forum
NAUTIČKI FORUM
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

MALIŠA - Ljubimac i drug na čamcu
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeci
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1656
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 28 Dec 2017 14:52:41    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 29-ti deo


Noć je vedra i puna je zvezda. Mesec liči na srp i jedva da šalje neko svetlo s’neba, ali je meni dovoljno da razaznajem obale i da mogu da primetim bilo kakav plovni objekat na vodi Dunavca. Sa čunom sam otišao do same krivine i tamo sam s’jedne ka drugoj obali podavio površinsku mrežu. To je duži put i rina duže traje, ali u ovakvim vremenskim uslovima, osećam da će mreža biti puna. Lagano sam je nategao i uživam plutajući nizvodno. U desnoj ruci mi je zavozno veslo, kojim lagano veslam a u levoj mi je jedek koji mi prenosi drhtaje mreže od riba koje su se već uplele u mrežu. Zadovoljan sam sa takvim drhtajima mreže, jer u Dunavcu kod Konjskog Ostrva, jedek takođe drhti ali mnogo manjim intenzitetom, a iz mog’ iskustva tada i manje riba biva u mreži.

Plutam nizvodno sa čunom i sa 50-metarskom mrežom, čiju gornjaku održavam zategnutu sa zavoznim veslom. Noć je, a u vrbaku čuju se nekoliko slavuja, sa svojim čarobnim pesmama. Još nije vreme, ali uveren sam da sam video Svitca kako svetli sebi put, tamo gde leti. Sovu je nešto uznemirilo i čulo se njeno hukanje, koje nije na radost voluharicama i miševima. Sobzirom da sam blizu kraja rine, ispolcem sam počeo da punim prednji deo čuna, gde će biti ribe sa mrežom.

Uskoro sam bio sa čunom i mrežom, nedaleko od Mališe i Ševe, čija je okolina blistala od tri sijalice po 100w sa agregata. Mališa je prvo jasno video belu kantu na kraju mreže i ustao je sa podignutim ušima. Onda sam mu se ja javio iz okoline obale preko Dunavca i Mališa je seo, ne spustajući uši. Ja sam za koji trenutak počeo da dižem mrežu, jer nisam hteo da dozvolim da uđem u Dunav sa mrežom, jer tada mi se dešavalo da mtežu napunim sa raznim odpacima. Završio sam dizanje mreže i u čun sam ubacio i belu kantu sa postavcem.

Startovao sam motor i zaplovio sam ka’ Ševi, gde me je na zadnjoj platformi čekao Mališa radostan mašući repom. Stao sam sa leve uzvodne strane Ševe, ispod lampe koja je visela na krovnoj TV-anteni. Podigao sam dve čuvarke iz vode i zakačio ih otvorene između Ševe i čuna. U jednu sam ubacivao krupnu i kvalitetnu ribu, a u drugu sve ostale ribe. Važno mi je bilo da su sve ribe bile žive i da će im život sačuvati čuvarke u koje ih ubacujem, a onda ću čuvarke spustiti u dubinu Dunavca. Bio sam zadovoljan količinom ulovljene ribe u prvoj mreži i samo sam navratio do vatre i na nju stavio još dva debela suvarka. Mališa je shvatio da se ja odmah vraćam na rinu i samo je legao pored vatre, ne radujući se mnogo.

Te noći sam isterao 5 rina sa malim pauzama između. Ne računajući i jednu veliku pauzu, kada sam ja spremao večeru i onda smo ja i Mališa večerali. Sve su rine bile dovoljno dobre i poslednju sam isterao negde oko pola tri ujutru. Već se delio dan od noći, kada sam oprao mrežu i ja sam se bacio u Dunavac, okupao i zatim u Ševi osušio frotirnim peškirom, presvukao se i kako sam legao, tako sam i zaspao.

Probudio sam se oko pola osam, a Mališa je ležao na prednjoj palubi i nije dao mom drugu Pančevcu da me budi. Kako me je video, požalio se :
-„Dobro jutro Momo ! Mališe kao druga, odreći ću se ! Zamisli, jutros u zoru, ja sa čamcem dolazim ovde na ovo mesto, a Mališa me laje i neda mi da izađem na obalu !? Pitam ga gde si ti, a on me je ostavio i otišao na prednju palubu Ševe. Ja nisam ni pokušavao da uđem u Ševu, da te ne budim, ali tako me je gledao da me verovaatno ne bi pustio unutra. Ajde na kafu, samo što sam je skuvao !“ Dok mi je Pančevac pričao, ja sam se umio i i popeo sam se na Ševu i sa krova skinuo dve stolice i stočić i rasklopio sam ih na obali ispred čamca Pančevca. Zatim sam doneo flašu rakije i jednu konzervu koka-kole. Pančevac je nalio šolje sa turskom kafom i doneo je dve male čašice od 0,5 za rakiju. Ja sam sebi nalio pola čašice, a Pančevac mi kaže :
-„Zašto sebe maltretiraš sa pola čašice rakije. Nije ti žena tu, pa nalij sebi punu, jer nemaš kome da polažeš račune !“ A ja sam otpio kafu iz šolje, malo ćutao, a zatim ga pitao :
-„I ti smatraš, da ja ne pijem alkohol radi supruge !? Misli šta hoćeš, samo ću ti reći da se ja nisam napio poslednjih 25 godina ! Dvadeset i neku godinu sam radio u SSUP-u, na veoma odgovornim poslovima. Ja lično nisam mogao da sebi dozvolim da iz razloga alkohola napravim neku grešku na poslu. A i bavio sam se aktivno borilačkim sportom, tako da sam se jednostavno odvikao od upotrebe alkohola. Mada kući u vitrini imam sva svetska pića i rado ih nudim prijateljima i gostima.“A Pančevac me je slušao i na kraju mi rekao :
-„Svaka ti čast. Ja nisam alkoholičar u pravom smislu te reči, ali volim alkoholna pića i ovisnik sam i na rakiju mi ide skoro trećina kućnog budžeta. Ja volim da popijem dobra pića i to svaki dan. Ali se borim sam sa sobom svakodnevno da prestanem da pijem na vreme. Mene bi živa bruka pojela, da me komšije vide da me neko vodi ili da ja padam i dižem se po ulicama !“

Posle kafe, odmah sam pripremio čun, odnosno kofom sam napunio skoro do vrha prednji deo čuna, u kome ću da vadim mreže i otišao sam po podavljene mreže. Tri mreže podavljene pored desne obale Dunava, nisu bile prepune bele ribe kao što zna da se desi, već je bilo lepih Šarana, Smuđeva, Štuka i četiri Somčeta od dva do pet kilograma. A mreža u obali Dunava, ali posle ušća Dunavca, bia je puna Babuški, Deverika i nekoiko Linjaka i Mrena. Lagano sam dovezao čun do obale i naslonio pramac čuna na obalu, a krmeno sam ga vezao za ogradu Ševe. Između čuna i korita Ševe sam podigao sa dna dve nepune čuvarke i prve prstenove sam prebacio preko nogostupa Ševe i preko stranice čuna. Pančevac mi je pomogao u vađenju riba iz mreža i sve su prema kategoriji završile u jednoj ili drugoj čuvarci.

Nisam mogao da odolim i nekoliko lepih Deverika sam očistio i ispržio na tiganju na vatri od suvaraka. Mališi sam napunio porciju sa mesom od Deverika, ali sam ga svojeručno očistio od kostiju i prohladio. Ja i Pančevac smo se najeli i on kaže :
-„Eh’ što bi sada uz ove Deverike išlo vino. To bi bila prava stvar.“ A ja sam se setio da mi je neko doneo, među ostalim i litar „Kaberne“-a i kada sam mu ga dao, nije mogao da veruje da se to njemu dešava.



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Pon, 04 Jun 2018 13:33:46, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1656
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 31 Dec 2017 22:14:12    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 30-ti deo


Kako sam ušao u čun, Mališa je stajao na prednjoj platformi Ševe i uporno me gledao. Prošao sam pored njega i pomilovao ga po glavi i pokazao sam mu pokretom glave da me čeka na prednjoj platformi čuna. On je u dva skoka se našao na čunu, a ja sam iz ostave u Ševi uzeo 5-6 šargarepa, isto toliko krompira i jedan ceo hleba i otkaćio sam čun i krenuli smo preko Dunavca na Ratno Ostrvo. Išli smo malim gasom i koristio sam istršene kanale koje je Žiža spremio za lov riba sa bubnjevima, koja se vraća sa mresta. Mališa je stajao na prednjoj palubi sa podignutim ušima i repom, a ja sam pratio situaciju i očekivao da vidim neke od životinjica koje su se spasile popevši se na drvo. Prvi takav slučaj su bili nekoliko pacova, kojima sam među četale drveta ostavio parče hleba. Mališa mi to nije odobrio, a ja sam mu rekao da ne laje na nemoćne pacove, već da gleda i uči to što ja radim. Na jednom trulom drvetu, koje je davno palo, stajala je porodica ježeva. Prišao sam drvetu pažljivo, a Mališi sam zabranio da ih laje. Na horizontalnom naprslom delu drveta sam stavio dve šargarepe i tri krompira. Ježevi su ćutali i nisu se pomerali. Jedino su se tri mala ježića gurali uz majku. Polako smo se i udaljili i video sam kako je jedan odrasli jež došao do ostavljene im hrane. Uz jednu vrbu, video sam tri Šarke zmije, ali smo samo prošli jer njih se nisam setio kada sam uzimao hranu. Horde mrava, našle su spas na stablima topola i vrba, a neke ptice su na istom mestu pronašle sebi gozbu. A ja sam ostatak hleba podelio mravima na koji su odmah navalili bez pardona.U ovoj viziti, videli smo i lasice i tvorove i miševe, od kojih je jedan završio u kandžama Sove, koja je stajala na suvoj grani jasena i posmatrala nas. Hrane nisam imao više da je ponudim nastradalim životinjama u poplavi, pa sam rešio da izađem iz ostrvskih vrbaka i isplovim na Dunav. Velika širina Dunava me je inpresionirala i na trenutak sam uživao u prizoru koji do tada nisam video.

Oko Lida sam prošao i posmatrao sam obale i čamce pored njih. Neki su sa nagnutim pramcem, jer im je lančanik kratak i ako dođe još pola metra vode, mnogi čamci će sami da zaplove nizvodno. I slučajno sam primetio da mi neko maše sa Šlepa. Skrenuo sam ka Šlepu i tada sam video Gileta sa još nekim ljudima na Šlepu. Pristao sam uz Šlep, vezao čun i Mališi rekao da me čeka. Ali Gile nije dozvolio da mu drug sedi u čunu i spustio se stepenicama rekavši :
-„Zdravo Momo i izvini, ali najbolji pas sa obala Dunava i Save, da sedi u čunu i čeka, to ne mogu da dozvolim !“ I Mališa mu je prišao, a Gile ga je uzeo pod miške i izneo ga na platformi Šlepa. Mališa je bio sav hepi, jer je tu sreo naše prijatelje od kojih neke nismo videli mesecima. Sve ih je obišao, a zatim legao pored mojih nogu. Gile je iz džepa izvadio dva parčeta mlečne čokolade i dao ih Mališi, a on ih je rado uzeo i pojeo. I Gile je svima ispričao :
-„Znate kako ... ja sam rođen na selu i psi su bili svuda oko mene. Neki su mi bili simpatični, nekih sam se bojao, jer su bili agresivni, ali generalno nisam ih nešto posebno voleo ! Sa Momom se znam već godinama i družimo se na vodi. Kada mi je pričao da hoće da nabavi psa koji će mu čuvati čamac od pacova i drugih napasti, nisam ga posavetovao da to i uradi. Međutim, bio je kraj marta kada sam čuo da su Moma i Ljilja nabavili psa. Prvi put sam se sreo sa njihovim psom prvog Aprila, kada smo isplovili kao i mnogo godina do tada, sa svojim čamcima u Dunavac kod hotela „Jugoslavija“! Pričali su mi kako je pametan i da su srećni što im je takav pas pripao. Mali mi je bio simpatičan, sve dok jedan izbeglica-lopov nije pokušao da mi pokrade čamac „Krcka“! Niko od nas nije ništa primetio, a Mališa je kao iz puške, startovao i stigao ga je i ujeo za nogu, ali ga nije pustao. Ja i Moma smo sa baterijama došli do Mališe i tog čoveka i Moma je rekao Mališi da ga pusti i pustio ga je. I ja sam hteo da se izvinim čoveku, kad ja prepoznah svoje stvari okolo razbacane. Tada mi je Mališa bio simpatičan. Jednom smo ja i moja Dušanka bili sa našim „Krckom“ i Momom i Ljiljom i Mališom sa Ševom, na ostrvu „Goli Đoka“ kod Grocke. I ušao je miš u naš čamac, pa mi se Dušanka žali da noću ne može da spava od njegovog krckanja. I ja se požalim Momi, a on kaže da ćemo to brzo rešiti. I pozvao je Mališu i rekao mu da je u „Krcku“ miš i da ga uhvati ! I to mi je bilo simpatično, a Mališa je odmah utrčao u „Krcka“ i za kratko vreme u zubima izneo miša. Nisam mogao da verujem svojim očima i kažem ja to Dušanki i Ljilji. Dušanka presrećna poljubila je Mališu, a Ljilja nam je ispričala, kako noću Mališa ne ulazi u čamac, već spava pored vrata na ulazu i po obali juri miševe. Toliko je Mališa dobar pas, da eto i ja za njega nosim čokoladu u džepu i po nekoliko dana, dok se ne nađemo ... !“ A Proka se glasno izjasnio :
-„Dragiša, ja sam svakog dana tu na šlepu i na marini „4-ti Juli“ i svi već znaju da kada Moma dođe sa Ševom na Konjsko Ostrvo, kroz nekoliko dana svi idu tamo da pecaju. Inače dok Ševa nije tamo, od najezde miševa niko se ne zadržava na Konjskom.“


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1656
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 08 Jan 2018 16:29:55    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 31-vi deo


U petak krajem radnog vremena, saznao sam da sam preko vikenda slobodan i odmah sam se čuo telefonom sa Ljiljom i nije nam trebalo mnogo vremena da se nađemo na Ševi i da sa Mališom krenemo put Malih Voda. Tu destinaciju smo oboje veoma voleli i često smo tamo bivali, a ujedno smo koristili tu relaciju da alternator dopuni akomulatore elektro energijom. Lep dan nam je priredio prijatno putovanje do Malih Voda. Usput smo se videli i sa nekim našim poznanicima sa vode. Prošao sam namerno kroz Srednje vode, da ne bih smetao čemdžijama vikendašima, a pecarošima koji se duž Malih Voda bave pecanjem u maksimalnoj tišini i očekuju kapitalni ulov. Ulaz Dunavca Malih Voda u Dunav, sam nepogrešivo prepoznao i smanjenim gasom sam ušao u Dunavac. Obradovao sam se što na „našem mestu“ odmah tu nedaleko od ušća pored Stare Topole nije bilo nikoga sa čamcem i lagano sam pristao i ostavio sam motor da „gura obalu“, dok sam ja Ševu vezao kako je to potrebno bilo. Ljilja je pristavila da skuva kafu, a ja sam uzeo metlu i pomeo od lišća i grančica obalu gde ćemo sedeti ova dva dana. Zatim sam sa krova razvezao i skinuo rasklapajući sto i dve stolice-ležajeve, a Ljilja je iznela tapacirunge za stolice. Uskoro smo udobno sedeli i meračili kafu, uživajući na nama već godinama dragom mestu. Za to vreme, Mališa je obilazio priobalne vrbake, tražeći da ulovi nekog pacova, voluharicu ili nutriju, kojih ovde ima. Ja mu nisam branio tu njegovu aktivnost, jer ja sam znao da je Mališi važnije da ih upozna sa njegovim prisustvom na obali i da ne prilaze Ševi, kojoj se on stalno kružeći vrbacima, vraćao mirišući tragove domaćih životinjica.

Ja sam za svoju dušu, seo u čun sa Mališom i obišli smo Baba Daninu baru. Ljilju ta bara nikada nije naročito interesovala, ali zato smo ja i Mališa svaki put neko vreme provodili u Bari. Na primer : kada velika voda počinje da opada, onda ja podavim mreže na izlazu iz bare i okolo i tada provedem noć u čunu u bari, čuvajući mreže. Ali zato ujutru budem nagrađen sa punim mrežama. Sada smo se ja i Mališa provozali kroz baru i videli svoje poznanike : Čaplje, Čigre, Galebove, neizbežne vrapce i nekoliko Roda. Slavuji su neprestano pevali u okolnim vrbacima, a Vrane i Gavranovi su stajali na suvim granama vrba i po kad-kad se svojim prepoznatljivim glasovima javljali. Lokvanji, Bokori i Žutenice kao i visoki žuti Protivak su procvetali i svojom lepotom su ulepšali izgled bare. Ja sam ubrao nekoliko cvetova lokvanja, koje znam da će ih Ljilja staviti u plitkoj vazi sa vodom. Na stablu mlade vrbe koja je virila iz vode obeležio sam sadašnji nivo vode i lagano smo se vratili i pristali uz Ševu. Mališa je odmah otrčao do Ljilje i pored nje legao, a ja sam seo u stolicu i ispričao Ljilji o promenama u bari.
-„Momo da li si za, da mi odmah večeramo ? Ja znam tebe ... ti ćeš da odeš na vodu sa mrežama i večera će biti u drugom planu !?“ I Ljilja ne ćekajući moj odgovor, otišla je u Ševu po hranu ! Pune su joj ruke bile kada je došla do stola. Ja sam ustao da joj pomognem i ona mi je ponudila da joj uzmem ispod miške sklopljeni stoljnjak. Rasklopio sam ga i stavio preko stola. Ljilja je stavila Zepter šerpu od 2,5 lit. na sred stola, a servirnu činiju sa belim plastičnim poklopcem stavila je pored šerpe. Dva tanjira je stavila na stol, a escajg je ponela u zadnji džep farmerica.
-„Moco, ako hoćeš nešto da piješ uz ovu klopu, donesi sam iz frižidera.“ A ja još nisam znao šta imamo za večeru, pa sam podigao poklopac posude. A u posudi pasulj sa suvim rebarcima, koji me je prosto oduševio. Plastični poklopac sam podigao refleksno, a u činiji su bile pečene paprike pa belolučene i sirćetom i zejtinom prelivene. Salata koju sam najviše voleo.
-„Čija je ovo ideja bila ?“ Pitao sam Ljilju, a ona mi reče :
-„Moja mama je sve to spremila i kaže, ako Moma bude radio ove subote i nedelje, pasulj i belolučene paprike mogu da se jedu i u toku sledeće nedelje ! Pametna je moja Desa, nego izvoli i uverena sam da će ti se sviđati !“ I bez preterivanja, pasulj sa dimljenim rebarcima i u kombinaciji sa belolučenom paprikom, bilo je predivno jesti ... !

Sunce se spustilo i noć polako osvaja okolinu, a ja sam startovao agregat „Hondu“ i zasijale si lampe od kojih jedna nad čunom kada je zakačen uz Ševu Druga lampa je zasjala u unutrašnjosti Ševe. A treća lampa je zasjala : produžni kabl sam razvukao do ložišta i tamo sam poboo čaklju i na njoj vezao kabl i sijalicu od 100w. Tako da je deo leve obale Malih Voda svetleo i pružao dojam romantike u noći. A ja sam uzeo čun i pošao da podavim nekoliko mreža uz desnu obalu Dunava, uzvodno od ušća Dunavca Malih Voda.. Na tom ušću, nalazi se duboka jaruga i u njoj je leglo Somova. Iz svog iskustva u to sam siguran jer sam jednom prilikom na tom mestu pecao iz Ševe i ulovio za noć 12 dobrih Somova. Nekoliko malih sam vratio u vodu! Vratio sam se kod Ševe i pripremio površinsku mrežu u čunu. Zatim sam kao i svaki put, poneo sa sobom osvežavajući sok ili koka-kolu, a sva ostala oprema za ribarenje noću je već bila u čunu. Pozdravio sam se sa Ljiljom, a Mališu pomilovao po ušima i rekao sam mu da čuva Ljilju i Ševu a ja sam otišao uz Dunavac ... ! Prva rina je bila odlična i više sam proveo vremena u vađenju riba iz mreže, nego što je sama rina trajala. Da bi se takav ulov ponovio, napravio sam kafe pauzu sa Ljiljom i Mališom i sa interesantnom temom razgovora, pauza je i duže trajala.


--------------------------------------------------nastavak sledi-----------------------------------------------

Pozdrav od None Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1656
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 24 Jan 2018 14:42:59    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 32-gi deo


Svaki put kada smo na Malim Vodama, ja i Ljilja uvek zatvaramo ulazna vrata Ševe, a držimo otvorene prozote sa zatvorenim komarnicima. Mališa je voleo da kada ja i Ljilja uveče založimo vatru, da leškari pored vatre. Na određeno vreme, kao on bi nešto čuo i onda bi ustao i prošetao se po nogostupu Ševe. Obišao bi par krugova i popeo bi se onda na krov Ševe. Kao i obično na krovu ničega nije bilo, a Mališa bi se onda vratio i nastavio da leži na svom frotiru pored vatre. Ako bi se neka životinjka našla na ili u blizini Ševe, bila je gonjena do duboko u vrbake. Pacovi su znali da sa obale skaču u vodu Dunavca kada bi ih Mališa potera. Onda bih ja posle večere krenuo sa čunom u Dunavac i podavio bih površinsku mrežu i tako nekoliko puta do pred zoru. A kada je vedro vreme, ništa lepše od zore ne biva.

Onda sam ujutru rano završio sa teranjem površinske mreže po Dunavcu i zatim i povadio mreže iz Dunava. U samoj bližoj mreži do ušća Dunavca u Dunav, izvadio sam u mreži dva soma po 8 kilograma. A u mreži zakačenoj za Ševu i razvučenu prema ušću u Dunav, bio je još jedan somčić od 6 kilograma. Lagano sam ih oslobodio mreža i vezao sam ih kanapima sa karabinjerima za nizvodnu ogradu Ševe. Mališa ih nije video jer kako sam se ja vratio iz ribolova, on je odmah otišao na spavanje. U dve čuvarke je bilo prilično Babuški, Smuđeva i nekoliko Šarana. Bio sam zadovoljan ulovom i brzo sam obavio razgovor sa radio Stanicom sa Drinom Veber iz Pančeva koja je onda telefonom javila Šekiju da dođe po sveže ulovljenu ribu na Male Vode, tamo gde je i prošli put dolazio. Zahvalio sam se Drini, zatim sam se imio i rešio sam da za doručak ispržim nekoliko Babuški. Znam Šeki će odmah da prezalogai, a i ja sam im nešto željan.

Završavao sam pored vatre sa prženjem Babuški, kada je Mališa ustao i pošao u obilazak Ševe. Dva čamca su prolazila cuge vezana nizvodno Dunavcem i mahnuli su mi rukama, a ja sam im odgovorio. U istom momentu je Mališa zalajao, kao da ga neko napada, a ja ga nisam video od Ševe jer je on bio s’druge strane Ševe. Čamci su napravili polukrug i zaustavili se na vodi posmatrajući u pravcu tamo gde je Mališa. Pošao sam da vidim šta se to dešava sa Mališom i kada sam bio blizu dešavanja, video sam da Mališa laje na somove, a oni ga prskau repovima sa vodom. Jedan mlađi čovek iz čamca mi je glasno objašnjavao :
-“Mi smo sve videli ! Jednom od somova se nije sviđalo što je vaš pas šetao nogostupom i pljesnuo je repom po vodi. Vaš pas ne očekivajući, tako se uplašio da je skočio i samo ga je mreža na ogradi spasila da ne padne u vodu Dunavca. Naravno, iznerviran, vratio se na mesto gde su somovi i tako ih je lajao i pokušavao da ih zubima zareže, kada su poskakivali iz vode !” A onda mi se obratio čovek sa drugog čamca :
-“Dobar dan. Bila nam je interesantna borba terijera sa somovima, pa smo stali da pogledamo tu nesvakidašnju borbu. Inače, mi smo Zemunci, a vas sa Ševom viđamo i na Dunavu i na Savi, a boga mi i na Regati.” I ja sam ih prepoznao :
-“Dobar dan. I ja vaše čamce sam prepoznao. Izvolite na obalu da popijemo po kafu !” A nečija supruga se javila iz jednog od čamaca :
-“Može na obalu ! Ja kafu već kuvam … !” pošli su ka obali, a ja sam svratio u Ševu po rakiju i čašice. Zemunci su izneli svoje stolice i jedan stočić i stavili ih pored našeg stočića. Rukovali smo se i upoznali, a interesenata za rakiju je bilo i među ženama. Mališa je ostao da leži na zadnjoj palubi, a somove je samo posmatrao, tj. nije ih više lajao. A naši gosti, ispostavilo se da su Slavko i Marko, rođeni u Grockoj i svako veće slobodno vreme plove do Grocke kod svojih roditelja. Supruge su im jedna iz Slankamena, a druga iz Novog Sada. Klinci su im između 9 i 11 godina i u načelu su dobri ljudi.
-“Da li znate da spremate ribe ?” Pitao sam ih, mada čim su oni Gročani, mora da znaju pripremiti ribe !
-“Pa mi smo zato tako poranili iz Zemuna ! Sada ćemo da usput pecamo i da spremimo ručak i za nas i za naše roditelje … !” Rekao je Slavko, a svi ostali su se složili sa tim’ ! A ja sam im dao dobar predlog :
-“Za kratko vreme, meni dolazi moj prijatelj koji ima ribarnicu, da uzme svu ribu koju sam ulovio noćas. Ja vam predlažem da po veliko prodajnoj ceni od mene kupite ribu koju izaberete, a imam dve čuvarke sa ulovljenom ribom. I rešili ste problem. Ceo dan je pred vama, pa upecali ili ne upecali, sve jedno vam je. A za ručak imate sigurnu ribu i to koju hoćete !” Žene su se prve složile i poslale muževe i decu da izaberu ribe. Ja sam im u čunu otvorio obe čuvarke i sve izabrano su stavljali u veliku najlon kesu. Jednom malom klincu se zasviđao som i odvezao sam im manjeg od 6 kilograma i uzeli su punu najlon kesu bele ribe. Obe su im supruge bile zadovoljne sa kupovinom riba :
-“Kao prvo znamo da su sveže, što je najvažnije, a i cena im nije pijačna. Momo hvala vam !” A ja sam im poručio :
-“Vi kao Regataši i ljudi sa vode, kod mene uvek imate popust. A vas dvojica, pozdravite svoje roditelje i doviđenja.” I samo što su ušli u Dunav, Šeki se javio s’druge obale i ja sam otišao čunom po njega.


Pozdrav od None Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1656
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 01 Feb 2018 10:56:11    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 33-ći deo


Krajem 90-tih godina, ja i Ljilja smo radili u Zepter Internacional Rumunija i jedva smo čekali godišnji odmor, da dođemo u Beograd na mesec dana. Zbog prirode posla, zakasnili smo da krenemo i mi sa Regatom Ilustrovane Politike, koja je kao i prošle godine išla maršutom Tise do Segedina u Mađarskoj. I baš kada smo prolazili putem Đerdapske Magistrale, ukazala nam se Hajdučka Vodenica sa nekoliko usidrenih jedrilica i čamaca kabinaša. Mališa je počeo da laje, a nama je proradila želja da i mi plovimo i Ljila me je pitala gde ćemo mi provesti godišnji odmor, s’obzirom da smo znali da je Regata isplovila još pre pet dana.
-„Ljišo, naša je Ševa spremna za put ! Sećaš se da sam joj napunio rezervoar sa naftom, kada smo je ostavili u marini. Sve što smo koristili prošle godine, sve je u Ševi i preostaje nam da pokupujemo provijante, kisele vode i neke sokove i piva za piće i mi smo spremni za pokret. E sad’ gde ćemo ... ? Iskreno da ti kažem, gde god pošli, sve terene znamo i svuda ćemo se provesti lepo, jer kvalitet provoda zavisi od nas samih.“
I stigli smo u Beograd, kola smo parkirali u naše dvorište, zakazali smo taxi i uzeli sa nama neke sitnice iz stana i otišli smo u našu Marinu. Pozdravili smo se sa domaćinom Marine Bearom, a on nam se takođe obradovao. To je Mališa prvi osetio i skakao je uz Bearu, dok ga je Beara milovao po glavi. Našeg dugogodišnjeg prijatelja Dragišu Ristivojevića Gileta, Mališa ga je pronašao u njegovom kabinašu i evo ih obadvojica idu ka’ nama.
-„Dobar dan i dobro nam došli. Ja sam sinoć doplovio, a bio sam na „Srebrnom Jezeru“. Gde vi planirate da plovite ove godine ? Koliko sam informisan, Regata vam je isplovima još u toku prošle nedelje ?“ A ja sam mu odgovorio :
-„Gilence, nama je važno a smo na Ševi i da plovimo po Panonskom Moru. A gde ćemo ove godine, ne zavisi od nas, već od situacije na vodi ! Odavde mi je zgodnije da plovimo nizvodno, a Ljilja hoće u kanale ? Pa videćemo ... važno je za nas svo troje da smo na Ševi i na vodi !?“ Gile je bio zadovoljan sa odgovorom pa kaže :
-„Trebao sam ja da vas sačekam, a moja Duja nije imala strpljenja i odosmo na Srebrno Jezero. A Momo, trebaju li ti provijanti ? Ja znam da ti voliš da se obezbediš svim i svačim, pa ako se niste obezbedili, ja znam jednu novu samoposlugu ovde blizu, pa vam stojim na raspolaganju sa kolima.“ A Ljilja se zahvalila Giletu :
-„Gilence ti si naš drug uvek bio i ostao. Idite vas dvojica, a ja ću za to vreme da vlažnim krpama prebrišem Ševu iznutra. Nije ona prljava, ali od stajanja se nataložila prašina. I taman ću imati vremena da sve uradim kako treba, jer Moma nema živaca da me posle čeka. A kada plovimo, meni nije gušt da tada sa krpom brišem po Ševi.“

I ja i Gile smo otišli do samoposluge, a Mališa nije hteo sa nama. Tačnije, verovatno nije hteo da rizikuje da ga ostavimo kod Gileta, a mi da odemo sa Ševom na odmor. Samoposluga je bila odmah tu kod „Buvljaka“. Ušli smo obojica i ja sam rekao Giletu da uzima sve što i on uzima za sebe, kada se sprema za na Dunav. A Gile je bio konstruktivniji :
-„Ja ću da guram kolica, a ti stavljaj sve što ti treba. Eventualno, ako mi je nešto dobro pod rukom, onda ću te pitati da li ti treba.“ I tako je i bilo i kupili smo sve. Dakle ništa nam više nije trebalo.
-„Ma dobro je to. Mi inače znamo gde su prodavnice, pa ćemo se dopunjavati usput, kao i uvek do sada.“ Kasno popodne je bilo, kada smo isplovili iz Marine. A Gile nas je pitao preko radio stanice :
-„I gde ćete noćas da zanoćite ?“ A ja sam mu odgovorio :
-„Na Malim Vodama u Turskom Dunavcu. Založićemo vatru i skuvati mladi kukutuz, koji smo kupili na jednom parkingu u Rumuniji. I tako pored vatre, hoću i da ispečem nekoliko klipova kukuruza i da se prilagodim Ciganskom načinu života, koji me očekuje sledećih mesec dana !“ I laganom plovidbom izašli smo na Savu. Ljilja se udobno smestila na tapaciranoj klupi i sedela je i posmatrala Beograd sa Save. Mališa je jedno vreme stajao na prednjoj palubi, a onda je legao i posmatrao šta se dešava na obalama Save. Uključio sam gabaritna svetla i dodao sam gas na 2/3-ski i ja sam se udobno smestio na visokoj stolici pored kormila i pijuckao sam tursku kafu ... !

--------------------------------------------nastavak sledi-------------------------------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1656
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 09 Feb 2018 11:43:09    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 34-ti deo


Sava u prvom mraku je bila mirna i na njenoj vodi ogledala su se sva prva uključena svetla na obali preko. Posebno su lepo izgledale splav-kućice sa svojim jakim i slabim svetlima. Sreli smo nekiliko čamaca, koji takođe negde idu, kao i mi. Sa dvogledom sam obratio pažnju na obale Ade Međice i na ljude na splavovima. Neki su sedeli za stolom, verovatno sa svojim gostima i uz smeh se razgovarali i rukama. Neki su za stolom večerali, a neki igrali karte. Lako je bilo prepoznati one koji igraju šah. Uglavnom, život se odvijao prema stečenim uslovima i svima je bilo lepo ! Ljilja je sve to posmatrala, kao i ja i kaže :
-„Interesantno je da nemam želju da svratimo na neki od splav-kafana ! A ranije smo izlazili uveče sa Ševom, specijalno da bi smo večerali i proveli deo noći na ovakvim mestima.“ I ja sam rekao svoje mišljenje :
-„Meni je kafane dosta u Rumuniji. Svakog dana ručamo u kafani kod Sorina kada smo na poslu ! A kada pođemo kući s’posla, svratimo kod našeg komšije i tamo večeramo. Ja ne mogu reći da nam je tamo loše, naprotiv i hrana im je super, ali kako dođem na Ševu, volim bre da plovim i na kraju biram gde ćemo stati i uživam da založim vatru. I naravno, obožavam da pržim ribu i onako vruću da je jedem ... !“ I Ljilja se nasmejala :
-„Sve si lepo rekao, ali ovog puta, gde si planirao da daviš mreže i da pržiš ribu na tiganju !?“
-„Noćas na Malim Vodama. Kako stignemo ... odmah davim mrežu ... !“ Rekoh joj ja, a Ljilja je odmah ustala i namestila komarnike na svim prozorima i otvorima Ševe.

Kod Bele Stene, skrenuo sam u Dunavac Male Vode i smirenim gasom smo prošli i pored pecaroša, a i oni se nisu bunili. Međutim pod našom topolom, stajala je Pasara. A Ljilja me je pitala :
-„Gde ćeš sada da staneš ... ?“ I ja sam joj rekao, da sam mnogo ranije predvideo stajanje u obali, ako je mesto ispod Topole zauzeto ! I na samom ušću Dunavca u Dunav, okrenuo sam Ševu i ponovo smo ušli u Dunavac. Prošao sam skoro svu „čistu“ obalu i na kraju čistine, oslonio sam pramac Ševe o obalu. Dodao sam malo gasa, a kormilo sam u desno savio nekoliko krugova. Ševa je zanela krmeni deo uzvodno i postavila se prema obali pod 45 stepeni i predao sam kormilo Ljilji, a ja sam izašao sa levim krmenim konopcem i vezao sam ga za topolu pravo na odgovarajućem mestu, a ostatak konopca sam vezao za levu prednju bitvu. Zatim sam uzeo desni krmeni konopac i vezao ga takođe za topolu ispred sa te strane Ševe i takođe ostatak konopca sam zategao za prednju desnu bitvu. Ljilji sam rekao da kopču uključi u nazad i Ševa se „skinula“ sa obale, ali i zategla konopce, što je i bilo potrebno. Ljilja je izgasila motor Ševe i sa baterijom i Mališom, krenuli su po suva drva, a ja sam pripremio mreže za davku. Setio sam se Uče na Ljubavnom Ostrvu i rešio da podavim još jednu mrežu i damo mu ribe kada svratimo sutra ujutru kod njega. Jednu mrežu-dubinjaka sam podavio, na samom ušću pored levog špica Dunavca, pa sam je razvukao po dnu Dunava, ispred jaruge gde somovi borave. A drugu sam podavio na tridesetak metara od Dunava uz desnu obalu Dunavca, pa sam je razvukao ka Dunavu, vodeći računa da komšiji-pecarošu sa Pasarom ne smeta podavljena mreža.

Sa čunom sam pristao uz bok Ševe, gde me je dočekao Mališa i zakačio sam čun za bitve Ševe, a zatim sam oprao ruke i umio se. Onda smo zajedno došli do vatre, gde je Ljilja u kotliću kuvala mladi kukuruz.
-„Ti reče da ćeš podaviti samo jednu mrežu, a vidim podavio si ih nekoliko ?!“
-„Podavio sam dve po 50 metara dužine. Jedna bi bila dovoljna za nas dvoje, ali setio sam se Uče na Ljubavnom Ostrvu, gde sutra prolazimo, pa sam podavio još jednu da imamo ribe i za njega i njegove na Ostrvu.“
-„Baš lepo ! A možda će on i njegova ženska da krenu sa nama ? On svake godine obećava da će „sledeće godine“ krenuti sa nama !“
-„To su samo priče i Učine želje ! On kada bi jedno leto krenuo sa nama i oplovio 1000 kilometara vodom, on više ne bi na Ljubavno Ostrvo ni svratio.“ Uskoro su klipovi kukuruza bili skuvani, a Ljilja je stavila dva klipa na žar, jer ona tako pečene voli.
-„Ja kada sam bio mali i u polje, pored vrbaka sam terao svinje i krave na pašu i ja sam sa drugarima pekao kukuruzne klipove na žaru. Ali to je davno prošlo vreme.“ A skuvani klipovi kukuruza su bili prosto slatki. Dao sam i Mališi. On je pomirisao i nije hteo da uzme, a zatim kada je video kako mi jedemo, pojeo je sve što sam mu dao.

Ujutru sam se probudio i odmah sa čunom krenuo da izvadim mreže, dok je Mališa sanjiv stajao na prednjoj palubi i gledao u mene. Ova mreža na Dunavu je dala dva Somčeta po 3 do 4 kile i prilično krupne Deverike, Mrene, jednog Šarana i dva Smuđa. A mreža u Dunavcu, bila je puna bele ribe i dve Štuke. Ispod kreveta u spavaćoj sobi sam imao plastično korito, koje sam otuda izvadio i u njemu sam stavio ribe za Uču. Mreže sam oprao i stavio ih na krov Ševe ( na svoje mesto ), a korito je bilo puno i njega sam stavio na pramčanoj palubi, radi lakšeg skidanja na Ljubavnom Ostrvu. U međuvremenu se Ljilja probudila i pita me da li sam ulovio nešto za doručak !?
-„Noćas, da li sam o tome razmišljala, ili sam sanjala da jedemo ribu ! Neznam, ali znam da hoću da je doručkujem ... !“ Kaže Ljilja sva hepi kada je videla koliko se riba ulovilo ! A ja sam založio vatru i zatim u čunu spremio par Babuški, par Deverika i par Smuđeva. Zatim sam ih oprao sa pijaćom vodom i usolio sam ih sa mojim nadevom. Tiganj sam stavio na njegov tronogi nosač i u tiganj dve vršne kašike svinjske masti.

Doručak nam je bio „ko’ saliven“! Ja sam se dobro najeo, a ništa manje i Ljilja i Mališa. Ja sam iz frižidera doneo meni hladno pivo, a Ljilji hladni „Nestle čaj“. Malo kasnije, Ljilja je ustala i otišla u Ševu da napravi kafu za put ! A ja sam sredio i oprao pribor sa kojim sam se služio pripremajući sinoć kotlić, a jutros tiganj, nekoliko tanjira i tronožac za tiganj i visoki tronožac za kotlić. Sve sam to postavio na krov Ševe, kao i rasklapajuće stolice i stočić. I sve sam vezao, da me ne bi iznenadila Košava ili Gornjak. Uskoro smo krenuli sa Ševom put Ljubavnog Ostrva, a da komšiju sa Pasare nismo ni upoznali. Jednostavno, čovek ne izlazi iz Pasare i to je sve. Korito sa ribom sam pokrio sa u vodu natopljenim parčetom ćebeta, pa preko cirada. Na Dunavu sam primetio samo jednu Samohotku i nije bilo više plovila ni u gornjem ni u donjem delu Dunava. Dijagonalno sam presekao Dunav i uskoro sam bio uz levu obalu Dunava, preko puta Vinče. Ljilja je pustila muziku, a ja sam se zabavljao ... posmatrajući dno Dunava na ekranu „Eho-sonara“.

--------------------------------------------nastavak sledi-------------------------------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Pon, 04 Jun 2018 13:42:59, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1656
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 16 Feb 2018 12:02:17    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 35-ti deo


Jutro je najavilo sunčani i lep’ dan, a mi smo za manje od sat vremena, kako smo pošli sa Malih voda, došli smo do Ljubavnog Ostrva. U Kampu je dimila vatra, odnosno nešto se kuvalo u kotliću. Pod improvizovanim tremom sedelo je nekoliko čoveka i žena i kafenisali su. Uča nas je po Ševi prepoznao još daleko uzvodno na vodi i sa svojim dugogodišnjim kolegom kamperom Stankom, stoje na obali i čekaju nas. Kada smo prišli bliže Ostrvu, Mališa je počeo da ih laje, prepoznavši Uču na obali. Lagano sam pristao sa Ševom u obalu i malim gasom sam ostavio Ševu da „gura obalu“. Mališa je već iskočio na obalu i skače uz Uču, pozdravljajući ga. Uča ga miluje i priča mu koliko im takav pas nedostaje na Ostrvu, A ja i Ljilja smo izašli na obalu i pozdravili se sa Učom i Stankom. Ja sam onda vezao Ševu za obalu i izgasio sam motor. Uča i Ljilja su otišli kod ostalih kampera ispod trema da se Ljilja sa njima upozna, a ja i Stanko smo uzeli kašetu sa ribama i poneli je pod trem.
-„Učo, ovo je za tebe i tvoje kampere, sveža noćas ulovljena, a jutros izvađena iz mreže !“ A Ljilja je nastavila priču :
-„Mi kada smo na vodi, volimo da ujutru za doručak skuvamo riblju supu i da je doručkijemo sa tostiranim hlebom. A Moma je sinoć podavio dve mreže i ja ga pitam čemu dve mreže, a on me podseti da sutra ujutru svraćamo kod Uče na Ostrvu i hoće da mu ponesemo ribe. Jer on tamo nije sam, a svi vole svežu ribu, spremljenu u čorbi ili na tiganju. I evo drugari izvolite, samo je važno da je sačuvate do spremanja, da se ne ukvari na ovom suncu.“ Bilo ih je osmoro i svi su ustali i pozdravili se sa mnom i sa Ljiljom. S’ nekima se nismo znali, ali sada smo se upoznali.


Malo kasnije, za nas je skuvana kafa, a Stanko je doneo iz svog čamca u džezvi kuvanu meku rakiju.
-„Znam, Uča mi je rekao da ti Momo slabo piješ alkohol, pa sam radi tebe spremio kuvanu rakiju, pa ćemo uz kafu po jedna šolja neće da smeta. Slatka je, odnosno veoma ukusna, pa izvoli !“ I kucnuli smo se i otpio sam malo rakije i stvarno je bila izuzetno ukusna. Nastavili smo da pričamo o kampovanju, a Uča ih je sve podsetio :
-„Pričao sam vam za Momu, Ljilju i njihovog psa Mališu, koji krajem Juna il početkom Jula, isplovljavaju sa svojom Ševom i odlaze prvih petnaest dana sa Regatom u Mađarsku, a onda Tisom i Kanalima DTD-a do u Dunav, a onda Dunavom do Kladova i nazad do Beograda. Ali ja mislim da ovog leta imate nešto drugačiji raspored. Koliko sam u toku, Regata je krenula pre deset dana ? Kakav vam je sada raspored !?“ Zamišljeno nas je pitao Uča. A ja sam mu odgovorio :
-„Zbog posla u Rumuniji, zakasnili smo da se priključimo Regati. A sada „solo“ plovimo i gde nam bude lepo, tamo ćemo i duže ostati. Lep je Donji Dunav, ali mi smo privikli da već godinama plovimo pored Dunava i Tisom i Kanalima, pa nam sada sve to nedostaje. Videćemo, idemo nizvodno pa kada se budemo vraćali, svratićemo ovde na Ostrvo, da vam prepričamo putešestvije ! Nego, šta ste vi uradili sa ribom, koju sam vam doneo !?“ A Stanko je odgovorio :
-„Žarko sa svojom suprugom su inače strastveni pecaroši i njima sam poverio da očiste svu ribu. Njih dvoje, kada su videli kojih sve riba ima u lodli, oduševili su se !“ I pozvao je Žarka sa pitanjem da li mu treba pomoć. Čuo sam i ja da mu je Žarko zahvalio i da će za pet minuta sve biti gotovo !


Žarko i njegova Nina su završili čišćenje riba i ja sam im dao kanistar pijaće vode da isperu očišćenu ribu, a Nina me pita :
-„Kako vas dvoje prepoznajete kada je pokvarena riba, a kada može da se koristi za jelo !?“ Ljilja se nasmejala, jer je pitanje bilo provokativno i odgovorila je :
-„Nas dvoje već dugo godina koristimo čamac Ševu za život na vodi. Ševa je inače opremljena svim nužnim kuhinjskim uređajima, kao što su : šporet sa rernom, frižider sa komorom friza i agregatom 220 v elektro energije. A ribu nikada nismo jeli, a da nije sveže ulovljena. Za to zadovoljstvo na čamcu nosimo dve mreže po 50 metara dužine, tako da je svagda ulov zagarantovan.“ A Nina se nije dala :
-„Ali mi niste odgovorili, kako prepoznajete pokvarenu ribu ... !“ I da se Ljilja ne bi nervirala sa Ninom, ja sam joj odgovorio :
-„Dakle, ja ću vam odgovoriti na pitanje kako prepoznati pokvarenu ribu, a vi ćete iskreno reći za sve što vi niste znali, a ja sam vam rekao ? Da li se slažete ?“ A Žarko je primetio :
-„I nije ti dovoljno što mene maltretiraš sa svojom perfekcijom, već si sada našla ljude koji su nam doneli hrane za nekoliko dana. Momo, nemoj sa njom da razgovaraš ! Mene glava boli od njenih pitanja !“ I svi prisutni, su reagovali. Neki su se nasmejali, neki kritički komentarisali i do svađe, a ja sam odgovorio :
-„Gospođo Nina, pokvarenu ribu ćete prepoznati po neprijatnom mirisu. Zatim riba ima po sebi prljavu sluz koja smrdi. Onda, oči su joj upale i mutne. Škrge su sive i ljigave, a telo ribe nabreklo i mekano. Krljušti otpadaju, a meso je mekano i sive puti uz odvratan miris. Analni otvor je ispupčen i žućkasto-smeđe boje. A kada se riba raseče uzdužno, lako će se primetiti da su se kosti odvojile od mesa. Da li je to što ja rekoh, dovoljno da se ustanovi da je riba mrtva ?!?“ Svi su ćutali, a nina se odvažila :
-„E’ moj Žarko ! Nadam se da si zapamtio kako izgleda mrtva riba i da nas više ne truješ !? Momo hvala !“

Malo kasnije smo ja i Ljilja nastavili put nizvodno, a Uča me je samo pogledao, raširio ruke i mahnuo nam. I Ljilja nije više mogla da se uzdrži :
-„Razni ljudi, razni ćudi ! Reče mi Uča da su Žarko i Nina, učitelji u osnovnoj školi u Železniku. I da ih iduće sezone neće više voditi sa sobom !“ A ja sam joj rekao da se ne zamara time i da ih zaboravi. A sa Ševom sam stao u obalu kod Gročanske marine i otišao sam do obližnje prodavnice i kupio lubenicu.


--------------------------------------------nastavak sledi-------------------------------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1656
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 01 Mar 2018 14:12:46    Naslov: Odgovoriti sa citatom


#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 36-ti deo


Pojeli smo lubenicu sa zadovoljstvom, istuširali se pijaćom vodom na zadnjoj platformi i nastavili nizvodnu plovidbu. Dan je bio sunčan i lep, a ploviti je bila pravo uživanje. Brodova nije bilo, pa smo plovili plovnim putem, odnosno prošli smo između Gročanske Ade i Peščanog Spruda. A dalje nam se ponudilo prostranstvo od desetak kilometra nizvodnog Dunava ! I evo nam skoro Smederevske Tvrđave i Ljilja radoznala pita :
-„Evo Smederevske Ade ! Hoćemo li je obići Dunavcem, ili pored Tvrđave ?“
-„U ovo doba dana pecaroši su zaposeli Dunavac. A ja ne bih da im smetam i zato plovimo Dunavom pored Tvrđave.“ U Smederevo do prodavnice ili pijace, nismo imali potrebe i nastavili smo dalje. Prošli smo Gazoprovodni most, a uskoro zatim i Kovinski most koji pre svega skraćuje put i onima koji iz Banata idu prema Nišu, a i Nišlijama koji idu npr. za Pančevo. Kroz par kilometara na levoj obali, pojavilo se ušće Kovinskog rukavca. I opet na isto toliko rastojanja je na desnoj obali ušće Velike Morave. Kad god prolazim pored ovog ušća, setim se svoga rodnoga sela Rutevca. A dešavalo se da i zanoćimo u Velikoj Moravi i tada imam osećaj da sam u svom selu na Južnoj Moravi. Uključio sam sirenu 100w na trenutak i time kao i uvek do sada pozdravio sam sve Morave.


Za nešto manje od sat-vremena, svratili smo u Kostolački Rukavac. Kao i uvek malim gasom ušli u Rukavac, prošavši pored Motela na obali, a u bašti ispred Motela, sedela je poveća grupa ljudi za baštenskim stolovima. Mi smo otplovili do „našeg mesta“ i Mališa je sebi dozvolio da iskoči na obalu pre nego što je se Ševa pramcem oslonila na obalu. A Ljilja je to prokomentarisala :
-„Videli ti Momo, šta je Mališa dozvolio sebi !?“
-„Da ... i podržavam ga. On dobro poznaje obale ovog Rukavca i zna da su tvrde, a ne kao što mu se dogodilo na Tisi, a toga si se i ti setila, kada je skočio na obalu i propale su mu sve četiri noge u tinju, a ja sam tada jedva zaustavio Ševu da Mališu ne prignječi pramcem. I sve vreme kako plovimo Tisom i kanalima DTD-a, ni jednom nije skočio sa pramca Ševe na obalu, pre nego se pramac osloni na obalu, odnosno Ševa ne zaustavi.“ Vezao sam Ševu za drvo na obali, a Ljilja je izgasila motor. Onda mi je dodala ceger i jasam otišao do pekare i mesare, praćen Mališinim pogledom i sve jedno što on zna da nesme da ide sa’mnom u naseljeno mesto, radi pasa lutalica, sve jedno bi on hteo da se ja predomislim i dam mu znak da mi se pridruži ! Nažalost i ovoga puta sam otišao sam do pekare i mesare.


Kada sam se vraćao, Mališa mi je dotrčao u susret i skočio je na mene veselim pogledom, mašući repom ! Ceger sam dao Ljilji i ona se obradovala što sam kupio i ono šta mi nije ona rekla, a ja sam se setio i kupio. I ništa nas više nije zadržavalo da krenemo dalje na Dunav. Startovao sam Perkinsa, zatim razvezao pramčani vez i složio konopac na prednjoj palubi Ševe. Ljilja je završila sa vađenjem produkata iz Cegera i složila ih na za njih naznačena mesta. Mališa je stajao na prednjoj palubi, a ja sam izvukao Ševu sa obale na vodu, usmerio pramac ka’ Dunavu i dodao srednji gas. Voda je zašumela oko korita Ševe, a ja sam se podigao i seo na visoku „šankersku“ stolicu, levom rukom oslonjenom na kormilo, a desnom sam uključio R. Stanicu „semi-dupleks“! Malim gasom sam prošao pored 100-tinjak pataka i gusaka i kormilo sam savio u desnu stranu, put Žilave Ade. Prošli smo pored ušća reke Mlave i nastavili smo nizvodno pored Žilave Ade. Na njoj je postavljen visokonaponski stub i po njemu je i prepoznatljiva u ovom rejonu. U donjem delu razliva Žilave Ade, primetili smo Labudove i obadvoje smo ih gledali na smenu dvogledom 7x50. Pored Labudova, primetio sam i Čaplje, Liske i Divlje Patke, kao i idilično mesto za njih.


Krećući se nizvodno, pažnju nam je zanelo naselje Dubovac, a malo dalje nizvodno uz samu obalu se protegao razliv po imenu Mali Lap i lepo vikend naselje „Slatina“, koja pomaže Dunavu da razdvoji Deliblatsku Peščaru od Dunava ! Na desnoj obali nam se pokazala Zavojska Ada preko puta od nje je velika Ada Čibuklija, svedok mnogo-godišnje aktivne istorije, koja nije svima znana. Na njoj su se rasporedile u jatima mnogobrojne ptice, koje se po boji svojih perja, lako prepoznaju. Nama nije bilo teško da prepoznamo Pčelarice, Modrovrane i Laste Bregunice u šupljarima visoke leve obale, koja se nastavlja u Deliblatsku Peščaru. A nismo mogli proći pored Ade Čibuklije u čijim se razlivima baškare Čaplje kako bele tako i sive. Kormorani suše krila na osušenim stablima topola i vrba. Gakovi dežuraju na niskim granama ili na polomljenim trskama. Liske Divlje Patke i Gnjurci ne mogu ostati neprimećeni pored svog aktivnog temperamenta.

Bilo je vreme ručku i obadvoje smo bili „za“ da svratimo u ušće Vlajkovačkog Kanala i na obali Stare Palanke, svratimo u kafani na terasi prema Kanalu i Dunavu i tamo da svo troje ručamo. Tako smo i odradili. Ušli smo sa Ševom u Kanal i stali u levu obalu Kanala ispred terase kafane „Sidro“!


--------------------------------------------nastavak sledi-------------------------------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1656
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sub, 10 Mar 2018 18:10:33    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 37-mi deo


Znamo se sa starim vlasnikom kafane i dozvolio nam je da i Mališa sa nama sedne na terasi kafane. Ljilja je poručila pleskavicu za sebe i za Mališu, a ja sam poručio pasulj prebranac pa preliven mašću iz ispržene kobasice, koja je takođe na pasulju. Još po veliku šopsku salatu nam je konobar doneo i pitao nas :
-„Da li i vi uplovljavate u Vlajkovački kanal ? Ove sezone je dosta čamaca ušlo u kanal ! Voda je bistra i topla i šta više treba čoveku koji je na godišnjem odmoru i ima čamac !?“ On reče, a ja sam se zamislio : „zašto ne bi smo išli tim kanalom, pa u Tisu. A usput, gde god poželimo, možemo da se kupamo u toploj vodi !?“ A Ljilja je odgovorila konobaru :
-„Ne mi idemo na Đerdap, do Kladova !“ I pogledala me je, kao da je sumnjala u naš dogovor. Konobar je otišao, a ja sam rekao Ljilji :
-„Ljišo, mi ovog puta smo sasvim sami i ne zavisimo od nikoga kuda ćemo da plovimo. A čula si šta čovek kaže, da je puno čamaca otišlo uz Vlajkovački kanal. Mi smo tim kanalom do sada plovili dva puta i nemamo nekih loših uspomena. Sada ćemo otići do okretnice i tamo ćemo se kupati i uživati do popodne, a onda ćemo odlučiti kuda ćemo nastaviti plovidbu.“ Zahvalili smo se osoblju „Sidra“ i ušli smo u Ševu, a ja sam je pri tom odvezao. Mališa se radovao što nastavljamo plovidbu i stajao je na prednjoj palubi mašući repom. Startovao sam motor i lagano smo nastavili uz kanal. U proširenju okretnice, stali smo gde smo stajali i prošli put. Ja sam zaplivao po toploj vodi kanala, a Mališa je plivao oko mene. Pozvao sam Ljilju da nam se i ona pridruži, a ona je skuvala tursku kafu, nasula je u šoljice i stavila na krovnu terasu na sto, a nad stolom je razapela veliko suncobran. A onda nam se pridružila u vodi i kaže :
-„Kako je prijatno topla voda kanala ! Reci mi, da li je tako topla čitavom dužinom kanala ?“
-„Da, mada kada bi sada počela da pada hladna kiša jedno dva dana i voda kanala bi se rashladila. Međutim, čuo sam se radio stanicom sa čovekom iz Metereološke Stanice iz Vršca i on mi reče da nas očekuju sledeće tri nedelje sunčano vreme. I ja bih ti predložio da i mi nastavimo plovidbu kanalom do Novog Bečeja, a onda možemo da se spustimo Tisom do Dunava kod Slankamena ili kanalima do Novog Sada !“ I Ljilja sa prijatnim osmehom mi kaže :
-„Lepa tura i šta nas zadržava da ne krenemo tim kanalom !?“ A ja sam se našalio :
-„Kako šta ... pa treba da popijemo kafu na krovnoj terasi Ševe ... !“ I isplivali smo iz vode na Ševu, a i Mališa je pošao za nama. Ljilja se odmah popela na krovnu terasu, a ja sam morao da koliko-toliko frotirnim peškirom prosušim Mališino letnje krzno i obojica smo se popeli kod Ljilje. Ja sam seo u hladovini Suncobrana i uzeo svoju kaficu, a Mališa je svratio do svoje dve porcije pored jarbola i napio se vode i zatim legao ispod našeg stola. A Ljilja je zadovoljna što smo rešili da plovimo Vlajkovačkim kanalom i ima mnogo pitanja :
-„Ja se sećam prodavnice u Botošu i Kleku. Ostalih se ne sećam ! U nabavku ste obično išli Dule i ti. A sve zbog toga da tvom drugu Duletu kupiš rakije, vinjaka ili konjaka, a da Jela i ja ne saznamo !? Pa prema tome, ti preuzimaš nabavku provijanata. Ako bude potrebno, ja ću da umesim hleba ili pogače, tako da smo problem hleba rešili.“ Ja sam završio ispijanje kafe i seo sam u čun, Mališi sam rekao da ostane sa Ljiljom, a ja sam odplovio punim gasom do preko Dunava u Ram. Čun sam nasukao u obalu, ključ od kontakta Džonsona 9,9 sam stavio u dđep i potražio sam prvu prodavnicu. Kupio sam 5 kg. krompira, 5 kg. paprike, 5 kg. paradajza, 4 velika hleba, teglu pekmeza od šljiva i 20-tak kokošjih jaja ! I htedoh da platim i da odemo, kad prodavac otvori vrata velikog frižidera i pita me da li mi treba nešto od priloženog ? I naravno uzeo sam celu plećku rebara i to zato što je na rebrima bilo mnogo mesa. I pitao sam ga da li ima sirovog telećeg mesa ? Potvrdio je, ali samo zamrznutog. I izabrao sam četiri pakovanja ( za Mališu )! Platio sam, zahvalio se i vratio se u čun. Zadovoljan startovao sam „Džoniku“ i poleteo sam preko mirnog Dunava ! Uskoro sam pristao uz ševu i Ljilja me je sa interesovanjem pitala gde sam to bio. A ja sam u Ševu prebacio nekoliko velikih plastičnih kesa, a Ljilja se spustila sa krova da vidi šta sam doneo ! Kada je videla šta je, nasmejala se zadovoljna i rekla mi da se toga ona ne bi setila.
-„Super si Moco ! I za Mališu si kupio, verovatno teletinu, odlično !“ I ja sam joj dodavao, a ona je punila friz, a zatim i frižider. Povrće smo stavili ispod kreveta na lim dna Ševe i tamo je provereno da se dugo održava. Na kraju tamo je i velika kanta sa svinjskom mašću, koju mi je moja Dragica napunila i dala da imamo dobru mast za jelo. I onda me je Ljilja pitala :
„Super, sada smo opskrbljeni da nedelju dana ne moramo u prodavnice ! Kada krećemo Moco !?“ A ja sam joj rekao u istom tonu :
-„Ljišo, sada znamo gde plovimo. Obezbedili smo sve što nam treba za plovidbu Vlajkovačkim kanalom i sada ćemo ovde da se kupamo i uživamo na suncu. Večeras ćemo malo sedeti pored vatre i zatim bez opterećenja ćemo spavati. A ujutru ko se prvi probudi, kuva kafu i sprema doručak i posle doručka krećemo !“


--------------------------------------------nastavak sledi-------------------------------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1656
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 19 Apr 2018 12:00:18    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 38-mi deo


Rano smo ustali, umili se, popili kafu i doručkovali, pričajući o putu koji je pred nama ... ! Mališa je zvrndao po naperu obale Kanala, a ja sam prevezao čun, pramčanim konopcem za desnu zadnju bitvu Ševe. Motor na čunu sam spustio u vodu, napumpao pritisak benzina iz rezervoara i startovao sam ga. Uz mali saug, upalio je iz cuga i dodao sam par puta pun’ gas, a onda sam ga izgasio i podigao iz vode. Bio je spreman za vanredne uslove plovidbe ! Zatim sam startovao Perkins motor, koji je takođe prihvatio rad iz prve ... Dodao sam mu dva-tri puta srednji gas i osravio sam ga da radi na leru na kratko, dok sam ja odvezao pramčani konopac i bočne konopce i složio ih na nogostup Ševe. Seo sam u stolicu komandnog mosta, a na pultu ispred mene, Ljija mi je stavila duboku šolju sa kafom i visoku čašu sa Koka-kolom, za osvežnje usput. Mališa je sa obale utčao na prednju palubu i seo, očekivajući da ćemo zaploviti. Ljlja se smestila na krovnoj terasi, ispod suncobrana, a u stolici-ležaljci i sa dvogledom posmatrala okolinu. Pogledao sam u retrovizor i bio sam zadovoljan kako je vezan čun za zadnju bitvu. Onda sam ubacio kopču u nazad i dodao mali gas motoru, koji me je odmah poslišao. Ševa se primetno odvojila ( sjahala ) sa kamene obale i lagano zaplovila 10-tak metara unazad po mirnoj vodi Kanala, sve dok nisam „kopču“ uključio u prednji položaj i dodao odgovarajući gas i Ševa je primetno krenula napred kroz Kanal, ostavljajući trag talasa za sobom.

Pogledao sam instrumente na instrument-tabli ispred mene i bio sam zadovoljan stanjem rada motora, čiji mi je rad odzvanjao kao neka dobra muzika. Muziku motora, dopunjavao je šum vodenih talasa, koje je korito otkrivalo smelo krećući se po vodenoj površini kanala. A obale su bile zelene, nepravilno okićene krošnjama bagrena, vrbe i jasenova. Kanal je bio i dobar izazov za ptice, kojih je bilo u ozbiljnoj količini. A onda sam primetio nekoliko prilagođenih platformi, koje su služile mesnim ribolovcima za pecanje, što je jedan stariji meštanin sa belim šeširom na glavi i potvrdio moju predpostavku.
-„Dobar dan i dobar ulov vam želim !“ Preko megafona sam se obratio pecarošu, a on je podigao šešir sa glave jednom rukom i blagim naklonom se zahvalio. I jedino što mi se nije sviđalo ... a to je bezgranični pravac kanala. Dakle, ni dvogledom se nije mogao videti kraj toga pravca. Prosto se kanal završavao u optičkoj tački. A razno-razne pesme ptica sa obala, bile su pridev našeg lepog raspoloženja. I tako, Mališa je promenio mesto sa prednje palube legao na tapaciranu klupu pored šporeta i rešio da malo odrema. Ljilja ništa nije kazala, ali je sišla u Ševu i napravila mešanu voćnu salatu, koju je zatim po porcijama prelila sprej-kremom od vanile. A ja sedeći u udobnoj stolici sa visokim naslonom pored kormila, sladio sam se dobro napravljenom salatom i prokomentarisao sam :
-„Ljišo, malo mi je dosadan ovaj kanal ... ali tako mi prija plovidba, da ne mogu da ti je opišem ... !“ I Ljilja se složila :
-„Isto je i moje mišljenje ! Pa sam nešto razmišljala ... da nismo možda pogrešili, što smo ovogodišnji godišnji odmor poklonili ovom Kanalu !?“ A ja sam razuverio Ljilju, svojim odgovorom :
-„Znaš kako Ljišo ... „dok ne probaš, ne možeš da sigurno znaš” ! Ja sam da nastavimo plovidbu ! Naravno nadajući se da će nam i ovaj kanal biti interesantan, a u ostalom ... zatim imamo Tisu za plovidbu, kao i Veliki Bački Kanal, za koji niko ne može reći da je dosadno ploviti njime !“ I Mališa je ustao i sluša šta razgovaramo, gledajući sa iskrivljenom glavom čas u mene, čas u Ljilju. I evo mosta preko Kanala, koji spaja put iz Dubovca i put iz Vračevog Gaja, kojim smo kolima prolazili nekoliko puta ranije. Sirenom sam pozdravio most i ljude prisutne na njemu i nama skinuo tenziju dosade. Mališi je to bilo dovoljno, da istrči na prednju platformu i sa podignutim ušima da posmatra okolinu Kanala i mosta ...


--------------------------------------------nastavak sledi-------------------------------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1656
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 06 Maj 2018 16:55:59    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 39-ti deo


Nekoliko pecaroša nas je pozdravilo sa obale, a ja sam im u odpozdrav preko megafona rekao :
-„Dobar dan i srećan vam ulov.” Podigli su ruke i nešto nam pričali, ali ih od buke motora nisam razumeo. Kanal dalje lepo izgleda. Desna obala je šumovita, a leva ... moglo bi se reći da više liči na bogati pašnjak i šteta je što ga ne posećuju ovce ili koze. Na obali u ovom regionu, videli smo velika stada krava, koje su na određenim mestima silazile u vodu kanala i kupale se. Sa jednim stadom krava, videli smo i pedesetak crnih svinja, koje su se držale malo dalje od krava. Naravno ... Mališa ih je obožavao, ali bio je red da ih laje, a one su dostojanstveno obraćale pažnju na njega. Zastale bi, pogledale bi ga i nastavile put obalom kanala. Mališa je te prilike susreta, dočekivao na krovnoj terasi, odakle je nesmetano lajao na krave, ali i na svinje.

I malo po malo i dođosmo do prevodnice Kajtasovo. Već smo tu prevodnicu prolazili nekoliko godina nazad, pa nam je ovog puta bila poznata, a i prevodničar je isti, kao i prvog puta.
-„Zoveš se Veroljub, a zovu te Verko ! Vidiš kako se dobro učinjeno delo pamti. A pamćenje po dobru je prijatno svakome !“ Verko se promeškoljio i pružio mi ruku i kaže :
-„Nemoj biti skroman, kada ja znam da si bio milicioner-operativac SSUP-a i da si imao tu čast da si bio pored Tita i Jovanke, odnosno ... obezbeđivao si Predsednika Jugoslavije ! Ja ništa ne izmišljam, već se sećam našeg razgovora, kada si bio ovde sa čamcem prošli put. Sećam se i tvog druga iz Radio Beograda, Borislava Vučetića. Njegovu emisiju : Noćni program na radio Beogradu-Prvom programu, pratim ga kad god je na programu. I sve se nadam da ću ga ponovo sresti, pa makar i ovde to bilo na prevodnici !” Ljilja je donela dve čaše i rakiju „Vidanovaču” i naslužila nam je. Popili smo u zdravlje i zatvorio je kapiju i podigao nas je za nekih metar ipo vertikale. Zatim je otvorio gornju kapiju, pozdravili smo se i nastavili smo plovidbu kanalom uzvodno.
-„Sećam se kada smo prvi put bili ovde ! Padala je jaka kiša. Zapamtio sam je ... za sva vremena ! I sada sam se setio i mosta i naselja od prošlog puta !“
-„I ja sam zapamtila ovaj most gde si sa čamcem stao ispod mosta i tu smo i prespavali noć. Uostalom ... po noći i još po kiši, plovidba nije bila interesantna.” I evo nas prolazimo ispod tog mosta. Kartu o kanalima Dunav-Tisa-Dunav, koju imam mnogo mi je pomogla u orjentaciji i sigurnoj plovidbi. Pred nama se pojavio trijangl-kanala. Još jedan se kanal ulevao u veći kanal tj. ulevao se u glavni kanal. Ipak sam zaustavio Ševu kod ušća kanala i tu smo ručali i kupali se. Bilo nam je interesantno i vema prijatno ! I Mališa se dobro izigrao sa tenis lopticom sve plivajući po mirnoj, toploj i bistroj vodi kanala.

Kada nam je lepo i prijatno, ja i Ljilja se uvek trudimo da to i duže potraje, tako i ovog puta nismo nikuda žurili. Lepo smo ručali, kupali se i sunčali se na krovnoj terasi Ševe. Mališa je došao kod mene i savio glavu, a ja sam shvatio da hoće da ga osušim frotirnim peškirom. Kada sam počeo da ga peškirom brišem, mahao je repom i popeo se na krovnu terasu Ševe, te se opružio po svom peškiru. A ja nisam mogao a da ne kažem :
-„Ljišo, možda je ovaj kanal malo dosadan, ali je čist i lako je ploviti po njemu !” A i Ljilja je promenila svoje prvobitno mišljenje :
-“U pravu si … ! Malopre dok smo se kupali … bila sam oduševljena čistom vodom. Šta vredi Bačkim kanalima što su prirodno bogati i lepi, kada su u mnogim delovima prljavi i nisu za kupanje !?” Ja sam se složio i rekao sam da je vreme da krenemo dalje. I spustio sam se sa krovne terase Ševe na zadnju palubu i zakačio sam pramčani vez čuna za desnu zadnju bitvu. Onda sam izašao na obalu i odvezao sam Ševu i onda sam startovao motor Ševe. Ljilja je postavila svoju stolicu u sedeći položaj, a ja sam startovao prednju vuču i krenuli smo uzvodno koristeći još uvek dnevnu svetlost. I opet “pravac” ... dosadni pravac ! Plovimo i ja sam za kormilom, a ispred nas nikoga, kao i iza nas. I odjednom Mališa je sa krovne terase skočio u vodu i zaplivao ka’ levoj obali kanala. Refleksno sam oduzeo gas i usmerio Ševu ka’ Mališi koji je veoma energično plivao ka’ obali. Ljilja je progovorila :
-„Momo, primećujem po gasu da si primetio šta se dešava !? Možeš li da mi objasniš o čemu se radi !?“ Ja sam ćutao, jer nisam znao šta da joj kažem. Mališa je iz ševara i tršćaka izvadio u zubima malog psa, bez greške da je Nemački Ovčar, iliti mali Vučjak. I plivajući doneo ga je do Ševe, gde sam ga ja prihvatio, a zatim i Mališu i obadvoje sam ih obrisao sa frotirnim peškirom, koji mi je Ljilja donela sa krovne terase.
-„Jao Momo, kako je lep ovaj mali Vučjak. I otkud on u kanalu. Zamisli Mališa ga je video da se davi i skočio je i spasio ga je !“
-„Lolo, kako si ga primetio ? Ja ga nisam video. Jer sam malo ležerno sedeo za kormilom ! A mali Vučjak je rasan. Ima sve osobine pravog rasnog Vučjaka.“ A Ljilja je postavila pravo pitanje :
-„Odakle se on stvorio u Kanalu ? I koliko ja mogu da razumem situaciju, njemu je Mališa spasao život. Da nije Mališa skočio u vodu, mi ne bi smo obratili pažnju i ko zna šta bi se desilo sa malim Vučjakom. I još jednom ... odakle se on stvorio !?“ I uskoro smo preživeli lakat krivinu bili kod mosta, gde su stajale tri mlade devojčice i nekoliko ljudi. Oduzeo sam gas i pristao sam obali rekavši :
-„Dobar dan. Da li ste nešto izgubili ?“ A Lepa crnomanjasta devojčica nam je prišla i rekla plačući :
-„Udavio nam se mali Vučjak i ne možemo da verujemo u to ! I sada ga tražimo, ali nemamo uspeha !?“ A Ljilja je iznela malog vučjaka na obalu i pitala, da li je on njihov ljubimac !? Sve devojčice su poskakale od radosti i uzele su malog Vučjaka i počele da ga ljube po redu, a Mališa je na njih režao ! Jedan dečko je pitao :
-„Zašto on reži kada se svi radujemo ... ?" A ljilja im je glasno rekla :
-„On se zove Mališa i on je jedini primetio malog Vučjaka u ševaru i tršćaku i skočio je sa krovne terase Ševe u vodu. Do Ševe ga je dovukao zgrabivši ga za vrat zubima i Moma ih je uzeo i jednog i drugog je izvukao iz vode. Mali Vučjak se bio napunio vodom i malo mu je falilo što se nije udavio ! Ali nije mu rečeno i ostao je živ, zahvaljujući Mališi i nama što smo naišli ... !“ Ja sam vezao Ševu za obalu i sve je govorilo da ćemo tu i prenoćiti. Mališa je dozvolio da ga mladići i devojke miluju, ali samo zato što je i Mali Vučjak bio tu sa nama !

--------------------------------------------nastavak sledi-------------------------------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Čet, 20 Sep 2018 17:24:22, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1656
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 22 Maj 2018 13:17:13    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 40-ti deo


Obala, gde smo se zaustavili, bilo je u stvari omiljeno izletište i plaža meštana mladića i devojaka, kao i mesnih ribolovaca iz sela Straža. Naše raspoloženje, ali i svih prisutnih mladića i devojaka bilo je lepo i prijatno. Neki su već seli u Ševu, gde im je Ljilja kuvala kafu. A ja sam obezbedio siguran vez Ševe i uzeo sam jednu kašetu sa mrežama i stavio je u čun. Mališa je procenio da ću ići u ribolov i uskočio je u čun sav radostan, što može sa mnom ići. A kada sam ja otkačio čun od Ševe, Ljilja je to primetila i nasmejana mi je rekla :

-„Znaš da sam mogla da se kladim, da ćeš podaviti mreže za večeru !” A ja sam joj odgovorio :
-„Brzo ću ja ! I Mališa ide sa mnom ... !” Startovao sam motor i sa čunom smo krenuli uzvodno uz kanal. Mališa je zadovoljan stajao na prednjoj palubi čuna i osmatrao obale. Uskoro sam primetio gusto rastinje na obema obalama i odmah sam se zaustavio. Mališa je odmah došao pored motora, a da mu ništa nisam rekao. Zna on i neće da smeta ! Malim gasom sam uzvodno davio mrežu, a zatim kada je za to vreme bilo, usmerio sam čun preko daveći i dalje mrežu. Završio sam davljenje mreže, krećući se nizvodno pored obale. Zatim smo se spustili sa čunom ispod Ševe i mesne plaže, propraćeni uzvicima prijateljstva od strane mladića i devojaka, dok je Mališa lajao na njih, al ii mahao repom. I zaustavili smo se pored obalskog rastinja, gde sam podavio na isti način i drugu mrežu od 50 metara sa 2,85 dubine. Pored takvog rastinja, mreža mi je sigurna od lopova bar od onih koji kradu bacajući klocere na vodu. A sa vode ću ja kontrolisati stanje mreže dvogledom sa krovne terase Ševe.

Vratili smo se, zakačili čun za zadnju – desnu bitvu Ševe i ja sam uključio malu “Hondu” agregat i zasjale su dve lampe od 220v 100w. Jedna je bila na plafonu kod komandnog pulta, a druga je bila na krmenom jarbolu. Ostala od poslednjeg pecanja. Ljilja je uskoro uključila i TV i zamolila me je da malo naštelujem antenu. Popeo sam se na krovnu terasu i naštelovao tv-antenu. Mališa već bio na terasi i ležao je pored malog Vučjaka, a meni je jedan mladić ustupio stolicu i Ljilja mi je dala šoljicu kafe. Jedan crnomanjasti mladić sa dugom kosom na glavi, doneo je od kuće litru “dudovače” rakije i odmah me je ponudio. Ja nisam hteo da ga odbijem pa sam Ljilju zamolio da mi donese malu čašicu od 0,3 decilitra.

-„Da li ti treba još nešto iz Ševe, da se ne vraćam ponovo !?”
-„Da ... donesi mi dvogled ... !” Ja i mladić smo nazdravili drug – drugu i popili po čašicu rakije, a onda smo razvili razgovor, koji je trajao i trajao. Ja sam oko 23h, seo u čun sa Mališom i povadili smo i doneli obe mreže. Svi muškarci su se skupili na zadnjoj platformi Ševe i posmatrali šte se od riba ulovilo. Jedan mladić mi je pomogao u vađenju riba iz mreže :
-„Ja, kada sam bio mali, moj deda me je vodio noću u ribolov sa mrežama. I tada sam ja naučio da vadim ribe iz mreže. Sada se ne bavim time. Deda je umro, čamac smo prodali nekim ljudima sa Dunava, a mreže su pojeli miševi jedne zime. Pa dede više nije bilo, a mi nismo znali da miševi vole mreže, pa smo ih ostavili na tavan. I na proleće smo ih spalili.” Udvoje smo brzo povadili ribe, kojih je bilo više nego dovoljno. Onda sam ja pitao momke i devojke :

-„Omladino, ja sam rad da ispržim ribe i da svi zajedno večeramo ! Međutim, šta ćemo za drva. Vidim ovde ih „nema ni za lek” !?” I dva mlađa klinca su se javili da će oni da nam donesu drva. I dok sam ja odvojio koliko ćemo riba večeras spremiti, klinci su u dvoja građevinska kolica doterali dovoljno narezanih drva. Rekao sam im da založe vatru na ravnom delu obale i dok su oni ložili, ja sam na prednjoj palubi čuna očistio Deverike, Babuške i Maniće i oprao ih tušem pijaćom vodom. Svi su gledali kako pravim nadev i kako ga zatim nanosim na spremljene ( narezane ) ribe. Zatim sam sa krova skinuo tronožac, a iz Ševe iz plakara uzeo veliki tučani tiganj. Malo sam ga oprao od eventualne prašine i obrisao sam ga kapitalno. Zatim sam nad vatrom stavio tronožac, a u tiganj dve vršne kašike svinjske masti, pa na tronožac. Dok je riba cvrčala, svi su se okupili oko vatre i sa interesovanjem gledali kako se prži riba. Svi su nešto tiho komentarisali, a jedna devojčica je glasno rekla, onako za sebe :
-“Kako lepo miriše riba. Moja mama kada sprema Štuke, one tako znaju da neprijatno mirišu i ja ih nikada ne jedem.” A Ljilja joj je rekla :
-„Sada ćeš probati ove ribe koje je Moma spremio, pa ćeš uporediti sa ribama koje tvoja mama sprema !? Moma će ti kasnije posle večere, ako ti se riba bude svidela, izdiktirati recept, kako se sprema nadev i prži riba !? Pa onda kući spremite, ali nemojte da improvizujete. Improvizacija nikada ne daje dobre rezultate !”

I svi su gledali kako treba da se prži riba !? A ja sam im plus objasnio :
-“Kao prvo : riba mora da bude sveže ulovljena ili iz čuvarke izvađena pre upotrebe. Onda se otvori i izvadi joj se iznztrica i obavezno škrge. Onda se riba dobro opera i ispere pijaćom vodom. Kao drugo : dok je još mokra, oštrim nožem se izreže meso ribe kroz koji se nalaze sitne kosti ( nož do noža na 4-6 mm. ) Zašto ? Zato što se onda sitno naseckane tanke riblje kosti isprže i kada se riba jede, kosti se uopšte ne primećuju. Treće : nadev je vrlo važan. Ljudi svašta smišljaju, a ja pravim nadev ovako : Količinu pravite prema količini spremljene ribe. 1/3 kukuruzno krupno samleveno brašno, 1/3 pšenično hlebno brašno i 1/3 vegete ! Izmešate dobro, nanesete na spremljenu ribu ( posebno popunite kanale rezova i stomačnu duplju ) dok je još mokra i ostavite je 10 minuta da meso upije ukus nadeva. Tako spremljenu ribu, stavljate u tiganj u kome je nadebelo i dobro zagrejana svinjska mast. Zagrejanost masti u tiganju, probate tako što dok se mast greje u tiganju na vatri, vi spustite među prste uzeti nadev na mast i ako ekstremno cvrči nadev, onda stavljajte sve parčiće riba koliko mogu da stanu u tiganj. Šta se postiže time ? Riblje meso sa nadevom se odmah zapeče i sav sok mesa ostaje u parčetu. Onda se malo smanji intenzitet vatre i meso unutar zapečenog parčeta se skuva i zatim probajte ... videćete razliku između ribe koje sada jedete i raznoraznih riba koje ste jeli do sada ... ! I samo još da vam kažem, da riba na slaboj vatri i u tiganju bez dovoljno ulja ili masti se samo „muči” ! I ne može biti ukusna !”

Svi su sedeli oko vatre i bilo je još koje-kakvih pitanja, ali sam im ja ostavio odgovore na pitanja posle večere. Posle večere, svi su se najeli maksimalno i smeškali su se, a pitanja nije bilo više. Ukus pržene ribe im je sve rekao … ! Jedino su se bili iznenadili, kako Ljilja čisti prženu ribu od kičmenih kostiju i koju količinu ribe je dala Mališi u porciji, koju je svu pojeo ! Onda je Ljilja uzela malog Vučjaka, koji se ispraznio od popijene Kanalske vode i u Mališinom frotiru se ispavao, a onda ga je ona nahranila sa prženom ribom, koju je halapljivo jeo.

Večera se sviđala svima, a devojčice su posebno bile zadovoljne što se i mali Vučjak oporavio i lepo najeo. Do kasno u noć smo sedeli pored vatre i obostrano pričali, oni svoje doživljaje, a mi naše. Posebno su se interesovali, kako zaraditi čamac sa kabinom … !?


--------------------------------------------nastavak sledi-------------------------------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1656
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 10 Jun 2018 13:49:52    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 41-vi deo


Ujutru rano u zoru, Mališa me je probudio njegovim i reskim startom iz svog dela kreveta i zatim trk i udarac i naglo otvaranje ulaznih vrata Ševe. A onda je glasno lajao i odjurio negde po obali. Izašao sam na prednju palubu i shvatio po daljini laveža da je to najverovatnije bio neki gladni pas, koji je došao na obali ispred Ševe, gde smo sinoć i noćas pržili ribu i odmah je tu na obali pored vatre jeli, a koščice najverovatnije bacali u vatru i pored vatre ! U pravcu odakle je Mališa lajao, ustima sam zviznuo nekoliko puta i Mališa se pojavio, ljut što mu je pas pridošlica pobegao. Pomilovao sam Mališu i sa nekoliko reči ga posavetovao, da je učinio šta je trebao da učini i da mu nije žao što mu je pas pobegao. Rekao sam mu da je to bio verovatno beskućnik, koji je samo imao nameru da nešto pojede.

Sunce se probijalo sa istočnog horizonta, a ja sam tako razbio san i da legnem ponovo, to stvarno nije imalo smisla. Onda sam pripremio Ševu i njen motor za daljnju plovidbu i uključio sam ringlu plinskog šporeta, sa namerom da skuvam kafu. Miris kafe je probudio Ljilju i ona je ustala ... pogledala na sat i rekla :
-„Dakle vas dvojica ste jutros postavili rekord u ranom ustajanju. Da li se nešto desilo, s’ obzirom da ti ne ustaješ tako rano bez da nisi isplanirao ustajanje !?“
-„Imali smo posetu nekog gladnog psa, a Mališa nema respekta i odjurio ga je daleko po obali !“ A Ljilja je nastavila razgovor :
-„Šta planiraš za danas ? Provijanata imamo dovoljno za nekoliko dana, a i ribe se lako love. To si sinoć utvrdio ! Ostaje nam da krenemo i koristimo lepo vreme za plovidbu ka’ Tisi.“ I ja sam se složio. Startovao sam „Perkins“-a i izašao sam na obalu da razvežem konopce i složim ih na prednju palubu Ševe. Pošto je lagano strujanje vode Kanala odvojilo Ševu od obale, ručicu menjača motore sam stavio u prednji položaj i dodao sam malo jači gas. Ševa je krenula lagano, a Mališa je za to vreme obišao Ševu i po krovu i evo ga sada na prednjoj palubi sedi i posmatra redom obale, ali i na vodi, da li ima nečega.

Kanal je bio blago krivudav, što se meni posebno sviđalo ! Na takvom delu Kanala trske, ševara, kao i lokvanja ima mnogo više no u ravnim delovima kanala. Ljilja mi je na ravnom delu komandne table stavila je šolju kafe i čašu hladnog soka od borovnice i meni je to prijalo u toku plovidbe. Poj ptica sa drveća i žbunova sa obale, prijalo je i nas svo troje smo ćutali i slušali te lepe pesme. Mališa je ušao u Ševu i legao pored Ljiljinih nogu na tapaciranoj klupi, a to znači da on ne sumnja u bezbednost Ševe na ovom prostoru Kanala. A Kanal kojim plovimo ne odustaje da krivuda i dva naselja na levoj obali kanala su nam inicirala, našu pažnju. Ljilja je ustala, a ja sam obratio pažnju na karti koja je stajala na delu komandnog pulta. Video sam da je to selo Ritiševo sa svojim mostom, a zatim i most sela Vlajkovac, po kome je i ceo Kanal od Tise i Novog Bečeja, pa sve do Banatske Palanke dobio ime. Gledajući sa vode Kanala, prošli smo pored oba sela, a da nas ništa interesantno sa obala tih sela nije privuklo. Osim možda grupe starijih ljudi sa šeširima na glavama, a u hladovini dudova, kako sede na klupi i piju piva iz flaša. Uključio sam sirenu na kratko i samo sam jednog primetio da je stidljivo podigao ruku sa flašom piva u znak pozdrava. Predpostavio sam da su meštani inače upućeni jedni na druge i za novim poznanstvima nije im stalo. A Mališa je izašao na zadnju palubu i zalajao na njih, a mi smo nastavili plovidbu. Uskoro smo naišli na trijangl i ja nisam odolio, već sam smanjio gas i lagano uplovio u mali kanal, koji se na ovom mestu sretao sa Vlajkovačkim Kanalom. Smanjio sam gas i sagao sam se preko boka Ševe i zaronio šaku u vodu. Okrenuo sam se i rekao Ljilji :
-„Voda je topla i bez mirisa je. To znači da na plitko od daleka teče i da nema otpadnih voda u njoj. Ovde ćemo ručati i ostati neko vreme na kupanju.“ Ljilja se odmah složila, a ja sam pristao uz deo obale između žbunastog rastinja. Mališa je skočio na obalu i krenuo u potragu, da nas nešto ne bi iznenadilo na ovome mestu! Ja sam pramčano vezao Ševu za jedan žbun, izgasio sam motor i popeo sam se na krov Ševe. Sa krova sam dvogledom pregledao okolinu i video bezkrajne njive. Neke sa kukuruzom, a neke sa pšenicom i već su bile požnjevene, a u nekima je već kupus bio rasađen. Uzeo sam kosu sa krova Ševe i sišao sam ispre nje na obalu i pokosio travu sa jednog dela obale. Onda sam grabuljom sabrao pokošenu travu i na tom platou razmestio rasklapajuće stolice, stočić i suncobran.

Ja sam odmah preko čuna sišao u vodu i zaplivao. Mališa je dotrčao u čun, stao prednjim nogama na talasnjaču i gledao u mene. Ja sam doplivao i izdigao se u čunu, a od Ljilje sam potražio masku za ronjenje i peraje, koje mi je ona donela, a ja sam ih namokrio i zatim masku stavio na lice, a peraje navukao na noge. Mališa mi je prišao i liznuo me je po licu, a ja sam sa maskom na licu i perajama na nogama se spustio sa čuna u vodu kanala i zagnjurio. Bio sam impresioniran bistrinom vode i zelenim dnom kanala i gledao sam to zeleno rastinje i prepoznao Drezgu, Crni Šaš, Lokvanje, Trsku i Ševar. Primetio sam i Oštricu kako viri iz vode, kao mali žbun. I među njima u laganoj šetnji primetio sam krupne Babuške, Kesige, Bodorke i nekoliko Šarana, koji su mirno plivali, držeći od mene sigurnu distancu. Ljilja je u Ševi spremajući ručak, videla na obali žuti Kantarion i odmah me o tome obavestila :
-„Moco, jesi li video žute cvetove Kantariona. Tu su i crvene Bulke, pa ću napraviti lep aranžman za vazu u Ševi.“

--------------------------------------------nastavak sledi-------------------------------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1656
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 29 Jul 2018 08:33:04    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 42-gi deo


Sticajem okolnosti preplovio sam po nekoliko puta skoro sve kanale sistema Dunav-Tisa-Dunav i slobodno mogu reći da ih dobro poznajem. Međutim sada, da li je to sveži utisak, ili je u pitanju stvarnost, ali podvodno gledajući ovaj mali deo kanala Keveriš, pre ušća u Vlajkovački kanal, čini mi se da davno nisam video takvu podvodnu lepotu. Bistra voda i veoma izražena i flora i fauna ... predivno ! Isplovio sam da o svom utisku ispričam Ljilji, koja u Ševi sprema ručak, kad evo Mališe. S’ leđa me je zagrlio šapama, oslonivši se na moja leđa. Pomilovao sam ga šakom po ušima, a on me je liznuo po obrazu i nastavio da mi stiji oko vrata. Pozvao sam Ljilju i ona kada je videla kako me je zagrlio Mališa, nasmejala se i rekla :
-„Ja da pričam našim prijateljima o našoj ljubavi i međusobnom odnosu sa Mališom, neće mi verovati. Zato što oni nemaju svog ljubimca psa, ali to me ne zabrinjava. Meni je mnogo važno da i ja i ti Momo imamo Mališu i da ga mnogo volimo ... !” Bilo mi je veoma prijatno što je to rekla Ljilja i ja sam se samo nasmejao, rukama podigao Mališine šape sa mojih ramena i zaronio sam. Lako sam odplivao do obale koja je bila puna cvetova Kantariona i nabrao lep svezanj. Onda sam otplivao držeći buket cvetova iznad vode do sledeće obale gde su bile lepo rascvetane crvene Bulke. Nabrao sam ih i pozvao Ljilju, a onda zaronio držeći buket cvetova iznad vode i plivao sam podvodno do Ševe. Izronio sam i video srećno lice Ljilje, te sam joj predao bukrt, a ona mi je rekla :
-„Nisi svestan, kako je lepo izgledalo : buket iznad vode, kao da lebdi i ide prema meni ... !“ A ja sam bio ponosan i rekao sam joj :
-„To sam i hteo ... !”
-„Hajde ... dođi na sok i kafu ... !“ Pozvala me je Ljilja i ja sam doplivao do čuna i izronio iz vode u čun. A onda sam skinuo masku i peraje i ostavio ih na patos čuna i iz čuna sam ušao u Ševu. Video sam da je Ljilja frotirnim peškirom prosušila Mališino krzno i on je spokojno leškario na klupi u dnevnom delu Ševe. Seo sam do njega, a Ljilja mi je dodala šolju kafe.
-„Znaš Momo, baš mi se sviđa ova plovidba kanalom. Kada si predložio da plovimo Vlajkovačkim kanalom do Tise ... bila sam u neizvesnosti ! Nisam verovala da plovidba ovim kanalom može biti ovako lepa ... !? Sećam se ... prošli put sa Borom i Dekom u društvu, nije nam bilo tako prijatna plovidba kao sada npr.“
-„Nije ni mogla da nam se dopadne !!! Deka nas je nervirao, a Bora je sve to respektovao, tako da sam i ja bio u tom fazonu. I verujem da se nikome nije dopala ta plovidba ... !?”
-„Sve što sam starija i iskusnija, sve više mi se sviđa da sami plovimo, bilo kanalima ili nekom od naših plovnih reka.“ Ja sam je podržao u tom mišljenju i mada mi je bilo žao ljudi kojima sam ranije pomagao i šlepao njihove čamce i po čitavu Regatu, a oni su ipak gledali samo svoj sopstveni interes. A tu „drugarstvo” ne pije vodu ! Kao već i mnogo puta do sada, namerno sam prešao na drugu temu razgovora ... zanimljiviju i stvarnu.
-„Za koje vreme će biti ručak ?“ Pitao sam Ljilju, a ona mi reče :
-„Praktično za 15 do 20 minuta maksimalno ... !?“ I ja sam bez reči otišao u čun, navuk’o na nogama peraje, a na lice stavio masku i spustio sam se u vodu, praćen budnim okom Mališe. Pozvao sam ga u vodu, a on je samo legao na zadnju platformu Ševe i nastavio da me posmatra. Ja sam mu mahnuo i zaronio sam u bistru vodu, okićenu zelenim rastinjem, ali i školjkama i rakovima po dnu kanala. Zastao sam prateći prizor ponašanja riba u kanalu, nedaleko od mene. Tri velika Šarana se nisu razdvajala, ali prateći moje ponašanje, skoro neprimetno, ali su se udaljavali, sve dalje i dalje. Neveliko jato Babuški se kretalo pored same obale, hraneći se nečim, ali i njihov smer kretanja je bio sve dalje od mene. Izronio sam i time sam uplašio Barsku Kokicu, koja je najverovatnije pobegla sa svog gnezda. Jedino mi Liske nisu pridavale značaj, već su blizu mene hodale po lokvanjima i kljuckale nešto, njima ukusno. Lagano sam se vraćao prema Ševi, a i Ljilja se pojavila na prozoru i pozvala me, rekavši da je ručak gotov.


--------------------------------------------nastavak sledi-------------------------------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1656
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 24 Sep 2018 20:29:43    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 43-ći deo


Ručali smo na krovnoj terasi Ševe sedeći u udobnim rasklapajućim stolicama, za stolom a ispod velikog suncobrana sa nekom slikovitom Rumunskom reklamom. Ljilja je Mališinu porciju sa njegovim obrokom za danas, kao i uvek stavila na delu krova pored jarbola i takođe porciju sa vodom pored. On je porciju sa hranom brzo ispraznio, jer mu se sviđao njen sadržaj, zatim se napio vode i legao na njegov prostrti frotir. Ispružio se koliko je dugačak, uzdahnuo i predao se uživanju u hladovini suncobrana. Ručak nam je prijao i posle ručka smo nastavili da leškarimo u udobnim stolicama, razgovarajući na temu plovidbe. Nije nam trebalo mnogo da se dogovaramo i odlučili smo da nastavimo plovidbu ka Tisi. Ja sam se pobrinuo oko pregleda motora i dodao sam dekalamitom, malo litijumove masti u „odrivni ležaj“, a za to vreme Ljilja je u čunu oprala sudove i pospremila unutrašnji enterijer Ševe. I pošto je sve bilo u redu, startovao sam „Perkins“-a, a Ljilja je odvezala konopce sa obale, spakovala ih na prednjoj palubi i sela u tapaciranoj stolici sa visokim naslonom, čitajući neku sebi interesantnu knjigu. A ja sam sedeo u udobnoj, visokoj i pokretnoj stolici za kormilom i uz lagani 2/3-nski gas i korito Ševe je seklo vodu Kanala, uzvodno praveći nevelike talase koji su milovali obale. Iz navike, uključio sam radio-kasetofon pojačalo i „Na lepom plavom Dunavu“ se razlilo po površini vode Kanala, ali i po obalama zelenim se čulo.

Pravac kanala do u nedogled, a obale iste ko sestra rođene, pa i „Perkins“ uporno nije menjao svoj ritam rada i sve to je doprinelo po malo monotonoj plovidbi. Tek sada sam prihvatio da je Ljilja u pravu što čita neki interesantni joj knjigu-roman i ne obraća pažnju gde i pored čega prolazimo. A ja tu monotoniju savladavam na svoj način. Predamnom pored instrument table se nalazi dovoljno široka i dugačka daska. U stvari to je gornja daska plakara za provijante i koju ja koristim da na njoj raširim plovne karte reka ili kao sada Kanala, ili geo-karte, kao i razne poučne knjige koje ja vrlo rado ponovo i ponovo čitam. Na ovakvom pravcu vodenog puta, gde osim naše Ševe nema ni jednog plovila, ja dozvolim sebi da po nešto i pročitam trudeći se da u isto vreme ne izgubim kontrolu nad bezbednošću Ševe. Isto tako dozvolim sebi da ostavim kormilo i na par koraka odem u kuhinju i skuvam kafu ili čaj. Inače Ševa može da prilično dugo ide bez da je korigujem kormilom, pod uslovom da šetajući po njoj, ne zadržavam se duže na bočnoj strani.

I evo interesantnog mesta s desne strane pored Kanala. Pogledao sam na plovnoj karti ispred sebe, a tamo je pisalo : „Veliki Ritski Ribnjak“. Napomenuo sam Ljilji da i ona obrati pažnju na zaista veliki ribnjak. Ona je uzela dvogled i popela se na krovnu terasu Ševe, sela u stolicu i posmatrala veliko područje sa bazenima. Ja sam smanjio gas motora na skoro „ler“ gas i Ševa se lagano kretala, dok smo mi posmatrali ribolovni kompleks.
-„Kompleks ima više bazena, od kojih su nekoliko velikih, a ima i više manjih. Zašto je to tako ?“ Pitala me je Ljilja, a ja sam joj odgovarao dosta glasno, da bi me dobro čula :
-„Veliki bazeni su uzgojni bazeni gde se riba hrani do određene težine, a zatim ide po prodavnicama na prodaju. Nekoliko bazena imaju svoju prednost nad jednim velikim. Lakše i kvalitetnije se održavaju manji, a mogu prema broju bazena i da se odgajaju nekoliko sorti riba. Mali bazeni iliti mrestilišta su bazeni za proizvodnju riba. U njima se veštački proizvode željene riblje sorte, a zatim uzgajaju, dok ne porastu u veći uzrast, a onda se premeštaju radi načina ishrane u drugi manji. Kao već odrasle ribe, preseljavaju se u velike bazene, gde je sasvim drugi režim ishrane i gde one imaju prostor za plivanje i ishranu, te tako rastu do potrebne kilaže.“ Ljilja je sišla sa krovne terase i kaže :
-„Predivni objekat ! Sve je tako uređeno i čisto. Uverena sam da svi koji ovde rade, da su zaljubljenici u kvalitetan uzgoj riba.“ Ja sam postupno dodao gas do 2/3 i krenuli smo, a pred nama u kanalu krivina, jedna jedina i dalje nepregledni pusti pravac i samo mi sa našom Ševom i nikoga više nema ... !

--------------------------------------------nastavak sledi-------------------------------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeci
Strana 3 od 4

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Portal NA VODI © 2016