forum
NAUTIČKI FORUM
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

KAMPOVANJE - Zilava ada
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 26, 27, 28
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1605
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 24 Nov 2017 11:18:36    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Moja lična zadovoljstva - 45- ti deo


Poslednje četiri mreže su im bile interesantne, jer sam im rekao:
-„I završava se uticaj razliva na obalu i voda Dunavca se usporava i već godinama kada je visoka voda, sve grane koje donese Dunav, ovde na ovom mestu, lagano se dave i ovde po dnu Dunavca se formira sprud od podavljenih grana. To je idealno mesto za boravak Somova i Šarana. Pošto ja podavim mreže i one se nalaze iznad tih grana, kada ribe noću izlaze na površinu, neke završe i u mrežama.“ A Gile me pita :
-„Nisi valjda gnjurio i video te grane ... !?“ A ja mu rekoh :
-„Ne Gile, nego zaključak sam doneo pomoću tri parametra ! Prvo : eho sonar mi pokazuje specifičnu sliku, drugo : mnogo puta sam sa mrežama izvadio ovde i po neku granu. Treće : grane su crne boje, a to znači da dugo borave u vodi. I svaki put ovde na ovom mestu u mreži izvadim po nekoliko somova ili šarana !“ I Tasa nas je video sa svoga čamca-kabinaša i zove nas :

-„Hajde svratite ... nećete se pokajati !“ Svi smo se nasmejali jer smo bili svi „za“ da svratimo kod Tase. Ja sam prvo pozvao Mališu da dođe kod mene, što je on i odmah i uradio. Ja sam ga obgrlio levom rukom i time sam ga sprečio da sa čuna skače na Tasin kabinaš. Onda sam lagano pristao levim bokom. Gile se uhvatio za korito kabinaša i čekao da svi izađu iz čuna na terasu kabinaša. Onda je pramčanim konopcem vezao čun za stranicu i sam prešao na terasu kod Tase. Svi smo seli na klupama na terasi, a žene su ušle u kabinu da razgledaju detaljno Tasin čamac. Tasa je pokušao da im da neke informacije, a onda je izneo litarsku flašu i ponudio nas dobrom rakijom i turskom kafom koja je bila taze spremljena.Ljilja se odvažila:

-„Taso, zavidim ti jedino na lepom pogledu u okolini. Ali s’obzirom da znam, kako i koliko vetar ovde duva ... i na to ti ne zavidim.“ A Tasa se nasmejao :
-„Kada kod vas površina vode u Dunavcu jedva treperi ... ovde talasi tuku samo tako ... !“ A Ljilji nije bilo jasno :
-„Mi kada smo se preko zime pripremali za kampovanje na Dunavu, Moma je proučavao karte i pravce duvanja vetrova. I izabrao je Žilavu Adu. Zato je Moma kada je došao sa Ševom odmah je stao tamo gde i danas stoji. Jeste da nam je vetar Gornjak napravio jednom dar-mar, ali nam bar Košava ne duva skoro svakog dana ... !“ A onda se i Gile pridružio razgovoru :
-„Preko zime, kada smo ja i moja Duja dolazili kod vas u vašem stanu, ja i Moma smo više puta razgovarali o mestu gde ćemo kampovati. Ja sam bio za da stanemo na obalu Rama, ali je mesto jako prometno i ne bi smo imali ovaj mir koji imamo sada, na Žilavoj Adi. A i ribolovno mesto je na Adi mnogo bolje.“

Tasa nije hteo da nas pusti, a da ne pojedemo taze spremljene palačinke. Dakle, skidao ih je sa tiganja, premazao ih sa pekmezom od šljiva i odmah smo ih jeli, po redu svakome kako su mu stizale. Tasa je bio gostoprimljiv i lepo bi smo se proveli i da smo još kod njega ostali, ali trebamo još obići ribolovni teren obale Ade i unutrašnjost Ade, a i za to treba vremena. I još trebamo stići na vreme na ručak, koj nam Aca sprema. I zato smo se zahvalili Tasi na gostoprimstvo i krenuli smo sa čunom preko Dunavca. Ljilja je pozvala Tasu da dođe na ručak kod nas i Tasa joj je obećao da hoće.
Na vodi je bilo tri siklje sa pecarošima na kratkom rastojanju drug od druga.
-„Gile i Ljilja znaju za ovo mesto, a ja hoću da vama Savo i Vera objasnim šta se ovde dešava. Naime, za vreme Drugog Svetskog Rata, na tom mestu je potopljen šlep sa kamenom. Dubina je 11 metara, a iza šlepa 14 metara. U toj jaruzi se rado zadržavaju : Somovi, Smuđevi i Šarani. A pecaroši su našli odlično mesto gde redovno pecaju i upecaju ! Interesantno je da pecaroša na ovom mestu ima svakodnevno i bude ih i po desetak jedan pored drugog. I svi stoje „na sidrima“ i pecaju svakog dana !“

I bili smo uz obalu Ade, a ja sam usmerio čun kroz jedan prolaz u veliki razliv unutrašnjosti Ade. I počeo sam da im pričam o anomalijama Razliva Ade :
-„Ovde na ovom prolazu gde se s’boka spaja voda Dunavca sa vodom Razliva, love se redovno krupne Babuške, jer i one koriste ovaj prolaz. Kao što vidite, biljni svet je zastupljen kao i u svakom razlivu. Tu su : Jova i Krta Vrba, zatim Vrbičica Velika, a onda ovo crveno cveće je Barska Orhideja, a ovo je Barski Čičak. Zatim Trska a i Bambusi na Ševaru !“ U razlivu je voda mirna i Dragiša je rekao svoje zapažanje :
-„Ljudi, Moma kada davi mreže u razlivima, on obavezno sa čunom čuva mreže. I jednom sam bio prisutan kada je spremao čun da sa njim ide u razliv i preko noći čuva mreže ! U čunu je postavio rasklapajuću tapaciranu stolicu, koja je izuzetno udobna za spavanje. Zatim je tu i termos sa konzervama koka-kole, termos sa vodom za piće i obavezno nešto od slatkiša. Od velike i jake baterijske lampe se ne razdvaja. Za pojasom ponese „Fadipa“ nož, od koga se takođe ne razdvaja kada radi sa mrežama. Za noć ponese i pištolj 7,65mm ( da mu se nađe )! Jednom prilikom ja sam tamo kod Ševe, legao u tu njegovu rasklapajuću stolicu i tako sam lepo zaspao, da sam opet poželeo da legnem u njoj ! Ali bojim se rizika, inače bih mu ja predložio da ja čuvam mreže u tako uređenom čunu !“


===================nastavak sledi===================



Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1605
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 06 Dec 2017 14:27:32    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Moja lična zadovoljstva - 46- ti deo


Izgasio sam motor i sa čunom sam pristao uz „tepih“ rascvetalih belih i žutih lokvanja. Dragiša i Sava su sedeli okrenuti ka’ meni, odnosno ka’ zadnjem delu čuna i videli su rascvetale lokvanje tek kada sam ja stao u tu lepu „baštu“! Ljilja i Vera su se oduševljeno sagnule sa namerom da naberu lepe cvetove, a ja sam im napunio ispolac sa vodom i dao im ga da u njemu sačuvaju cvetove lokvanja. A onda sam im ispričao jedan svoj doživljaj sa teritorije Velike Rusije :
-„Imao sam tu sreću da posetim grad Astrahanj u Delti Volge, koja se u tom regionu razgranato ulevala u Egejsko more. Među tim razgranatim kanalima, rukavcima i meandrima, nalaze se i velika prostranstva razliva, koje su zaposednuta sa biljnim svetom. Pored Ševara, Trske i Vodene Trave, veoma su izražena prostranstva sa cvetovima Lokvanja i Lotosa.“ Sava je sa smeškom prokomentarisao :
-„Lotosi i Lokvanji, to ti je jedno te isto !“ A Dragiša je hteo da iskoriguje Savino mišljenje :
-„Jeste Savo, kao rođena braća su ! Samo što je jedan plavokos, a drugi je crnomanjast. I još je taačno da cvetove imaju slične, ali su im „tučci“u sredini cveta različiti !“ Onda sam i ja dodao neko znanje. Interesantno je još i to da se plutajuće korenje Lotosa i Lokvanja kod meštana u selima Delte, kuva kao kod nas kupus i ljudi se njime hrane. Samo su mi još i rekli da koriste korenje Lotosa i Lokvanja s’jeseni, jer preko leta u njima ima nekih slabih otrovia koji kasnije izazivaju povraćanje.

-„Šta se ovde lovi Momo, gde su lokvanji ?“ Pitao me je Dragiša ?
-„Među Lokvanjima žive Šarani, Deverike, Bodorke, Linjaci i Zlatni Karasi. S’proleća su tu i Tostoloici i po neki Som.“ A Sava je rekao :
-„Interesantno !? Ja bih se kladio da tu žive i Štike !?“ Ja sam mu rekao da Štuka ima, ali pored Lokvanja sa strane razliva. Štuka u toj „Šumi“ ne može da lovi, jer ona pri lovu razvija startnu veliku brzinu.

Onda sam ih prebacio na levu uzvodnu stranu unutrašnjeg razliva i objasnio im gde su putevi Somova. U krajnji uzvodni deo unutrašnjeg razliva Žilave Ade, je mesto gde „pasu“ mali i veliki Tostolobici. Ljilja i Vera su ubrale i nekoliko lepih cvetova „Perunike“ i onda sam ih izvezao iz razliva u Dunavac i krenuli smo raspoloženi uzvodno prema našem logoru. Usput sam im objašnjavao položaj ribljih puteva pored leve obale Žilave Ade. Prijatnom plovidbom čunom, stigli smo do Ševe i zaustavio sam čun sa Ševine leve strane. Dragiša je zakačio prednju stranu čuna za bitvu, a ja sam zakačio zadnju stranu čuna za zadnju bitvu Ševe. Onda smo svi izašli na obalu, a Aca Kovinac nas je sreo sa informacijom :
-„Dok’ se kuva riblja čorba, ja sam vam ispržio uštipke i imate izbor da ih jedete sa ajvarom i sirom, ili sa pekmezom od šljiva ! Riblja čorba je gotova za poja sata, a ja ću sada da nam ispržim već spremljenu ribu. Tako da kroz pola sata jedemo i vruću čorbu i vruću prženu ribu. Ako hoćete kafu, biće za minut gotova, a za osveženje imate šljivovu prepečenicu, koju ja pijem i koja je mnogo dobra. Možete i u konzervama koka-kolu hladnu ili takođe hladno pivo !“

Ručak je bio izuzetan i posle ručka ja sam preuzeo da vadim ribe iz bureta „salamure“ i prao sam ih od soli pijaćom vodom iz kanistera. Pomagao mi je Dragiša, a onda sam oprane ribe stavio na daske da se prosuše. A ja i Dragiša i Sava smo iskoristili vreme da zajedno sa Acom Kovincem, popijemo po jedno hladno pivo. Malo kasnije, ja sam se popeo na montažne daske pored dvostrukog-bureta „pušnice“, a Aca i Gile su mi dodavali ribe sa probodenom donjom vilicom sa dvostranim "S" kukicama. Ja sam ribe kačio za horizontalne žice u buretu i sve tako redom, dok nismo zakačili sve ribe iz salamure i ja stavio metalni poklopac na buretu. Aca je za to vreme podložio vatru na ložištu u samom buretu i održavao „tihu“ vatru da se ribe ravnomerno zagreju. Onda sam ja kontrolisao temperaturu u buretu i pojačao vatru, da se ribe zapeku ! A onda sam smanjio temperaturu vatre u buretu i preostalo je da se doda neko drvo ili da se napravi pauza. Stavljao sam krupna drva da pri gorenju i dime, što je bilo veoma važno za proces dimljenja.


===================nastavak sledi===================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Pon, 18 Dec 2017 09:27:38, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1605
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 10 Dec 2017 16:39:27    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Moja lična zadovoljstva - 47- mi deo


Pored pušnice sam sedeo i održavao vatru da bude više dima i smirivao plamen sa plastičnom flašom punom vode, odnosno prskanjem sam gasio jaki plamen i prepuštao ga da dimi. Dragiša je doneo stočić i stolicu na metar ipo od mene, seo je i na sto stavio šolju sa kafom i konzervu piva i pratio je proces kako ja održavam vatru i šta preduzimam da bude više dima nego vatre. Sava i Aca Kovinac su takođe doneli stolice i oni su seli otvorivši konzerve piva i razgovor je krenuo sam od sebe.

-„Ja sam kroz život puno posećivao kafane. Po meni je kafana „institucija“! Ne samo što u njoj pojedeš i popiješ, već se u kafanama dogovaraju poslovi i životne egzistencije. I hteo sam ovo da kažem ! U kafanama sam jeo dimljenog šarana ili na moru sarage. A prvi put kada je Moma ovde dimio ribu, ja sam mislio da će dimiti šarane, pa možda i deverike, ili nekog tostolobika ... šta bi drugo, pitao sam se ja !? A ti si Momo tada stavio u salamuru pored šarana, bilo je tu i omanjih somova, smuđeva kamenjara, štike, tostolobika, deverika i kečiga. Bilo mi je malo čudno, ali preživeo sam do sutra, za kada je Moma rekao da će dimljena riba biti gotova za jelo ! Ujutru ustajem ja i pogledam kroz prozor, a Moma stoji na ovim daskama oko pušnice i jede ribu. Pitam ga je li uspelo !? A on mi maše rukom da dođem kod njega. I tada sam probao dimljenu kečigu ... i čini mi se da ništa lepše u životu nisam jeo.“ Gile je izneo svoje zapažanje, a Sava je objasnio – zašto je kečiga tako ukusna kada se nadimi !?

-„Ja sam pola života proveo na terenu i to pretežno u Vojvodini ! Znate i sami, bili ste vojnici, da vojnička hrana na dugački boravak na terenu ... dosadi ! Mi smo se snalazili ... spremali smo pečurke koje smo našli na terenima, spremali ribe i riblje čorbe. Pravili roštilj od zečevine itd. Kada smo s’jeseni na terenu, onda nalovljene ribe smo spremali na različite načine, pa i dimili isto ovako u metalnim buradima. Doduše, buradi su bili od nafte, pa smo morali prvo da ih spalimo, da se ne oseća nafta. Velike šarane i tostolobike smo sekli na parčiće i stavljali u salamuru. Samo oni koji su sve to spremali, držali su mesa u salamuri po nekoliko dana. Nadam se da će ove ribe sutra ujutru biti dobre, s’obzirom da su stajale u salamuri tek nekoliko sati !“ Ja sam se osećao prozvanim pa sam objasnio svoj postupak držanje riba u salamuri svega 8 sati :
-„Savo, držanje ribljeg mesa i svinjskog ili goveđeg mesa u salamuri, nije tehnika, već je nužna tehnologija. Crvena mesa ( svinjsko i goveđe ) su tvrda mesa i na njih so ne može ekstremno da utiče. I zato crvena mesa dugo stoje u salamuri. Riblje meso je retko ili mekano meso i agresivna so brzo prodire kroz tkivo mesa. A još sam obezbedio Tuzlansku kamenu sol, koja je veoma agresivna i ne treba joj mnogo da osvoji svo riblje meso koje sam stavio u salamuri ... !“ Aca Kovinac je podigao čašu sa rakijom, ne da nazdravi no da iskoristi prioritet da kaže. Svi smo pogledali u njega, a on je rekao :

-„Prvi put kada sam Momi pomagao oko pripreme ribe za salamuru i dimljenje i meni se učinilo da je meso riba stajalo kratko vreme u salamuri. Kad’ pre stavljanja u pušnicu, Moma je sve ribe iz salamure oprao sa pijaćom vodom, odnosno skinuo sav višak soli. Posle toga, ja sam bio skeptik, ali nisam ništa rekao, već sam čekao jutro i došao sam rano da probam dimnjene ribe. Moma samo što se vratio sa druge obale gde je povadio mreže i zajedno smo otvorili pušnicu i probali ribu. Moma je uzeo kečigu, a ja sam uzeo smuđa kamenjara. Jeli smo i ćutali, a Moma mi dade kečigu i kaže probaj. A ja sam mu dao smuđa kamenjara i probali smo ćutke ne govoreći ništa. Moma je onda sišao sa dasaka oko pušnice i pozvao me da sednemo za stolom ispod vrbe. Izneo je ljutu rakiju da se počastimo i rekao je da je dimljenje riba uspeo proces. Naravno, iz kafane na ušću Mlave, kada su probali dimljenu ribu, svako veče je jedan dečko dolazio šikljom po ribu !“

Veče se polako spuštalo, a Aca kaže da je zadovoljan društvom i aktivnostima kojima smo se bavili, ali mora da ode do svog čamca, da vidi ima li kakvog ulova na štapovima ... !


===================nastavak sledi===================


Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1605
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 20 Dec 2017 14:15:10    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Moja lična zadovoljstva - 48- mi deo


Gile je doneo malu stolicu i seo kraj mene, pa kaže :
-„Ti večeras ne daviš mreže ?“ A ja sam se nasmejao i pogledavši u nebo i rekao sam :
-„Ako sada krenem, završiću do mraka !“ I otišao sam pravo na čun, a Gile je nastavio da kontroliše vatru u pušnici. Ja sam stavio kašete sa mrežama u čun, startovao Džoniku i za tren sam bio na startnoj poziciji na levoj obali Dunavca. Po uobičajenom redu sam vezivao mreže za već pobodene jasenove šticne i razvlačio ih pod što boljim uglom u odnosu na obalu. Kada sam davio zadnju 13-tu mrežu, Tasa me je pištaljkom dozvao i rukom mi pokazao da navratim kod njega na čamac. Navratio sam rekavši mu da nemam vremena, jer trebam još 13 mreža da podavim pored obale Žilave Ade. Ipak sam popio već skuvanu tursku kafu i Tasa mi se izvinio što nije mogao još da ostane kod nas u pripremi ribe za salamuru, jer kako kaže, čamac ne sme biti dugo bez nadzora ! I ponudio sam ga da dođe na „noćni ribolov“ što je odmah i prihvatio. Odvezao je svoj kabinaš i krenuo za’mnom, a ja sam nastavio da davim mreže uz obalu Žilave Ade.

Ljilja je u međuvremenu startovala agregat i ostalo je meni kada sam se vratio u osvetljeni kamp, da postavim konstrukciju sa lampama 220 v iznad vode, a pričvršćena na ogradu krmenog dela Ševe. Pošto je konstrukcija bila prilagođena datim uslovima, brzo sam završio sa postavljanjem i priključio sam kabl u šuho produžnog kabla. Čitavo dvorište kampa je zablistalo, a nad vodom su se pojavili kederi koji su nervozno iskakali iz vode !

Sava je zabacio već pripremljeni štap sa plovkom, a Tasa je još uvek sređivao štapove na svom krmenom delu čamca. Dragiša je i dalje sedeo pored pušnice i održavao vatru, odnosno dim u pušnici, a Ljilja i Vera su u Ševi spremale gibanicu sa sirom za večeru.

Ja sam oprao čun i spremio ga za rano jutarnje izvlačenje mreža, a kišni kombinezon sam posle pranja, zakačio na kanap vezan između glavnog jarbola Ševe i zastavinog jarbola na krmenom delu Ševe, da se suši. Sava radostan nam se hvali i pokazuje prva dva bucova, koja je upecao na plovak pod lampama. Videvši da pecanje pod lampama nije improvizacija, Tasa je požurio da zauzme dobro i zgodno mesto za pecanje na plovak. U tom momentu nenajavljeno je Ljilja preko megafona od 110w iz Ševe pozvala Acu Kovinca da je ovde kod Ševe neophodan i da odmah dođe. A nama je bez megafona saopštila da peremo ruke i da svi sednemo za stolom jer počinje večera. A za večeru je vruća gibanica sa sirom, ispečena u rerni plinskog šporeta. I taman smo svi seli, kada je i Aca došao.

-„A zato ste me zvali ? Dobro, gibanicu ne mogu i da hoću da je odbijem. Dok sam bio u Libiji, imao sam kućnu pomoćnicu i naučio sam je kako se sprema gibanica. Mogu vam reći da se gibanica sa mesom ili sa sirom nije razlikovala, no kada je moja žena spremi. I kome je palo sada napamet da spremite gibanicu !?“ Ja sam doneo rakiju i čašice, a Ljilja je ispričala priču oko gibanice.
-„Razgovaram ja sa Verom, a ona mi priča kako zna da napravi dobru i ukusnu gibanicu, ali nažalost nemam rernu. A ja joj kažem da na radost imamo i rernu i veliku tepsiju. Nego ti reci meni šta ti treba od materijala ? Vera je prvo mislila da se ja sa njom šalim, a kada sam joj otvorila rernu na šporetu, iznenadila se prijatno i odmah mi izrecitovala materijal za gibanicu. Pošto smo utvrdili da imamo na Ševi sav materijal ... pristupile smo spremanju i razvlačenju kora za pitu.“ A mi svi, slušali smo Ljilju, ali smo i jeli gibanicu, koja je bila taman toliko vruća, da je mogla da se jede, a da se ne duva u nju. Aca Kovinac se glasno požalio :
-„Vi ćete mene da razmazite, pa ću ja sutradan kada mi dođe supruga na čamac, da tražm privilegovana jela, koja sam ovde jeo ! I tada ću znam imati problem sa suprugom !“

Završili smo večeru i ja sam seo pored ložišta pušnice i malo dodavao drva, malo ih gasio sa prskalicom. Svi ostali su se poredjali pored lampi i zabacili udice sa plovcima na vodu. Sava je prvi ukapirao i podigao plovak na dva metra od udice i ulovio je somče od tri kila. Gile je shvatio da se velika riba kreće dublje od površine, a da su na površini samo kederi i eventualno mlađ ribe. I podigao je plovak te malo zatim ulovio na kedera dobar komad štuke. Tasa je seo na obalu i nije zabacivao, već bi samo odmahnuo i udica sa mamkom bi se našla u vodi i do dva metra dubine. On je samo ćutao, a njegov saldo je bio : dve štuke, tri somčeta i jedna lepa mrena, pa kaže :
-„Ja ovoliku kvalitetnu ribu za jedan dan, nisam upecao od kako sam došao ovde na Dunavac. Momo, jel’ ti pališ ove lampe svako veče, da se preselim ja ovde sa čamcem !?“ Svi su se nasmejali Tasinoj primedbi, ali niko nije i pogledao u njga. Svi su pratili svoje plovke ....!


===================nastavak sledi===================


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1605
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sub, 30 Dec 2017 17:35:00    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Moja lična zadovoljstva - 49- ti deo


Tasa je sakupio svoje štapove, na čuđenje ostalih i rekao :
-„Ovo je pravi sistem za upecati ribu, ali ja moram da ostavim to blago pecanja, jer tamo na kraju Dunavca niko mi ne čuva kabinaša, a on je ipak moje glavno blago ovde na vodi Dunavca. Momo, sledeći put kada pališ lampe, reci mi da dođem sa kabinašem i da pecam dok se agregat ne ugasi ! Sve vas pozdravljam i želim vam laku noć !“ Usput se javio i Ljilji, koja je sa Verom u Ševi gledala neki serijal na TV-u. Uskoro se čula „četvorka“ i Tasa je nestao u tami niz Dunavac. A Aca Kovinac je prokomentarisao sam za sebe :

-„ Tasa ima pravo ! Mi se svi ovde nalazimo u zoni gde se krađa ne smatra prestupom i neljudskim postupkom. Ovde kada dete nešto ukrade, pa makar i od rođaka ili prijatelja svojih roditelja, roditelji ga pohvale i kažu „biće od njega pravi čovek“! A meni je ovde tako lepo, da i rizik da mi nešto ukradu sa kabinaša, isplati mi se.“ Aca je doneo svoju veliku čuvarku sa par šarana u njoj i do sada je u toj čuvarci bilo riba skoro do pola čuvarke. Sava je eksperimentisao sa dubinom udice i olova u odnosu na plovak, ali je i lovio različite ribe lepih razmera i kaže :
-„Ja nikada u svom životu nisam lovio ovako na lampe. Znao sam da na moru ovako love, ali sa mrežama. A sa štapom i plovkom ... ovo je uživanje. Jedino ne znam šta ćemo sutra sa ulovljenom ribom ... !?“ A Gile ga je utešio :

-„Moma svu ulovljenu ribu stavlja u zamrzivač i kada se zamrzivač napuni, svu zaleđenu ribu pakujemo u plastična korita u prekrivamo ih sa raznim ciradama i ćebadima. I Ljilja ih sa Felicijom vozi u Beograd i kod hotela „Jugoslavija“ predaje ih Draganu Šapčaninu, koji svu ribu smešta u friz-komoru, koju je iznajmio a inače je vlasništvo hotela. A mi Savo koji ovde lovimo ribu i pri tom’ uživamo u procesu, ako nekome od nas treba riba, može da uzme svu ribu koju je ulovio i odnese kuda mu je drago. Međutim, sva ova oprema, ako računamo agregat, gorivo za agregat, instalacioni kablovi, fasongle, sijalice i šta još, niko od nas nije doneo ili učestvovao u finansiranju toga, osim Mome. Prema tome, mi pecamo i sva riba ostale Momi, koju on zatim zamrzava, a belu ribu prodaje nekim preprodavcima ovde u Dubovcu. Savo, hteo bih da ti još i napomenem, da niko od nas nije pošao kući u Beograd, bez velike torbe ili nekoliko kesa punih sa kvalitetnom ribom. Na primer, moja supruga Dušanka, kad-god je odlazila za Beograd, ponela je smuđeve koje je zatim u stanu stavila u zamrzivač. Tako mi Savo ovde živimo !“ A onda se i Aca umešao :

-„Savo ja lovim ribu radi svog ličnog zadovoljstva. I svu ulovljenu ribu ja dajem mojoj ženi da odnese kući ili nekome od prijatelja koji me ovde po nekada obilaze i ja im dajem da je odnesu mojoj kući ! Ali skoro mi je dolazio sin sa svojim drugarima i Moma nas je sve pozvao na ručak. Onda im je dao pola plastičnog džaka ribe da ponesu kući ! Mi se Savo ovde na ovom ostrvu svi poštujemo, ali smo i sličnih karaktera, pa se dobro podnosimo. Kakav si ti Savo večeras imao ulov ?“ A Sava se pohvalio :

-„Ja nikada nisam imao ovoliki ulov !? I sada po vašemu da ga se odreknem ... baš mi ne paše !?“ A ja sam morao da se umešam :
-„Izvini Savo ... a ko ti je rekao da se odrekneš svoga ulova !?“ Sava je malo ćutao, a onda je rekao :
-„Ti Momo ništa na račun toga nisi rekao. Ali Dragiša i Aca pričaju u zavijenoj formi i naslućujem da treba da se odreknem svog ulova, što ja ne bih ... !“ A Dragiša ga je pitao :
-„Dobro, sve što si ulovio je lepo i dobar ti je ulov bio ! I šta ćeš sada sa tom ribom .... ? Šta ćeš sa njom sutra kada opeče zvezda. Gde ćeš da je držiš !? Pokvariće se do podneva !“ Sava je ćutao, a iz Ševe su izašle Ljilja i Vera i Vera se obratila svom mužu Savi :

-„Nas dve se izvinjavamo svima vama, ali slušale smo vaš razgovor, koji je inicirao svojim ponašanjem moj muž Sava. Savo, ceo život se treseš nad dinarom, pa i sada kada su nas ljudi primili kao svoje i ugostili, što u Novom Sadu do sada nismo doživeli, no sada ovde na Žilavoj Adi ! Pa zar ne vidiš da je Moma ovo pecanje organizovao radi tebe i radi nas, da imamo kada se vratimo u Novi Sad o čemu lepom da pričamo. A ti to što ti je poklonjeno, hoćeš da prodaš ! Moj savet ti je da ne ideš protiv svog mišljenja i da sutra ujutru svu tu ribu staviš i naš čamac i da mi odmah sutra bez doručka isplovimo, a sam odredi gde ćemo, uzvodno ili nizvodno Dunavom !? I ništa večeras ti neću reći, ali ću se još jednom u svoje ime izviniti svima vama na ovako drugarski i ljudski doček. Bilo nam je predivno !“ Sava je i dalje ćutao, a Ljilja i Vera su se vratile u Ševu ! A Aca je progovorio da ispravi stanje na koje mi koji smo ovde mesecima nismo priviknuti, pa kaže :

-„Ja kada sam ovde dolazio, imao sam u planu da budem u izolaciji, nekoliko meseci sam-samcat ! Ali već treće jutro nestalo mi je rakije, a Moma je posle vađenja mreža sa leve obale Dunavca, svratio uz moj kabinaš i poželeo mi je dobro jutro. Pozvao me kod sebe u logor na doručak, na sveže skuvani kačamak i dobru rakiju, kojoj nisam mogao da odolim. I evo nas celo leto smo zajedno. Kada Moma ili Ljilja krenu po hleba u Dubovac, meni donesu svež hleb i kada ne zakažem. Ili kada krenu sa čunom u Kostolac po provijante i mene obavezno povedu sa sobom te se i ja opskrbim životno potrebnim provijantima i namirnicama. Ispričaću vam jedan događaj kada sam ja Momu prihvatio kao čoveka ! Naime, jedne večeri kafenisao sam sa Ljiljom i Momom ovde ispod vrbe u letnjoj garnituri i dolazi čovek na veslo sa šikljom i moli Momu da ga odšlepa do Kostolca, jer mu se pokvario motor. A Moma mu kaže da će mu dati svoj rezervni motor „Tomos – 4“, ali da mu čovek sutra pre podne donese motor nazad u kamp. I čovek nije verovao svojim ušima, ali nemajući kud’ uzeo je motor i uskoro ga više nismo ni čuli. Ljilja je rekla Momi da je sada poslednji put video svoj motor, u šta sam i ja bio ubeđen. Ali sutra oko 10 h, dolazi Kostolčanin i donosi Momi litar izuzetne šljivove rakije prepečenice, kao hvala što ga nije juče ostavio na obali Žilave Ade. Čovek je Momin motor ostavio na držač tamo gde je i sinoć stajao i još jednom mu se zahvalio i otišao. A Moma je tu litru dao meni, jer on zna da rakija meni život znači ! I tako mi živimo ovaj naš život i mnogo nam je lepo. Ja se u životu nisam ovako lepo i zanimljivo provodio na mnogim kampovanjima do sada. I ova 2002-ga godina, ostaće mi u sećanju do kraja života ... I jedva čekam da svane jutro i da sednem ovde ispod ove vrbe za ovim stolom i u jednu od stolica iz letnje garniture i zamezim sveže dimljenog Smuđa Kamenjara uz čašicu ljute rakije ! To je prava stvar i ne može da se uporedi sa nikakvim drugim doživljajem !“


===================nastavak sledi===================



Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1605
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 05 Jan 2018 20:13:09    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Moja lična zadovoljstva - 50- ti deo


Ja sam sedeo u rasklapajuću stolicu na krovu Ševe i posmatrao kako su Dragiša i Sava pecali na plovak krupne ribe. Posmatram ih i razmišljam koliko je ribolov „zaraza“ kada se stvore uslovi za veoma uspešan ribolov. Dragiša je još jednom pre, učestvovao u pecanju na svetla, ali Sava očigledno nikada nije pecao na svetla i zato je i rekao u oduševljenju :
-„Ovo pecanje je jednako ali i bolje od pecanja u ribnjaku. U ribnjaku se pecaju ribe jedne sorte, a ovo je asortiman koje može da da samo Dunav. Evo pecam već nekoliko sati i još uvek ne mogu da verujem u to šta mi se dešava !?“ I mislim da su ga Ljilja i Vera nenamerno prekinule u njegovoj priči :
-„Momci hajmo da se osladite !“ Rekla je Vera i na baštenski stol ispod vrbe na obali stavile su tanjire sa viljuškama i noževima i punu tepsiju sa isprženim sirnicama ( mekike a u njima sira )! Ja sam se odmah spustio sa Ševe za stolom baštenske garniture, a sirnice su tako mirisale ... ! Gile mi se pridružio, a Sava se nešto razvlačio.
-„Ljišo, pozovi Aconija ... !“ I Ljilja je ušla u Ševu i na kratko uključila sirenu. Jaki zvuk se razvio preko vrbaka i Dunava i isto tako i Aca se brzo pojavio. ( Inače sirenu dogovorno koristimo, kada se nešto desi u logoru i hitno je potrebno naše prisustvo, u slučaju kada ja budem preko na drugoj obali, ali isto tako važi i za Acu koji je sa svojim čamcem ulogoren na prvoj krivini nizvodno ). Aca je seo pored mene i kaže :
-„Čuvši sirenu, prvo mi je palo na um da se desilo nešto loše. Ali sve jedno odmah sam krenuo ka vama. A onda usput razmišljam i predpostavio sam da ste vas dve spremile večeru ... !“ Sava je u međuvremenu došao i seo, ali i dalje ćuti, što su svi primetili ! Gile je pogledao Veru i očima je pitao šta mu je ? A Vera je raširila ruke i podigla ramena u stilu „nemam pojma“ ! Svi smo počeli da jedemo, a Gile je pitao Savu :
-„Savo izvini ... ali nešto se čudno ponašaš ! Mi smo ovde svi drugari, a to drugarstvo ima obavezu da jedan drugome i pomažemo u nevolji. Da li imaš zdravstvenih problema ? Ili ti nešto među nama ne odgovara !?“ A Sava je više promrmljao, tako da ga svi nismo razumeli :
-„Biće ovo drugo !? Mene je kao vojno lice, ceo radni vek iskorišćavala Država Jugoslavija. I postao sam alergičan, kada se sa nekim družim, a on me iskorišćava ! I neću više da pričam o tome. Ja i Vera sutra ujutru odlazimo dalje ... !“ Svi smo ćutali iznenađeni njegovim mišljenjem. Vera nas je sve gledala sa suzama u očima i pokušavala ćutke pogledom i mimikom da nam se izvini u njegovo ime i da joj je jako žao što je Sava to rekao, šta je rekao !? A onda sam ja progovorio :
-„Savo, tvoje mišljenje da te je Jugoslavija iskorišćavala, ne mogu da razumem. Ja sam 24 godine radio u miliciji, koja je takođe kao i vojska Državni sektor. I ja sam radio sve što se naredi, ali sam bio ponosan što su zadaci bili meni povereni. O iskorišćavanju nije moglo da bude ni razgovora. Pa ja i ti Savo, dobijali smo plate za egzistenciju naših porodica. Dobili smo i stanove, pa i na kraju i penzije ! O kakvom ti iskorišćavanju govoriš ? Niko tebe pod obavezom nije držao ! Zašto ako si se osećao sposobnim, zašto nisi otišao iz vojske, no si čekao penziju !? Ne, ne želim da vodim polemiku, jer i ja i Gile i Aca smo ovde iz sasvim drugih razloga. I na kraju, Savo i Vero, ja mislim da smo prema vama ovde na Ostrvu, korektno postupali i na kraju, prihvatili smo vas kao svoje drugare. A Dunav je širok i na vama je da se ponašate kao odrasli ljudi i donosite rešenja, a ne da se Sava ljuti iz njemu samo znanih razloga i time narušava naše raspoloženje i zajednički poredak ovde u kampu. Toliko od mene ... !“ Svima je bilo koliko toliko neprijatno, a Aca mi je rekao :
-„Ako si mu rekao ! Pa mi smo odavno prevazišli dečiju logiku. Reci brate šta ti smeta i ako je moguće, ispravićemo !?“ Gile je samo mahnuo rukom i otišao da zabaci plovak. Sava je za njim seo na isto mesto odakle je pecao, a Aca nas je pozdravio i otišao u svoj kabinaš. A ja sam se popeo na krov Ševe i prijatno zadremao u rasklapajuću stolicu. U istoj toj stolici ja spavam u čunu kada čuvam mreže u razlivu ili kada sam na drugoj obali. Probudilo me je gašenje agregata. Nestalo mu je gorivo, a vreme je bilo pred zoru. Gile je ustao, javio mi se i otišao u svoj kabinaš, a Sava je ostao da peca i bez svetla ( bezuspešno ). Ili je čekao da ja sipem gorivo u agregat, pa da nastavi da peca. Međutim ja sam se spustio u spavaću sobu Ševe i legao da spavam.

U zoru se iz navike budim, oblačim se jer je nad vodom sveže i sa čunom odlazim na drugu obalu Dunavca, da povadim mreže. Mreže sam po redu povadio i kada sam bio kod poslednjih na levoj obali, Tasa me je pozvao sa svog kabinaša i navratio sam te smo popili kafu i porazgovarali. Kada sam se vraćao u kamp, prolaskom pored Ace video sam da je budan i da se zanima pecanjem, mahnuo sam mu i nastavio prema Ševi. Još nisam došao do Ševe, a primetio sam da je Sava isplovio sa svojim kabinašem uzvodno uz Dunavac. Bilo mi je čudno, ali na neki način sam i očekivao njegov odlazak, pa čak sam i bio zadovoljan njegovim odlaskom. Čudan i iskompleksiran čovek ! Na krmenoj platformi Ševe, našao sam moju čuvarku sa kojom se koristio prilikom pecanja. Oprao sam je i stavio je između čuna i ograde Ševe i počeo sam da vadim ribe iz mreža, a ribe sam stavljao u čuvarku. Kada sam završio vađenje riba iz mreža, skuvao sam kafu i seo da malo odmorim i osvežim se kafom pre nego krenem da vadim mreže sa desne obale Dunavca ... !



Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1605
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 21 Jan 2018 16:47:30    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Kako sam se odlučio za Žilavu Adu ( 1 )


S’obzirom da obožavam život na vodi i usput mi je omiljeni hobi ribolov, 2001-ve na 2002-gu godinu život mi je poklonio slobodno vreme i u životu mi se desila mogućnost da mogu celo leto da provedem na vodi sa mojom suprugom Ljiljom i našim drugom psom Mališom. Prvo sam preko zime spremio mreže za ribolov. Pa pošto su mi dvoje mojih prijatelja obećali da će mi pomagati u ribolovu, ja sam spremio različite mreže u ukupnom broju od 54 mreža, 20 bubnjeva, 6 vlakova i strukova od ukupno vezanih 980 „Mustad“-ovih udica. Preko zime pored pripreme „alata“ za ribolov, isto tako sam spremao i pribor za kampovanje i jedno po jedno obezbeđivao. Pripreme su išle zadovoljavajućim tempom, ali još uvek nisam odredio gde ćemo provesti celo leto, a bez premeštaja. Kupio sam takođe agregat od 5 kw sa dizel motorom. Kupio sam i Baldahin i Ljilja je za njega iskrojila tilove zavese i sve to postavila u funkciju na čičak-trake. Uradio sam kod stolara veliki drveni sto pa lakiran i dve klupe za uz sto. Od četiri metalna bureta, napravio sam dve „pušnice“ za dimljenje riba. U „Koka-koli u Zemunu, kupio sam 20 plastičnih kanistera od ekstrata koka-kole, koje sam zatim koristio za pijaću vodu, a jedan deo za nabavku nafte. Na Vojnom Otpadu sam nabavio dovoljnu količinu šatorskih krila, koje sam zatim koristio za oblaganje barake za agregat i wc-kabinu u kampu. Neko vreme sam potrošio na sređivanje čuna, tako da je zatim bilo nemoguće da se mreža zakači za deo čuna. U otpadima sam nabavio gomilu postavaca za mreže ( za svaku po dva komada ).

Preko zime sam proučavao na kartama mesta za kamp na Dunavu, Tisi, Moravi ... ! Ali Dunav mi je najviše nudio. E sad’ severni deo Dunava od Beograda ili južni deo Dunava sa Đerdapom do Beograda ? A pošto sam nekoliko puta plovio Ševom od Batine do Kladova, sva dobra mesta za kampovanje sam poznavao. Međutim desio se rat i sva dobra mesta u severnom delu Dunava, pripali su Hrvatskoj, a tamo u to vreme nisam mogao ni turistički ! Meni se na primer dopadao Dunav sa razlivima u oblasti Kopačkog Rita, nizvodno od Apatina. Isto tako dobro mesto za duže kampovanje i profesionalni ribolov obećavalo je područje Neštinske Ade blizu Suseka. Ali, kolege s’posla su me uverili da se za sada klonim Dunava blizu granice. Okolina Novog Sada je bila pokrivena mnogobrojnim alasima. Krčedinske Ade su neizdržljive zbog velikog broja mušica i komaraca. I tako je generalno gornji Dunav otpao za višemesečno kampovanje na jednom mestu !

Donji Dunav je prilično bio zauzet od mnogobrojnih alasa. A ja nisam želeo da bilo kome smetam, ali nisam želeo i meni da smetaju, pa sam dobro prostudirao sav južni tok Dunava. Voleo sam Male Vode, jer me za to mesto vezuju lepe uspomene, ali mi drugari iz Kontrolne Službe Ribarstva Beograd, rekoše da je sve tamo prebukirano od strane Novoselaca i Pančevaca. Onda kod Ivanova tek nema mesta od Gročana. Smederevci aktivno pokrivaju Smederevsku Adu, koja mi je takođe veoma draga. Dalje Kovinski Dunavac i ušće Velike Morave je takođe zauzeto. I tako ... učinilo mi se da je Žilava Ada daleka za ribare iz Kostolca i iz Dubovca. Poznajem taj kraj i takođe znam da je narod štedljiv i da im je skupo da svakog dana dolaze sa čunovima po mreže na Žilavu Adu. Međutim Žilava Ada se nalazi na udaru Košave iz Golubca i koja je veoma neugodna kada duva. Onda sam uzeo karte i kompas i odredio gde je zavetrina od Košave. E sad’ trebalo je imati sreće i zauzeti fizički mesto tamo gde je zavetrina, jer imao sam informacije da je preko leta Dunavac ( u zavetrini ) dosta zauzet pecarošima. Međutim ja sam se odlučio za baš taj Dunavac najviše iz razloga što su i nizvodno i uzvodno blizu Žilave velika mrestilišta i to je odlučilo kod mene, zato što tu ima dovoljno novih riba, ali i velikih koji se tu hrane. Žilava Ada je pravo mesto za ribolov na celo leto do kasne jeseni.

----------------------------------nastavak sledu-------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji put izmenio seva-2 dana Uto, 06 Feb 2018 15:19:17, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1605
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 28 Jan 2018 17:58:22    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Kako sam se odlučio za Žilavu Adu ( 2 )

Nedelju dana sam zakasnio sa polaskom na ribolovno mesto u odnosu na početak sezone ribolova. Razlog je bio što sam sam spremao kako pribor za ribolov, tako i čun da nema mogućnosti da se mreža kači za zakačke na čunu. Tako da sam ceo čun ošlajfovao sa šlajfericom, pa zatim sam izgitovao sumnjiva mesta i na kraju sam ga vodenom šmirglom izšmirglao i ofarbao u tamno zelenu boju. Zašto baš u tu boju ? Pa zato što podavljene mreže moraju da se čuvaju da ne bi promenile vlasnika, u ovom slučaju na moju štetu. Noću se tamno-zelena boja ne vidi i onda mogu da pazim na podavljene mreže, a da ne budem primećen. Onda sam nabavio ili napravio pomoćna sretstva za čuvanje ulovljene ribe, ali i držanje u salamuri izabrane ribe, pa i na kraju procesa dimljenje te ribe. Spremio sam dve pušnice od metalnih burića za naftu, koje sam zatim izložio jakoj vatri kojom je neutralisan miris nafte. Kupio sam motornu testeru, koja mi je bila neophodna za uređenje kampa, ali i za pripremu klocera za vezivanje mreža i bubnjeva na vodi. Zatim sam nabavio novu kosu i naoštrio je, da mogu da pokosim i uredim mesto kampa. Onda sam poneo i vilu za sakupljanje pokošene trave i odnošenje iste na mesto gde je zatim kada bi se osušila, bila je spaljena. Riljač ašov je bio neophodan za kopanje jame za WC, zatim jame u kojoj sam smestio agregat, sa namerom da mu izolujem buku. I na kraju na izabranom mestu sam iskopao jamu u kojoj smo ubacivali smeće i razne otpatke, čiji sam sadržaj povremeno palio, a onda kada se vatra izgasila, zatrpavao sam zemljom.

Mesto za kampovanje, još preko zime sam obeležio na karti Žilave Ade, ali s’obzirom da dolazim na Adu sa nedelju dana zakašnjenja u odnosu na otvaranje sezone, nisam bio siguran da to mesto nije bilo već zauzeto. I došavši sa Ševom u Kostolački rukavac, gde me je sačekala moja Ljilja i njena prijateljica, a ja sam sa čunom i Džonikom od 10 ks, obišao Žilavu Adu da se uverim da nema boljeg mesta no koje sam obeležio na karti. I boljeg i pristupačnijeg mesta nije bilo, tako da sam se odmah vratio u Kostolački rukavac, uzeo Ševu i punim gasom sam plovio do Žilave Ade i pristao sa pretovarenom Ševom uz obalu na mestu odakle se nismo pomerali 160 dana, toga leta 2002-ge godine.

Ševu nisam rastovarao, sve dok nisam dobro sredio deo obale koja je bila i deo kampa. Košenje trave i sa motornom testerom podkresivanje grana topola i vrba, da i one izgledaju lepše u odnosu na ceo kamp. Ševa je i dalje bila u kompletu sa stvarima na njoj, a ja sam skinuo sa komandnog pulta iz Ševe „Eho-sonar“ i u čun sam stavio akumulator, za koji sam povezao „Eho-sonar“ i startovao sam „Džoniku“ i krenuo sam u obilazak terena da vidim gde ima i koliko riba, a gde nema da tamo kasnije ne gubim vreme. Mališa je pošao sa mnom i bilo mu je dosadno, pa je se premeštao sa patosa čuna na prednju platformu i na kraju je došao do mene. Njegov pogled sam razumeo i vratio sam ga kod Ljilje u kamp, a ja sam nastavio da pregledam Dunavac još nekoliko sati. Dobro sam zapamtio riblje puteve i oduševilo me je to što riba ima pored leve obale Dunavca, tamo gde su razlivi, a ima mesta da se pobodu šipovi i vežu mreže. Onda sam se vratio do Ljilje u kamp i zamolio je da mi skuva „veliku kafu“ i sipe je u termos, tako da sam mogao da je gustiram uvek vruću, što je i prijatnije no hladnu. Ovog puta sam krstario sa čunom, gledajući u ekran „Eho-sonara“ po Dunavu između desne obale i Žilave Ade. Ustanovio sam da je Dunav pored Žilave Ade plitak i ima samo bele ribe i po neku Štuku i krupnog Smuđa. A da najviše Somova, Smuđeva i Šarana ima na ušću Mogile u Dunav, iliti kanala koji ide iz Termoelektrane Kostolac i uliva se u Dunav par stotina metara posle ušća Mlave u Dunav. Nažalost, kroz Dunav u toj oblasti sam primetio i dosta zadeva, tako da dubinska mreža na teranje nije dolazila u obzir. Tako sam detaljno pregledao dno i riblji fond Dunava i Dunavca, da me je povelo da pregledam i sa donje strane uđem u Adu, koja je na „Eho-sonaru“ pokazala mnogo i krupnig riba, kao i krupnih. Znači treba je posetiti sa mrežama, ali ne svaki dan !

Vratio sam se u kamp i Ljilji rekao da ovde ostajemo. Ona se obradovala i pitala da li možemo da skinemo stvari sa krova Ševe i da napravimo kamp sa „Baldahinom“ koji je Ljilja uredila, šatorom i agregatskim odelenjem, kao i kabinu WC-a, koja je potrebna svakodnevno.
-„Moco, ja volim da sam noću pored žive vatre, ali volim i da nam agregat radi i da ceo kamp bude osvetljen. Pa te zato molim da instaliraš agregat i kamp, kako smo se u Beogradu dogovarali. A gledala bih i TV, a bojim se da ne ispraznim akumulatore, gledajući TV na 12 volti.“
-„Sutra ujutru nam dolaze Goran i Duda i Goran će mi pomoći da iskopamo veliku jamu u kojoj ćemo da smestimo agregat, pošto je mnogo bučan“ ( Agregat od 5 KV sa DMB dizel motorom od 10 KS – u to vreme nisam mogao da nađem tiši sa tom snagom )! I sutra oko 10 h na obalu Dubovca došli su kolima iz Beograda Duda i Goran, a ja sam po njih otišao sa čunom.


----------------------------------nastavak sledi-------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1605
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 06 Feb 2018 12:06:28    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Kako sam se odlučio za Žilavu Adu ( 3 )


Svanuo je vedar i sunčani dan. Jutro sam iskoristio da sa čunom i „eho-sonarom“ pregledam još jednom interesantna mesta Dunavca i naravno sve sam zapisivao u svom radnom bloku. Jučerašnji bubnjevi koji su bili pobodeni u plitkoj vodi pre razliva, danas ih nema. Izbrojio sam koliko mi treba šticni na jednoj i na drugoj obali, za koje će se vezivati mreže. Na levoj obali će trebati šticne od po 3 metara dužine, jer je potrebno imati toleranciju za dubinu vode, kao i muljeviti deo dna treba savladati. Uz iskontrolisani deo obale gde se riba kretala, rebrojao sam koliko mi treba šticni i vratio sam se u kamp. Motornom testerom sam nasekao jasenove šticne, sekirom ih očistio od bočnih grana i na meru ih isekao. Zatim sam ih sekirom naoštrio na jednu stranu i doneo ih na obalu kampa.

U međuvremenu smo ja i Ljilja doručkovali, a onda sam ja ceo deo obale koji smo rešili da koristimo, ja sam pokosio i grabuljom sakupio travu i odložio je na mesto gde neće da smeta. A kada je se osušila, onda smo je već sutradan zapalili. i telefon je zazvonio, javili su se Goran i Duda da su stigli na obali Dubovca. Sa čunom i 10-kom sam krenuo i tada sam se video sa još jednim Beograđaninom tzv. Tasom sa Čubure. Ponudio me da popijemo kafu, međutim objasnio sam mu da me čekaju prijatelji iz Beograda u Dubovcu i da danas sređujem kamp. I objasnio sam mu gde sam sa kampom i rekao sam mu da ostajem celo leto ovde na Žilavoj Adi. On se obradovao i rekao mi je da i on ostaje celo leto na kampovanju ovde u Dunavcu. Stigao sam na obali gde su me čekali Goran i Duda, potovario ih u čun i brzo smo stigli kod Ljilje i psa Mališe, koji ih je obožavao.

Posle obavezne kafe i osvežavajućih napitaka, Ljilja i Duda uz Goranovu pomoć su sastavili četvoro ugaoni BALDAHIN i namontirale su na njemu komarnike, koje su njih dve i na mašini sašile u Beogradu pre našeg polask, . Izgledao je fantastično, a onda smo ja i Goran sklopili „IGLO“ šator. Onda smo prešli na kopanje jama za wc i za dizel-agregat da bi se manje čuo, jer je bio prilično bučan. Kada smo iskopali jame, onda smo od greda 8x10 sagradili uz pomoć čekića i eksera kabinu wc-a i kabinu agregatskog odelenja. Gredice smo teškim čekićem od 10kg. nabili u zemlju i sastavili ih pod određenim merama i onda sve zatvorili šatorskim krilima. Krovovi su bili pokriveni sa najlonom, a onda preko stavljene su daske i debele grane preko. Onda smo u agregatskom odelenju u rupi postavili agregat, a pored u pokrivenom delu stavili smo friz od 410 litara. Odmah tu ispod vrbe, sa krova Ševe sam spustio 20 novih bubnjeva. Sa krova sam skinuo 56 napravljenih mreža, različitih dubina, dužina i razmera okca. Sve njih sam postavio na napravljeni od jasenovih mladih stabala „kozlić“ na kome su se viorile mreže. Izabrao sam dvadeset i nekoliko mreža za rad, a sve ostale sam pokrio sa najlonom, a onda i sa šatorskim krilima. Strukovi sa nosačima, postavio sam u agregatsko odelenje, koje je služilo i kao ostava. Tamo se nalazio i papirni džak sa 50 kg Tuzlanske soli, prekrupa i koncentrat za piliće i patke i još neke sitnice.

Ispod jedne vrbe na par koraka od Ševe, napravio sam od pletene žice kavez za 5 malih pataka. Pilići si spavali u kutiji u Ševi. Na par koraka od Ševe, napravio sam pult od gredica i dasaka i služio je da na njemu stoji burence od 20 litara i služilo je za ispiranje opranih posuda i tanjira. Na jednom kraju tog pulta, stajala je „Tomos“-ova četvorka, koju sam koristio na čunu kada je mirna voda. Na drugom kraju je stajala daska na kojoj su se sušile oprane posude i tanjiri. Na par koraka od agregatskog odelenja, na jakom kanapu vezanog za dve susedne topole, visile su mokre mreže sve do popodne, kada se osuše i ja ih oslobodim od osušenih zelenih algi. A zatim te mreže idu s’prvim mrakom na davljenje pored obala Dunavca. Sa krova Ševe, skinuli smo veliki sto i dve klupe koji je služio za večernju sedeljku, a bez prisustva komaraca. Na par metara nizvodno, napravili smo od gredica i dasaka, pult za pristajanje čuna.

Pored agregatske barake, takođe od dasaka i metalnih buradi, prilagodio sam „pušnicu“ za sušenje riba. Odmah tu je i bilo ložište nad kojim je stajao kotlić sa ribljom čorbom ili pasuljem sa suvim rebrima. Ili talandara za roštilj. I na kraju, metalna letnja garnitura ( okrugli sto i četiri stolice sa tapaciranim podmetačima, se našlo u hladovini velikog suncobrana, a ispod topole.

I setih se, te još jedanputa na kratko opisah kako je izgledao kamp u kome smo proveli 5,5 meseci iliti 160 dana na Žilavoj Adi ... !


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1605
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 12 Feb 2018 15:07:55    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Svakidašnjica u Kampu na Žilavoj Adi (1)


Žilava Ada je jedna od „bisera“ Dunava. A ja, uvek kada kampujem na nekom terenu, bila to obala ili Ada, ja volim da peške obiđem okolinu, da bih bio siguran u svoju bezbednost, ali i u bezbednost svih koji su sa mnom. Ada Žilava je bila neplanski pošumljena i danas teško prohodna. Ali sam sa te strane video nešto što sa vode, kada sam je obilazio čamcem, nisam video. U pitanju je izuzetno bogat vegetacijom razliv po sredini Ade Žilave. Kasnije sam ustanovio da je središnji deo Ade, u stvari razliv veoma bogat florom i faunom. Zapazio sam da je ova bara nastala od bivših rukavaca, koji nisu imali stalni kontakt sa vodom Dunava i došlo je do pregrađivanja. Povremenim poplavama, voda Dunava oplemenjuje vodu bare i prehranjuje bujnu vegetaciju i živi svet koji živi ovde u bari. Voda je stajaća i dozvoljava razmnožavanje i rast mnogih biljaka i živih organizama i životinja . Sve sam to danima pratio, posmatrao i zadivljen uživao u tom svetu na Žilavoj Adi. Pecaroši skoro da nikada i ne uđu u unutrasnjost bare u Žilavoj. Možda ih to i ne interesuje, ali ja mislim da nisu ni svesni, koliko su izgubili propuštajući mogućnost da uživaju u cčarima prirode.


Zapazio sam da i ptica ima mnogo. Interesantno je da mnoge žive u jatima, pa čak i gnezda prave u neposrednoj blizini, kao što su Čigre. To su interesantne ptice iz porodice galebova, koje gnezda grade na lokvanjima od materijala trske i time se štite od poplavnih uslova, tj. lokvanji zajedno sa gnezdima se podižu i spuštaju i time obezbeđuju sigurnost naraštaju. Tu je i tropski lepotan Vodomar. On pak za razliku od Čigre koja je stalno u letu, sedi na grani iznad vode i pikiranjem lovi. Tu su među rastinjem i barske Kokice, Liske, Divlje Patke, koje se hrane žabokrečinom, algama, sočivicom, mada ne odustaju od obroka sa ribicama, glistama, puževima i školjkama. Lepotice među rastinjem pored same bare su Zuka i Vežlika, koje se inače koriste u pletarstvu, a u mnogim slučajevima ih nalazimo i kako rastu iz suvih panjeva. Taj primer je čest i ovde na Adi.


Od ptica, najčešće se sreću Polojke i Žalari koji su interesantno obeleženi sa crnim povezima oko očiju, pa izgledaju kao maskirani. Crni Prudnici se takođe često sreću na Žilavoj Adi. Rode i Čaplje gacaju po plićacima, zajedno sa Vlastelicama, koje specifično imaju duge i tanke noge. Siva Vrana nije barska ptica, ali sam ih često viđao, kako kljunovima podižu i prevrću rastinje ispod koga love pijavice. U raspuklim i suvim i starim deblima vrba i topola, video sam i gnezda Divljih Pataka. U bari kao i u razlivu, od rastinja ima mnogo drezge, koja svojom gustinom čuva od predatora male ribice. Zato spravom se može reći da unutrašnjost Žilave Ade je udobno mrestilište. U visokim obalama leve strane Dunava, u komsiluku Žilave Ade, u rupama koje su same iskopale, gnezde se lepotice u ptičijem svetu Pčelarice i Bregunice, kao i Modrovrane. One su veoma lepe i mete su "foto-safarija", a svakako po meni i korisne jer su im glavni "meni"komarci. Na samoj obali, a i na panjevima, rastu i lepotice među rastinjem Džipovina i Nevenka. I sve je to lepo, međutim tragovi civilizacije sve više negativno utiču na prirodu, koja je dobar borac, ali ne treba pred prirodom stavljati suviše teške zadatke.


Verujte, reka je lepa ... govorim o Dunavu, ali kada sam sebi dozvolio da upoznam čari razliva i bara, ostao sam njihov zatočenik. Ribolov je zadovoljstvo, ali za mene najveće zadovoljstvo je ribarenje sa površinskom mrežom noću. Naravno za tu vrstu ribarenja, moraju da se podudare nekoliko faktora. Mesec mora biti za oblacima ili da ga nema. Vetar, takođe ne treba da duva. Meni je najinteresantnije kada se deli dan i noć, pre svitanja. Tada riba ima usiljeni lov na površini vode, a još lepši doživljaj je kada je voda kao ogledalo i ribe skaču iz vode, obrazujući koncentrične ktugove. A od njih se mali talasi presijavaju. To treba doživeti jer se rečima može teško opisati.

Mene su učili dobri i iskusni Alasi iz Zemuna. I uvek su mi govorili da ako hoću da ulovim određenu vrstu ribe,moram prvo pronaći riblje puteve na određenoj vodenoj relaciji gde imam nameru da lovim. A riblji putevi se ustanovljuju pomoću „Eho-sonara“, a višestrukim davljenjem mreža na na tim pronađenim putevima, opredeljuje se koje se vrste riba kreću tim putevima. Ovde na Žilavoj Adi, ja sam pronašao puteve gde se koje vrste riba kreću :

Babuške – najviše ih ima pored leve obale Dunavca i to posle peščanog spruda, a u nivou gornjeg špica Žilave Ade. Isto tako Babuški ima mnogo u nivou potopljenog šlepa u desnoj obali Dunava i to u prolazu između Dunavca i unutrašnjosti Žilave Ade. Ako hoću Štuke, onda davim mreže pored leve obale Dunavca, u plićacima i to sa mrežama 40 mm oko i ne duže od 20 metara, duž srednjeg dela Ade.

Ako hoću Štuke, onda davim mreže pored leve obale Dunavca, u plićacima i to sa mrežama 40 mm oko i ne duže od 20 metara, duž srednjeg dela Ade.

Smuđa sam obično lovio između podavljenog peščanog spruda i leve obale . Tu je peščano dno, a i nasukani i peskom zasipani panjevi i ogromne topole. Takođe Smuđeva je stalno bilo uz Adu tj. desna obala Dunavca iza potopljenih topola. Vrhovi grana tih topola vire iz vode, a mnoge podavljene topole sam otkrio "eho-sonarom" i obeležio na obali ta mesta. Smuđa-kamenjara sam lovio i to u većim količinama, ponekad su bile pune mreže i to isključivo na dva mesta. Ispod same Ševe dubina je bila 6 m. i nizvodno na distanci od 15 metara je bila velika zadeva. Kada stavim mreže kratke, između zadeve i obale, retko kad da se desi da ulovim nekoliko kamenjara. Obično ih je bilo na desetine komada ! A na nizvodnoj krivini desne obale Ade, takođe ima na nekih desetak metara od obale zadeva. I tu je takođe put Smuđeva-kamenjara. Na drugoj trećini Ade, pa preko puta na levoj obali Dunavca, ima jedan razliv sa uskim prolazom. Tim prolazom se koriste i Smuđevi i Štuke i Somovi. A glavno leglo krupnih Smuđeva je duž desne obale Dunavca ( pored Žilave Ade ). Ja sam ih lovio od Kamenjara do 7,5 kg. težine.

Šarani. Po sredini Dunavca u visini treće četvrtine Ade, u vreme Prvog svedskog rata, podavljen je šlep sa kamenom. Legao je na dubini od 11 m. a iza njega se formirala jama od 13 - 14 metara dubine . Tu je odlično mesto za Šarane . Bio sam svedok više puta kako su pecaroši ulovili i do 18 kg i mnogo puta od 3 - 12 kg. Težine. Na tom mestu nisam davio mreže, jer je to mesto po prećutnom dogovoru za pecaroše .

U rejonu desne gornje obale Žilave je mnogo panjeva. Tu su u obali celog leta sarandžije sa svojim kabinašima. Šaran izlazi iz skrovišta ispod panjeva i hrani se po dnu. Pecanje mora biti sa velikom koncetracijom i pažnjom, jer Šaran posle uzimanja mamca, velikom brzinom ulazi u skrovište među panjevima. To je za prave šarandžije izazov i uživanje kada nadmudre Šarana.

Ja sam Šarana dobijao u mreže nizvodno pored panjeva i pored same obale na gornjem špicu Ade. Tu niko nije lovio i ja jednom prilikom prođem sa "eho-sonarom" i vidim čistinu i ribe naravno . I onda sam redovno na tom mestu dobijao Smuđa i Šarana i po neku Mrenu ... krupnu.


---------------------------------------------------nastavak sledi-----------------------------------------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1605
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 23 Feb 2018 12:06:31    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#



Svakidašnjica u Kampu na Žilavoj Adi (2)

Kraj je leta i počinje jesen. Noćas pre nego što sam legao da spavam, kiša je padala sa jakim vetrom, a kada sam se u zoru probudio, napolju je sve bilo tiho i nebo bez oblačka. Jedino što je vazduh bio prohladan i morao sam da ubučem košulju sa dugim rukavima i vuneni prsluk na sebi. Mališa me je ispratio do čuna, a ja sam seo i zaronio obe šake u vodu Dunavca i raširenih prstiju provukao sam prste kroz moju kosu. To je moj pozdrav sa tekućom vodom, kao i sa mnogim rekama sa kojim sam se sreo. I kada sam ja krenuo na vodu, Mališa se polako vratio u Ševu. A ja sam uživao jer lepo je ploviti čunom, posebno kada je voda kao ogledalo. Nedaleko uzvodno, Branko je sedeo na krmenom delu svoga čamca i pio jutarnju kafu uz kibicovanje vrhova zabačenih štapova, a ja sam mu mahnuo rukom u pozdrav i dodao sam gas motoru i uzeo koridor između peščanog spruda i leve obale sada već Dunava. Jasenove šticne zabodene u obalu i vezovi mreža na njma su stajali, a koji me brinu svakoga jutra. Odvezao sam prvu mrežu i izvadio je. Obradovala me je, a tek druga, treća i sve do 13-te, pa i ona je imala lep ulov. Pretežno su bile Babuške, Deverike, Smuđevi i nekoliko Šarana i Štuka. Pošto sam rešoi da ove ulovljene ribe, odmah očistim, usolim i popodne ih stavim posle salamure u Pušnicu i zato ih nisam zalivao vodom. A to je primetio i Tasa, kod koga sam svratio na kafu i odmah sam mu odgovorio :
-„Već posle prve izvađene mreže, odlučio sam da ribu stavim u salamuru pa koliko stane u pušnicu ! Vidiš i sam da su Babuške i Deverike, kao da ih je neko odabirao, sve su jednake ... !“ A Tasa se obradovao :
-„Hoću da dođem da ti pomažem u radu i da tako i ja zapamtim proces, da bih i ja sutra znao to da uradim sam. Mnogo mi se sviđaju dimljene ribe iz tvoje pušnice ... !“ I popili smo po kafu, a Tasa će ponovo :
-„Uvek kada pijemo kafu kod mene na čamcu, ti se žuriš da ti riba ne manjka. I to razumem. A sada očigledno ne žuriš i hoću da te pitam. Vidim da si zaljubljenik u reku, kampovanje na obali reke i voliš da mrežama, bubnjevima, strukovima i samicama da loviš ribu. Ali sam primetio da se ne sekiraš kada ti dobra riba pobegne iz ruku ili iz mreže. Čak i ne komentarišeš kako ti je pobegla. Pričali smo i o tome i skoro da sve znam o tebi, ali verovatno ima nešto što te na kampovanju nervira i nevoliš to ... !?“
-„Pa ima ... nije da nije, ali me nerviraju komarci, jak vetar kada treba da radim sa mrežama i blato na obali kada pada višednevna kiša. A najviše se radujem, jutru na reci u svitanje. I uvek se „pozdravim“ sa rekom, tako što umočim šake u vodu i provučem prste kroz kosu. To je moj pozdrav sa rekom, a pozdravio sam se sa mnogim rekama, da im ne znam ni broja ! Sa mnogim rekama, gde sam bio, zastao sam, da se pozdravim sa njima.“ A Tasa je popio čašicu rakije i pitao me je :
-„Jednom smo razgovarali, ali nisam zapamtio u kojim si sve Zemljama Sveta bio !?“ A ja sam ga ubedio :
-„Taso ! Već si planirao da dođeš kod nas u kampu i da gledaš kako se sprema riba i kako se zatim dimi. Ja nisam doručkovao, a treba i ribe da povadim iz mreže. Hvala ti na kafi, a ja odoh da spremam doručak. Baš mi se jede vruća reš pržena Babuška, a ti dođi pa ćemo zajedno da doručkujemo i imaćemo zatim dosta vremena za priču na tenane.“ A Tasa se nasmejao :
-„Ubedio si me i evo dolazim za tobom.“ A ja sam startovao motor i krenuo uzvodno, prešavši duž obale Žilave Ade. Na putu iza blagog zavoja, dežurao je kabinaš Ace Kovinca. Pristao sam uz bok kabinaša i rukovao se sa Acom i kažem ja :
-„Ovde na Adi sam se navikao na ljudsku dreku, koju nisam sretao nigde ranije do sada. I taman sam se navikao da mi dreka dolazi kako sa desne strane od Kostolčana, tako i sa leve od Kovinca. I prođe leto, a Kostolčani zanemeše. Pa i ako kažem ja i nisu bili mnogo interesantni ! Ali moj drug i saborac Aca Kovinac se odjednom i on ne javlja svojim rikanjem i drekom. I pitam se šta to može biti ?“ A Aca, iznenađen mojim pitanjem, kaže :
-„Ma oni tamo su budale ! Ja kada se dobro napijem i znam da sam na Ostrvu, onda se dobro izderem i olakšam sebi dušu. A oni Kostolčani su se drali i ujutru i uveče, bez veze. Nego, nema mi sina, a obećao je da mi donese rakiju. A meni je nestala !“ A ja sam ga pitao :
-„Dobro Aco, zašto sebi dozvoljavaš da ti nestane rakija. Mogao si kao i prošli put, da kažeš i sa čunom i Džonsonom českom odemo do Kostolca i kupiš sebi rakiju. No dobro, hajde sada kod mene, da zajedno popijemo kafu i „Vidanovaču“ rakiju.“ I ja sam krenuo čunom, a on je kao i obično došao stazom pešice sa svojom kucom Milicom.




---------------------------------------------------nastavak sledi-----------------------------------------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 26, 27, 28
Strana 28 od 28

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Portal NA VODI © 2016