forum
NAUTIČKI FORUM
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

PRICE SA REKE
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 35, 36, 37
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1638
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 19 Mar 2018 15:39:50    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Boljevačka krivina ( 6 )



Riblja čorba u kotliću se krčkala na odgovarajućoj jačoj vatri, a Brana je sedeo pored na malom tronošcu i pomno pratio krčkanje čorbe. Ceca, Ljilja i Spasa su u Ševi nešto većale, ali ih nisam čuo o čemu ? A Grba je sa svog čamca pecao Deverike. Ja i Milan „Puki“, Jare i Mirko „Džibra“, sedeli smo na krovnoj terasi u udobnim rasklapajućim stolicama za stolom, na kome su stajale : flaša rakije, konzerve sa hladnim pivom, tanjir sa sirom i narezana mešana salata. Pijuckali smo umereno i mezili salatu i sir, a pričom je rukovodio Milan i kaže nam :
-„Svi vi već dovoljno dugo živite u Beogradu i vozate se svojim čamcima po Savi i Dunavu. A kada plovite Savom i prolazite, recimo pored Ostružnice tu na periferiji Beograda ... odnosno gde smo mi sada ... !? A dali znate nešto iz istorije o ovoj visoravni Logorištu !?“ Prvi se javio Jare, pa kaže :
-„Ja sada prvi put slušam o Logorištu. A to znači da i na časovima istorije kojima sam ja prisustvovao, nije pominjano ! Ja rekoh to što znam“ ! I ja sam se pridružio:
-„Na teritoriji „Logorišta“ nalazi se podzemni magacin municije i oružja, vlasništvo SSUP-a.! Ja sam tamo zadužio svoj prvi pištolj, po završetku škole na Vracama u Sarajevu. Tokom čitavog radnog veka, nosio sam taj pištolj jer je bio veoma zgodan za nošenje i eventualnu upotrebu. Inače, u Ostružnici sticajem okolnosti, upoznao sam nekoliko porodica, sa kojima sam i danas prijatelj. Jedna od njih je porodica Mraović, odnosno Mile Mraović, specijalista za izradu i održavanje velikih čamaca i jahti.“ Ja sam uzeo da zamezim, a ostali su ćutali. Onda je Milan izneo istinu koja se u školama pogrešno ili nedovoljno uči :
-„Ja verujem da u Osnovnim školama o Ostružnici niste učili, kao ni ja. Ja sam ovo što ću vam reći, učio u višoj vojnoj školi, a to je ... da je 1804 ovde u Ostružnici zasedala Prva Srpska Narodna Skupština, koja je bila važnija od skupa u Orašju, gde je Karađorđe proglašen za vođu Prvog Srpskog Ustanka. A u Ostružnici su se okupili predstavnici svih pobunjenih nahija i proglasili opštu mobilizaciju, a takođe izglasali Karađorđa za ratnog komandanta - Vožda. Odatle sa te skupštine je zvanično obavešteno Osmanlijsko Carstvo , Habsburška Monarhija i Ruska Carevina. Uostalom, Ostružnica je dala Komandante, Vojvode i Knezove za oba Srpska Ustanka !“ Mirko je bio ozbiljan i sam sebe je glasno kritikovao :
-„Omatorio sam, a to što nam napriča Milan ... nisam do sada znao !?“


---------------------------------------nastavak sledi------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1638
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 26 Apr 2018 11:49:05    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Boljevačka krivina ( 7 )


Posle ručka, ja i Ljilja smo se spremili da nastavimo plovidbu ka’ Obrenovcu. Pozdravili smo se sa našim „Makišancima” koji su zaplovili ka’ svojoj marini „Železničar” u Makišu i sve vreme su nam mahali u pozdrav. A naš cilj današnje plovidbe je Boljevačka krivina, nedaleko nizvodno od Obrenovca. Mališa se popeo na prednju palubu Ševe i mašući repom radovao se što ćemo uskoro zaploviti. Ja sam na krovnoj terasi izuvezao stvari koje nosimo sa sobom i koje su nam neophodne, a Ljilja je spremila unutrašnji deo Ševe. Zatim sam stao za komandnim pultom, startovao sam motor i uključio kopču da „gura” obalu. Ljilja je izašla na obalu i odvezala konopce, koje sam joj pomogao da ih složimo na prednjoj palubi i krenuli smo par metara unazad, a zatim put uzvodno ka’ Ostružnici. I svaki put, kao i sada, kad’ god startujem motor i krenem u plovidbu, doživim lepo uzbuđenje, koje sve što je duža plovidba i ono duže traje. Ljilja mi je otvorila konzervu hladne koka-kole i stavila je na mesto namenjenom za konzervu na pultu iznad kormila. A sama je sela na levoj tapaciranoj klupi u prednjem delu Ševe, naslonivši se na udoban veliki jastuk. Mališa je trčkarao, čas na krovnoj terasi, čas na zadnjoj paluvbi, ili na prednjoj gde je na kraju legao i posmatrao ribolovce ispod 0stružničkog železničkog mosta, pod kojim smo prošli zapazivši par čamaca iz kojih su nekoliko ribolovaca pecali sa zabačenim štapovima „na dubinjaka”. Mališa se podigao na noge i počeo da laje, gledajući u pravcu pecaroša. U to vreme, radio stanica je proradila na 9-om kanalu i neko me je prozvao :
-„Moma Ševa ... Moma Ševa javi se !” Ja sam se prihvatio mikrofona, a Ljilja mi je rekla :
-„Momo, ono tamo u čamcima su Zemunci, Ljubiša i Vojkan i još neko, koga ne poznajem !” Mališa je stajao na prednjoj palubi i dalje lajao, mašući repom. A ja sam smanjio gas i skrenuo ka’ njima.

-„O dobar dan Zemunci. Otkud vi u Savi ?” A Ljubiša je odgovorio :
-„Pozdravljamo rekoplovce Ljilju, Mališu i Momu. Izvolite u obalu, ovde između mene i Vojkana.” I ja sam smanjenim gasom lagano pristao na naznačeno mesto u obali, gde su nas svi čekali. Mališa je skakao uz noge naših Zemunskih prijatelja, a Ljilja se pozdravila sa njima i dodala im konopce da vežu Ševu. Ja sam izgasio motor i izašo na obalu, zdraveći se sa Ljubišom i Vojkanom i upoznali su me sa Acom “Klekom” !
-„Aco, dobar dan. I ja vas znam sa vašim „Vikingom” sa Regata i sa Save, jer i ja sam na Savi proveo 11 godina. A kao Acu „Kleku”, upoznao sam vas iz priča vaših prijatelja Ljubiše i Vojkana, dok smo plovili Đerdapom.” U isto vreme, dok sam ja razgovarao sa Acom i Ljubišom, Ljilja je organizovala Vojkana da skine sa krovne terase Ševe, stolice i stočić. I to je bilo urađeno, te smo svi seli u rasklapajuće stolice i pričali, a Ljilja nam je napravila tursku kafu i sa šoljicama, iznela nam i čašice za rakiju „Vidanovaču”, koju je stavila na sto. A onda je Ljilja primetila :
-„Dobro čamdžije i ribolovci ... gde su vam žene i deca ... !?” I Ljubiša je objasnio :

-„Kući su sa decom i zanimaju se uređenjem stanova, a mi muški na organizovani ribolov sa Acom ... !” Nasmejali smo se i kucnuli se sa čašicama u naše i naših žena zdravlje ! Popili smo rakijicu, a Aca “Kleka” je nastavio sa pričom :
-“Drago mi je što mi se ispunila želja da sednemo svi zajedno, jer Ljubiša i Vojkan su mi prošle zime, svaki put i samo o vama pričali doživljaje sa Đerdapa … !” A ja sam ih podsetio :
-“Da li se viđate sa Perom sa Stenke, Rodoljubom i Stanislavom … !?” Aca se nasmejao i kaže :
-„Stanislava i Mileniju, često sa svojom „Dalmatinkom” viđam na Malim Vodama. A Rodoljub i Zinaida preferiraju Baričku Adu i Šumarevu kuću na levoj obali Save. Interesantno je, kada sam ih pitao zašto baš plove uz Savu, jer svi mi ostali, koji živimo u marinama na Savi, pretežno plovimo na Dunav ? A Roćko mi je rekao da si ga ti Momo putujući s tobom na Đerdapu, zarazio pričama o Šumarevoj kući sa bunarom pijaće vode i njivama sa lubenicama i dinjama, odmah tu preko vrbaka. Ništa manje nije bio zadovoljan i sa gornjim špicom Baričke Ade, gde je izuzetna plaža.”

-“Ja nesmem da Duletu kažem da sam sa vama i sa Mališom sedeo na obali, a da ga o tome nisam obavestio. On bi se snašao i došao bi da zagrli Mališu, a i Nedi neće biti pravo, da sam samo ja bio sa vama. Moramo se dogovoriti da nam se i oni pridruže !” A ja sam ih pitao :
-„Dokle vi u stvari ostajete ovde na ovome mestu i dalje ?” I Ljubiša je raširio oči i kaže :
-„Još par dana, jer na Dunavu je nemoguće ploviti, a još manje pecati !” A ja sam pitao, da bih znao na čemu sam :
-„Kako vam ovde ide pecanje ?”
-“Slabo. I ovde se podigla voda od Dunava … !” Žali se Vojkan ! Ja sam im onda predložio :
-“Mi se nikuda ne žurimo i ovde sa vama ćemo ostati nekoliko dana. Ja ću da davim mreže i ribu neću da prodajem, već ću da vam napravim određenu zalihu za kućne frizove, a vi ćete je podeliti koliko kome treba ! A sutra organizujte da vam dođu žene i deca na ručak, jer ja ću da napravim riblju čorbu u veliki kotlić i pržiću ribu u tučanom tiganju na vatri. Vaš zadatak je da vam žene ponesu pića koja pijete … !” Od radosti svi su poskakali iz stolica … !

---------------------------------------nastavak sledi------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Sre, 23 Maj 2018 07:40:18, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1638
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 10 Maj 2018 10:25:27    Naslov: Odgovoriti sa citatom


#

Boljevačka krivina ( 8 )


Priči nikad’ kraja, a i noć se sprema da nas osvoji. Ja sam se izvinio društvu za malu odsutnost i pošao sam sa Mališom u naš čun. Imam nameru da odem nedaleko do topoljaka i naberem suvarke za večerašnju vatru. Vojkan me je pozvao i ja sam se uhvatio za ogradu Ševe i sačekao ga.
-„Rešio sam da večeras prespavam u stanu, a sutra ujutru da kolima pokupim Nadicu i Duleta, kao i Nedu i Violetu i da se sutra ne maltretiraju, već da ih dovezem pravo ovde na obalu. A onda će Nadica da ih vrati kolima kući.” Ljilja se obradovala i kaže :
-“Bravo Vojkane … ! Onda možemo sutra sve da ih očekujemo, bez izuzeća !” I Vojkan je potvrdio :
-„Iskreno rečeno i mene raduje što će i oni doći. Ja nisam navikao da sam duže vremena odsutan od svoje porodice, tako da mi ovih nekoliko dana baš nedostaju !” Startovao sam motor i začas smo bili pored desne obale Save i ja sam nastavio da plovimo sve do preko puta autobuske stanice, gde je Vojkan izašao, a ja i Mališa smo nastavili plovidbu do preko Save. Prišao sam obali i malim gasom sam lagano plovio i osmatrao, gde ima više skladiranih suvaraka prilikom prošlog visokog nivoa vode. Mališa je očekivao da ću stati u obalu, te da on istrči ovaj deo obale. I nismo dugo tražili i naišli smo na gomilu suvaraka. Pristao sam u obalu i prednji vez zakačio za mladu vrbu. Mališa je već nestao u šiblju, ispitujući novi teren, a ja sam ravnomerno unosio suvarke i ređao ih u čun. Suvaraka je bilo bar za dve noći loženja i odvezao sam čun sa obale i pozvao sam Mališu. Pre nego sam startovao motor, Mališa je uskočio na prednju palubu čuna. Krenuli smo nizvodno do naših čamaca, a Ljubiša mi je pokazao mesto gde da stanem.
-„Momo, ovde je najbolje založiti vatru, što u slučaju vetra, dim ne bi ulazio u neki od čamaca.“ Mališa je već skokom bio na obali, a ja sam stao u obalu, igasio motor, a Ljubiša je prudržao čun za prednji konopac i zakačio ga za granu od vrbe. Ja sam izašao iz čuna i pogledao predloženo mesto za vatru.
-„Mesto je dobro, samo ja ću da donesem sa Ševe grabulju u kosu, da uredimo mesto gde ćemo organizovati sedeljke !“ Aca kleka se javio dobrovoljno :
-„Ja znam da kosim ! Samo mi dajte kosu i recite odakle-dokle da kosim !?“ Ljilja zna šta znači urediti teren za kampovanje i odmah je stavila rukavice na ruke i počela da sabira najlon kese i druge neprilične stvari i da ih odnosi u jednu nedaleko prirodnu jamu, koju je obeležila !

Ja sam odvozeći Vojkana na autobusku stanicu, primetio sam rasuto kamenje i cigle i uputio sam se sa čunom da uzmem šta mi treba od tog materijala za ložište ! Vrativši se, uzeo sam riljač ašov sa krova Ševe i iskopao sam ložišta za vatru za roštilj i za kotlić. Onda sam naređao cigle i od cigala sam napravio distancere za roštilj rešetku, koju mi je Ljilja donela sa krovne terase Ševe. Donela je i tronožac za kotlić i kotlić naravno, za koji sam napravio okruglo mesto-ložište sa lufterima za kotlić. Ljubiša je uzeo rasklapajuće stolicu i doneo ih oko ložišta, a onda je seo i sve to gledao šta sam napravio !
-„Aco, ostavi tu kosu i dođi ovamo da malo odmoriš i da se raduješ kamperskom umeću našeg Mome !“ Aca je odmah došao i nije hteo odmah da sedne, već je par puta obišao ložišta za roštilj i kotlić. Ljilja je donela rasklapajući sto i uskoro su se našle male čašice i flaša rakije „Vidanovače“ prepečenice stare 16 godina, a od 26 gradi !
-„Objekat za roštilj i kotlić je gotov i zato valja da se popije po čašica ljute prepečenice u zdravlje da nas dobro služi !“ Ja sam onda založio dve male vatre, da vidim da li ložište ima „cug“, a Ljilja je otišla do Ševe i otuda malo kasnije donela šoljice i džezvu turske kafe. Već smo svi sedeli kada je Vojkan pozvao mobilnim telefonom Ljubišu i rekao mu da je stigao kući, a Ljubiša se našalio sa njim’ :
-„Trebao si da ovde ostaneš još malo i da naučiš kako se pravi kampersko ložište. Uostalom, sutra kada dođeš, videćeš Momine rukotvorine !“ I u jednom momentu, svi smo sedeli i gostili se kafom i prepečenicom rakijom. A ja sam ustao i uzeo ispolac da operem čun. A Ljilja je je prekorila :
-„Pa dobro ... umeš li ti da malo sediš !? Čak i Mališa leži i neće da te više sledi !“ A ja sam joj odgovorio :
-„Mališa je pametan i leži i posmatra me. Kada ja završim pranje čuna i postavim mreže u čun, on će se naći na prednjoj palubi čuna. Ko hoće da se kladimo da će biti tako !?“
-„Pa rano ti je da daviš mreže ... ?“ Primetila je Ljilja ! A ja sam objasnio :
-„Ako imamo tako dobar roštilj i ložište za kotlić, šta ćemo bez ribe ? Rešio sam da iskoristim mutnu vodu i podavim nekoliko mreža, pa ako šta ulovim, da spremimo za večeru ...!“ Svi su glasno prokomentarisali odobravajući moj predlog. A ja i Mališa smo sa četiri mreže po 50 metara dužine, krenuli da ih podavim, nadajući se na „dobra mesta”.


---------------------------------------nastavak sledi------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1638
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 23 Maj 2018 10:25:00    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Boljevačka krivina ( 9 )


Kasno je popodne. A ja za motorom ... malim gasom plovim čunom pored leve obale Save, uzvodno od Ostružničkog mosta. I zamislio sam se nešto !? U stvari razmišljam kako je lepo činiti dobro ljudima na zajedničkom putu. I još je lepše kasnije ih sresti, kao što smo se mi danas sa Zemuncima sreli, posle prošlogodišnje zajedničke plovidbe na Đerdap. Usput gledam gde je dobro mesto za podaviti mreže. Visoka voda je napravila nekoliko plitkih razliva, a takva mesta tostolobici i somovi vole. Za deverike, bodorke i kesige da i ne pričam. Sve su u razlivu i dovoljan je mali signal opadanja vode, ekspresno ... sve se sele u duboke vode ( u sigurne vode ) Save. Rukovođen tim znanjem o ovdašnjim ribama, podavio sam dve mreže tako da sam zatvorio ulaze u dva razliva. Nivo Save se podigao jer se visoka voda Dunava preprečila svojim visokim tokom i Sava se prosto zaustavila. U današnjem u 12,02h Metereološkom izveštaju Radio Beograda, kažu da se očekuje da voda Dunava danas počinje da opada. A to znači da će i voda Save polako poteći nizvodno, a to znači da će se voda Save povući iz razliva u svoje korito, a opet to znači da će se i riba iz razliva vratiti u korito Save ... ! Druge dve mreže sam podavio po dnu Save i zapamtio mesta po slomljenim granama na vrbama na obali.

Ja i Mališa se vraćamo sa praznim čunom u našu „bazu” i stajemo pored leve strane Ševe. Kačim čun za bok Ševe i uzimam dvogled i posmatram sa krova Ševe mesta gde sam podavio mreže, da bi ih zapamtio i imao ih kao orjentir za noć. Aca Kleka me zove da se svima njima pridružim i daje mi porciju samo što skuvanog pudinga od vanile.
-„Hvala Aco ! Ja baš taj puding volim !”
-„Znamo i mi. Ljilja nam je rekla !” Kaže Aca Kleka i žali se što riba ne grize ! I svi su saglasni sa Acom. I niko ne razmišlja ... ! To sam i dokazao pitanjem :
-„Gde su vam markeri na poplavljenim stablima ? Da li slušate radio metereološki izveštaj Radio Beograda Prvog Programa u 12,02 ... ? Znam, odgovor je ne ! A barometar takođe ne pratite ? I šta onda očekujete od ribolova .... !?” A Ljubiša mi je objasnio :
-„Mi smo Momo, pecaroši - rekreativci ... amateri bolje reći !”
-„Ali bi ste voleli da napecate mnogo više riba, nego što vam polazi za rukom sada ? A da biste to postigli, nedostaje vam znanje. Odnosno znanje - kretanja riba. Pa umesto da dobre mamke zabacite ispred jata riba u pravcu kretanja, vi zabacite što dalje od obale, jer tamo na dubokom su ribe – bar tako vi razmišljate !” Ljubiša je slušao, ali i pitao :
-„Dobro. Ja sam se uvek trudio da mamac bude dobar i smatrao sam da on obezbeđuje kvalitet ribe !? A ... na šta još moramo da obratimo pažnju pri ribolovu ?” I ja sam nastavio priču i Ljilja mi je donela koka kolu, a Ljubiša i Aca Kleka su pijuckali šljivovicu :
-„Ljubiša, za dobar ribolov ne moraš da imaš dobar pribor ( nije loše, ali nije obavezno ), već vam treba dobra informacija, odnosno znanje gde je riba ? A u znanje spada : kolika je dubina i kakvo je dno tog izabranog dela reke gde si rešio da pecaš ? Zatim, da li se momentalno pritisak vazduha penje na barometru, ili opada ? Ako se penje traži ribu u dubinama, a ako opada riba spava i ne kreće se, odnosno ne lovi se. Na čamcu treba imati „Fiš fajner sa dubinomerom !” Tada možeš da vidiš riblje puteve i koje su ribe gde !? A onda da se usmeriš na lov i količine željenih riba. Vidiš ja malopre nisam podavio mreže ovde blizu nas, mada meni bi to najviše odgovaralo. Mreže bi mi bile “na oku” i sigurnije od lovokradica, nego tamo gde sam ih podavio. Ali ja sam tražio mesto gde je riba. Ne znam da li je neko od vas danas u 12 h slušao na Radio Beograd Prvom Programu – vodostaj reka !? Ja sam slušao i kažu da danas Dunav počinje da opada. A to znači za nas ribolovce, da se riba povlači iz plićaka u dubine reka. Zato sam ja pregradio dva razliva i nadam se da će ujutru biti dovoljno ulovljenih riba.” A Aca Kleka me pita :
-“Slažem se sa svakom rečju koju si sada rekao. Potpuno si u pravu. Ali nisi upotrebljavao „eho sonar”, a na sigurno si podavio mreže pregradivši dva razliva !? Kako to objašnjavaš i otkud znaš da u razlivima ima riba, tj. u plićacima a te ribe inače žive u dubljim vodama reke !?”

-„Još kao klinac, ja sam se bavio pecanjem. A kada je Južna Morava s’ proleća poplavljivala vrbake i njive u nižem nivou, onda sam pletenim korpama bez dna, gazio po plićacima i lovio šarane i babuške. Kada sam odrastao, s’ ticajem okolnosti sam se sreo sa Acom „Ćorom”, koji je ribario i pre Drugog Svetskog Rata na teritoriji Dunava od Batajnice pa do Bele Stene. Ceo život je mal - te ne vukao uzvodno čamce sa mrežama, a nizvodno je dizao teške mreže. On mi je pričao njihova iskustva i meni su ta iskustva dobro – došla, jer sam ih primenjivao, pa i danas kada davim mreže. Oni tada nisu imali „eho-sonare sa fiš fajnerom”, ali su dobro znali da ulove ribu … ! Koristeći se njihovim iskustvima, ja i danas plovim Dunavom ne uključujući “eho sonar”, jer znam pogledom na površinu vode i visini obale, kao i krivine reke da prepoznam gde je voda plitka, a gde je duboka, gde su riblji putevi, a gde se riba hrani ! Poplavljena područja su puna hrane za ribe i one zato izlaze u razlive i plićake !” Aca Kleka je založio neveliku vatru i naš međusobni razgovor je trajao u lepom raspoloženju … !


--------------------------------------nastavak sledi------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1638
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 19 Jun 2018 09:25:59    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Boljevačka krivina ( 10 )


Uveče smo sedeli pored vatre i pričama nikad kraja. Aca Kleka je izneo veliki komad šarene pa dimljene svinjske slanine i nasekao ju je na tanke listove, koje smo zatim pekli nad vatrom probodene sa tankim jasenovim štapovima.

Ujutru sam se kao i obično probudio rano i odmah sam krenuo sa Mališom i čunom da povadim mreže. Dok smo se kretali ... Mališa je stajao na prednjoj platformi. A kada bih ja vadio mreže, Mališa bi onda stajao u sred’ čuna, sve bojeći se da ne ispadne u vodu ( za sve ove godine, desilo mu se da je nekoliko puta padao u vodu ). S’ obzirom na veličinu mreža ( 3,20 metara duboke i 50 metara dugačke, pa puta četiri mreže, ja sam količinom riba u sve četiri mreže bio jako zadovoljan. Pored Babuški, Kesiga i Bodorki koje plivaju u jatima, pa se tako i love, bilo je i Štuka, Smuđeva i Smuđeva Kamenjara, kao i nekoliko Šarana i četiri velika tostolobika. Tri Tostolobika bila su po 20 kg. i jedan od 9 kg. Na mrežama je ostalo i tri velike rupe koje govore o prisustvu velikih Somova. Najviše je bilo riba u mrežama sa kojima sam pregradio odlazak ribe iz razliva.

Plovim čunom, polako zadovoljan sa količinom ulovljene ribe, a Mališa mi je došao u skut i legao. Prepoznajem ga po očima da je i on zadovoljan. I stižemo u naš logor, a Aca Kleka stoji na zadnjoj platformi Ševe i kači zadnji vez čuna za bitvu Ševe. A Ljubiša to isto radi sa prednjim vezom i pita me :
-“Sećaš se Momo, kada sam te sinoć pitao, kakav će ulov biti ujutru ? A ti si mi rekao da se nadaš dobrom ulovu. S’obzirom na tvoje dosadašnje iskustvo, po nečemu si morao da se opredeliš da će biti ulova ! Šta je to i kako se zove !?” A ja sam za to vreme skinuo dve čuvarke sa krova Ševe i postavio ih između boka korita Ševe i boka korita čuna. Rekao sam im da u jednu koja je prva prema pramcu Ševe, da stavljaju belu ribu, a u drugoj svu ostalu. A Aca Kleka nije mogao da se uzdrži :
-„Ljubiša, sedi u čun i vadi ribe iz mreža i stavljaj ih u čuvarke da ne manjkaju. Ima vremena za razgovor ... !” Riba u mrežama se nije „umrsila”, pa smo je lako vadili iz mreža. A ja sam onda objasnio Ljubiši :
-“Ljubiša … kada se intenzivno baviš nekim poslom, vremenom postaješ profesionalac i sve ti lako od ruke ide ! Tako i u ribolovu. Uzmimo ovaj slučaj, koji nam je najbliži ! Ne ulazimo u razlog … zašto, ali voda raste, odnosno nivo vode se diže ! Tu fizičku anomaliju prate i ribe u potrazi za većom količinom hrane, koju pronalaze u poplavljenom priobalju. I to je osnova za sigurni ribolov, a o nijansama možemo da razgovaramo, kada se svi skupimo pored vatre i zasednemo.” Ljilja se probudila i skuvala nam tursku kafu, pa nam donele svakome po šolju ... :
-“Dobro jutro ! Ja vam skuvala po kafu i nasula po čašicu rakije, pa izvolite.” I svakome je na ruke dala po šoljicu i čašicu, a Ljubiša nije rečima mogao da izrazi svoje zadovoljstvo, pa je ustao i poljubio u obraz Ljilju i kaže :
-„Eto ... to fali mojoj Nedi. Ona je dobra domaćica, ali nema šlifta. Ona bi donela kafu, ali rakije se nikada ne bi setila ! Ali dobra mi je i jedva čekam da je vidim. Jutros svi dolaze ... zar ne !?” Kratka pauza i zadovoljili smo se sa kafom i rakijom i čini mi se da smo brže radili no pre pause. Aca Kleka me pita :
-“Momo, šta ćemo sa Tostolobicima ? Čuvarke su male za njih !” A ja sam rekao Ljilji da mi donese kanap iz sanduka u Ševi i ona je to za tili čas uradila ! Kleka mi je pomogao, a ja sam Tostolobike vezao kroz usta i jednu škrgu i spustili smo ih nizvodno od Ševe, a druge delove konopaca sam vezao za obe zadnje bitve.

Vojkan dolazi kolima poljskim putevima po levoj obali Save, sa svojom suprugom Nadicom i ćerkom Violetom i sa Ljubišinom Nedom i sinom Duletom ... ! Mališa je prvo lajao na kola, a kada su se kola zaustavila i prvo je izašao Dule, Mališa mu je od radosti skočio u ruke i izlizao ga po obrazima i bredi. Dule je kleknuo, a Mališa je skočio na Violetu, koja je ciknula jer skok nije očekivala. Mališa ih je sve pozdravio, a onda je Violeti doneo tenis-lopticu iz Ševe. Ja i Ljilja smo se takođe srdačno ispozdravljali sa Nadicom i Nedom, kao i sa Duletom i Violetom.

Ljubiša i Aca Kleka su odveli Vojkana do Ševe i pokazali mu ulov. A Vojkan je poskočio od radosti i pozvao Duleta i Violetu, ali i Nadicu i Nedu. S’ njima je došla i Ljilja i svi smo se zajedno radovali ulovu. A ja sam ih sve obradovao :
-„Dragi moji čamdžije ! Kao što sam vam juče rekao, prošlu noć i sledeću noć ću ribariti za vaše zimske rezerve riba ! Ja bih vam još predložio, da porežemo sve ribe i očistimo ih od viška delova koji nam nisu nužni. I to da sve obavimo ovde na čunu i na nogostupu Ševe. A onda podelite ribu na delove kako se vi dogovorite, samo bez svađe, kao i na zadnjoj palubi i ja imam holondeze u kojima ćete spakovati ribu i odnesite kolima u stanove. A tamo predlažem da ribe oplaknete pijaćom vodom i u plastičnim kesama ih upakujete, pa u zamrzivače.” A Dule i Violeta su uglas rekli da se tome nisu nadali, ali da je poklon na mestu i zimus ćemo biti srećni, jer mi svi volimo ribe da jedemo ... !

--------------------------------------nastavak sledi------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 35, 36, 37
Strana 37 od 37

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Portal NA VODI © 2016