komplet … Interesantan je Aca !? Kada smo se upoznali, bio je rezervisan i ćutljiv. A onda sam po njegovom ponašanju i delima, shvatio da je postojan i da mu čovek može verovati. Ne „istrčava“ ali pouzdan je !” A Ljilja je dodala :
-“ I pošten odnos ima sa svima nama ovde u kampu. Nije grebič, a nije ni darodavac. Kada pomaže, to je jedan pošten odnos i bez zabušavanja, a kada mu treba pomoć, onda je oprezan i gleda da ne pretera. Zato najradije pozove sina da sa svojim društvom dođu i onda ih tera “k’o Bog đalova”, ali i odrade sve što on zahteva. Ima komandni stav … i sklonost za dobru organizaciju!” O Aci bi smo mogli još da pričamo, ali Ljilja je pošla da iznese današnji ručak na baštenski sto ispred Ševe, gde smo ručali i u razgovoru pominjali neke naše životne sitnice.
-“ Ljišo, hvala ti za ručak, a ja odoh prvo do frižidera da uzmem konzervu koka-kole, a onda na zadnju platformu, da se divim Dunavcu … !”


I evo Ace, sa svojom ljubimicom malom kučkicom, kojoj se Mališa obradovao, a kokica Coka baš i ne … ! Aca je usput pozdravio Ljilju i došao i seo do mene na klupici “uzdaha”, na zadnjoj platformi, odakle se Dunavac vidi svom svojom širinom i dužinom.
-“ Vidim da se nešto sprema, a nisam informisan. A opet, verujem da mogu biti koristan na tom planu. Bar mi se tako kaže … !” Kaže Aca ozbiljnim tonom. A ja sam mu obrazložio moj sutrašnji plan, dok je Ljilja donela “kafe-komplet” :
-“ Aconi, ovo vreme godine je vreme za strukove, jer riba počinje da se aktivnije kreće i hrani. Ja sam danas, posle uobičajene jutarnje ture vađenja mreža, a zatim vađenje ulovljene ribe iz mreža, klasificiranje i spremanje. I onda sam obišao teren, da vidim da li ima dovoljno mamaka potrebnih meni da nahranim struk, kao i teren gde ću strukove da podavim. Ustanovio sam da je Dunavac odličan teren za davljenje struka. Ali isto tako, bara u unutrašnjosti je interesantna za kraći struk, pa sam rešio da i tamo podavim manji struk.” I uzeo sam kafu da se podkrepim, a Aca je podigao čašicu sa rakijom i predložio :
-“ ‘Ajd’ u zdravlje, pa da sutra zajedno odradimo to što se mora odraditi. Meni se baš sviđa da i ja učestvujem u tome … !" A Gile je dodao :
-" I ja ću vam pomoći, onoliko koliko budem mogao ... !"

==================nastavak sledi====================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji put izmenio seva-2 dana Pon, 28 Nov 2016 09:38:34, izmenio ukupno 3 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 03 Nov 2016 09:25:31    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

Moja lična zadovoljstva - 23-ći deo


Veče sam proveo sedeći na klupi krmenog dela Ševe i sa uživanjem gledao mesec, zvezde i njihov odbljesak po površini Dunavca, koji je bez prisustva vetra bio kao ogledalo. Ljilja je priključila televizor na 12V, jer nije htela da sluša jaku buku agregata. Posle kratkog vremena i najezde komaraca, založio sam vatru na ložištu i pored vatre postavio dve rasklapajuće stolice i jedan sunđer sa frotirom na kome je legao Mališa. Ljilja nam se malo zati pridružila, kada joj se završila neka serija, a ja sam stavio kotlić na tronožac i skuvao kačamak od belog kukuruznog brašna. Kada je kačamak bio gotov, velikom kašikom sam napunio dve keramičke porcije i Mališinu od rosfraja, a onda sam stavio gusani tiganj na za tu priliku postavac na vatri i u tiganj stavio sitno naseckanu dimljenu slaninu. Dodao sam i malo “vegete” radi boljeg ukusa i kada se slanina dobro raspržila, mast i sitno iseckanu slaninicu sam podelio na tri dela i nasuo ih u činije preko kačamaka, a onda sam sve to dobro izmešao. A mi smo razgovarali dok nam se večera malo prohladila, a Mališa opčinjen mirisom iz kotlića i tiganja, bio je malo nervozan, te sam mu mešajući kačamak u njegovoj porciji prohladio i dao sam mu da jede, a i mi smo uzeli da večeramo, opravdano nestrpljivi ! Ja sam na vatru bacio par suvaraka i sa Ljiljom smo se dali u razgovor o nama zanimljivim temama. A noć je bila zvezdana sa velikim “punim” mesecom, čiji su se prigušeni zraci probijali kroz grane topola, vrba i jasenova. I kada je prošla ponoć … i mi smo otišli na spavanje.

Pre svitanja sunca, ja sam spreman već bio u čunu i krenuo sam na drugu obalu da povadim 13 mreža. Interesantno je da svaki put kada prilazim obali preko puta kampa … uvek osećam neko blago uzbuđenje ! I to uzbuđenje je krivac što me volja da svakog’ jutra pre svitanja ne napušta da Vadim mreže. I jutros … već znam gde je koja riba u mreži, ali uzbuđenje … da li će ih jutros uopšte i biti i koliko … a možda ih i ne bude !? Bila je jaka mesečina, a tada riba vidi mrežu i naravno eskivira je. Međutim, ovo je specifično mesto ! Ja sam podavio mreže na širokom ulazu u veliki razliv, a tu “caruju” štuke. Štuke ganjaju ribe iznenadno, tako da se iz tog’ razloga i nađu u mrežama. I same Štuke se redovno zapletu u mrežama, tako da ja opravdano jutros očekujem dobar ulov.

Prva mreža i šest srebrnih babuški polakilašica u mreži pored samog veza, a to znači da je veliko jato babuški eskiviralo mrežu i na delu između veza mreže i obale, prošlo je, ali su se u jatu nekoliko perifernih babuški “zakucale” u mrežu. Druga mreža, imala je i nekoliko babuški i par štuka … lepih. A štuke kada napadaju, zanesu se za ulovom i same ulete u mrežu, a onda izvinjenje ne važi ! Do trinaeste mreže, bilo je i nekoliko mreža koje su bile “prazne”, ali … i to je ribolov !



Svaki ribolovac ima svoj "mali svet" u mašti da ulovi velikog šarana ... !


Kao i svako jutro, kada se vratim “od preko” požurim da što pre ulovljene ribe izvadim iz mreže i pustim ih u komotne čuvarke. To sam uradio i ovog puta, uz Mališinu kontrolu, koji je sedeo na kraju nogostupa i posmatrao kako vadim ribe iz mreže. I kako sam završio, oprao sam ruke i ušao sam u Ševu i iz frižidera uzeo jednu koka-kolu i seo da se osvežim. Onda sam spakovao mreže u prazne kašete i ispolcem sam izbacio vodu koja se našla u čunu. Zatim sam startovao motor i krenuo sam uzvodno, da povadim ostalih 13 mreža uz obalu Dunavca, a na stranu Ade Žilave ! Prolazim zaobilazeći Brankov kabinaš, a Branko je podigao ruke i kaže :
-“ Momo, svrati na kafu i da malo popričamo. Noćas baš i ne mogu da se pohvalim da sam dobro “prošao” u ribolovu, ali jednog šarana mora da ti pokažem !” Lagano sam se spustio sa uzvodne strane i pristao uz Brankov kabinaš.
-“ Dobro jutro Branko ! Vidim poranio si !” A Branko naliva šolju kafe i za mene i kaže :
-“ Noćas je bila lepa noć. Znaš da uopšte nisam spavao. Taman sam bio rešio da legnem, kad ono “udari” lep šaran. Evo ga da ga vidiš … celih 5,5 kg. i naravno ja više do tada ne zaspah !” I Branko podiže novu čuvarku, a u njoj lep “zlatni šaran”!
-“ Da … ti zlatni šarani su i meni lepi. Ja šarane bez krljušti ne volim i izbegavam da ih spremam, kada ih pržim u tiganju za sebe. A taj od 5,5 kg. je lep za pokloniti nekom dragom čoveku.”
-“ Dobro si mi dao ideju. Ali nemoj da mu kažeš. Hoću da to bude iznenađenje i poklon Giletu, a on mi je rekao da prekosutra ide za Beograd i taman da ponese šarana kući !”

Popili smo kafu, porazgovarali i krenuo sam da povadim ostalih 13 mreža, koje su vezane za obalu Žilave Ade, a prema Dunavcu. U prvoj prema špicu, bilo je par smuđeva, jedna štuka i 8 babuški, ali u drugoj je bio pored ostalih i jedan šaran, istog uzrasta kao i onaj kod Branka. Zato sam ponovo svratio do Branka i dao mu tog lepog šarana da i njega da Giletu. Branko ga je spustio u čuvarku gde je i njegov šaran i obećao da će biti urađeno, kako smo se dogovorili.

==================nastavak sledi====================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Pon, 28 Nov 2016 09:37:02, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 16 Nov 2016 10:55:25    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#


Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

Moja lična zadovoljstva - 24-ti deo


Povadio sam sve mreže pored obale Ade Žilave i kada sam vadio poslednju nizvodno, pozdravio sam Acu, a on me pita :
-„ Moco, znam da jutros kao i svako jutro imaš posla oko sređivanja mreža koje su bile u vodi. Ali kada završiš, daj mi znak da dođem i zajedno pripremimo strukove.“
-„ Važi Aconi i unapred ti hvala za pomoć, koja mi svakako vredi. A jutros imam lep ulov i ako si i ti „za“, mogli bi smo da napravimo „riblji pir“! Ti Acko da napraviš čorbu,a ja da ispržim ribe na talandari ... !“ A iz Acinog glasa sam čuo zadovoljstvo, pa kaže :
-„ Sa posebnim zadovoljstvom prihvatam tvoj predlog, a evo već mi ide voda na usta ... !“ I obojica smo izvadili iz mreža potrebne ribe za čorbu i Aca je odmah pristupio čišćenju istih.
-„ Aco, ako ti još nešto treba od začina, reci i doneću ti !“ Aca je mahnuo rukom i kaže da ima svega dovoljno, a ja sam se sa čunom vratio i pristao sam sa nizvodne strane uz bok Ševe. Mališa je stajao na nogostupu i vrtio repom i time pokazivao veliko zadovoljstvo što sam se vratio. Zakačio sam prednji i zadnji vez čuna za bitve Ševe, pomilovao Mališu po glavi u ušima i seo sam na srednju dasku čuna i prihvatio se vađenja riba iz mreža. Kada sam završio sa poslednjom mrežom, vezao sam „gornjaku“ čuvarke i spustio sam je do dna. Onda sam sa patosa zadnje palube preneo mreže u prednji deo čuna ( koje su noćas bile podavljene pored leve obale Dunavca ) i onda sam otkačio čun i izvezao ga na maticu Dunavca, gde sam podavio pramčano sidro i mrežu po mrežu sam „ispirao“ od prljavštine i čistio ih od grana i trave. To sam uvežbano radio, tako da mi nije bilo potrebno puno vremena, a onda sam ponovo izvadio sidro i startovao motor te prišao uz bok Ševe, zakačivši prednji i zadnji vez. Onda sam uzeo grabulju sa krova Ševe i otišao na mesto gde svaki put razapinjem mreže da se prosuše. Izgrabuljao sam pokošenu travu sa lišćem i grančicama i na tako spremljeno mesto sam zatim donosio mreze u lodli i kačio ih na razapeti konopac. I poslednje u jutarnjem redosledu poslova, ušao sam u čun i sa ispolcem sam ga oprao Dunavskom vodom i zatim izbacio svu vodu iz njega. Kada sam sve završio, stojeći na zadnjoj platformi Ševe, istuširao sam se pijaćom vodom i onda sam krpom, koja stoji pored „zrcala“ čuna, obrisao motor i time sam završio jutarnji deo ribolovačkog posla.



Riblja čorba, pored dobrih nadeva i prideva, mora da se kuva u vrbaku na obali Dunava
sa više različitih vrsta riba. Onda je prava ... i prija u dobrom društvu ... !


Mališi sam iz frižidera izneo porciju skuvanih pilećih vratova i stavio sam ih u njegovu posudu, kojoj se on obradovao. Rasklapajući stočić sam u radnom stanju postavio na zadnjoj platformi pored klupe, a iz frižidera sam sebi doneo porciju mladog sira, dva paradajza, jednu papriku i glavicu crnog luka. Uz dodatak jestivog ulja i soli napravio sam sebi u dubokoj činiji salatu koju obožavam. Čajnu kobasicu sam naseckao na tanke kolutiće i dva parčeta hleba su mi bila sasvim za dobar doručak uz blagi gusti sok od kajsija. Doručkovao sam lagano sa uživanjem u ambijentu dunavca i vrbaka koje volim. Zatim sam na krov-terasi Ševe otvorio rasklapajuću stolicu sa naslonom i u njoj sam zadremao.

Miris skuvane turske kafe me je probudio i Ljilja se pojavila sa džezvom i malim šoljama.
-„ Jesi li se odmorio ? Nisi mi rekao šta da spremim za ručak za danas !? Dan je lep, pa mogu napolje na vatri da spremim šta god poželiš ?“ A ja sam podigao ruke uvis i „istegao se“ i osetio sam neku prijatnost kroz telo i mišiće.
-„ Jutros sam se dogovorio sa Acom Kovincem, da on spremi riblju čorbu, a ja da ispržim ribe u talandari. Koliko je sati ? On bi već trebao da se pojavi, jer će mo posle ručka da „nahranimo“ strukove. To smo se još juče dogovorili. U svakom slučaju, ja da popijem kafu, pa idem da pripremim ribe za prženje. Jutros sam imao raznovrsne ribe, ali ja bih da ispržim smuđeve kamenjare. Svo troje ih obožavamo, pa ću ovog puta samo kamenjare da spremim.“ Kafa mi je prijala i odmah sam se spustio u čun, podigao čuvarku iz vode i iz nje izvadio desetak smuđeva-kamenjara. Čuvarku sam ponovo spustio u vodu, a smuđarke sam pristupio čišćenju. Oprao sam ih i uneo u Ševu. Na stolu sam ih narezao da bi bolje primile ukus nadeva. Onda sam uzeo malo brašna kukuruznog i malo pšeničnog, vegetu i onda sam ih uvaljao u napravljeni nadev i poređao sam ih na kuhinjskoj dasci. Ljilja je za to vreme založila vatru na stalnom ložištu i donela talandaru i u njoj svinjsku mast iz kante. Talandaru sam stavio na vatru i vrlo skoro se osetio lep miris rasptopljene masti. Ljilja mi je donela smuđarke, onako sa daskom i praznu tepsiju u koju ću stavljati već ispržene. I taman sam merio temperaturu masti, stavljajući na nju među prstima malo nadeva i Milkica je kao i uvek do sada dotrčala do nas i stala se igrati sa Mališom, a sve to znači da je i Aca tu negde na stazi kroz vrbak i da nam dolazi. I bio sam u pravu, Aca je zastao da sačeka Gileta i sami nešto razgovaraju. Ja sam stavljao smuđarke na razgrejanu mast u talandari, a Aca se oglasio :
-„ Dobar dan i slušajte vas dvoje ! Hoću da vam kažem da ja ribu volim, ali od kako se družim sa vama, ja nikada pre nisam više pojeo riba. A i kako bih, kada ih Moma izuzetno sprema, a i ja čorbama ne menjam recept !“ Ja sam ga odpozdravio, a Ljilja se nasmejala i kaže :
-„ Aco, ja sam ubeđena da se mi ovde u ovom delu vrbaka najbolje hranimo od svih prisutnih kampera na teritoriji Žilave Ade i Dunavca.“ A Gile se nasmejao :
-„ Svi to znaju, zato nam često i dolaze. Doduše, kada nešto od mesa imaju dobrog, onda i oni donesu da i mi jedemo sa njima. Ja tu nikakve primedbe ne bih dao.“Kaže Gile i seo je pored mene, a Aca je otišao za stolom kod Ljilje.
-„ Izvoli Aco sedi, a ja odoh da donesem tanjire i escajge i rakijicu ... naravno.“ I seli smo za stolom, uzeli kašike u ruke, a ukusna čorbica nam nije davala vremena za razgovor.


==================nastavak sledi====================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
LJilja Radmanovic



Pridružio: 06 Feb 2009
Poruke: 508
Lokacija: KIJEV

PorukaPoslao: Sub, 03 Dec 2016 12:57:52    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

Moja lična zadovoljstva - 25-ti deo

I taman ja donosim pržene smuđarke kamenjare u ovalnoj činiji i postavljam je pored kotlića na dasku namenjenu za vrele posude, kad’ ono lepa bela šiklja pristaje u obalu pored nas.

-„ Znam ja da vi hoćete da mene otpišete iz vašeg života, ali se ja nedam ... bar dok’ sam ovde u Dunavcu !“ Kaže Tasa i izlazi iz svoje lepe šiklje i vezuje je za bočni konopac naše Ševe. Izlazi i rukuje se sa svima nama po redu i pošao je u Ševu da uzme sebi escajg i tanjir, međutim Ljilja ga je srela i kaže :

-„ Ja ću da ti donesem posluženje, a ti Taso sedi za stolom i osećaj se kao da si kod nas ... ! I Tasa je seo do mene za stolom i uzeo je moju čašicu i nalio je sebi rakijom i nazdravio je svima, ali i meni i Ljilji posebno. A ja sam mu se zahvalio i pitao sam ga :

-„ Zamolio sam Gileta da te pozove mobilnim, a ti si bio isključen !?“

-„ Zaboravio sam da mobilni dopunim i on se isključio ... ! Nego hoćemo li danas da davimo struk !?“ Pita me Tasa, a ja mu ispričah plan za danas, šta radimo odmah posle ručka. Ljilja je donela Tasi tanjir i Tasa je odmah napunio tanjir i krenuo da jede kao gladan čovek. A ja sam mu ispričao današnji plan :

-„ Sada odmah posle ručka trebamo da razrežemo 10-15 babuški uzduž po leđnoj peraju i da se podave u plitku toplu vodu bare ovde u Adi Žilavoj. Na njih će doći na desetine i bolje pijavica po svakom mestu. Zatim ću ja sa vlakom da nalovim kedere u jednu ili dve pune kofe. A juče sam nahvatao dovoljno školjaka, čija ćemo stopala da koristimo za mamke. Samo još uvek nisam načisto ... da li da podavim jedan ili dva struka sa po 200 udica !?“ A Tasa ja bio odlučan :

-„ Pa ja ne bih razmišljao, kada bih imao dva vlaka ! Zašto ti uopšte razmišljaš, da i drugi vlak podaviš ??“

-„ Zato, što ti to Taso nisi radio i ne predpostavljaš, koliko je to komplikovan posao. Hajde stopala od školjki, durdubaci, pijavice i sapun. To se sve nabada na udice za radnim stolom, koga ću da napravim sa daskama koje ću skinuti sa krova agregatskog odelenja. Ali kederi se nabadaju na licu mesta svaki za sebe pri davljenju u vodu. Taj deo posla je najteži i što ga više ima, sve je gore !“ A tu u hladovini gde sedimo, planirao sam da napravim radni sto od dasaka sa krova agregatskog odelenja.“ I opet je Tasa bio najglasniji :



Stub visokog napona je prepoznatljiv na Žilavoj Adi ... !

-„ Pa majku mu ... daj da podelimo šta će i ko da radi ! U redu ... ti ćeš Momo sa vlakom da nahvataš kedere. To niko od nas do sada nije radio i neznamo sa vlakom da rukujemo. Ali da porežemo babuške i stavimo ih u plitku vodu u bari ... to zna svako od nas ! Isto tako da školjkama, durdubacima, pijavicama i parčićima sapuna nahranimo udice, to svakako znamo. Pa hajde da se rasporedimo i nahranimo dva struka. To nam je danas posao !“ I sve nas je iznenadio glas iz vrbaka :

-„ A za 400 udica, da bi struk „ležao“ na dnu, treba bar na svakih 10 udica teg. A to je 40 tegova !? I gde ćete naći 40 tegova !?“ I svi smo se okrenuli prema nama poznatom glasu iz vrbaka. Bio je to Branko, koji je malo zakasnio na ručak, ali i nije.

-„ Dobro kume, što ti kasniš na ručak ? Taman sam mislio da ti donesem ručak u vojničku porciju iz Vukovara !?“ Šali se Gile sa svojim kumom Brankom. A Ljilja ga je ponudila ribljom čorbom i prženim smuđevima kamenjarima, a ja sam mu nalio čašu rakije šljivovice i rekoh da mu odgovorim na zadano pitanje :

-" Branko, za tvoju informaciju jer vidim posumnjao si pre svega u mene i u sve nas koji smo za davljenje struka i hoću da ti kažem da sam ja još kada smo došli na Adu Žilavu i onda kada sam obilazio Adu, primetio sam da na gornjem špicu Ade ima kamenja i to zgodnih da se iskoriste za tegove struka. Tako Branko, da sam ja i na to mislio, kada sam još juče sakupio pola džaka školjki za mamke.“ A Aca daje primedbu Branku :

-„ Branko, Samo da ti kažem da se Moma u ribolovu ne oslanja samo na iskustvo. On svakodnevno prati svoje elektro pribore : termometar, eho-sonar sa radarom za ribe i barometar. Ako mu ta tri instrumenta ne pokažu pozitivne podatke, Moma se tog dana bavi krpljenjem mreža, košenjem trave u kampu itd. Prema tome Branko, kada uveče nisi video Momu da davi mreže, slobodno sakupi štapove i uradi im profilaktiku. A ne kao što radiš ... dođeš uveče ovde kod nas pa nam se žališ, što ceo dan nisi imao ni trzaja.“ Svi za stolom su podržali Acu, a Branko je onda dao svoj predlog :

-„ Dobro Aco ... i ja se slažem sa tobom. I zašto to što sam ja posumnjao i u Momu i u sve vas, nije rekao moj kum Gile. Nije zato što se on mnogo godina druži sa Momom i Ljiljom, a ja tek par meseci ovde na Adi. Nego da pređemo mi na „delo“! Pošto nas ovde ima dovoljno, ja i Gile ćemo da uzmemo tvoj čun Momo i na gornjem špicu ćemo da proberemo jedno 40-45 odgovarajućih kamenova koji mogu da se vežu i onda će se sa čunom Gile vratiti ovde kod vas, a ja ću da nastavim da pecam.“

-„ Hvala tebi Branko i pomoć s’ tvoje strane je sasvim dovoljna.“ Kažem ja Branku, a on uze za rame Gileta i njih dvojica ustadoše i uđoše u čun. Čile je otkačio vezove, a Branko je startovao motor i krenuše uzvodno. A Mališa je čas gledao u Gileta, čas u mene i nikako mu nije jasno da sa našim čunom Branko plovi. Prišao sam Mališi i rekao mu da je to u redu i on se smirio i legao na prednju palubu Ševe. A ja sam poveo sa sobom Tasu do agregatskog odelenja i tamo smo sa krova skinuli dve unutrašnje daske i doneli smo ih do hladovine gde smo ručali. Tu smo između dve stolice postavili daske i dobili smo privremeni radni sto. Onda sam uzeo od prošlo davljenje struka već pripremljena 11 sapuna za brijanje „Abus“ i na jednoj dasci sam dao Tasi da ih poreže. Aca je uzeo svoj nož sa pojasa i rekao :

-„ Taso izvini, ali ja ću te sapune preciznije da isečem na osam delova svaki.“ A Tasa nije imao ništa protiv :



Žilava Ada u svoj svojoj lepoti ... i deo Dubovačkog razliva ...!


-„ Ništa nemam protiv. Sa tim’ tvojim nožem, bolje reći brijačem, svakako ćeš lakše i preciznije poseći ih nego ja sa ovim kuhinjskim.“ A ja sam izneo dve kofe sa vlakovima i u svakoj kofi po 200 vezanih udica i stavio sam ih na daskama ( pomoćnog stola ). Tasi sam pokazao kako se ide redom, kači se mamac i udica sa mamcem kako se kači na jedan od „L“ profila koje sam stavio na daskama. Kako se kanap 72-ojka pakuje između dve udice i kada se slože 10 udica, onda se za kanap vezuje kamen-teg. Ovog puta dok ne donesu tegove, nasekao sam metarske kanape koji se vezuju za mesto gde će zatim da se vežu kanapi vezani za tegove.

Aca je shvatio sistem i otišao na zadnju palubu i izvadio čuvarku. U jednu lodlu je uzeo 15 babuški, spustio čuvarku u vodu, a onda je svojim nožem porezao glave babuškama, i po leđima ih otvorio na dva dela. Sve je to stavio u veliku kofu i otišao je u baru u srednjem delu Ade Žilave. Tamo je u plitku i toplu vodu stavio delove babuški poklopljene na dno i svakih 20 minuta je ponovo dolazio na ta mesta i sakupljao pijavice u veliku staklenu teglu koja je bila do pola puna vode iz bare.

Ja i Tasa smo vredno kačili na udicama mamke : stopala od školjki, pijavice koje nam je Aca donosio svakih pola sata, sapun „Abus“ je već bio sav postavljen na udicama i ostalo je kako nam Aca donese pijavice, ja ih porežem svojim nožem koji je takođe kao i Acin jako oštar, a Ljilja je sa ručnom brizgalicom prskala sve postavljene mamke, da se ne osuše od topla vazduha.

Prošlo je dva sata kako radimo i Ljilja kako je videla Acu da dolazi, znači da smo svi na okupu i skuvala nam je kafu i svima po čašicu rakije nalila i flašu nam je ostavila na sto. A Tasa je morao da progovori :
-„ Dakle, prsti su mi utrnuli od nabadanja mamaka, a Aca je znao kako da se izvuče !?“ A Aca je otpio čašicu šljivke i tiho rekao svojim „bariton“ glasom :
-„ Brojao sam ... 157 pijavica sam nahvatao i to sam morao da premeštam babuške, jer i tih pijavica nema na bezbroj. Babuške drugi put raspoređene sam ostavio. Dosta sam ih nahvatao !“

-„ Dobro je Acko. Ostalo nam je da na vodi kačim kedere i to nema 100 mesta da je ostalo praznih udica ... !“


===================nastavak sledi===================

Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
Ne volim da prepricavam secanja drugih ljudi. To nije bio dogovor, kada sam dosao na ovaj svet !
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku AIM Adresa
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 13 Dec 2016 15:03:26    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#
Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

Moja lična zadovoljstva - 26-ti deo


Dve “L – profil” daske, odnosno naređana dva struka od 400 udica sa mamcima, Ljilja ih je isfajtala vodom sa ručnom prskalicom, da se mamci ne osuše, a mi muški smo oprali ruke i zaseli u hladovini za stolom i osvežili se svaki svojim pićem. A Gile se setio :
-“ Momo, prošli put si davio 200 udica i sećam se bilo je dosta somova između 1,5 kg. i 9 kg. Sećam se, ja se radovao krupnim somovima, a ti ovim manjim, koje si stavio u salamuru, a onda u pušnicu i bili su super. Sećam se i da si ih sve prodao onom pecarošu iz Jagodine i prepirao se sa njim što si jednog ostavio za nas da ga pojedemo, a Jagodinac je tražio pored 8 komada, koje si mu prodao, a on je hteo i 9-og.” A Aca cuga rakijicu i podseća Gileta :
-“ A onaj balon “kominjaka” koje si doneo iz tvoje tastovine, ostao mi je u sećanju. Nisam mogao da razdvojim šta je ukusnije, vino ili dimljeno somče … ?” A i Tasa se setio, pa kaže sav uzbuđen :
-“ A ja sam se u sebi pitao, zašto je Moma iseckao dimljeno somče onako na sitne kockice, a kada smo počeli da jedemo i kada su se i ti mali patčići počeli da razlivaju u usta, shvatio sam i bilo mi je jasno da su bili krupni, bilo bi nam otužno i nebi nam bilo ukusno. A onaj kominjak … nisam ga zaboravio. A znate zašto ? Meni se zamantalo u glavi još dok smo sedeli i ručali, a kada sam pošao šikljom ka mom kabinašu, tek tada me je stiglo i jedva sam se popeo u kabinaša i neznam ni kako sam vezao šiklju. I ujutru sam se probudio, a glava mi je bila kao “šenik”, kako kažu u kraju odakle mi je žena !” A Aca nas je nasmejao :
-“ I ja se sećam kada si pošao sa šikljom ka’ svom kabinašu … galamio si kao nikad do tada. Psovao si majku nekom svom komšiji itd. Ali bio si biser kada si ušao u šiklju … startovao si motor i dao gas, a nisi se odvezao od Ševe ! Svi smo ti se tada smejali, a ja sam hteo da sa Giletovim čamcem pođem za tobom, da te ne odnese voda u Rumuniju. Ali Moma i Gile rekoše da ne treba, pa je Moma isplovio sa svojim čunom na sred Dunavca i sa dvogledom te pratio, sve dok se nisi popeo na tvoj kabinaš !”
I ko zna koliko bi trajao razgovor, da nas Ljilja nije podsetila da treba da podavimo struk, ili će nam se mamcu pokvariti. I kao pod komandu, svi smo ustali i prvo smo jedan struk postavili na srednju dasku čuna, a kofu od farbe sa kederima, stavio sam na patos čuna, ali da mi bude pri ruci. Tasa je samoinicijativno seo za motorom, jer Aca nije hteo da se svađa sa njim. I krenuli smo ispraćeni zabrinutim pogledima Gileta, Ace i Ljilje, a ja sam rekao Tasi :
-“ Taso, sve što ja kažem moraš da me slušaš i da odmah izvršavaš !” I Tasa je potvrdio :
-“ Ama Momo, nemaš da brineš … !”
-“ Dobro vozi prema Branku i staćeš pored oborene topole, da struk vežem za poslednju granu nad vodom !” Lagano ne žureći, Tasa je pristao uz topolu, tako da sam vezao početak struka i pole tri podavljene udice, vezao sam prvi teg i nastavili smo pod dobrim uglom, a ja sam posle svakih deset udica, vezivao teg i lagano ga spuštao u vodu, vodeći računa na oštre udice koje su klizećo po limu, spadale u vodu jedna za drugom. Bili smo već preko sredine Dunavca, kada je došao red na kedere. Malo smo usporili kretanje, ali sve se odvijalo bez greške. Bili smo blizu obale, kada sam podavio poslednji teg i nagnuo sam se nad vodom, oslonivši se kolenima o stranicu čuna i oprao sam ruke.
-“ Taso, odlično izvedeno, a sada nazad u kamp. !” I Tasa je dao pun gas i brzo smo stigli pored Ševe. Na obali Acu, Gileta i Ljilju, kako smo ih ostavili, tako smo ih i zatekli, ali su nas budnim okom pratili i verovatno brinuli da sve bude u dobrom.
Drugi struk smo takođe podavili s’desne obale Dunavca na levu, na 30-ak metara od Acinog kabinaša nizvodno. Sve je proteklo kako treba, jer drugačije nije ni moglo, zato što je urađena dobra priprema. I vratili smo se zadovoljni, a Ljilja nam je skuvala kafu ( mislim treću danas ) i poslužila nas rakijicom, a Tasa je razvio priču, tako da Aca i Gile nisu mogli doći do reči.



Žilava Ada - "biser" među Dunavskim Adama


===================nastavak sledi===================

Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 18 Jan 2017 10:24:17    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

Moja lična zadovoljstva - 27-mi deo


I dok je Tasa prepričavao za njega doživljeni događaj, ja sam otišao do mesta gde su se mreže sušile i ustaljenim redom sam ih skidao sa motke, zakačene između dve topole … tj. spremao ih za davljenje. Prvo sam ih po nekoliko komada sa kašetom donosio u pre toga opran čun i na svakoj sam pronalazio početak i na donjaki vezivao teg, a na gornjaki praznu polalitrovu plastičnu flašicu. Svaku mrežu sam zatim složio u čun, tako da paraši budu na desnoj strain čuna, a olovice na levoj. Na kraju svake mreže, vezivao sam na donjaki teg, a gornjaka se produženim kanapom inače vezivala za obalu ili stativ nabijen u plićaku. Svih 26 mreža koje sam svakodnevno davio, imale su isti tretman. I danas, kao i svakog dana, u čunu sam pripremio prvih 13 mreža za davku na obali preko.
-“ Momo, nadam se da si zapamtio gde smo podavili strukove !? Nemoj sa mrežama da „zamrsimo stvar” !?” Šeretski se pošalio Tasa, a ja sam im se pridružio posluživši se koka-kolom i seo sam za stolom pored Gileta.
-“ Moco … da nije tebe i tvoje “aktivne krvi”, svima nama bi ovde na Žilavoj bilo dosadno ?” Gile je primetio dobroćudnim glasom i stavio mi ruku na rame pa kaže :
-“ Sad’ baš sa Acom razgovaramo i sigurni smo da ni jedan Vlauca-ribar od Smedereva do Golubca nema tu količinu “alata za ribolov”, koliko imaš ti ! Ti u stvari i ne koristiš sav pripremljeni alat, jer su te “ispalili” dvojica na koje si računao da će raditi s’tobom !? ”
-“ Ih’ da su njih dvojica došla … ova priča na Žilavoj Adi bi imala sasvim drugačiji kraj ! Ali … uvek postoji neko “ali” i neda se lako ostvariti planirani san ! I uvek je “plan” jedno, a stvarnost je nešto sasvim drugo !?” Kažem ja, a Aca je otpio rakiju iz čaše i kaže :
-“ Ma znam … razgovarali smo o njima. Ali sve jedno mi nije jasno da punoletni ljudi nemaju “obraza” i tek tako odreknu dogovoreno … !? Pa ti si na račun tog dogovora sa njima, uložio novac u “alat” i organizovao si ceo “slučaj”, a oni tek tako … otkazali !? I šta je bio razlog njihovog otkaza ?” Nervozno je pitao Aca, a ja mu odgovorio :
-“ Ma hoću da ih zaboravim ! Njih dvojica više ne spadaju u grupu mojih budućih saradnika. A pre toga smo čitav zimski period telefonima razgovarali i krojili planove ribolova. A kada je trebalo da krenemo na Adu … prvome se tata i baka nisu saglasili da im sin, odnosno unuk krene u “neizvesnost”, daleko van kuće i to na Dunavu ! A drugome nije dala žena, jer “sa kim će ona da spava svo vreme njegove otsutnosti od kuće”? Ma izabrao sam pogrešne ljude. Umesto da se obratim profesionalnim ribarima, ja sam hteo da zbrinem ljude bliske meni ! Jedan je bio moj bivši kolega, koga je uhvatila besparica, a drugi je moj rođak sa sela, koji nije voleo seoske poslove i želeo je da ode dalje od svojih ukućana, ali nije uspeo da se oslobodi njihovog uticaja. Ma’ već sam ih zaboravio … !” Aca je još nešto nezadovoljan progunđao, a Tasa nas je pozdravio.
-“ Ja sada idem, a vama svima hvala na druženju i opet sam sa vama i Momom naučio nešto za mene novo. A sada idem na svoj čamac, da uradim ono što najviše nevolim. A to je : kada odlazim sa čamca, sve pokretne stvari složim u kabinu čamca. A sada me čeka ponovno izvlačenje istih stvari i postavljanje na mesto gde mi trebaju.” A Gile je primetio :
-“ Što ih sklanjaš u kabinu ? Ostavi ih na čamcu. Za tvoje kratko odsustvo, ništa se neće desiti … !” A Tasa je reagovao, kao da ga je neko iglom uboo.
-“ Znam da se sa mnom šališ Gile. Znaš da ni metlu ne smem da ostavim na palubi, jer bi Vlauce i nju ukrali !?” Svi smo se nasmejali, a ja sam se zahvalio Tasi na ukazanoj pomoći. I Tasa je ušao u svoju šiklju, startovao motor i otišao nizvodno prema svom čamcu, a ja sam sa čunom i mrežama krenuo na levu obalu Dunavca, da ih podavim.



Dvema stvarima u životu treba težiti : prvo je da se dobije ono što se želi, a onda da se u tome i uživa ... !

Motor Džonson 10ks na čunu je “brojao” ravnomernim radom, a voda Dunavca je šumela u delu pramca čuna. A ja sam sa čunom, kao i svakog dana ujutru rano i u popodnevnim časovima pre sumraka, plovio istom maršrutom i zanimao se svojim voljenim delom – davljenjem mreža. Prolazim nedaleko od Brankovog čamca i on me pozdravlja podignutim rukama, a i ja ga otpozdravljam i onda zaobilazim peščani sprud, krećući se bliže levoj obali Dunavca. I srećem se sa providno plitkom vodom i tu je i mesto gde sam mnogo puta sreo kornjaču Magdalenu, kako sam je nazvao. Ona je gospođa sa crnom odećom i često je viđam ujutru rano na panju, gde se sunča na prvim sunčanim zracima. Ovog puta je nema, ali sam ja stao pored panja, na kome se ona često sunča i izgasio sam motor i vezao sam prvu mrežu za žilu panja. Kada je sunčano vreme kao danas bez vetra, prosto mi je uživanje da razvlačim i davim mreže. Tada ne upotrebljavam mnogo snage da postavim mreže kako treba, jer od postavljene mreže, mnogo zavisi zatim i količina ulovljene ribe. Svaka mreža mora da bude lepo raspertlana i zategnuto podavljena pod uglom koji zavisi od brzine proticanja vode na tom mestu … !


===================nastavak sledi===================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 23 Feb 2017 12:29:31    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

Moja lična zadovoljstva - 28-mi deo

Leva obala Dunavca je interesantna i daje dobre količine riba u mrežama. Setih se kada sam prvi put došao ovde na ovoj teritoriji, skoro ceo dan sam proveo u čunu, lagano ploveći i ispitujući pomoću Eho-Sonara dubine, kvalitet dna i prisustvo ribe u Dunavcu. Sve to upoznavanje sam radio bez žurbe i tako u odnosu na informacije pamtio sam pomoću orjentira na obalama. Uopšte uzev, prvih dana sam bio preokupiran informacijama koliko je gde duboko korito Dunavca, kakvo je dno i gde su zadeve. Mesta zadeva i specifičnosti dna, pamtio sam po bližnjim orjentirima. A onda sam prateći svakodnevni ulov, pamtio na kom delu terena se lovi koja riba i koliko, a opet zavisno od vremenskih uslova, što je inače karakteristično.
Mreže zahtevaju stabilan vez, a leva obala je uređena „dambom” i pored dambe po širini do glavnog toka Dunavca ima nekoliko desetina metara plitki razliv koga su u većini osvojili ševar i trska, te nije bilo za šta vezivati mreže. Tamo sam poboo šticne na tačno utvrđenom rastojanju i koje su služile sve do jeseni. Svaki početak mreže – gornjaku sam vezivao za šticne i zavoznim veslom odnosno čunom sam razvlačio mreže i na kraju ih fiksirao sa tegom od 2kg. na donjaki i ½ litara praznom plastičnom flašicom vezanom na kraju gornjake. Inače priobalje leve obale Dunavca je bilo „pitomo” sa tihom vodom, koja nije nosila grane i time ugrožavala mreže.
Današnje popodne je prijatno : sunčano i bez vetra, što je činilo i davljenje mreža – uživanjem ... ! Vreme bez vetra mi je pomoglo da podavim mreže brže no što to inače činim, pa pošto sam bio blizu Tasinog čamca i reših da navratim na kafu kod njega, jer sam video da su neka dvojica sa gliserom pristala uz njegov kabinaš. Pristao sam i ja sa čunom sa uzvodne strane uz Tasinu šiklju naslonjenu uz kabinaš.
-„ Evo mi prijatelja, koji voli više život na vodi od svih dosadašnjih vlada na čelu Jugoslavije !?“ Predstavio me je Tasa meni nepoznatim ljudima, dok sam ja preskakao njegovu šiklju i popeo se na terasu kabinaša :
-„ Momo, ovo su ti kolege iz Gradišta Marko i Voja ... !” A njih dvojica su klimnuli glavom u znak pozdrava, bez da ustanu i pozdrave se sa mnom.
-„ Dobar dan ! Mene zovu Moma, a nadimak mi je Ševa po čamcu.“ I ja sam seo u stolicu sa naslonom, a Tasa je proširio poznanstvo :
-„ Momo, malopre me je Marko pitao „ ... ko je ovaj što davi mreže ?” A ja mu rekoh da ste kolege !” I obojica su me gledali pravo u oči, a ja sam ćutao ! A onda me Marko pita :
-„ Šta si radio u Miliciji ?”
-„ Na preporuku Nikole Ljubičića, organizovan mi je premeštaj kao vojnika iz JNA iz Banja Luke ( kasarna Kozara ) u Beograd u Brigadu Milicije SSUP-a ( Sarajevska 34-a ), gde sam obučavao posade milicije za upravljanje vozilom BRDM-2, punih 7 meseci, do kraja mog vojnog roka. Onda su me poslali na kurs za Milicionera u Sarajevo u školu Unutrašnjih Poslova na Vracama. Pri formiranju Specijalne Jedinice za borbu protiv najnovijih oblika terorizma i mene su uzeli u 88 izabranih. Ubrzo su me unapredili u Komandira Odelenja gde sam radio 5,5 godina. Na Kosovu 1981. sam bio u odkomandi 10,5 meseci. Prvog Marta 1982 su me prekomandovali u Sedmu Upravu SSUP-a i tamo sam radio u civilnoj pratnji Predsednika Jugoslavije i Predsednika i Ministara stranih država 9,5 godina. Sve do raspada Jugoslavije. A onda sam otišao u prevremenu penziju ... !” Tasa me je poslužio kafom, a Marko i Voja su ćutali i samo su me gledali. A onda je Voja rekao u tonu izvinjenja :
-“ Kada mi je Tasa rekao da ste vi bili milicioner, a sada se bavite ribolovom, ja sam bio ubeđen da ste bili neki magacioner u nekoj Miliciji, te sada morate da ribarite da bi ste preživeli. I izvinjavam vam se zbog toga !”




-„ Nemate potrebe da se izvinjavate, jer me svojim mišljenjem niste uvredili. A i teško da bi ste mogli da me uvredite, jer ja sebe poznajem i zadovoljan sam sobom. A kampovanje i ribolov toliko volim, da i nepitam koliko me to košta !?” I Tasa je dodao neke činjenice za bolju informaciju Marku i Voji :
-„ Momin kamp je na ostrvu sa strane Dunavca. Lako ćete ga prepoznati : Veliki kabinaš Ševa stoji u obali, a na obali je glo-šator je ispred čamca. Onda veliki Baldahin sa mrežom protiv komaraca je paralelno sa šatorom. A ispod visoke vrbe u hladu, nalazi se letnja garnitura : sto i 4 tapacirane stolice. Levo od čamca na obali se nalazi pult za pranje sudova i tu se vrši priprema ribe za u friz ( 410 lit. ) i za „dimilicu” gde se dimi riba. Privremeno napravljena baraka je u stvari agregatno odelenje i mesto za smeštaj friza i džakova sa prekrupom i brašnom za prehranu pilića i 5 pataka. . Zatim stative gde se suše mreže i mesto za bubnjeve kada nisu u vodi, kao i mreže i vlakove kada se ne upotrebljavaju i koje se ne upotrebljavaju. Jer Moma ima 56 mreža, a pošto radi sam, upotrebljava samo 26 za davku i nekoliko po 50 metara za površinu, a ostale stoje i čekaju druga vremena.” A Voja je primetio :
-„ Rekoste ... agregatsko odelenje, a ne pomenuste agregat ... ?” A ja sam objasnio :
-„ Imam novi agregat dizel od 5 KW snage, tako da opslužuje friz, baldahin i celo dvorište osvetljavamo !” A Vojino ozareno lice je sve reklo, pa ipak ga je interesovalo :
-“ Koliko sam video, vi samo davite mreže !?”
-„ Davim 26 mreža svake večeri u smiraj dana. Kada su dobri uslovi za površinsku mrežu, onda sednem u čun oko deset sati, sam a po nekad’ i sa Mališom i sa površinskim mrežama ribarim cele noći, sve do jutra ! A ono lepota ... Dunav k’o ogledalo. Ali kad se stušti košava, onako niotkuda, poželim da se nisam rodio. Zapeni se reka, a "kreste" se valjaju. Gledam samo da se dohvatim obale. Duvan je mnogo lepa reka, ali začas zna da se pretvori u strašnu neman. Na moju sreću, prirodne pojave oko Dunava, ja sam ih dobro upoznao i na vreme se sklonim sa vode, odnosno obezbedim čun i Ševu.” I ustao sam da pođem, jer još 13 mreža pored obale Ade trebam podaviti. Marko i Vija su ustali i pružili mi ruku u pozdrav, a ja sam im rekao :
-„ Pozdravite mi Simov Pejču, mog i vašeg kolegu !” A Voja je bio znatiželjan :
-„ Odakle znate Simov Pejču ? On je s’nama u stanici Veliko Gradište !”
-„ Upoznali smo se na Kosovu ’81 godine. Milicija iz Velikog Gradišta je pripadala Združenom sastavu Smederevskog regiona, a ja sam im u Gnjilanu, gde su bili smešteni, predavao na temu : „Specijalna Vozila i Hemijska Sretstva”! Pozdravite ga … !" I startovao sam motor i zaplovio ka’ kampu.


===================nastavak sledi===================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1650
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 08 Mar 2017 15:17:22    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar vam dan želim gospodo Forumaši !

Moja lična zadovoljstva - 29-ti deo

Protekli dan nam je bio bogato aktivan. Podavili smo dijagonalno po sredini dva struka sa nahranjenih 400 udica i 26 mreža u obalama Dunavca. Tasa i Branko su mi pomogli oko hranjenje strukova i otišli na svoje čamce, a Aca Kovinac i Gile su ostali da sede u udobnim stolicama baštenske garniture i dalje sa nama uz uvek interesantne teme razgovora. Do prvog mraka ostalo je još oko sat vremena, a Ljilja je rešila da nas počasti za večeru.
-„ Momci, poštujem vaš trud i rešila sam da vas počastim sa jednom taze gibanicom za večeru ... !” Sve nas je iznenadila i otišla u Ševu da sprema gibanicu, a Gile je glasno prokomentarisao, da i Ljilja čuje :
-„ Ljišo, svaka ti čast. Vruću gibanicu ne da volim, već je obožavam. A za večeru dobijao sam je jedino od moje majke i od tebe Ljišo već nekoliko puta dok smo ja i Moma ribarili ... pa i sad ! Biće mi veliko zadovoljstvo i pravo da ti kažem, uživaću dok je jedem.”
-„ Znam ja to Gilence. I moj Moma voli uveče za večeru vruću gibanicu.“ A Aca je takođe prokomentarisao svojim baritonom :
-„ Ljiljo, ti i Moma ćete mene sasvim da razmazite. Pa meni ni žena nije tako ugađala !? A setih se moje bake ( očeve majke ). Ona je znala da mi ugađa, jer me je mnogo volela. Sve me je zvala „naslednik”! Ali sva ta vremena nekako brzo prođoše ! I sada kada ovako Ljilja inicira sećanja ... to prija !” A Ljilja se više nije javljala iz Ševe, zauzeta pravljenjem gibanice sa korama koje je juče kupila u prodavnici u Dubovcu.
Aca naliva čašicu sa prepečenicom, već koju po redu, i pita :
-„ Momo, već dugo promećujem opremu u tvom čamcu, koja se iz čamca ne vadi, osim kada generalno pereš čun. Pa da li je to sve potrebno u čunu, s’obzirom da si uvek blizu Ševe, a u njoj imaš predpostavljam sve ?“ A i Gilence se priključio razgovoru :
-„ I ja sam primetio, svu tu opremu u čunu. Posebno sam imao vremena za razgledanje, kada teramo površinsku mrežu i Moma vesla sa zavoznim veslom, a ja sedim i posmatram. I sve sam hteo da nađem neki višak, ali nisam.“
-" Znaš kako Aconi ... Čun je za mnoge samo prevozno sretstvo na temu ribolova ili pecanja, ili na kraju za prevoz preko reke do obale Ada ili na druge obale reke ! A za mene je čun sretstvo u kome se ja zanimam svojim voljenim i rekreacionim zanimanjem - ribolovom i ja čun volim ... ! I koliko sam puta samo u njemu prijatno usnuo i provodio noći i noći u razlivima ... ?! A da ne bi mi neka sitnica pokvarila raspoloženje, maksimalno se trudim da mi čun i motor na njemu budu u besprekornom stanju. Moj čun je "Alasko - Zemunskog" tipa i napravljen je od dasaka Crnog' Bora, ali su daske bez ijednog čvora. Crni Bor ima specifičnost što je "pun' smole" i time je veoma otporan na i u vodi. Još je čun i tako obrađen, da se u njemu mrežama radi po celi dan, a ni jedanputa se mreža ne zakači za bilo koji detalj čuna. To je vrlo vazno u procesu rada sa mrežama. Zatim u čunu ne sme da bude višak stvari koje nisu nužne u procesu ribarenja !" A Gile je primetio :
-“ Da primetio sam da su ti sve pojedinosti u čunu važne i pravo da ti kažem, svaki put kada sam koristio tvoj čun nasamo za prevoz preko reke, trudio sam se da sve ostane gde si ti šta postavio.” A ja sam nastavio :





-" Ali se zato u čunu ne može bez : ispravnog motora i rezervoara sa uvek dobrom rezervom goriva i pod klupom na krmenom delu čuna , tako da ne smeta pri radu sa mrežama i kretanju po čunu. Nemože ni bez zavoznog vesla sa dobrim vezom od parčeta liša mreže. I to zato što je parce mreže liša jako, elastično i mreža nema mogucnosti da se za njega zakači ! Odgovarajući ispolac za izbacivanje vode iz čuna je takođe veoma važan detalj. Bez velikog meredova u čunu je "maler" iću u ribolov ! Na Žilavoj Adi, samo sam jednom izašao da vadim mreže bez meredova u čunu i pobegao mi je tostolobik ne manji od 9-10 kilograma ! Metalna kuka za vađenje velikih riba je takođe važan detalj opreme. Dugo ne treba, a onda kada zatreba, dobro je da se nađe pri ruci u čunu ! Osnovni alat za motor je svakako potreban. Ne zna se kada će zatrebati, ali dobro je kada je u čunu. I po neki rezervni deo, kao što je nova svećica, osigurač elise i kanap za paljenje – zlu ne trebalo. Kutija prve pomoći je uvek dobrodošla u čunu, a ne mora nikada da zatreba ! A kad' zatreba, velika je stvar da povredu mogu imobilisati mimo rečne vode koja je puna svega.” A Gile je dodao :
-“ Ma infekcija je prisutna i ne samo u vodi, već i na obali. Zar skoro mi umre prijatelj iz Pančeva na Ljubavnom ostrvu kod Grocke. Zdrav čovek i inficirao se “mišjom groznicom” i umre čovek !?” A ja sam nastavio :
-“ Kišni kombinezon je takođe dobrodošao u slučaju iznenadne hladne kiše, pa i neprijatnog hladnog vetra ! O baterijskoj lampi, izlišno je da govorim. Zatim mala sekira ( zlu ne trebala ) i lutka kanapa 12-tica gusto pletivo sa klocerom za traženje i vađenje mreža ( iz iskustva utvrđeno )! Kao dodatna oprema na cunu je i instalacija za "eho-sonar". Pod prednjom palubom ( radi balansa ) je uređeno mesto za akumulator od 64 Ah, pa zatim duž talasnjače provod okruglog kabla licnastog 3x2,5 i na zrcalu nosač sonde ... "
I ja se raspričao, a Mališa koji mi je ležao pored nogu je ustao i otišao u Ševu. I tada sam i ja primetio miris gibanice, koji se širio iz rerne plinskog šporeta.
-“ Ljišo, da ti ne zagori gibanica !?” Pitao sam, a ona mi odgovara da je sve pod kontrolom.
I u prvi zalazak sunca, na stolu pred nama se našla tepsija sa izrezanom vrelom gibanicom. Miris nas je opio i svi smo ćutali zadovoljni, očekujući ko će prvi da uzme parče ukusne gibanice sa sirom, a opet nismo žurili, jer ona nema kud’ mimo nas ... !

===================nastavak sledi===================


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 25, 26, 27, 28, 29  Sledeci
Strana 26 od 29

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Portal NA VODI © 2016