forum
NAUTIČKI FORUM
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

KAMPOVANJE - Zilava ada
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 27, 28, 29
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1672
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 20 Maj 2018 16:33:05    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Svakidašnjica u Kampu na Žilavoj Adi ( 7 )


Dok Ljilja prepričava neke naše događaje sa reka i kanala, Dragiša živo učestvuje u toj priči, jer je i on dugogodišnjim druženjem sa nama i svedok tog vremena ! A Acu Kovinca i Tasu smo upoznali ove godine s’proleća, kada smo došli na Žilavu Adu. I njima je sve interesantno, ali su iz razno raznih razloga u kampovanju novajlije i sve jedno što imaju 60 ... 65 godina života !? Dobri su drugari i ja mislim da će naše drugarstvo potrajati. Mada i do sada sam kroz život sretao mnoge ljude i druženje je bilo obećavajuće dobro. Ali ih više nema i Ljilja me pita po kad-kad, gde su i šta rade ? A ja to drugačije shvatam ... Život nas je razdvojio, a to znači da je njihova uloga u našim životima završena. I setih se mog starog učitelja Ratka Milivojevića ! Bio sam treći ili četvrti razred osnovne škole, kada mi je rezultat fudbalske utakmice sa vršnjacima teško pao ... izgubili smo !? A Ratko mi roditeljskim glasom rekao : „Ti Stošiću, ne moraš biti bolji od drugih. Budi ti najbolji što možeš ... uvek se trudi i bez improvizacija i budi zadovoljan time !“ I u svemu, te njegove reči su mi bile savet za dalje i znam da je on bio zaslužan za mnoge moje uspehe kroz život. I iz mojih razmišljanja, trgao me je Gile, koji me je prozvao svojim pitanjem :
-„Momo, nema veze što smo nas trojica prisutnih stariji od tebe, ti si ipak veći deo života poklonio čamcima i rekama, kanalima i naravno iskustvo je na tvojoj strani. Reci nam ... šta je po tebi važno imati pod obavezno u čamcu, ali i u malom čamcu ?“ A ja sam u šali rekao :
-„Uđi u Ševu i inventarno popiši stvari ... ! Sve što ima u njoj, treba da ima na čamcu ... po mom mišljenju !“ I svi su se nasnejali, a Aca Kovinac kaže :
-„Ja znam gde ti stoji rakija i pribor za kafu ! Iako sam više puta po tvom ili Ljiljinom nalogu ulazio u Ševu, ja sam ulazio da uzmem samo ta pomenuta zadovoljstva. I znam gde se nalaze ! Sve ostalo drugo, za mene je nepoznanica. Ja lično ne volim da mi drugi šnjuvaju po čamcu, pa i ja sam u tuđim čamcima, ako sam se našao ... ne pretražujem !?“ A Tasa se iznenadio pitanjem :
-„Kako bre Gile šta treba na čamcu imati !? Pa motor, veslo i šta drugo još ... !?“ A Gile se nasmejao i kaže :
-„Pa evo neka ti Moma kaže !?“ I ja prozvan, tako to uvek biva, pitah i ja njih :
-„Mali čamac ima velike zasluge za naša lična zadovoljstva. Ipak sve zavisi za šta nam služi, takvu i opremu je dužan da ima ? Ako nam služi za zadovoljstvo i plovidbu po plitkim razlivima, a to znači da i moj čamac nije uvek čamac sa turističkom opremom, nego je i čun sa mrežama i ostalim nužnim priborom za ribolov.“ A Aca Kovinac, svojim „bariton“ glasom reče :
-„Ispričaj nam kakvu sve opremu mora da ima čamac, namenjen za pecanje u dnevnim i noćnim uslovima !?“

-„Dobro formirano pitanje ! Idemo redom. Kao prvo u stalnu opremu najbolje je imati za ribolov drveni čamac, jer kada udarite slučajno u njega, drvo slabo prenosi zvuk i to je jedan dobar uslov da ne plaši ribu na tom mestu ! Zatim trebe imati, a ja imam dobar motor „Džonson 9,9-dvotaktni sa kratkom osovinom na zrcalu čamca ( čun-a ). Alat za motor ( sa najnužnim rez. delovima ) mora biti u spec-kutiji, koja je nepromočiva i uvek stoji u čunu pored njegovog rezervoara za gorivo. A kada krenem na otvoreni Dunav, onda ispod prednje palube nosim rezervni motor „Tomos“-4ks. sa njegovim punim rezervoarom za gorivo i sa alatom i rezervnim delovima u takođe nepromočivoj kutiji ! U stalnu opremu čuna, spada zavozno veslo od jasenovog drveta, a vezano za čun konopcem kroz odgovarajući otvor kroz srednju egiju i talasnjaču sa desne-srednje strane čuna. Kuka za izvlačenje iz vode velike ribe, ponekada je potrebna. Ispolac za ručno izbacivanje vode iz čuna je obavezan artikl i uvek se bez izuzetaka, nalazi ispod krmenog sedišta-daske. Za razliku od ispolca, malo sidro sa konopcem „osmicom“ ( za muljevito dno ) se nalazi uvek u kaseti ispod prednje palube. I to je osnovna oprema čamca za bilo koju priliku. Od opreme kada idem na pecanje, ponesem : rasklapajuću stolicu, na kojoj može i da se spava ( provereno )! Zatim, rasklapajući mali stočić, na kome dok čekam svoju ribu, stoji šolja sa kafom iz termosa, čaša koka-kole ili nekog drugog soka i obavezni sendvič. Preko talasnjače, pod rukom stoji zakačena metalna čuvarka za ulovljenu ribu. Sa moje desne strane u čamcu je teleskopski meredov, a pored mene prohromska velika kuka za veliki ulov, koji se retko dešava, ali kada se desi, treba ga ispoštovati ! Jedan od vrlo važnih pribora u čamcu je suncobran u prečniku od 3 m i to od plastike izrađen, tako da služi i kao kišobran kada za to bude potrebe. Postolje za suncobran je od plastike i puni se vodom da bi dobilo na masi i stabilnosti ! Termos sa vodom je eventualna stvar, ali i on svakako treba ! Mali pecaroški pribor : teleskop Šekspir sa plovkom i dva štapa za dubinjaka Germina. Zatim torba Flambeau sa sitnim priborom i mrežastom čuvarkom ! .“ I zastao sam ... razmišljajući da li da im opisujem ostalu opremu, koja je lično moj izbor, a znajući njih ... niko od njih nema i ubeđeni su da im ne treba ! A onda sam nastavio :

-„Kada sam u „Kamperskoj izvidnici“, a to znači da me interesuje bliža i dalja okolina, onda od opreme na čamcu dodajem još i : dvogled 7x50, foto aparat „Soni“ DSC x 10 ( 8x1 MP ). Torba sa ASUS Q500A- lap topom, sveska A4 formata sa tvrdim pakovanjem i olovke za pisanje ( u slučaju da baterija na lap-topu otkaže ). Što se do sada nije nikada desilo ... ali malo li je što ?! Lap-top na čamcu najviše koristim za opisivanje raznih dogodovština kojih se setim iz mog prošlog života na vodi... !


--------------------------------------------------nastavak sledi-----------------------------------------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1672
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 12 Jun 2018 09:11:16    Naslov: Odgovoriti sa citatom


#

Svakidašnjica u Kampu na Žilavoj Adi ( 8 )

Ljilja nam je donela još jednu džezvu turske kafe i kaže :
-„Momci, evo vam kafa, da me ne biste malo kasnije prozivali da vam je kuvam, a ja odoh da na ložištu založim vatru i da pristavim kotlić pasulja, dok se Moma nije setio riblje čorbe i pržene ribe, ha ... ha ... ha !” A Aca Kovinac je bio iskren :
-„Ja sam kao i Moma. Mogu dobro spremljenu čorbu i dobro isprženu ribu na tiganju, da jedem svaki dan. Doduše, menjao bih načine spremanja. Jednom bih ispržio somovinu sa nadevom od „vegete”, a drugi put samo sa solju i razbijenim belim lukom !” I svi smo se nasmejali Acinoj skromnosti, a Gile kaže :
-„Bogami Aco i ja bih pristao da nam ti budeš urednik jelovnika !” A Aca se svojim „baritonom” nasmejao :
-“Ja sam ranije išao na pecanje sa obale i nije to tako bilo loše ! Ali kada sam otišao u Libiju, sve sam imao i pare i dobre pecaroške pribore, ali Dunav mi je nedostajao. I dao sam otkaz u Libiji i napravio u Smederevu čamac kabinaš, uzeo kuče sa sobom i preselio sam se ovde na Žilavoj Adi. Interesantno je, koliko imamo ja i Moma sličnosti u životu. I on je dao otkaz i isplanirao, kao i ja Žilavu Adu za život u kamperskom smislu. Mogu vam reći da imamo i isti jelovnik. Jedina razlika je što ja volim da pijem, a Moma ne pije. Ali kako me pogodi ? Ja razmišljam da za danas napravim jednu dobru riblju čorbu, kad evo ti Mome sa čunom. On svakoga jutra, kada povadi mreže, svrati uz moj čamac i malo porazgovaramo. I kaže kako bi voleo da ručamo riblju čorbu :-“Aconi … hajde do mene da izabereš ribe od kojih ćeš da napraviš riblju čorbu u kotliću ! Baš mi se jede ljutkasta riblja čorba sa puno ribljeg mesa … ! Da znaš da sam ulovio i nekoliko Vretenara. Biće čorbica ko melem !” I izabrao sam jedno šest različitih vrsta riba i možete zamisliti kakva je riblja čorba bila !?” Dragiša se pridružio razgovoru :
-“Ja znam Aco, kakve su tvoje riblje čorbe ! Majstor si, nema šta ! I da nam dugo poživiš i da se družiš sa nama. A ribe ćemo imati ! Moma je za njih zadužen da ih ulovi, Ljilja se zanima nabavkom potrebnog zeleniša, a ja i Tasa smo tu da jedemo sa vama !” I svi smo se nasmejali, a Aca je podigao čašicu sa rakijom i svima nama nazdravio i poželeo nam krepko zdravlje !


Ljulja je sedeći nedaleko od nas, a pored vatre i kotlića i primetila je :
-„Koliko ja vidim, niko od vas ne planira, da se u budućnosti bavi profesionalnim ribolovom sa mrežama, strukovima i vlakovima !” A Gile ju je pitao :
-“Po čemu ti to zaključuješ da niko od nas se neće baviti profesionalnim ribolovom !?”
-„Po tome, što ste Momu pitali za opremu čamca za pecanje i za kampersko izviđanje, a za ribolov sa mrežama, uopšte nije bilo reči !?” Tasa se odmah izjasnio :
-„Ja sa mrežama i drugim profesionalnim priborom, nikada se neću baviti ! Ja volim štapove za pecanje i uživam sa njima u čamcu u procesu pecanja.” Gile se nasmejao i rekao je :
-„Ti nisi drčan, kao ja i Aca. Nas dvojica bi smo rado se bavili profesionalnim ribolovom, kada bi smo fizički mogli. Evo ovde ... po nekada mi se ujutru u samo svanuće tako spava, a čujem Momu kako sve jedno da li kiša pada ili sunce greje, on startuje Džonsona 9,9 i ode preko na levu obalu Dunavca, gde ga čekaju 13 mreža. Pa zar to nije fizički posao, koji nije uvek zadovoljstvo.” Svi su ćutali, a Ljilja pored vatre je čula razgovor i komentariše :
-„Moma takođe ujutru voli da spava, ili bar da leškari ! Ja sam svedok, kada on sam uveče kaže :-„sutra hoću da se ispavam, te večeras neću da davim mreže !” I kada ustane, doručkujemo i njega uhvati živac od sedenja, te krene da krpi mreže, ili da pere čun, ili nešto popravlja na čunu itd. Uglavnom, on mnogo voli život ribara i kampovanje na reci, tako da mu ništa nije teško … !”


U međuvremenu, Tasa je otišao do svog čamca, ali je pitao u koliko sati je pasulj gotov, da dođe na ručak.
-“Ja obožavam čorbasti pasulj sa suvim paprikama, sitno naseckanom dimljenom slaninom i dimljenim rebrima u parčićima. Ali, kod mene tamo na obali nemam uslova da kuvam pasulj u kotliću. Majku mu … čudna je tamo situacija ? Svakog dana duva vetar. Može biti slabiji ili jači … ali ne promašuje ni jedan dan. Od kako sam sa čamcem na tom mestu, na prstima jedne ruke, moglo je da se izbroji kada ceo dan vetra nije bilo !” Tasa je seo u svoju belu i čistu šiklju i odplovio do svog kampa, a Aca Kovinac je pitao Ljilju :
-“Ljiljo, da li treba da ja ložim pod kotlićem, dok se pasulj kuva !?” A Ljilja je podigla ruke i rekla :
-“Hvala Aco … Nemoj da mi oduzimaš zadovoljstvo ! Ja obožavam da sedim pored vatre koja pucketa, a miriše pasulj koji se kuva, a pored mene će biti Mališa i kokica Coka, koji će mi praviti društvo ! Predivno je … zar-ne !?” Svi smo se nasmejali ovoj kamperskoj ideji Ljilje, a Aca je ispio ostatak rakije iz njegove čaše i pozdravio nas :
-“Vama ovde je svakog dana lepo, a ja odoh da poklonim vreme mojoj ljubavi – pecanju. Znate kako … šarani neće da uzmu mamke sa udica, ako ja nisam tamo … !” I Aca nas je nasmejao i podigao je ruke u znak pozdrava nama i sa svojom kučkicom Milicom, uputio se stazom kroz vrbak ka’ svom kabinašu. A Gile je došao do Ljilje i kaže :
-“Mene je moja majka naučila kako se pravi dobra salata od pečenih paprika. A pošto danas za ručak imamo čorbasti pasulj, belolučene paprika će nam biti izuzetna salata. Momo, ti postavi onaj tvoj lim da na njemu ispečem paprike, pa ću onda da ih očistim i napravim salatu sa sirćetom i belim lukom i onda da odstoji do ručka … !”
-“Bravo Gilence. Ti si moj drug. A ja sam bila isplanirala da napravim istu salatu, ali pošto je ti praviš po receptu tvoje mame, onda ćemo da večeras za večeru da ispržimo našu paprika sa domaćim sirom. A to je mene Momina mama naučila. Izuzetno je ukusno i brzo se sprema i vruće se jede.” Gile je otišao u svoj kabinaš po paprike, a ja sam prohromski lim 80x60 stavio pored vatre na tri od ranije pripremljene cigle i malom lopatom sam privukao žar, na kome sam stavio suvarke i vatra je brzo osvojila komad lima iznad sebe. Gile je doneo punu kesu paprika i rekao mi je da ih sve ispečemo. Ljilja je dala primedbu da je to mnogo za jedan ručak, a Gile je opravdao svoje želje :
-“Neka se sve ispeče. Ja obožavam salatu od belolučene paprika da jedem i nekoliko dana posle spremanja iste.” I šta je imalo da se još kaže, već smo poređali paprike na metalnu površinu i ispekli je u dve ture. Zatim smo je svo troje očistili od kožice, a Gile ju je u jednoj vangli odneo u svoj kabinaš, da tamo napravi salatu. Ljilja se nečeg setila i kaže :
-“Moco, hajde ti malo održavaj vatru, dok ja odem u Ševu da nešto napravim.” Bez reči sam seo na njenu stolicu i preuzeo održavanje vatre.


Sunce se probijalo kroz gusto lišće vrbovih grana, ali nije smetalo jer su vrbe ipak dobro održavale hladovinu u kampu. Acin kabinaš je od svanuća pa do 11h na suncu, a onda sve do večeri je u stalnoj hladovini. Ali Tasin je ceo dan na suncu od svanuća pa sve do večeri. Dragišin kabinaš je u vreme od svanuća pa sve do 15h pod direktnim udarom sunca. A već popodne zaklanja ga vrbova hladovina. Ja kada sam dolazio, izabrao sam mesto itmeđu dve vrbe, čije sam unutrašnje grane prema Ševi posekao, da mi mravi ne bi padali na krov. Ali što se tiče hladovine, izuzetno mesto. A krmeni deo Ševe je na suncu od svanuća, pa sve do 15h. Krmenu platformu inače koristimo za tuširanje sa toplom vodom, koja se u kanisterima nagreje na suncu. Gilence se uskoro vratio i iz svog frižidera doneo hladan “Yafa” sok od narandže, a Ljilja se pojavila sa staklenim činijama i mešanom voćnom salatom sa po na vrhu šlagom od vanile. I ja i Gile smo se obradovali i prihvatili se činija sa voćnom salatom, a Ljilja se obradovala, što nam se sviđa njena ideja sa salatom … !

--------------------------------------------------nastavak sledi-----------------------------------------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1672
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 04 Sep 2018 11:43:22    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#
Svakidašnjica u Kampu na Žilavoj Adi ( 9 )

Ljilja je spustila komarnike na prozorima u Ševi i gleda neki serial na TV-u. A ja i Gile sedimo pored nevelike vatre i pričamo svoje do sada neispričane doživljaje. Veče se lagano zamenilo za noć bez mesečine i Gile mi je predložio :
-„Moco ... Vidiš i sam da nam se noć nudi za teranje mreže. Nema vetra, nema ni kiše, a nema ni mesečine. Svi su uslovi ispunjeni i samo nam još treba dobra volja, da podavimo površinsku mrežu i zaplovimo ovim Dunavcem. Zašto onda ne iskoristimo mogućnost koja nam je dana i krenemo zajedno u noćni ribolov ... ?“ A mene nije iznenadio ovaj Giletov predlog i samo sam ga potvrdio :
-„Hajde ti Gile sa Ljiljom se dogovori šta ćemo da ponesemo sa nama za piće i grickanje, a ja odoh da spremim čun i ubacim površinsku mrežu od 100 metara. Veća nam ne treba ... !“ I istog momenta smo ustali i ja sam krenuo da spremim čun, a Gile je uzeo „dežurnu kofu“ i vodom ugasio vatru. Zatim je seo na prednju palubu Ševe, pored Mališe koji je tamo ležao i dremao i obratio se Ljilji :
-„Ljišo, ja i Moma smo rešili da noćas ribarimo sa površinskom mrežom. A tebe bih zamolio da nam spremiš onu malu torbu sa nečim za grickanje i za popiti nešto. Uostalom, odoh ja do mog čamca da uzmem dva „Jafa“ soka i „Jafa“ keks i mislim da će nam to biti dovoljno za noćas ... !?“ A Ljilja se nasmejala i rekla :
-„Interesantno ... Prošli put ste tražili da vam spakujem pivo u konzervama i čips za grickanje ... !?“ Svi smo se nasmejali, a ja sam rekao Ljilji da ne zaboravi da uključi svoju mobilnu radio stanicu i da drugu stanicu spakuje u torbu sa sokovima, koje noćas nosim sa sobom. Ljilja je kao „profesionalac“ uključila obe stanice i probala ih da li su na istom kanalu? A onda je došla do mene i stavila mi stanicu u džep radne bluze, a onda je zatvorila rajfešlus, tako da je iz džepa ostala da viri samo mala antena. Gile se vratio iz svog čamca sa „Jafa“ sokovima i keksom ... i krenuli smo sa čunom uz’ Dunavac, ispraćeni sa obale od Mališe i Ljilje.

Motor „Džonson 9,9“ je prosto pevušio, ganjajući čun uzvodno. Kada smo došli na 20-tak metara do Brankovog kabinaša, Gile je bio zadužen za paljenje lampi na „gornjaki“ mreže, a ja sam razvlačio i davio mrežu. Usput sam brinuo o korekcijama pravca kretanja čuna. I na kraju, podavismo celu mrežu, a Gile mi se požali :
-„Ovo prvo davljenje mreže ne volim, jer stalno sam pod pritiskom da ću zakasniti u procesu uključivanja lampi, pa da ti mrežu nećeš moći da dobro izbaciš i postaviš ! A s’druge strane ... ja volim da učestvujem u procesu izbacivanja mreže i uopšte u ribolovu.“ A ja sam ga oslobodio :
-„Gilence, na kraju je važno da mreža bude u vodi, a nijanse posebno noću su važne, ali na kraju i nisu jer zadovoljstvo ribarenja je po meni starije od svega.“ I Gile se smestio u rasklapajuću stolicu, a ja sam zavoznim veslom nategao mrežu i postavio je u finalni položaj na vodi Dunavca, koji nas je nosio nizvodno u noć. Tihe 5,6 male sijalice na gornjaki mreže su svetlele u tamnoj noći i ličile su mi na leptire u redu zastale na mreži ! Naslonio sam desnu podkolenicu uz desnu bočnu stranicu čuna, a levu podkolenicu sam naslonio o srednju klupu čuna i standardno desnom rukom „članio“ zavoznim veslom, a u levoj ruci sam držao jedek mreže i osećao svaki „udar“ riba u mreži.

Ćutao sam ... s’koncentrisan na drhtaje jedeka koji sam držao i lagano veslao zavoznim veslom, razmišljajući o trenutku svog života u kome sam sada !? A Gile kao da je pročitao moje misli i kaže :
-„Noć je interesantna za „zdravo“ razmišljanje ! Oko ništa ne vidi, osim ako ga ne usmeriš na neki detalj siromašno osvetljen sjajem dalekih zvezda. A u tim uslovima razmišljati je kvalitetno, jer je usredsredjeno i nema ništa da oko zapaža i oduzima koncentraciju mozgu da razmišlja. I kada sam imao na poslu probleme, znao sam da odem na čamac i noć tamo na vodi provedem i sutradan sam imao kovertirano dobro rešenje problema od juče !“ I ja sam se složio sa njim :
-„Ja se takodje koristim tim mogućnostima. Naime, ribareći noću smislio sam kompletan remont stana, sve do pojedinosti. Isto tako, sva rešenja na Ševi-2, smislio sam na čunu u noćnom ribarenju. Mada, moram priznati da je sedenje pored vatre, takođe odlično mesto za razmišljanje. Ali ... isključivo kada sam sam !“ I Gile se složio :
-„Ma da ! I kod mene kada ima nekog’, padne mi koncentracija i od „zdravog“ razmišljanja nema ništa ! Od društva ili od pojedinca, možeš samo da iskoristiš po nekada dobru ideju, ali pomoć u razmišljanju je „nula“ !“ I pričali bismo još, ali udarac neke velike ribe u mrežu nas je prekinuo u komentaru. I zaćutali smo, ali i uzeli se za mrežu koju sam u momentu odlučio da vadim iz vode. Gile se prihvatio zavoznog vesla i održavao je čun u stanju da ne smeta vađenju mreže. Na 20-tak metara od čuna, pri veoma maloj vidljivosti ipak sam primetio preko metar dugačkog soma, koga sam obgrlio i ubacio ga na patos čuna.
-„Gilence. Da ja povadim ostatak mreže i da idemo do Ševe da ribe stavimo u čuvarku žive. Ovu rinu je ovaj som opravdao, tako da će nam sada Ljilja skuvati po kafu i možemo da provezemo još jednu rinu ... !“ A Gile je rekao kratko :
-„ Važi Moco ... idemo ... !“

--------------------------------------------------nastavak sledi-----------------------------------------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1672
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 01 Okt 2018 11:33:25    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Svakidašnjica u Kampu na Žilavoj Adi ( 10 )


Plovidba noću ( „na oko” i bez radara ), u uslovima kada nema mesečine i još je i daleko priobalno naseljeno mesto, čist je rizik ! Ja to znam, ali mnogo puta sam plovio u takvim uslovima i to ne iz razloga da se inatim ... već meni je zadovoljstvo da plovim kada ne vidim obale, već ih naslućujem. Onda mi proradi adrenalin i osluškujem noć kao zver. Onda izgasim svetla na instrument tabli i sve što mogu da dokučim širom otvorenih očiju, ekspresno analiziram i naravno pri tome stalno kontrolišem i „eho sonar“! Ovog puta sa čunom je skoro isto, samo je rizik manji i bilo šta da se desi, lakše je podneti, pa je i uzbuđenje manje.

Ljilja i Mališa su čuli motor čuna i obadvoje su izašli da vide da li smo to nas dvojica, ili je neki ribar iz okoline. Lagano sam pristao uz bok Ševe sa nizvodne strane, a Ljilja nam kaže :
-„Kada smo čuli motor, ja i Mališa smo odmah izašli iz Ševe. Ja nisam bila sigurna da ste to vas dvojica, a Mališa se tako radovao i više dileme nije bilo. Šta se desilo ? Zašto ste se tako brzo vratili !?” A Gile joj je objasnio :
-“To je bila odluka tvoga muža. Ja sam se samo složio !” Ljili i dalje ništa nije bilo jasno, sve dok ja nisam upalio lampu iznad čuna i u njemu se preko mreže video lep komad Soma. Vezao sam ga kanapom namenjenog za tu svrhu i spustio sam ga u vodu. Drugi kraj kanapa sam zakačio za plednju levu bitvu i nastavili smo da iz mreže vadimo ulovljenu ribu. Ljilja nam je za kratko vreme iznela turske kafe i po čašicu ljute „Vidanovače”, kojoj smo se obradovali ... da nam prorade moždane ćelije i ubijemo san. A Gile je prokomentarisao :
-„Ljišo ! Cenim tvoju preduzimljivost ! I ovog puta si pogodila šta nam je potrebno. Veliki si drug i hvala ti !” Kafa i rakija su nam dale radnu energiju i mada riba nije bilo mnogo u mreži, brzo smo završili sa vađenjem iste i krenuli smo na još jednu rinu. Ovog puta je Gile bio pored motora i upravljao je, poslušno korigovao pravac na moje primedbe. Kada smo bili blizu Brankove jahte, odakle smo inače startovali sa mrežom, Branko nam reče :
-“Zašto ste vas dvojica prvu rinu skratili … ?” A Gile mu kaže :
-„Kume i ti bi je skratio, da si u mreži uhvatio Soma od 10-11 kilograma. Moma nije hteo da komplikuje i vratili smo se i ostavili svu ulovljenu ribu. Isplatilo se. Ljilja nas je častila taze skuvanom kafom i po čašicu rakije nam je nalila.”
-„Odlično ! Isplatilo vam se u svakom slučaju. Ajd u zdravlje ... !” Branko nas je pozdravio, a mi smo nastavili. Gile je upravljao motorom uz moje korekcije, a ja sam izbacivao i davio mrežu. Uspešno smo završili davljenje mreže, a ja sam se prihvatio zavoznog vesla i lagano natezao mrežu, a Gile se smestio u rasklapajuću stolicu u prednjem delu čuna.
-“Znaš da mi je sada bilo lakše da se orjentišem u prostoru Dunavca, nego malopre, kada smo počeli.” Kaže Gile, a i ja sam se složio sa njegovim komentarom.
-“Ja sam jedne godine kada smo se ja, Ljilja i Mališa vraćali sa Đerdapa, takođe po ovako tamnoj noći, plovili smo od Golubačke Tvrđave pa do u Kostolački kanal, gde smo zatim spavali. Razlog je bio što smo do kraja godišnjeg odmora imali samo još jedan sutrašnji dan. A u tom delu Dunava inače ima separatno dosta barži sa šljunkom, onda Ukrainskih i Ruskih gurača sa složenim baržama ( gumena sirovina za Borovo, ili sa pšenicom i kukuruzom iz Novog Sada, Beograda i Smedereva ). Svi su bili pravilno osvetljeni i sve je prošlo bez problema.” A Gilence se izjasnio :
-“Svaka čast tebi, ali ja noću ne volim da plovim i ne putujem. Noć je za sedeljku pored vatre i za spavanje” …


--------------------------------------------------nastavak sledi-----------------------------------------------------------------



Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1672
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 16 Okt 2018 16:00:50    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Svakidašnjica u Kampu na Žilavoj Adi ( 11 )

Gilence je ispio svoju konzervu piva, a ja sam za to vreme oprao unutrašnjost čuna i spremio ga za još jednu rinu. Noć je bila predivna bez mesečine, ali nebo je bilo vedro i stidljiva svetlost koja su zračila daleka sazvežđa i nešto bliže zvezdice, bila je dovoljna da se pažljivo posmatrajući, ustanovi pravilna orjentacija na vodi. Sve to me je stimulisalo da idem nna vodu i provozam još jernu rinu. Gile se zahvalio na društvu i otišao u svoj kabinaš da odmori stare kosti, a Ljilja mi je rekla :
-„Moco. Ja ću da prilegnem i da neku svoju literaturu čitam, a kada mi se prispava, zaspaću ! Tako, ti pre nego što pođeš na vodu, izgasi agregat. Da li ti treba nešto da poneseš sa sobom. Možda „napolitanke“ i neki sok ... !?“ Zahvalio sam joj se, Mališi rekao da ide na spavanje i popeo sam se na Ševu, izgasio agregat i odkačio vezove čuna. Startovao sam motor i uz mali manevar, čun je lako pošao uzvodno Dunavcem.

Na pedesetak metara uzvodno od Ševe, usmerio sam čun uzvodno i prema levoj obali i odmah sam počeo sa izbacivanjem mreže na vodu. Sve sam to radio opušteno, jer na dunavcu nikoga nije bilo od plovila. Tako da sam izbacivanje 100-metarske mreže završio nedaleko od leve obale i počeo sam „zatezanje“ mreže zavoznim veslom. Uključio sam baterijski far na kratko i ustanovio sam da je mreža „legla“ baš kako je trebala po mom rezonu. Zadovoljan sam oslonio kolena na srednju poprečnu dasku i lagano veslajući, odnosno održavajući stanje, oprezano sam se prepustio čarima noći.

Na mestu podavljenog šlepa, nikoga nije bilo, a Tasa verujem već odavno spava. I sve jedno, onako iz šale radi rekao sam :
-„Šteta je bre Taso da spavaš i da ne uživaš u čarima ove lepe noći !“ I glas Tase me je iznenadio :
-„Ha-ha, ti misliš da samo ti znaš da uživaš u čarima noći ?“
-„Taso, šta si uradio sa ovim mesnim pecarošima sa šlepa ? Znam da su ranije dočekivali zoru ovde na šlepu, a noćas ih nema !?“
-„Saće oni doći, samo još malo da se zora javi. Onda ovde ispod mog čamca na dvadesetak metara, doći će jedan stariji bračni par sa svojom šikljom i koliko pamtim, nikada se nisu vratili kući da bar jednog soma ne upecaju !“
-„Ja sam malipre sa Giletom ulovio jednog soma od oko 10 kila, pa sam izvadio mrežu i evo me sada pustio sam još jednu rinu. A Gileta je uspavalo pivo !“
-„Dobro. Hajde sada kada se budeš vraćao uzvodno, svrati na kakao i možda bi mogao jednu rakiju. Dobio sam balon sa rakijom od 5 litara, od mog druga Valjevca iz vojske. Dolazio je u Beograd na VMA-a i setio se mene. Moja supruga i ćerka su ga lepo dočekale, a onda ga je ćerka odvezla do bolnice. Ajde ti Momo. Nemoj da me promineš kada se vraćaš posle vađenja mreže ... !“

Lepa noć bez daška vetra me je ponela sve do Bivine kuće u Dubovcu. Tamo sam izvadio u prednjoj pregradi mrežu iz vode i ispolcem preko mreže nalio tu pregradu sa vodom, da ribe u njoj ne manjkaju. Onda sam startovao motor i krenuo uzvodno i skoro sam bio kod Tase. Tasa je upalio dežurnu lampu, koja je sasvim dovoljno osvetljavala mesto gde je stajao sto i stolice. Kafa je bila u šoljama na stolu, a rakiju je Tasa ponudio u čašici:
-„Makar je probaj. Sam ćeš se onda uveriti da je izuzetna.“ I nastavili smo da razgovaramo, a čašicu rakije sam malo po malo popio. Stvarno je bila dobra. A ja sam pitao Tasu :
-„Taso, kako to da ti ovako kasno sediš. Meni nije prvi put da prolazim u ovo doba sa mrežama nizvodno i ti si uvek spavao !?“ Tasa se nasmejao i kaže :
-„Momo ... ovo mesto je udarno, što se tiče košave ! Večeras i noćas je izuzetno. Od vetra ni daška nema i meni je raspoloženje posebno, odnosno ja uživam na čamcu bez vetra. I prođe noć, a ja i ne primetih. Ništa strašno. Sutra nemam nikakvih obaveza i mogu da se ispavam do mile volje ! A ti često ribariš noću. Koliko tebi treba da se danju naspavaš ?“
-„Kada osvanem sa mrežama na vodi, onda dok izvadim iz mreža ribu, operem mreže i čun, onda doručkujem i najkasnije šest ... pola sedam legnem da spavam. Oko jedanaest časova se probudim i odmah ustajem odmoran. Retko kada ponovo preko dana zaspim u rasklapajućoj stolici u hladovini.“ I popričali smo se, popili po čašicu izuzetno dobre rakije i po šolju turske kafe i ja sam krenuo uzvodno, a Tasa je izgasio svetlo i ostao da uživa u tihoj noći. Ja kada sam prilazio sa čunom Ševi, Mališa je stajao na nogostupu i sačekao me. Pristao sam, pomilovao ga i zakačio sam čun za bitve Ševe. A Mališa je odmah otišao u spavaću sobu i na svoje mesto na krevetu zaspao. Kada sam ja došao da legnem, Mališa je spavao kao topče !


--------------------------------------------------nastavak sledi-----------------------------------------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1672
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 24 Okt 2018 22:19:18    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Svakidašnjica u Kampu na Žilavoj Adi ( 12 )


Ujutru sam se probudio u zoru i skuvao sam sebi kafu. Mališa je ustao, prošao pored mene žmireći na oba oka i izašao po nogostupu na zadnju palubu. Videvši da je sve u redu na Ševi i oko nje, piškio je u travi, zatim skočio na nogostup Ševe i ušao u spavaću sobu i zavukao se pod moje ćebe. A napolju, brzo se svanjavalo. Dok sam ja sebi skuvao tursku kafu i popio je onako lagano, već se svanulo. Zatvorio sam za sobom spoljna vrata Ševe i seo sam u čun, startovao motor i malim gasom sam presekao Dunavac. Nisam mogao brže, jer bilo mi je hladno, da sam sav podrhtavao. Prišao sam prvoj uzvodnoj mreži i primetio sam da se u samom plićaku u mreži uhvatila Bela Babuška od nekih kilo ipo !
-„Daću je Tasi, jer on voli krupne Babuške !“ Kažem ja sebi vadeći mrežu iz vode. A ono jato krupnih Babuški u mreži. Celu mrežu sam spakovao u sami levi gornji ugao čuna jer rešio sam da Tasi ponudim sve velike Babuške, da ih odnese kući u friz i da ih krcka zimus. Negde 4-ta,5-ta mreža, blizu ulaza u baru, bila je puna malih somčića. Jadnici, onako u jatu a bez iskustva, svi su završili u mreži. Prišao sam čunom sledećoj šticni, gde je bila vezana sledeća mreža i za nju sam samo zakačio pramčani vez čuna. Onda sam polako da ih ne ozledim, povadio somčiće jedan za drugim i svaki sam bacio prema sredini Dunavca. Sevap je da prožive deo svog života i postanu veći i pametniji, nadam se. Ovog puta u mrežama je mnogo bilo Štuka. Ja ih ne volim i nikada ih ne spremam ni u kotlići, ni u tiganju. Ali se dobro prodaju i onda sam zbog toga zadovoljan kada se ulove u mrežama. I na kraju sam došao do Tase. Nije ga bilo na terasi, jer je verovatno kasno legao i još spava, pa sam izgasio motor i prišao njegovoj šiklji sa nizvodne strane. Tamo on besi svoje čuvarke sa ribama koje upeca na udicama. U jednu čuvarku sam mu stavio jedno 12 velikih Belih Babuški, a u drugoj čuvarci stavio sam mu jednog Bucova od jedno 5 kilograma i dve Štuke ništa manje, a sa namerom kad podigne čuvarku da ga uplaše ! A sada, verovatno je zaspao tvrdo i nije me čuo. Ja sam se odpustio nizvodno od njegove šiklje i sa ispolcem sam napunio prednji deo čuna, gde su ležale izvađene mreže sa ribama. Zatim sam startovao motor i lagano po mirnoj vodi otišao uzvodno kod Ševe i Mališe u logor. Usput sam zastao kod Ace Kovinca. Prolazeći primetio sam da mu gori cigareta i svratio sam, te sam mu ispričao jutrošnji događaj sa Tasom.

Probudila me je vika Tasina i mada su ga Aca i Ljilja smirivali, govoreći mu da ja spavam, on je čini mi se bio još glasniji.
-„Zamisli ti Ljiljo ... složio sam pecaljke i stavio ih u kabinu čamca i na redu su mi bile čuvarke da ih povadim iz vode sa nešto malo ribe. I vadim prvo praznu čuvarku, kad ono teška poprilično. Ja sam mislio da se neka grana zakačila pa sam zapeo. A ono kada je bila na površini vode, dve velike Štuke i jedan isto tako veliki Bucov, kada su počeli da udaraju u ono malo vode, ja sam ispustio čuvarku, jer su me prepale. Pa nisam se nadao, jer znam da ništa u čuvarki nisam stavio. Vadim drugu čuvarku, a ono među nekoliko malih Šarana i 12 Belih Babuški po kilo ipo svaka. Odmah sam znao da je to uradio Moma, dok sam ja spavao. Pa sam došao da ga pitam, da li je ovo bila samo šala, pa da mu vratim ribe, ili on znajući da danas idem kući, ubacio mi je u čuvarke ribu za u zamrzivač, koju ja najviše volim !“ Ljilja je otišla smejući se u Ševu da skuva kafu i donese čašicu Tasi za rakiju, da sa Acom popije neku. Aca se smejao kao nikad i kaže :
-„Jutros rano je Moma svratio do mene na razgovor i ispričao mi je šta ti je pripremio sa ribama. I zato sam ja došao, jer znao sam da ćeš ti doći da te čujem i da se malo ismejem, jer inače imam malo razloga u životu da se smejem.


--------------------------------------------------nastavak sledi-----------------------------------------------------------------



Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1672
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 06 Nov 2018 19:47:04    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Svakidašnjica u Kampu na Žilavoj Adi ( 13 )


Znao sam da nema ništa od mog današnjeg spavanja, pa sam ustao i izašao napolje, pridruživši se Aci i Tasi. Ljilja se probudila i ustala, pa usput stavila džezvu za kafu na plinskom šporetu u Ševi. Kada me je Gile video iz svog čamca, lagano je nogostupom krenuo na obalu pridržavajući se za rukohvat na krovu svoga čamca. A Tasa kako me je video da sam se pojavio iz Ševe, pitao me je :
-„Zdravo Momo. Znam da si ti ostavio onoliku ribu u obe čuvarke. A sada mi samo reci sa kakvom namerom ... !?” A ja sam ga pogledao i pitao ga :
-„Pa dobro. Da li ti danas ideš kući za Beograd ili sam ja nešto u vezi toga pogrešno čuo ... !?“
-„Pa, rekao sam ti da idem kući ... !“ I ja sam mu potvrdio :
-„Tu ribu sam ti ostavio u čuvarke, da ih poneseš kući i pozdraviš tvoje ukućane. A zimus kada je budeš spremao za svoju dušu, da se obavezno setiš mene, moje Ljilje i Mališe. Ma da se setiš Dunavca i Žilave Ade !“
-„Hoću Momo i hvala ti. Ali i setiću se kako su me ribe u čuvarkama jutros isprepadale ... !“ Aca se ponovo nasmejao, a Gile je pitao o čemu se radi, te mu je Aca detaljno objasnio čemu su se svi jutros smejali !

Posle jutarnje kafe, Tasa je otišao zadovoljan za Beograd, Aca na svoj čamac da peca, a Gile je popio jutarnju kafu i otišao na svoj čamac da nam spremi doručak, koji kako kaže da ga je njegova majka naučila, kada je došao u Beograd na studije. I u odlasku je rekao :
-„Ja sam zahvaljujući tom jelu i prženim i kuvanim jajima, dobro se hranio za vreme mog studiranja.“ A Ljilja je dodala :
-„Biće nam drago Gilence ! Da li treba da ja nešto spremim ?“ A Gile je rekao :
-„Samo na stolu stavi tanjire, noževe i viljuške za sve nas. Bliže ti je ... da ih ja ne bih donosio iz mog čamca !“
-„Biće sve kako treba.“ Odgovorila mu je Ljilja i kao prvo iz Ševe je donela stoljnjak sa naslikanim sidrima teget boje ( kupljen u Moskvi )! A ja sam sa zadnje platforme uzeo kašetu sa mrežama koje su jutros izvađene iz vode i jednu sam raširio na krovnoj terasi, sa namerom da joj iskrpim pocepani liš. Ja i Ljilja nismo dugo čekali i Gile nam je doneo uštipke iliti sirnice kako ih je Gile zvao, jer im je unutrašnjost bila puna sirom. Ljilja ih je prva probala i reakcija je bila velika pohvala. Ja nisam izdržao i usput sam oprao ruke i zauzeo mesto za stolom. Probao sam sirnice i onako vruće bile su mi izuzetno ukusne i dobre. Nisam izdržao a da ne kažem :
-„Bravo Gile na umenju pripreme ovako ukusnog jela. Ja mekike i uopšte testa pržena na ulju obožavam, a ove tvoje sirnice su odlične i nadam se da ćeš ih još neki put spremiti dok smo ovde na Adi ?“ I Gile je pristao :
-„Drago mi je da vam se sviđaju ove moje sirnice, a spremaću ih onoliko koliko god budete ih želeli. Ali ja ih ne bih menjao sa Babuškama i Deverikama iz tvog Momo tiganja.“


--------------------------------------------------nastavak sledi-----------------------------------------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 27, 28, 29
Strana 29 od 29

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Portal NA VODI © 2016