forum
NAUTIČKI FORUM
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

PRICE SA REKE
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 35, 36, 37
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1670
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 19 Mar 2018 15:39:50    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Boljevačka krivina ( 6 )



Riblja čorba u kotliću se krčkala na odgovarajućoj jačoj vatri, a Brana je sedeo pored na malom tronošcu i pomno pratio krčkanje čorbe. Ceca, Ljilja i Spasa su u Ševi nešto većale, ali ih nisam čuo o čemu ? A Grba je sa svog čamca pecao Deverike. Ja i Milan „Puki“, Jare i Mirko „Džibra“, sedeli smo na krovnoj terasi u udobnim rasklapajućim stolicama za stolom, na kome su stajale : flaša rakije, konzerve sa hladnim pivom, tanjir sa sirom i narezana mešana salata. Pijuckali smo umereno i mezili salatu i sir, a pričom je rukovodio Milan i kaže nam :
-„Svi vi već dovoljno dugo živite u Beogradu i vozate se svojim čamcima po Savi i Dunavu. A kada plovite Savom i prolazite, recimo pored Ostružnice tu na periferiji Beograda ... odnosno gde smo mi sada ... !? A dali znate nešto iz istorije o ovoj visoravni Logorištu !?“ Prvi se javio Jare, pa kaže :
-„Ja sada prvi put slušam o Logorištu. A to znači da i na časovima istorije kojima sam ja prisustvovao, nije pominjano ! Ja rekoh to što znam“ ! I ja sam se pridružio:
-„Na teritoriji „Logorišta“ nalazi se podzemni magacin municije i oružja, vlasništvo SSUP-a.! Ja sam tamo zadužio svoj prvi pištolj, po završetku škole na Vracama u Sarajevu. Tokom čitavog radnog veka, nosio sam taj pištolj jer je bio veoma zgodan za nošenje i eventualnu upotrebu. Inače, u Ostružnici sticajem okolnosti, upoznao sam nekoliko porodica, sa kojima sam i danas prijatelj. Jedna od njih je porodica Mraović, odnosno Mile Mraović, specijalista za izradu i održavanje velikih čamaca i jahti.“ Ja sam uzeo da zamezim, a ostali su ćutali. Onda je Milan izneo istinu koja se u školama pogrešno ili nedovoljno uči :
-„Ja verujem da u Osnovnim školama o Ostružnici niste učili, kao ni ja. Ja sam ovo što ću vam reći, učio u višoj vojnoj školi, a to je ... da je 1804 ovde u Ostružnici zasedala Prva Srpska Narodna Skupština, koja je bila važnija od skupa u Orašju, gde je Karađorđe proglašen za vođu Prvog Srpskog Ustanka. A u Ostružnici su se okupili predstavnici svih pobunjenih nahija i proglasili opštu mobilizaciju, a takođe izglasali Karađorđa za ratnog komandanta - Vožda. Odatle sa te skupštine je zvanično obavešteno Osmanlijsko Carstvo , Habsburška Monarhija i Ruska Carevina. Uostalom, Ostružnica je dala Komandante, Vojvode i Knezove za oba Srpska Ustanka !“ Mirko je bio ozbiljan i sam sebe je glasno kritikovao :
-„Omatorio sam, a to što nam napriča Milan ... nisam do sada znao !?“


---------------------------------------nastavak sledi------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1670
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 26 Apr 2018 11:49:05    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Boljevačka krivina ( 7 )


Posle ručka, ja i Ljilja smo se spremili da nastavimo plovidbu ka’ Obrenovcu. Pozdravili smo se sa našim „Makišancima” koji su zaplovili ka’ svojoj marini „Železničar” u Makišu i sve vreme su nam mahali u pozdrav. A naš cilj današnje plovidbe je Boljevačka krivina, nedaleko nizvodno od Obrenovca. Mališa se popeo na prednju palubu Ševe i mašući repom radovao se što ćemo uskoro zaploviti. Ja sam na krovnoj terasi izuvezao stvari koje nosimo sa sobom i koje su nam neophodne, a Ljilja je spremila unutrašnji deo Ševe. Zatim sam stao za komandnim pultom, startovao sam motor i uključio kopču da „gura” obalu. Ljilja je izašla na obalu i odvezala konopce, koje sam joj pomogao da ih složimo na prednjoj palubi i krenuli smo par metara unazad, a zatim put uzvodno ka’ Ostružnici. I svaki put, kao i sada, kad’ god startujem motor i krenem u plovidbu, doživim lepo uzbuđenje, koje sve što je duža plovidba i ono duže traje. Ljilja mi je otvorila konzervu hladne koka-kole i stavila je na mesto namenjenom za konzervu na pultu iznad kormila. A sama je sela na levoj tapaciranoj klupi u prednjem delu Ševe, naslonivši se na udoban veliki jastuk. Mališa je trčkarao, čas na krovnoj terasi, čas na zadnjoj paluvbi, ili na prednjoj gde je na kraju legao i posmatrao ribolovce ispod 0stružničkog železničkog mosta, pod kojim smo prošli zapazivši par čamaca iz kojih su nekoliko ribolovaca pecali sa zabačenim štapovima „na dubinjaka”. Mališa se podigao na noge i počeo da laje, gledajući u pravcu pecaroša. U to vreme, radio stanica je proradila na 9-om kanalu i neko me je prozvao :
-„Moma Ševa ... Moma Ševa javi se !” Ja sam se prihvatio mikrofona, a Ljilja mi je rekla :
-„Momo, ono tamo u čamcima su Zemunci, Ljubiša i Vojkan i još neko, koga ne poznajem !” Mališa je stajao na prednjoj palubi i dalje lajao, mašući repom. A ja sam smanjio gas i skrenuo ka’ njima.

-„O dobar dan Zemunci. Otkud vi u Savi ?” A Ljubiša je odgovorio :
-„Pozdravljamo rekoplovce Ljilju, Mališu i Momu. Izvolite u obalu, ovde između mene i Vojkana.” I ja sam smanjenim gasom lagano pristao na naznačeno mesto u obali, gde su nas svi čekali. Mališa je skakao uz noge naših Zemunskih prijatelja, a Ljilja se pozdravila sa njima i dodala im konopce da vežu Ševu. Ja sam izgasio motor i izašo na obalu, zdraveći se sa Ljubišom i Vojkanom i upoznali su me sa Acom “Klekom” !
-„Aco, dobar dan. I ja vas znam sa vašim „Vikingom” sa Regata i sa Save, jer i ja sam na Savi proveo 11 godina. A kao Acu „Kleku”, upoznao sam vas iz priča vaših prijatelja Ljubiše i Vojkana, dok smo plovili Đerdapom.” U isto vreme, dok sam ja razgovarao sa Acom i Ljubišom, Ljilja je organizovala Vojkana da skine sa krovne terase Ševe, stolice i stočić. I to je bilo urađeno, te smo svi seli u rasklapajuće stolice i pričali, a Ljilja nam je napravila tursku kafu i sa šoljicama, iznela nam i čašice za rakiju „Vidanovaču”, koju je stavila na sto. A onda je Ljilja primetila :
-„Dobro čamdžije i ribolovci ... gde su vam žene i deca ... !?” I Ljubiša je objasnio :

-„Kući su sa decom i zanimaju se uređenjem stanova, a mi muški na organizovani ribolov sa Acom ... !” Nasmejali smo se i kucnuli se sa čašicama u naše i naših žena zdravlje ! Popili smo rakijicu, a Aca “Kleka” je nastavio sa pričom :
-“Drago mi je što mi se ispunila želja da sednemo svi zajedno, jer Ljubiša i Vojkan su mi prošle zime, svaki put i samo o vama pričali doživljaje sa Đerdapa … !” A ja sam ih podsetio :
-“Da li se viđate sa Perom sa Stenke, Rodoljubom i Stanislavom … !?” Aca se nasmejao i kaže :
-„Stanislava i Mileniju, često sa svojom „Dalmatinkom” viđam na Malim Vodama. A Rodoljub i Zinaida preferiraju Baričku Adu i Šumarevu kuću na levoj obali Save. Interesantno je, kada sam ih pitao zašto baš plove uz Savu, jer svi mi ostali, koji živimo u marinama na Savi, pretežno plovimo na Dunav ? A Roćko mi je rekao da si ga ti Momo putujući s tobom na Đerdapu, zarazio pričama o Šumarevoj kući sa bunarom pijaće vode i njivama sa lubenicama i dinjama, odmah tu preko vrbaka. Ništa manje nije bio zadovoljan i sa gornjim špicom Baričke Ade, gde je izuzetna plaža.”

-“Ja nesmem da Duletu kažem da sam sa vama i sa Mališom sedeo na obali, a da ga o tome nisam obavestio. On bi se snašao i došao bi da zagrli Mališu, a i Nedi neće biti pravo, da sam samo ja bio sa vama. Moramo se dogovoriti da nam se i oni pridruže !” A ja sam ih pitao :
-„Dokle vi u stvari ostajete ovde na ovome mestu i dalje ?” I Ljubiša je raširio oči i kaže :
-„Još par dana, jer na Dunavu je nemoguće ploviti, a još manje pecati !” A ja sam pitao, da bih znao na čemu sam :
-„Kako vam ovde ide pecanje ?”
-“Slabo. I ovde se podigla voda od Dunava … !” Žali se Vojkan ! Ja sam im onda predložio :
-“Mi se nikuda ne žurimo i ovde sa vama ćemo ostati nekoliko dana. Ja ću da davim mreže i ribu neću da prodajem, već ću da vam napravim određenu zalihu za kućne frizove, a vi ćete je podeliti koliko kome treba ! A sutra organizujte da vam dođu žene i deca na ručak, jer ja ću da napravim riblju čorbu u veliki kotlić i pržiću ribu u tučanom tiganju na vatri. Vaš zadatak je da vam žene ponesu pića koja pijete … !” Od radosti svi su poskakali iz stolica … !

---------------------------------------nastavak sledi------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Sre, 23 Maj 2018 07:40:18, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1670
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 10 Maj 2018 10:25:27    Naslov: Odgovoriti sa citatom


#

Boljevačka krivina ( 8 )


Priči nikad’ kraja, a i noć se sprema da nas osvoji. Ja sam se izvinio društvu za malu odsutnost i pošao sam sa Mališom u naš čun. Imam nameru da odem nedaleko do topoljaka i naberem suvarke za večerašnju vatru. Vojkan me je pozvao i ja sam se uhvatio za ogradu Ševe i sačekao ga.
-„Rešio sam da večeras prespavam u stanu, a sutra ujutru da kolima pokupim Nadicu i Duleta, kao i Nedu i Violetu i da se sutra ne maltretiraju, već da ih dovezem pravo ovde na obalu. A onda će Nadica da ih vrati kolima kući.” Ljilja se obradovala i kaže :
-“Bravo Vojkane … ! Onda možemo sutra sve da ih očekujemo, bez izuzeća !” I Vojkan je potvrdio :
-„Iskreno rečeno i mene raduje što će i oni doći. Ja nisam navikao da sam duže vremena odsutan od svoje porodice, tako da mi ovih nekoliko dana baš nedostaju !” Startovao sam motor i začas smo bili pored desne obale Save i ja sam nastavio da plovimo sve do preko puta autobuske stanice, gde je Vojkan izašao, a ja i Mališa smo nastavili plovidbu do preko Save. Prišao sam obali i malim gasom sam lagano plovio i osmatrao, gde ima više skladiranih suvaraka prilikom prošlog visokog nivoa vode. Mališa je očekivao da ću stati u obalu, te da on istrči ovaj deo obale. I nismo dugo tražili i naišli smo na gomilu suvaraka. Pristao sam u obalu i prednji vez zakačio za mladu vrbu. Mališa je već nestao u šiblju, ispitujući novi teren, a ja sam ravnomerno unosio suvarke i ređao ih u čun. Suvaraka je bilo bar za dve noći loženja i odvezao sam čun sa obale i pozvao sam Mališu. Pre nego sam startovao motor, Mališa je uskočio na prednju palubu čuna. Krenuli smo nizvodno do naših čamaca, a Ljubiša mi je pokazao mesto gde da stanem.
-„Momo, ovde je najbolje založiti vatru, što u slučaju vetra, dim ne bi ulazio u neki od čamaca.“ Mališa je već skokom bio na obali, a ja sam stao u obalu, igasio motor, a Ljubiša je prudržao čun za prednji konopac i zakačio ga za granu od vrbe. Ja sam izašao iz čuna i pogledao predloženo mesto za vatru.
-„Mesto je dobro, samo ja ću da donesem sa Ševe grabulju u kosu, da uredimo mesto gde ćemo organizovati sedeljke !“ Aca kleka se javio dobrovoljno :
-„Ja znam da kosim ! Samo mi dajte kosu i recite odakle-dokle da kosim !?“ Ljilja zna šta znači urediti teren za kampovanje i odmah je stavila rukavice na ruke i počela da sabira najlon kese i druge neprilične stvari i da ih odnosi u jednu nedaleko prirodnu jamu, koju je obeležila !

Ja sam odvozeći Vojkana na autobusku stanicu, primetio sam rasuto kamenje i cigle i uputio sam se sa čunom da uzmem šta mi treba od tog materijala za ložište ! Vrativši se, uzeo sam riljač ašov sa krova Ševe i iskopao sam ložišta za vatru za roštilj i za kotlić. Onda sam naređao cigle i od cigala sam napravio distancere za roštilj rešetku, koju mi je Ljilja donela sa krovne terase Ševe. Donela je i tronožac za kotlić i kotlić naravno, za koji sam napravio okruglo mesto-ložište sa lufterima za kotlić. Ljubiša je uzeo rasklapajuće stolicu i doneo ih oko ložišta, a onda je seo i sve to gledao šta sam napravio !
-„Aco, ostavi tu kosu i dođi ovamo da malo odmoriš i da se raduješ kamperskom umeću našeg Mome !“ Aca je odmah došao i nije hteo odmah da sedne, već je par puta obišao ložišta za roštilj i kotlić. Ljilja je donela rasklapajući sto i uskoro su se našle male čašice i flaša rakije „Vidanovače“ prepečenice stare 16 godina, a od 26 gradi !
-„Objekat za roštilj i kotlić je gotov i zato valja da se popije po čašica ljute prepečenice u zdravlje da nas dobro služi !“ Ja sam onda založio dve male vatre, da vidim da li ložište ima „cug“, a Ljilja je otišla do Ševe i otuda malo kasnije donela šoljice i džezvu turske kafe. Već smo svi sedeli kada je Vojkan pozvao mobilnim telefonom Ljubišu i rekao mu da je stigao kući, a Ljubiša se našalio sa njim’ :
-„Trebao si da ovde ostaneš još malo i da naučiš kako se pravi kampersko ložište. Uostalom, sutra kada dođeš, videćeš Momine rukotvorine !“ I u jednom momentu, svi smo sedeli i gostili se kafom i prepečenicom rakijom. A ja sam ustao i uzeo ispolac da operem čun. A Ljilja je je prekorila :
-„Pa dobro ... umeš li ti da malo sediš !? Čak i Mališa leži i neće da te više sledi !“ A ja sam joj odgovorio :
-„Mališa je pametan i leži i posmatra me. Kada ja završim pranje čuna i postavim mreže u čun, on će se naći na prednjoj palubi čuna. Ko hoće da se kladimo da će biti tako !?“
-„Pa rano ti je da daviš mreže ... ?“ Primetila je Ljilja ! A ja sam objasnio :
-„Ako imamo tako dobar roštilj i ložište za kotlić, šta ćemo bez ribe ? Rešio sam da iskoristim mutnu vodu i podavim nekoliko mreža, pa ako šta ulovim, da spremimo za večeru ...!“ Svi su glasno prokomentarisali odobravajući moj predlog. A ja i Mališa smo sa četiri mreže po 50 metara dužine, krenuli da ih podavim, nadajući se na „dobra mesta”.


---------------------------------------nastavak sledi------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1670
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 23 Maj 2018 10:25:00    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Boljevačka krivina ( 9 )


Kasno je popodne. A ja za motorom ... malim gasom plovim čunom pored leve obale Save, uzvodno od Ostružničkog mosta. I zamislio sam se nešto !? U stvari razmišljam kako je lepo činiti dobro ljudima na zajedničkom putu. I još je lepše kasnije ih sresti, kao što smo se mi danas sa Zemuncima sreli, posle prošlogodišnje zajedničke plovidbe na Đerdap. Usput gledam gde je dobro mesto za podaviti mreže. Visoka voda je napravila nekoliko plitkih razliva, a takva mesta tostolobici i somovi vole. Za deverike, bodorke i kesige da i ne pričam. Sve su u razlivu i dovoljan je mali signal opadanja vode, ekspresno ... sve se sele u duboke vode ( u sigurne vode ) Save. Rukovođen tim znanjem o ovdašnjim ribama, podavio sam dve mreže tako da sam zatvorio ulaze u dva razliva. Nivo Save se podigao jer se visoka voda Dunava preprečila svojim visokim tokom i Sava se prosto zaustavila. U današnjem u 12,02h Metereološkom izveštaju Radio Beograda, kažu da se očekuje da voda Dunava danas počinje da opada. A to znači da će i voda Save polako poteći nizvodno, a to znači da će se voda Save povući iz razliva u svoje korito, a opet to znači da će se i riba iz razliva vratiti u korito Save ... ! Druge dve mreže sam podavio po dnu Save i zapamtio mesta po slomljenim granama na vrbama na obali.

Ja i Mališa se vraćamo sa praznim čunom u našu „bazu” i stajemo pored leve strane Ševe. Kačim čun za bok Ševe i uzimam dvogled i posmatram sa krova Ševe mesta gde sam podavio mreže, da bi ih zapamtio i imao ih kao orjentir za noć. Aca Kleka me zove da se svima njima pridružim i daje mi porciju samo što skuvanog pudinga od vanile.
-„Hvala Aco ! Ja baš taj puding volim !”
-„Znamo i mi. Ljilja nam je rekla !” Kaže Aca Kleka i žali se što riba ne grize ! I svi su saglasni sa Acom. I niko ne razmišlja ... ! To sam i dokazao pitanjem :
-„Gde su vam markeri na poplavljenim stablima ? Da li slušate radio metereološki izveštaj Radio Beograda Prvog Programa u 12,02 ... ? Znam, odgovor je ne ! A barometar takođe ne pratite ? I šta onda očekujete od ribolova .... !?” A Ljubiša mi je objasnio :
-„Mi smo Momo, pecaroši - rekreativci ... amateri bolje reći !”
-„Ali bi ste voleli da napecate mnogo više riba, nego što vam polazi za rukom sada ? A da biste to postigli, nedostaje vam znanje. Odnosno znanje - kretanja riba. Pa umesto da dobre mamke zabacite ispred jata riba u pravcu kretanja, vi zabacite što dalje od obale, jer tamo na dubokom su ribe – bar tako vi razmišljate !” Ljubiša je slušao, ali i pitao :
-„Dobro. Ja sam se uvek trudio da mamac bude dobar i smatrao sam da on obezbeđuje kvalitet ribe !? A ... na šta još moramo da obratimo pažnju pri ribolovu ?” I ja sam nastavio priču i Ljilja mi je donela koka kolu, a Ljubiša i Aca Kleka su pijuckali šljivovicu :
-„Ljubiša, za dobar ribolov ne moraš da imaš dobar pribor ( nije loše, ali nije obavezno ), već vam treba dobra informacija, odnosno znanje gde je riba ? A u znanje spada : kolika je dubina i kakvo je dno tog izabranog dela reke gde si rešio da pecaš ? Zatim, da li se momentalno pritisak vazduha penje na barometru, ili opada ? Ako se penje traži ribu u dubinama, a ako opada riba spava i ne kreće se, odnosno ne lovi se. Na čamcu treba imati „Fiš fajner sa dubinomerom !” Tada možeš da vidiš riblje puteve i koje su ribe gde !? A onda da se usmeriš na lov i količine željenih riba. Vidiš ja malopre nisam podavio mreže ovde blizu nas, mada meni bi to najviše odgovaralo. Mreže bi mi bile “na oku” i sigurnije od lovokradica, nego tamo gde sam ih podavio. Ali ja sam tražio mesto gde je riba. Ne znam da li je neko od vas danas u 12 h slušao na Radio Beograd Prvom Programu – vodostaj reka !? Ja sam slušao i kažu da danas Dunav počinje da opada. A to znači za nas ribolovce, da se riba povlači iz plićaka u dubine reka. Zato sam ja pregradio dva razliva i nadam se da će ujutru biti dovoljno ulovljenih riba.” A Aca Kleka me pita :
-“Slažem se sa svakom rečju koju si sada rekao. Potpuno si u pravu. Ali nisi upotrebljavao „eho sonar”, a na sigurno si podavio mreže pregradivši dva razliva !? Kako to objašnjavaš i otkud znaš da u razlivima ima riba, tj. u plićacima a te ribe inače žive u dubljim vodama reke !?”

-„Još kao klinac, ja sam se bavio pecanjem. A kada je Južna Morava s’ proleća poplavljivala vrbake i njive u nižem nivou, onda sam pletenim korpama bez dna, gazio po plićacima i lovio šarane i babuške. Kada sam odrastao, s’ ticajem okolnosti sam se sreo sa Acom „Ćorom”, koji je ribario i pre Drugog Svetskog Rata na teritoriji Dunava od Batajnice pa do Bele Stene. Ceo život je mal - te ne vukao uzvodno čamce sa mrežama, a nizvodno je dizao teške mreže. On mi je pričao njihova iskustva i meni su ta iskustva dobro – došla, jer sam ih primenjivao, pa i danas kada davim mreže. Oni tada nisu imali „eho-sonare sa fiš fajnerom”, ali su dobro znali da ulove ribu … ! Koristeći se njihovim iskustvima, ja i danas plovim Dunavom ne uključujući “eho sonar”, jer znam pogledom na površinu vode i visini obale, kao i krivine reke da prepoznam gde je voda plitka, a gde je duboka, gde su riblji putevi, a gde se riba hrani ! Poplavljena područja su puna hrane za ribe i one zato izlaze u razlive i plićake !” Aca Kleka je založio neveliku vatru i naš međusobni razgovor je trajao u lepom raspoloženju … !


--------------------------------------nastavak sledi------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1670
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 19 Jun 2018 09:25:59    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Boljevačka krivina ( 10 )


Uveče smo sedeli pored vatre i pričama nikad kraja. Aca Kleka je izneo veliki komad šarene pa dimljene svinjske slanine i nasekao ju je na tanke listove, koje smo zatim pekli nad vatrom probodene sa tankim jasenovim štapovima.

Ujutru sam se kao i obično probudio rano i odmah sam krenuo sa Mališom i čunom da povadim mreže. Dok smo se kretali ... Mališa je stajao na prednjoj platformi čuna. A kada bih ja vadio mreže, Mališa bi onda stajao u sred’ čuna, sve bojeći se da ne ispadne u vodu. ( Za sve ove godine, desilo mu se da je nekoliko puta padao u vodu ). S’ obzirom na veličinu mreža ( 3,20 metara duboke i 50 metara dugačke, pa puta četiri mreže, ja sam količinom riba u sve četiri mreže bio jako zadovoljan. Pored Babuški, Kesiga i Bodorki koje plivaju u jatima, pa se tako i love, bilo je i Štuka, Smuđeva i Smuđeva Kamenjara, kao i nekoliko Šarana i četiri velika tostolobika. Tri Tostolobika bila su po 20 kg. i jedan od 9 kg. Na mrežama je ostalo i tri velike rupe koje govore o prisustvu velikih Somova. Najviše je bilo riba u mrežama sa kojima sam pregradio odlazak ribe iz razliva.

Plovim čunom, polako zadovoljan sa količinom ulovljene ribe, a Mališa mi je došao u skut i legao. Prepoznajem ga po očima da je i on zadovoljan. I stižemo u naš logor, a Aca Kleka stoji na zadnjoj platformi Ševe i kači zadnji vez čuna za bitvu Ševe. A Ljubiša to isto radi sa prednjim vezom i pita me :
-“Sećaš se Momo, kada sam te sinoć pitao, kakav će ulov biti ujutru ? A ti si mi rekao da se nadaš dobrom ulovu. S’obzirom na tvoje dosadašnje iskustvo, po nečemu si morao da se opredeliš da će biti ulova ! Šta je to i kako se zove !?” A ja sam za to vreme skinuo dve čuvarke sa krova Ševe i postavio ih između boka korita Ševe i boka korita čuna. Rekao sam im da u jednu koja je prva prema pramcu Ševe, da stavljaju belu ribu, a u drugoj svu ostalu. A Aca Kleka nije mogao da se uzdrži :
-„Ljubiša, sedi u čun i vadi ribe iz mreža i stavljaj ih u čuvarke da ne manjkaju. Ima vremena za razgovor ... !” Riba u mrežama se nije „umrsila”, pa smo je lako vadili iz mreža. A ja sam onda objasnio Ljubiši :
-“Ljubiša … kada se intenzivno baviš nekim poslom, vremenom postaješ profesionalac i sve ti lako od ruke ide ! Tako i u ribolovu. Uzmimo ovaj slučaj, koji nam je najbliži ! Ne ulazimo u razlog … zašto, ali voda raste, odnosno nivo vode se diže ! Tu fizičku anomaliju prate i ribe u potrazi za većom količinom hrane, koju pronalaze u poplavljenom priobalju. I to je osnova za sigurni ribolov. A o nijansama možemo da razgovaramo, kada se svi skupimo pored vatre i zasednemo.” Ljilja se probudila i skuvala nam tursku kafu, pa nam donele svakome po šolju ... :
-“Dobro jutro ! Ja vam skuvala po kafu i nasula po čašicu rakije, pa izvolite.” I svakome je na ruke dala po šoljicu i čašicu, a Ljubiša nije rečima mogao da izrazi svoje zadovoljstvo, pa je ustao i poljubio je u obraz i kaže :
-„Eto ... to fali mojoj Nedi. Ona je dobra domaćica, ali nema šlifa. Ona bi donela kafu, ali rakije se nikada ne bi setila ! Ali dobra mi je i jedva čekam da je vidim. Jutros svi dolaze ... zar ne !?” Kratka pauza i zadovoljili smo se sa kafom i rakijom i čini mi se da smo brže radili no pre pauze. A Aca Kleka me pita :
-“Momo, šta ćemo sa Tostolobicima ? Čuvarke su male za njih !” A ja sam rekao Ljilji da mi donese kanap iz sanduka u Ševi i ona je to za tili čas uradila ! Kleka mi je pomogao, a ja sam Tostolobike vezao kroz usta i jednu škrgu i spustili smo ih nizvodno od Ševe, a druge delove konopaca sam vezao za obe zadnje bitve.

Vojkan dolazi kolima poljskim putevima po levoj obali Save, sa svojom suprugom Nadicom i ćerkom Violetom i sa Ljubišinom Nedom i sinom Duletom ... ! Mališa je prvo lajao na kola, a kada su se kola zaustavila i prvo je izašao Dule, Mališa mu je od radosti skočio u ruke i izlizao ga po obrazima i bradi. Dule je kleknuo, a Mališa je skočio na Violetu, koja je ciknula jer skok nije očekivala. Mališa ih je sve pozdravio, a onda je Violeti doneo tenis-lopticu iz Ševe. Ja i Ljilja smo se takođe srdačno ispozdravljali sa Nadicom i Nedom, kao i sa Duletom i Violetom.

Ljubiša i Aca Kleka su odveli Vojkana do Ševe i pokazali mu ulov. A Vojkan je poskočio od radosti i pozvao Duleta i Violetu, ali i Nadicu i Nedu. S’ njima je došla i Ljilja i svi smo se zajedno radovali ulovu. A ja sam ih sve obradovao :
-„Dragi moji čamdžije ! Kao što sam vam juče rekao, prošlu noć i sledeću noć ću ribariti za vaše zimske rezerve riba ! Ja bih vam još predložio, da porežemo i očistimo sve ribe od viška delova koji nam nisu nužni. I to da sve obavimo ovde na čunu i na nogostupu Ševe, kao i na zadnjoj palubi i ja imam holondeze u kojima ćete posle pranja, spakovati ribu i odneti je kolima u vaše stanove. A tamo predlažem da ribe još jednom oplaknete pijaćom vodom i onda je spakujete u plastične kese pa u zamrzivače.” A Dule i Violeta su uglas rekli da se tome nisu nadali, ali da je poklon na mestu i zimus će biti srećni, jer svi vole ribe da jedu ... !

--------------------------------------nastavak sledi------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1670
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 16 Sep 2018 07:41:41    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Boljevačka krivina ( 11 )


Aca Kleka sedi u mom čunu na srednjoj klupici i toliko glasno me pita, da su svi u trenutku zaćutali :
-„Pa dobro Momo ... ! Čime su kod tebe ove dve porodice zaslužile, da prema njima budeš više no rođeni brat ... !?“ Ja nisam razmišljao, već sam mu istog momenta odgovorio :
-„Aco ... ti se dugo družiš sa njima i po prirodi stvari trebalo bi da ih bolje poznaješ od mene, u šta ne sumnjam, ali kada si me već pitao za moje mišljenje ... da ti odgovorim. S’njima sam se prvi put sreo na Dunavu, na Hajdučkim Vodenicama. A to je bilo njihovo prvo putovanje na Đerdap i imali su predznanje o Đerdapu iz tvojih priča. Ja sam sa svojom Ševom tada stajao u obali, gde smo ja i Ljilja sedeli ispod suncobrana u kamp-stolicama, a Mališa je šnjuvao po šumarku na obali, dok su Zemunci bili nedaleko na svojim usidrenim čamcima. Kada sam saznao preko radio veze u razgovoru sa kapetanom potiskivača „Bihać“, da će sutra biti dan bez padavina i vetra, odlučio sam da prenoćimo ovde na Hajdučkim Vodenicama i naravno, pozvao sam Zemunce da nam se pridruže i postave svoje čamce u obalu pored Ševe. Zatim smo zajedno plovili do Kladova i bili smo prisutni na Vlaškoj svadbi u kafani u Kladovu, a sledeću noć smo prespavali u maloj reci Kladušnici nizvodno od Đerdapske Brane. Sutra ujutru, svanuo je kišoviti dan i bez obzira na loše vreme za putovanje, ja i Ljilja smo morali da krenemo za Beograd, zbog radi posla. A naši Zemunci su ostali sa svojim kabinašima u Kladušnici, a na obali među zrelim šljivama do prolepšanja vremena. I za tih proteklih nekoliko dana, upoznali smo se i evo nas i danas na Savi zajedno, u dobrom raspoloženju. Ako si mislio na neki „interes“, onda si pogrešno mislio !“ Aca je zurio u travu ispred sebe i ćutao, a Ljubiša i Vojkan su se pogledali i nasmejali. I Vojkan reče
-„Aco ... mi smo ti na sedeljkama u zimskim razgovorima, ispričali sve o našoj plovidbi na Đerdapu, a posebno o susretu sa Momom, Ljiljom i njihovim Mališom. Pa mi smo tada od Mome i Ljilje, naučili više o plovidbi Dunavom i kampovanju i spremanju hrane u kamperskim uslovima, nego što smo čuli od svih vas Zemunaca i Beograđana sa kojim se družimo na vodi ! I čemu sada ta tvoja pitanja ... !?“ A Aca je spustio pogled i bio je iskren u odgovoru :
-„Ja sam rođen na Čukarici i odrastao na Stenki. Svi mi u tom delu grada smo živeli u siromaštvu, pa mi ova danas Momina galantnost nikako ne ulazi u glavu. Koliko sam vam puta iz prodavnice doneo kobasice, švargle, pa i hleba i uvek sam uzeo novac od vas za donešeno... !“ I ko zna koliko bi Aca još držao slovo, koje nikoga od nas nije interesovalo, da se Neda Ljubišina nije umešala :
-„Aco ... po nekada nam nisi interesantan i brate zamaraš nas ! Nego hajde da se organizujemo i očistimo tu ribu, koje ima više nego sam je ja ikada videla na gomili. I od mene Momo i Ljiljo, veliko vam hvala za ribu koju ćemo zimus jesti i svaki put se sećati vas !“ I svi smo se organizovali i čišćenje riba je teklo po planu, a ja sam odvojio i očistio ribe za „bogatu“ riblju čorbu u kotliću i za na tiganj ... za sve naravno. Dule i Violeta su napravili pauzu u igri sa Mališom i seli su sa mnom pored vatre, a ja sam im pokazao kako da održavaju vatru, a Dule me je pitao :
-„Čika Momo, ja se sećam kako su bile ukusne ribe koje sta nam vi spremali na Đerdapu. I sada je prilika da vas zamolim da mi pokažete kako se sprema onako ukusna riba. Tata i mama su spremali ribu nekoliko puta od tada, ali nije bila ni približno ukusna kao ona koju ste nam spremali na Đerdapu !“ Bilo mi je drago da Duleta naučim da sprema ribu kako je ja spremam, jer sam znao da će on to kući ponoviti i ako mu uspe, tada će napraviti i večeru za tata Ljubišu i mama Nedu.

Sunce je bilo već visoko, kada su Vojkan i Ljubiša glasno objavili da je sva riba očišćena i odmah su je spakovali u Vojkanova kola i obojica otišli u grad do svojih stanova, gde će istovariti ribu i dopuniti svoje frizove. A žene su oprale ruke i umile se i sve redom došle i donele sa sobom stolice i sele pored vatre u mom društvo sa klincima. Ja sam kontrolisao proces kuvanja riblje čorbe, a Dule je održavao vatru ispod kotlića, dok se Violeta igrala sa Mališom. Aca Kleka nam se pridružio, donevši svoju stolicu i nije ništa komentarisao. Samo je sedeo i malo – malo ručno bi zamotao cigaretu od Hercegovačkog duvana, koji kaže da je dobio na poklon od kolege s’kojim je zajedno radio u firmi. A Ljilja je ustala, meni mahnula rukom i otišla u Ševu. Malo zatim se vratila i donela sa sobom flašu „Španske Sangrije“ i flašu rakije ... šljivove prepečenice „Vidanovače“ sa čašama. Donela i poslužila Nedu i Nadicu, a Aca se izjasnio za šljivovu prepečenicu. Ljilja se nasmejala i rekla :
-„Znala sam da ti Aco nisi za ženska pića i zato sam donela prepečenicu !“ Aca ju je pozdravio za taj postupak, a Neda je rekla :
-„Ljiljo izvini, ali ja slatka alkoholna pića ne pijem. Ja ću ipak da pravim društvo Aci sa prepečenicom !“ Piće je učinilo šta se od njega i očekivalo, a raspoloženje se podiglo do nivoa da je svako pričao svoju priču, a na kotlić smo samo ja i Dule pazili i održavali vatru.

--------------------------------------nastavak sledi------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1670
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 05 Okt 2018 19:13:01    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Boljevačka krivina ( 12 )


Mala Violeta se na njenu veliku sreću igrala sa Mališom tenis lopticom, a Dule, Aca Kleka i ja smo već sedeli pored vatre i dodavanjem sitnih suvaraka pomagali da vatra ravnomerno gori i da se skuva riblja čorbu u kotliću. Nekako u to vreme su nam se pridružile Neda, Nadica i Ljilja i razgovor je dobio bezbroj tema. Lep i sunčani dan i dobra hladovina od krošnji vrba, prijala nam je ... i to stoji !
-„Bože što mi prija ova rakija. Retko dobra ! Idem ja da donesem iz čamca sir, pa da zamezimo uz rakiju. Mislim da poznavaoci ove kombinacije neće imati ništa protiv !?” I Neda je ustala i otišla do svog čamca. Otuda je donela male tanjiriće i viljuške za sve, a Nadica je prokomentarisala :
-„Duletu, Violeti i Ljilji, nemojte davati sira, jer oni ne piju rakiju !” Dule ju je pogledao ozbiljnim pogledom, a mi svi ostali smo to primetili i nasmejali smo se uspeloj šali.

Uskoro je čorba bila gotova i ja sam otkačio kotlić sa tronošca i stavio ga na krov Ševe, da se malo ladne, pa da ručamo. Neda je htela da sačekamo Vojkana i Ljubišu, pa da onda svi zajedno ručamo. Ja sam znao da će njih dvojica zakasniti za ručak i rekao sam Ljilji da nam postavi tanjire i kašike. Ideju da ručamo odmah, dok je čorba još vruća, prihvatili su svi, tako da nam posle čorbe ( neko je pojeo jedan tanjir, neko dva ) ali nije nam ništa od jela više trebalo.
-„U kotliću je ostalo 1/3 čorbe, sasvim dovoljno za Ljubišu i Vojkana.” Potvrdila je Nadica. A Violeta je rekla :
-„Čika Momo, ova čorba me je podsetila na vreme provedeno sa vama u Đerdapu. Ukus čorbe je isti ... i sve je isto ! A Meni je najvažnije da je tu Mališa i zato sam danas srećna.” I Dule je to potvrdio :
-„I ja sam srećan, što smo svi danas ovde zajedno. Ja sam još i naučio kako se pravi dobra čorba, a večeras će me čika Moma naučiti i kako se priprema i prži riba. I zbog toga sam veoma srećan. A pošto sada imamo kući pun zamrzivač dobre ribe, već u toku sledeće nedelje ću tati i mami spremiti pržene Deverike za ručak. Prosto sam ubeđen da će mi priprema ribe poći za rukom, kako me je čika Moma naučio !” A ja sam dodao :
-„Večeras, dok ja budem pripremao i pržio ribe za večeru, ti ćeš imati priliku da mi pomažeš i još jednom proći kurs pripreme i prženja ribe na tiganju. A onda posle toga se ja ne bojim da ćeš napraviti neku grešku !”

Posle ručka sam legao u rasklapajućoj stolici i razmišljajući o Gornjem Dunavu, gde ćemo iduće sezone ja, Mališa i Ljilja da plovimo Ševom, lagano me je savladao san i zaspao sam. Kada sam se probudio, primetio sam našeg poznanika sa Regate „Ilustrovane Politike“ sa svojim čamcem u obali! Bio je to Tihomir, zvani Tisa sa svojim drvenim kabinašem pod nazivom “Vetar”! Jednom prilikim u Velikom Bačkom Kanalu, uz veću dozu alkohola, poverio mi je svoju životnu priču. Sudbina mu je dodelila da poštujući svoj ponos, ostane sam bez porodice i prijatelja i već godinama život provodi na čamcu. A oplovio je reke i kanale, bez malo koliko i ja, Mališa i Ljilja sa našom Ševom. U isto vreme, u kamp su se vratili Vojkan i Ljubiša, a Aca Kleka je Tisi počeo da priča o Gornjem Dunavu. Vojkan i Ljubiša, na račun riba koje su dobili besplatno, Vojkan mi je doneo litar Rubinovog vinjaka sa pet zvezdica, a Ljilji nekoliko litara prirodnog soka iz domaćih rezervi. Ljubiša je doneo gajbu piva i Ljilji veliku „Milka” čokoladu. I Mališu nisu zaboravili. Doneli su mu nekoliko kesa iz zamrzivača svinjskog meso. I ja i Ljilja smo im se zahvalili, a Ljilja je odnela meso u naš zamrzivač u Ševi. Violeta ju je pri tom pitala :
-„Teta Ljiljo. Zar nećete sadržaj jedne kese da skuvate Mališi ... !?”
-„Videla si kako je Mališa smazao punu porciju nadrobljene riblje čorbe. A večeras Moma i Dule prže ribu u velikom tučanom tiganju, a Mališa obožava riblje meso. Tako da za danas netreba da mu išta spremam. Sutra popodne idemo dalje prema Obrenovcu i verovatno ću da mu skuvam sa vegetom meso iz jedne kese.”

Vojkan i Ljubiša su bili dobro gladni i pojeli su svu ostalu riblju čorbu iz kotlića. I kako smo sedeli oko vatre i ručali, tako smo i nastavili da sedimo i divanimo na razne teme. Ljilja nam je svima donela po još uvek hladno pivo, a Violeti i Dušanu flašu soka, koji je Nadica pravila za njihove porodične potrebe. Ja sam bio zadovoljan što sam se sreo sa Tisom i pitao sam ga gde je bio poslednju godinu dana, od našeg zadnjeg viđenja ?


--------------------------------------nastavak sledi------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1670
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 09 Okt 2018 21:16:34    Naslov: Odgovoriti sa citatom


#

Boljevačka krivina ( 13 )


Tisa je ponuđen, ali nije hteo da ruča sa nama. Znam ga ... prosto nije bio gladan. U međuvremenu, primetio sam da su svi Zemunci nekako bili rezervisani prema Tisi, a on se snašao da razgovara sa Acom Klekom i sa mnom kada sam se probudio. Vojkan nam je svima doneo po konzervu piva i ja sam osetio potrebu da i Zemunce upoznam sa Tisom. Jer znam Tisu, a oni ga neznaju ... a, on zaslužuje da se upozna :
-„Dragi moji prijatelji, dozvolite mi nekoliko minuta pažnje, da vas upoznam sa mojim poznanikom sa vode Tihomirom Tisom. Naime, čamac sa interesantnim nazivom „Vetar”, viđao sam ga na vodi Dunava, Tise, Save, pa i u kanalima DTD-a. Sa vlasnikom tog čamca sam pokušavao više puta da stupim u kontakt, ali on bi me otpozdravio i ni reči više. Svako bi rekao da je to čovek za izbegavanje, ali ja znajući psihologiju od Nikole Rota, bio sam uveren da je se taj čovek razočarao u ljude i „zatvorio“ se prema kontaktu i sa ljudima najbližim sebi. Inače je školovan čovek, Artiljerijski Pukovnik JNA. Zakleo se Jugoslaviji i ostao dosledan i kada mu je više rukovodstvo savetovalo da bude tolerantan i popustljiv prema Američkim komisijama, Engleskim operativcima i Nemačkim obaveštajcima. Tisa prema njima nije imao ni trunke tolerancije i rukovodstvo JNA ga je izbacilo iz službe i iz svojih redova. Ostao je bez finansijskih primanja, a iz tog razloga i porodica ga je otpisala. Prijatelji više nisu imali vremena za njega i Tisa je seo na svoj čamac i pecanjem je obezbeđivao sebi preživljavanje. Kada bi ulovio ribe, više no što mu treba, prodao bi ih i kupio bi sebi provijante za prehranu. A druženje sa ljudima je izbegavao, samo iz razloga da se ne bi ponovo razočarao u njih.“ Svi su ćutali, a Tisa me je pitao :
-„Momo, sve je tačno što si o meni rekao. Samo me interesuje, odakle ti te informacije ? Ja ih nikome nisam pričao !“
-„Poslednjih desetak godina sam radio u obezbeđenju predsednika Jugoslavije i svakodnevno sam bio u kontaktu sa ljudima iz Državne Bezbednosti Republike Srbije, grada Beograda i mojih kolega iz Saveznog SUP-a DB-a, kao i KOS-a i Vojne Bezbednosti. Svi znajući da sam radio u ličnoj bezbednosti i Josipa Broza Tita, u operativnoj grupi Saše Verbiča, a onda i u ličnom obezbeđenju svih ostalih predsednika Jugoslavije, koji su se menjali na godinu dana, izlazili su mi u susret na svako moje pitanje.“ Rekao sam, a Tisa je odgovorio :
-„Momo, svaka čast. Ne mogu mnogo šta, ali savet za izlaz iz loše životne situacije, mogu da poklonim.“
-„Hvala Tihomire i živ bio ... !“ I prvi je ustao Ljubiša i rukovao se sa Tihomirom rekavši mu :
-„Svaka tebi čast rodoljube. Ti si heroj i dočekaćeš „svoje“, odnosno naše vreme. Kada ti nešto treba, a vidiš ova dva kabinaša na vodi, zastani ... i znaj da imaš prijatelje.“ Tisa je rukom vojnički pozdravio, rekavši „hvala“, a Vojkan je takođe ustao, rukovao se sa Tisom i predstavio svoju Nadicu, koja se pozdravila sa Tisom i klimnula glavom. Neda je sama ustala predstavila se Tisi, rukovala se i pitala ga :
-„Tihomire ... ti si naš heroj, a „naš“ znači svih nas Jugoslovena, koji smo se Jugoslaviji zakleli i ostali joj verni i pored svih ovih domaćih izdajnika ! Hoćeš da za moju ljubav ja i ti popijemo po jednu šljivku i nazdravimo boljim vremenima, ako da Bog !?“
-„Ja izbegavam alkoholna pića, ali za nas koji smo ostali verni našoj otadžbini, može po jedno piće.“ Nedin predlog su uvažili i Ljubiša i Vojkan, a Nadica se malo nećkala, pa se i ona pridružila. Ljilja me je pogledala, a ja sam joj dao znak da prihvati zdravicu, što je i učinila. Ljubiša je nazdravio i blagosiljao, a onda smo se svi kucnuli čašicama rakije i ko koliko je mogao i otpio je.

--------------------------------------nastavak sledi------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1670
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 21 Okt 2018 11:18:58    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Boljevačka krivina ( 14 )


Dan je bio topao, ali sedeljka u krugu oko vatre nam je svima odgovarala. Duletu i Violeti se nije sviđao naš razgovor odraslih o državi Jugoslaviji koja je još uvek postojala kada su njih dvoje bili sasvim mali i ništa nisu zapamtili iz tih Jugoslovenskih vremena. U školi im se pominje da je njihova država Srbija i to je za njih dovoljno. Sedeli su u rasklapajućim stolicama na krovnoj terasi Ševe i bacali su Mališi tenis lopticu po obali sve dok je on hteo da im je donosi, a onda je i Mališa legao na svoj frotir pored jarbola na krovu Ševe i njih dvoje su prešli na novi vid zabave. Mazili su Mališu dok je on ležao i razgovarali o nekoj njima bliskoj temi razgovora.

Čašica po čašicu dobre rakije, a uz to i društvo skoro istomišljenika i otvorena je tema koja je sve nas nostalgično pogađala, a to je raspad Jugoslavije. Tihomir koji je već godinama izbegavao društvo ljudi, sada je sebi dozvolio da malo odahne i kaže deo onoga što zna.

-„Nažalost, kralj Petar je strategijski hteo da uveliča zemlju kojom bi vladao, ali je zanemario do tada zanemarivana nacionalna pitanja tih naroda koji su ušli u sastav nove države Jugoslavije. Pored Srbije koja je do ujedinjenja imala mnogonacionalni narod, ali pretežno pravoslavni i zadovoljni narod i svi su bili zadovoljni što žive u Srbiji. Dakle i mnogi su dali svoje živote u dojučerašnjem ratu sa Austro Ugarskom. Stvaranjem Jugoslavije pravoslavnom narodu su se pridružili katolici i mauslimani, koji su i u dotadašnjoj istoriji ratovali sa pravoslavcima. U Kraljevini Jugoslaviji, nije se mnogo pridavao značaj verske opredeljenosti naroda i to je bila druga greška.“ A Ljubiša, zanešen u razgovor, prekinuo je Tihomira i rekao :

-„ Jugoslavija je izgrađena na ideji da u njoj Južni Sloveni neće ostati slabi i podeljeni narodi. Ujedinjeni u Jugoslaviju ne bi bili lak plen imperijalnim namerama, kao što vidimo da se događa danas !“ I Tihomir se složio sa Ljubišom i nije mu protivrečio, već je nastavio :

-„Ljubiša, sasvim si u pravu, međutim dolaskom Tita na vlast, on je bio svestan mnogonacionalne države i učinio je sve da sav narod preobrazi u komunističku partiju i pozatvara crkve. Međutim nacionalizam je „tinjao“ i to nije dugo trajalo. Tito je znao to i još 1962. godine javno je upozorio narod Jugoslavije, da će se Jugoslavija raspasti, jer to je bio jedan stalan elitni sukob nacionalizama koji je eskalirao i morao je dovesti do toga da se taj sukob proširi i u mase.“ Ovog puta Neda je prekinula Tihomira i bez pardona je nastavila :

-„Međutim Titovim autoritetom ne samo u Jugoslaviji, već i u Svetu i dobro organizovanom Komunističkom Partijom i Titovim saradnikom Edvardom Kardeljem, kao i pretnjom sa Rusijom kao njenim matičnim organizatorom društvenog života, prividni mir je potrajao još nekih 30-desetak godina. I svi su čekali da Tito umre, a onda će lako preobraziti Jugoslaviju u šest država severozapadnog Balkana.“ Tihomir je nastavio priču bez izvinjenja :

-„Ali Tito znajući da slabljenje Jugoslavije ide na ruku mnogim stranim silama, još 1961 godine je u Beogradu uz pomoć Indijskog premijera Džavaharlala Nehrua, zatim predsednika Indonezije Sukarna, Egipatskog predsednika Gamala Abdela Nasera i predsednika Gane Kvamela Nkrumaha organizovao je Međunarodnu Organizaciju Ujedinjenih Nacija, koja i danas postoji da bi čuvala nacionalnu nezavisnost, suverenitet, teritorijalni integritet i sigurnost nesvrstanih zemalja. A sve u njihovoj borbi protiv imperijalizma, kolonijalizma, neokolonijalizma, rasizma i svih oblika strane agresije, kao okupacije, dominacije, mešanja ili hegemonije, kao i protiv velikih sila i blokovske politike !“ Tihomir je zastao i iskapio svoju čašicu rakije, a ja sam iskoristio pauzu i rekao svoje svedočenje vremena u Jugoslaviji :

-„Između 1960-ih i 1980-ih godina prošlog veka, Jugoslavija je imala jednu od najvažnijih stopa ekonomskog rasta u svetu. Zatim pristojan životni standard i najvažnije besplatno zdravstvo i obrazovanje. Onda garantovano pravo na posao i jednomesečni plaćeni godišnji odmor. Isto tako je i stopa pismenosti bila od preko 90 odsto u odnosu na broj stanovništva, a očekivani životni vek je bio u proseku od 72 godine. Koliko ja znam, ni jedna od država Balkana danas ne može sanjati ni pola ovog prosperiteta. Bio je to napredak koji je među zapadnim silama izazvao želju da unište Jugoslaviju. Multietničko stanovništvo zemlje je imalo povoljan javni prevoz, besplatne stanove i komunalije. Šta još poželeti danas da nije bilo rata, koji je veštački bio izazvan.“

Rekoh im ja i ustao sam opravdavajući sebe da idem da podavim mreže, a Ljilju sam pozvao da mi pomogne u pripremi, odnosno da je izvučem iz situacije koju ne možemo da izmenimo, pa makar i na bolje, a izaziva samo nervozu ... !


--------------------------------------nastavak sledi------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1670
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sub, 27 Okt 2018 19:05:17    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Boljevačka krivina ( 15 )


Ljilja mi je pomogla da skinemo kašete sa mrežama sa krova spavaće sobe Ševe u čun i nije izdržala, a da mi ne kaže :
-„Sviđa mi se što si im kratko i jasno rekao svoje mišljenje. Ali oni su možda očekivali da im više ispričaš ... !?“
-„Svi osim Tihomira, pričaju svoja mišljenja pročitana u novinama. A u vreme raspada Jugoslavije, sve novinske agencije u Beogradu, Sarajevu, Skoplju su bile plaćene i naređeno im je šta da pišu. A srednja i niža klasa ljudi, smatraju sve u novinama napisano je tačno i u to su verovali, kao i dan-danas. Nego pusti sada to. Ionako kao pojedinci, ništa ne možemo da popravimo.“ Ja sam spremao mreže za izbacivanje, a Ljilja i Mališa su sedeli na pramčanoj palubi čuna. Tihomir i „društvo” se nisu pomerili, razgovarajući o ozbiljnoj temi ! Kada sam završio sa mrežama, Ljilja mi kaže :
-„Momo, šta ću sada. Ja neću da se vraćam i budem sa njima u društvu i slušam njihove vaijante raspada Jugoslavije, a tebi ćemo ja i Mališa samo da smetamo u čunu ?” A ja sam joj rekao da njih dvoje samo sede tu gde jesu u čunu, a ja sam sa krova skinuo jednu rasklapajuću stolicu, stavio je preko mreža u čunu, startovao sam motor i krenuli smo nizvodno od našeg logora. Stao sam na jednom „golom” delu obale i rekao Ljilji da uzme stolicu i da me njih dvoje sačekaju, jer doći ću ja po njih kada završim sa mrežama.

Voda je počela da opada i tek sada reka nije pristupačna za pecaroše i još uvek je visoka te ribari i pecaroši je izbegavaju. Bave se nekim drugim zanimanjima, a ja sam i iz tog razloga podavio mreže i tamo gde ih ne vidim. Došao sam do Ljilje, zaleteo sam čun i pramčano se nasukao na vlažnu obalu na par metara od Ljilje. I tako smo sedeli i razgovarali, o sutrašnjem danu kada ćemo da krenemo za Konjsko Ostrvo.
-„Ja volim Konjsko Ostrvo, jer tamo nam dolaze ljudi koji se za svoje zadovoljstvo zanimaju pecanjem. Kada im pecanje ne ide od ruke, onda oni odremaju, skuvaju sebi kafu i ćejfe je i uopšte drugima ne smetaju. A ovo ... pitam se zašto su ovi Zemunci došli na vodu, kada se na obali bave politikom i to državnom ? I obrati na njih samo malo pažnje i primetićeš da će se politika razvijati sve do kasno noćas !?“ Kaže Ljilja, a ja sam dodao :
-„Ma to je njihova stvar. Ja i ti smo apolitični i gledamo da život proživimo na naš račun i bez da ikome ostanemo dužni. Ali malo je ljudi sa kao našim životnim navikama. Mada ima ih i bez interesa se druže sa nama.“ I Ljilja mi kaže :
-„Da ... jedni od takvih ljudi su Mišika i njegova Jeca sa Makiša !“
-„Da i Dane Šućur takođe iz Makiša. Sutra ja ustajem inače u zoru i idem da vadim mreže. Zatim ću probuditi Ljubišu i Vojkana da povadimo ribe iz mreža i posle pranja mreža, ja i ti odlazimo prema Dunavu.“

Još malo smo sedeli i razgovarali, a onda nas je iznenadio Tihomir sa svojim „Vetrom“. Ja još nisam uspeo da startujem motor, a „Vetar“ se uputio nizvodno Savom ka Beogradskom akvatoriju. Pristali smo uz Ševu i Ljilja je pitala šta se desilo sa Tihomirom. Zašto je otišao ?“ I Neda je objasnila :
-„Malo je više popio i dok je Ljubiša prepričavao jednu od mnogih verzija „raspada naše Domovine“, Tihomir je samo vrteo glavom, onda je ustao i bez reči startovao motor na svom čamcu i krenuo bez reči. Ne bih prepričavala šta bi mogao biti razlog i da li je zadovoljan ili nezadovoljan otišao ... !?“ A Vojkan mi je rekao :
-„Momo, nama više ne trebaju ribe ! Za još jednu turu riba, ne bi smo imali mesta u našim zamrzivačima.“ A ja sam odmah rekao Ljilji :
-„Ljišo, ti pozovi naše penzionere i reci im da ujutru dođu oko 6h na Šljunkari. Nadam se da će biti dovoljno ulovljenih riba i da će i oni biti zadovoljni.“ Ljilja je odmah pozvala Stanka i razgovor je bio kratak, a Ljilja je isključila telefon i rekla mi :
-„Jedan od njih dvojice će doći sutra ujutru na Šljunkaru. A ja se nadam da ćemo i mi stići na vreme da im predamo ribe !?“ Vojkan se nasmejao, a njegova Nadica mi je rekla :
-„Momo i Ljiljo. Svaka vama čast. Koliko vidim, kod vas nema iznenađenja. Evo sada ... za desetak – dvadeset sekundi ste se organizovali i život vam u normali ide dalje ... !“


Pozdrav od Mome Stošića


#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1670
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 12 Nov 2018 00:01:42    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Jesen na Dunavu ( 1 )

Mnoge Jeseni smo ja i moj pas Mališa, proveli na našem čamcu Ševa u nedrima Konjskog Ostrva, ili na Malim Vodama ispod naše stare Topole ili u rukavcu Vojne Bašte. I sećam se, uvek tamo blatnjavih obala. Blato na obalama mi dođe kao „nus-produkt” Jeseni i mesta za nervozu nema. Uvek sam imao dobru garderobu-opremu na sebi kada kiša pada, a Ševine kabine nisu prokišnjavale, tako da mi je kiša bila sasvim normalna pojava za Jesenje dane, a dok sam ja ribario na Dunavu. Ja u stvari obožavam posle toplog Leta, zahlađenje vazduha i duge Jesenje noći zgodne za noćno ribarenje, jer se tada riba diže i aktivnije kreće i hrani, spremajući se za zimu. I volim što tada na Dunavskim obalama stiže “Zlatna Jesen”. Jutra su predivna kada me ujutru uz vetar budi šum raznobojnog lišća, a na obali ga ima u većim količinama i obale mi tada izgledaju kao „pozlaćene“. I tada ja kada spavam, bilo da je noć ili dan, tabananje kišnih kapi po krovu Ševe mi dođe kao laka uspavanka koju jako volim. Naime, Jesenje jutro se mnogo razlikuje od Letnjeg jutra. Toplotu i osmehe Leta, Jesen ih zameni za tamne kišne oblake, a vetar i magla se redovno smenjuju i ti verni prijatelji Jeseni samo pokušavaju da mi upropaste doživljaj na Dunavu, ali redovno bezuspešno. Ali, šumovite obale su redovno mokre i nema više ptičje graje u njima. Zelene obale su postale sive-braon i blatnjave, a u vazduhu se oseća miris vlage, pomešan sa mirisom trulog lišća. I kada pada kiša i polumrak je ... ja tada obično sedim u lepom i zgodnom enterijeru Ševe i kroz prozor posmatram na obali opalo lišće prelepih boja i onda mi padne napamet, da ipak postoji neka prirodna ravnoteža između lepog i ružnog !?

Ja naravno da najviše volim Leto kao godišnje doba, ali volim i Jesen i za to postoje nekoliko objektivnih razloga :

Prvi moj ( glavni razlog ) je za mene i nema lepšeg doživljaja no kada se vazduh ohladi, a ja sa Ševom izađem na sunčani deo Dunava, podavim sidro i sednem na krovnoj terasi Ševe i sunčam se. Hladan vazduh, a sunce greje kao dobra peć i uživanju nikad kraja.

Drugi moj razlog je što u Jesen ribe se love izuzetno dobro. Naime one osete da se bliži Zima i krećući se one se pojačano hrane, a ja ih čekam sa mrežama.

Treći moj razlog je kontrolisana vatra na obali pored Ševe. Kad-god nisam u čunu i sa mrežama na Dunavu, ja sedim pored vatre na obali blizu Ševe sa Mališom i grejemo se. A vatra je čudo. Ona greje ... a kao i voda ona gledajući je odnosi sve probleme, bilo male ili velike ... i čini neizmerno zadovoljstvo ... !

Četvrti razlog je „svinjokolj”. U svim prodavnicama i pijacama, svežeg mesa, slanine, kavurme i čvaraka je u izobilju. Moja majka Dragica mi je svake jeseni napunila topljenom svinjskom mašću, jednu plavu kantu kupastog oblika, koju sam odmah odneo na Ševu i tu mast smo koristili do sledećeg „svinjokolja“!

Peti razlog ima posredne veze sa čamcem i Dunavom. Naime, berba šljiva i vinograda su posebne i veoma značajne radnje na selu. Sećam se ... moja majka Dragica je za te prigode, za ručak klala kokošku i spremala svečaniji ručak, nego inače. A onda se cele godine na čamcu ne može bez flaše dobre rakije i balona vina. Jer svakako kada na čamac dođu rođaci ili prijatelji, obavezno se za stolom iznese rakija ili vino, zavisi od želje posetioca.

I ima još mnogo razloga, koji su za Jesen tesno vezani. A ja pošto sam noću ribario sa mrežama, onda sam sutra pre podne spavao, a Jesenji dani su sveži i prohladni i spavanje je uvek bilo kvalitetnije, no letnje kada nikada nisam pogodio, da li da se pokrijem ili otkrijem ...


-------------------------------------------nastavak sledi---------------------------


Pozdrav od Mome Stošića


#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 35, 36, 37
Strana 37 od 37

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Portal NA VODI © 2016