forum
NAUTIČKI FORUM
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

ZIVOT NA CAMCU - lepsi deo zivota
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... , 19, 20, 21  Sledeci
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1657
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 14 Dec 2017 15:18:13    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

A počeo sam ovako ... ! ( 7 )


Kao klinac, izuzetno sam se osećao svaki put kada sam bio na Južnoj Moravi i kupao se u plićaku. Međutim, svaki put kada sam se našao na skeli, žmarci su me podilazili i osećao sam se srećnim. Sada, posle puno godina iskustva na vodi, moram vam pre svega reći po meni jednu veliku istinu: čamci "TABANAŠI" su "ZAKON" za reke, a samim tim i za plićake, tj razlive, kanale, rukavce i meandre ? U početku sam svim ovim pomenutim vodotocima, plovio sa malim čamcem koji je imao samo 18 cm. vodeni gaz i problem sa dubinom tokova nisam imao. Međutim, kada sam se ponovio sa Ševom, ona je imala ( opterećena ) 56 cm gaz i morao sam ozbiljnije da se ponašam na vodi reka u plovidbi !

I dok sam u slobodnom vremenu razmišljao o čamcu, neizbežno sam razmišljao i o plovidbi i gde će se sledeća plovidba desiti, i tada me je uvek zahvatalo neopisivo uzbuđenje ! I nije mi bilo teško da jedno vreme svakog petka popodne, plovimo ja i moja Ljilja iz Makiša do Sremskih Karlovaca i u nedelju popodne se vraćamo iz Karlovaca za Beograd, odnosno uz Savu do Makiša i marine „Železničar“. Onda smo se pridružili organizovanoj plovidbi sa Regatom Ilustrovane Politike ! I tada smo plovili i Savom i Dunavom, Tisom i Kanalima DTD-a. Ne mogu a ne reći da je Regata bila izuzetno dobro iskustvo za nas sa malim plovidbenim stažom ! Ja sam posle dve godine plovidbe sa Malom Ševom, kupio veliku lađu ( 10,5 x 2,85 ) i nazvao je Ševa ! I sa njom sam plovio 17 punih godina sa programom plovidbe naizmenično na Regatu, ili na Đerdap, ili u Kanale DTD-a, a usput plovio i Tisom, Savom i Belikom Moravom. Svakom plovidbom sam sticao nova iskustva i bilo mi je sve lepše. Lepo mi je bilo i kada sam na vodi pomagao drugim ljudima koji su se ne uvek iz neznanja, već i sticajem okolnosti pali u nevolju. I zato i danas ne mogu da shvatim mnoge ljude koji plove a ne poznaju ni priobalje, a ni same reke kojima plove. Mnogi od njih se drže plovnog puta i žure na njima naznačene i planiranne destinacije.

Iz Beograda, prolaze pored Malih Voda i Baba Danine bare a da i neznaju kako se zovu, a možda ne znaju i da postoje, jer se iz Beograda kada pođu, kreću plovnim putem, jer to je bezbedno kažu. Zatim ja verujem da prolaze pored Gročanske Ade i Smederevske Ade i da za njih ne znaju kako se zovu !? Onda, lepo mesto je Kovinski rukavac i preko puta ušće Velike Morave, ne da ne znaju za njih, već ih i ne interesuju. Zatim sledi Kostolački Rukavac sa pekarom i pijacom u gradu, koji valjda do sada nikada nisam prominuo a grad je blizu vode. Sledeće interesantno mesto je unutrašnjost Žilave Ade, gde je ribolov u njenom Dunavcu i Razlivu izuzetan. Onda je na redu Zavojska i Ada Čibuklija i u njima ptičiji svet koji treba videti. Onda je na putu Srebrno Jezero, pa onda pekara i pijaca u Velikom Gradištu su neizbežni. Golubačka Tvrđava je veoma interesantna i odlično je sklonište od Košave, koja preko leta zna da neprijatno duva i po nekoliko dana duž Dunava. Preporučio bih i ušće Dobre, kao svratište, ako vas iznenadi Košava. U Dobri ima prodavnice sa vama potrebnim provijantima. Lepim vremenom je uživanje ploviti Đerdapskom Klisurom, ali je šteta ne svratiti u muzej „Lepenski Vir“ i razgledati eksponate stare i više od 8000 godina. Malo nizvodno za sigurno noćenje je pravi izbor ušće Boljetinske reke.


Nažalost, znam neke Beograđane, koji samo prođu pored svega ovog pomenutog i prvo ili drugo njihovo zaustavljanje je Porečka reka kod Donjeg Milanovca. Slična destinacija je i Hajdučka Vodenica i tamo na sidru provedu ostatak odmora. A možda baš zato što nemaju adekvatne čamce. U stvari, imaju velike ledrilice sa dubokim gazom od 2 m. namenjene za plovidbu po moru sa jedrima ! I to u boljem slučaju čamce sa "V" koritom i opet dovoljno dubokim gazom. Njihova ranija iskustva sa Lida ili Belegiških Ada, kada su pokušali da pristanu pramcem i to maksimalno moguće bliže peščanoj obali, jer da bi mogli da izlaze na obalu, a bez da nagaze u vodu. U međuvremenu voda je opala i onda kada su hteli da krenu shvatili su koliko im je čamac težak, a motor bespomoćan. Sa takvim iskustvom, od tada se drže samo plovnog puta ili borave na sidru. I sa malim čamcem izlaze na obalu i to isključivo na pristupačni deo obale.

A ja i Ljilja, plićake i razlive, tj. nedirnutu prirodu obožavamo i impresionirani smo njihovim stanovnicima i organizacijom njihovog života, a pre svega sposobnošću biljaka koje i kako uspevaju da se izbore za životni prostor !? I tako, mojoj velikoj ljubavi prema vodi i prirodnim uslovima za život pored reke i na rekama, pridružila se Ševa sa svojim ( po meni ) idealnim tehničkim karakteristikama za plovidbu rekama i u specifičnim uslovima po plitkim vodama, iz čega su proistekle i mogućnosti za osvajanje, a za mnoge neosvojivih terena.

Samo jedan primer da vam ispričam. Ševa nasukana pramcem na plitkoj obali Lida, stoji nekoliko dana. Nivo vode je u međuvremenu opao u noći baš kada smo sledećeg jutra trebali da krenemo za Sremske Karlovce. Nasukavanje je za mnoge tipove čamaca fatalno i zahteva intervenciju drugih jačih čamaca koji bi pomogli vučom sa vodene strane i time ih skinuli sa obale. Sa Ševom i njenim ravnim koritom u pramcu, to ide rutinski uspešno. Prvo startujem motor, zatim odvežem Ševu, a zatim uzmem plastičnu kofu sa krova i zahvatim vodu iz reke. Zatim prospem nekoliko kofa vode između pramca Ševe i dela obale na kojoj je oslonjena. Onda navijem kormilom krmu u levo, pa uključim kopču u napred i dodajem jači gas. Ševa se pomeri u jednu stranu, a onda ja kormilo navijem u drugu stranu i ponovim sa gasom. Ševa se krmom pomerila uzvodno i onda kopču ubacim u nazad i dodam postepeno gas do punog. Elisa ( 56 cm prečnika ) izbacuje vodu ispod korita na obalu i u jednom trenutku Ševa sama sklizne u vodu.


==========================nastavak sledi======================


Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1657
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sub, 23 Dec 2017 16:05:04    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

A počeo sam ovako ... ! ( 8 )


Ševa – čamac sa velikim „Č”

Plovio sam malim lepim čamcem, napravljenim od mahagoni drveta sa zavidnom estetikom i bio sam zadovoljan. Međutim, sve što sam više plovio i upoznavao ćudi reka i vremenskih nepogoda u toku leta, a da bih ostao na reci pri svakom vremenu i nevremenu, sve mi je više falila bezbednost plovnog objekta. Ideja da kupim veći čamac, rodila se na jednoj od Regata Ilustrovane Politike, a neposredno pre polaska Regate, ostao sam bez stana u kome sam do tada stanovao. I pitao sam sebe, zašto ja ne bih stanovao u dovoljno konfornom čamcu, već sam znao u čemu je razlika, koja meni lično nije smetala, a u to vreme živeo sam sam.

I tog leta, na Makišu se pojavila „Vida“, čamac koji sam odmah zamislio kao moj, ali sasvim drugačijeg izgleda. Ona je i tako neofarbana i prljava, imala neku moć i uverila me je da se ne boji talasa i nevremena. Motor „Perkins“ dok joj je radio ulivao mi je poverenje snage i poverenja da nikada neće stati u neprilici. Nisam izdržao i zamolio sam Branka Karabuvu vlasnika „Vide“, da mi dozvoli da vidim „Vidu“ iznutra. Branko je ustao i išao ispred mene i pričao i pokazivao mi unutrašnje detalje. A ja sam sve to gledao i već sam imao idejno kako bi to kasnije izgledalo. Osvojila me je instrument tabla. Bila je puna VDO potrebnih instrumenata, a zatim motor kada sam video, zanemeo sam. Iako je bio sav umazan prerađenim uljem, već sam imao ideju da ga mehaničar Miljković Ivan preradi i da zatim zablista. Zatim kopča i osovinski vod i elisa od 56 sm. Prečnika me je zadivila. Zamolio sam ga da se malo provozamo, što je on odmah prihvatio i isplovili smo na Savu. Bio sam se naježio od uzbuđenja i to je bio momenat kada sam se u taj čamac zaljubio. Vratili smo se u marinu i Branko mi je rekao još jednu dobru novost, a to je debljina lima na koritu, da je 5 milimetara !

Kroz nekoliko meseci, tačnije već je jesen odavno bila, Branko mi se javio i ponudio mi „Vidu“ na prodaju. Kaže da se seli, odnosno odlazi za Australiju i da mu trebaju pare za put. Ponudio mi je svoj čamac ispod cene, jer mu se već mesecima na oglas niko nije javio. I meni nije bilo lako da obezbedim tu cifru, ali sam učinio sve i obezbedio sam novac. Pun veliki koverat sa novcem, odneo sam mu jedne večeri kod njega u stan i njegova žena je prebrojala novac. Kada je rekla da je sve u redu, ja sam predložio Branku da pođemo u njegovu marinu na Adi Ciganliji i da ja preuzmem čamac. Malo se bunio, rekavši da prvo treba da me obuči kako se plovi sa njegovim čamcem, međutim ja sam bio uporan i krenuli smo njegovim kolima do Ade. Ušli smo u čamac i pokazao mi je kako se startuje motor, gde se otvara vodeno hlađenje i ja sam se pozdravio sa njim’ i krenuo sam sa sada mojom lađom u Makišku marinu. Usput sam smislio da obavezno moram da promenim upravljački volan za pravo kormilo, ali i da namontiram reduktor da se lagano kormilari. Prilikom ulaska u marinu na Makišu, zakačio sam mrežu Miće ribara, koji se nije nadao da će neko da ulazi ili izlazi iz marine i podavio je mrežu na ulazu u marinu !? Sećam se, sutradan je bila subota, pa nedelja i obadva dana sam proveo mom čamcu, čisteći ga, jer je bio maksimalno zapušten. Dane Šućur, dečko tu iz Makiša je zagnjurio i nožem otkačio mrežu sa krme i elise, na šta sam mu bio jako zahvalan.

Imati veliki čamac ( 10,5 x 2,85 cm. ) sa ugrađenim stabilnim motorom „Perkins“ od 56 ks. sa dobrom kopčom i osovinskim vodom, jakim koritom, lepom i funkcionalnom instrument tablom, funkcionalnim wc-om, mestom za kuhinju i posebno spavaćom sobom, kao i velikim prostorom za dnevni boravak ( 10-tak ljudi je moglo komotno da sedi ). Odmah sam smislio šta i kako treba renovirati, a na krovu uraditi terasu za sedenje i uživanje. Svu zimu sam smišljao šta još treba uraditi i nabavljao sam materijal za te izmene. Naravno da sam čamcu dao ime Ševa.

Prvo sam kupio rezervoar za naftu od 210 litara zapremine i postavio ga i obložio šperom od 12 mm. Služio je kao stepenik za ulaz u čamac. Zatim klupe za sedenje u prednjem delu čamca, sam skinuo gredice na kojima se sedelo i na istu konstrukciju sa 12 mm. šper pločama napravio sam horizontalne ormare ( 3,5 x 0,60 cm. ) za smeštaj provijanata, voća i povrća, s’jedne strane, a sa druge strane bio mi je rezervni alat i kišne kabanice, čizme i ostali pribor za ribolov. Na tim zatvorenim klupama se odlično odmaralo, ali i spavalo, jer je širina bila dovoljna za spavanje. Na klupama su postavljeni 8cm. Sunđeri, tapacirani belim skajem. Iznad dva akumulatora po 180 AH, napravio sam vertikalni plakar sa vratancima na otvaranje i zatvaranje i unutrašnjim pregradama za tanjire, escajge, šolje i čaše. Sve je to zatim obloženo tankim sunđerima i belim skajem. Gornji deo tog plakara, bila je mala platforma, oivičena „L“ lajsnama i služila je da se na njoj drže knjige i razno-razne stvarčice. Sa desne strane ( u pravcu kretanja ) stajao je drugi akumulator. Njega sam opšio šperom i na toj kaseti stajao je frižider od 60 litara zapremine.U istom nivou, ali sa strane gde su stajala metalna vrata, skinuo sam vrata za svagda i na tom mestu postavio sam šporet sa rernom na plin. Između klupe-ležaja i šporeta, napravio sam kasetu-mali stočić, na kome smo držali šolje za kafu ili čaše. Nad tim prednjim delom skinuo sam ciradu i postavio čvrsti krov od jasenovih dasaka. Ceo prostor ispod krova sam ogradio sa šper pločama, ali sam i napravio velike prozore, koji su se na klizanje zatvarali i otvarali. Iznad prozora sam celom dužinom napravio luftere na otvaranje i zatvaranje, kada duva vetar. Prozore sam napravio od idealno providnog klirita, sa nijansom mahagoni boje. U skladu sa sada dobijenom kabinom, odradio sam i ulazna vrata na zaključavanje.

==========================nastavak sledi======================

Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1657
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 01 Jan 2018 22:45:36    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

A počeo sam ovako ... ! ( 9 )


Motor sam ogradio i od debele šper ploče napravio sam kutiju oko motora sa kopčom. Sa unutrašnje strane sam stavio protiv-zvučne sunđere kao zvučnu izolaciju. Mada sam ja uživao u melodiji rada motora, izolacija ga je samo utišala, a ja sam čuo svaki klip u radu. Gornji deo sanduka u kome je motor, napravio sam radni sto sa lavaboom i ugradio sam slavinu koja je armiranim crevom spojena sa rezervoarom na krovu Ševe. Iz lavaboa sam proveo takođe armirano crevo za otpadne vode, koje su završavale kroz vc-šolju u reku. Iznad stola sam napravio stelaže za lake provijante i razne supe i pudinge. I sanduk motora i stelaže i šperovane zidove sam izlakirao, tako da je sve ličilo na mahagoni.

U spavaćoj sobi izmenio sam preko celog kreveta, nove sunđere od 12 sm. Debljine. Ali u delovima koji odgovaraju situaciji ispod kreveta. Naime, ispod kreveta su levo i desno horizontalni plakaru za ostavu određenih stvari koje nisu na svakodnevnoj upotrebi. Srednji deo se skidao svaki put kada bih podmazivao osovinski vod dekalamitom. Sva tri dušeka su bila presvučena belim skajem. Iznad kreveta u predelu gde su noge, napravio sam garderober u kome je stajala sva odeća za mene i Ljilju. Zidove spavaće sobe sam obložio sunđerima, a onda ih sve presvukao tamno plavim somotom. Ramovi prozora su bili ofarbani u belo, a na plafonu sam postavio pečeni beli lesonit. Soba je predivno izgledala. Na krovu spavaće sobe napravio sam lufter 60x60cm, sa odgovarajućim poklopcem, tako da je se moglo kroz njega i izlaziti na krovnu terasu.

Na krmenom delu je bila metalna kretača krme. Ja sam kupio na otpadu polutku iz zglobnog gradskog autobusa i preko kretače napravio izuzetnu polukružnu platformu na čijim sam krajevima napravio ogradu od savijenih metalnih cevi. Po širini zadnje platforme, napravio sam klupu za sedenje sa naslonom. Koristio sam je najviše kada sam pecao sa Ševe. Za tu priliku, preradio sam krmeno svetlo, tako da sam mogao da ga uključim direktno sa zadnje platforme kada mi je to trebalo. A kada sam ga koristio kao gabaritno svetlo, onda sam ga uključivao sa komandne table.

Još sam u to vreme odradio ograde od metalnih cevi. A ograde su bile obavezne, jer mi je Mališa pre toga kada je prolazio oko čamca, nekoliko puta je pao u vodu ! Ja sam od ribarskog kanapa 72-ojka, ispleo mreže na ogradi, tako da ako se desi talas kada Mališa prolazi nogostupom, onda se samo nasloni na mrežu i nastavi dalje. Onda sam ofarbao Ševu, po mom ukusu i lepo je izgledala, ali i to nije kraj. Na velikom čamcu kao što je Ševa, stalno nešto ima da se ugrađuje i dograđuje.

Elektro instalaciju sam imao duplu. Jedna je bila na 12v, a druga je bila na 220v. Na 12v sam je koristio u plovidbi, a na 220v kada je radio naš besšumni agregat „Honda-350“ !


==========================nastavak sledi======================

Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1657
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sub, 13 Jan 2018 13:39:31    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

A počeo sam ovako ... ! ( 10 )


I kada se kupi polovni čamac, bar je kratka budućnost vezana za remonte i prepravke. U stvari, čamac je za mene uvek bila "velika igračka" koja mi je pružala veliko zadovoljstvo. Prosto rečeno ja sam čamac osećao svim svojim čulima i uz podršku sticanja ličnog iskustva na vodi, plovidba mi je bilo zadovoljstvo u svakom trenutku i u svakojakim vremenskim uslovima. Iz razgovora sa mnogim vlasnicima čamaca, čujem da imaju problema pri plovidbi noću, a kada čuju reč "salauka", prosto se ljudi plaše takve vremenske nepogode. Košava i talasi, a posebno u Đerdapu su mnogima prepreka da se odluče da posete Djerdapske prirodne lepote. Razmisljao sam o strahu od vode i samim tim i od čamaca i došao sam do zaključka, da svi oni koji se boje vode jednostavno nemaju dovoljno iskustva i pre svega znanja kako da se ponašaju u određenim situacijama i samim tim i da vladaju tim situacijama.

I dok sam u slobodnom vremenu razmišljao o čamcu i eventualnom remontu, neizbežno sam razmišljao i o plovidbi i gde će se sledeća plovidba desiti, i tada me je uvek zahvatalo neopisivo uzbuđenje ! I nije mi bilo teško da jedno vreme svakog petka popodne, plovimo ja i moja Ljilja iz Makiša do Sremskih Karlovaca i u nedelju popodne se vraćamo iz Karlovaca za Beograd, odnosno uz Savu do Makiša i marine „Železničar“. Onda smo se pridružili organizovanoj plovidbi sa Regatom Ilustrovane Politike ! I tada smo plovili i Savom i Dunavom, Tisom i Kanalima DTD-a. Ne mogu a ne reći da je Regata bila izuzetno dobro iskustvo za nas sa malim plovidbenim stažom ! Na kraju, ja i moja Ljilja sa 8 Regata u stažu i 8 plovidbi do Kladova i nazad, iskustvo se skupilo i sada možemo i davati savete za plovidbu.

A u zimskom periodu uz naloženu peć i toplu atmosveru, u Makišu u vagonu Kraljice Marije, od strane članova kluba „Železničar“ spremale su se strategije o pokoravanju Đerdapa, o plovidbi uz Tisu do u Mađarsku i ništa manje n'o do Čongrada. Zašto ne dalje !? O tome se nije polemisalo. Valjda do Čongrada je dovoljno. A Sava, pa ona je tu i u njenim vodama se sidrimo i u marini „Železničar“! Nekako nije bila interesantna. Sećam se ... jednom smo planirali za vikend da otplovimo do Prova uz Savu i priprema je izvršena. Kupili smo prasca za na ražanj, pa i ražanj smo napravili, a drva ćemo obezbediti na licu mesta ... ! I otišli smo do šumareve kuće na 25-om kilometru reke Save od ušća, odmah posle Umke, a na 1/3 Baričke ade pa preko puta na levoj obali Save. Pitali su nas zašto smo odustali od Prova ... !? A odgovor je bio: nismo odustali, samo nam je plovidbe bilo dosta ... ! Mnogi iz marine "Makiš" ( kako smo međusobno zvali marinu "Zelezničar", nikada nisu videli iz camca Belu Stenu, Vojnu Baštu, da ne govorim o daljim destinacijama. I kada sam se ja vratio sa Đerdapa 1982-ge, danima smo sedeli u hladu ispod vrba na rasklapajućim stolicama, neko na inprovizovanim klupama, a neko na prevrnutoj plastičnoj kanti i razgovarali uz prohlađeno vino, veoma ohlađeno pivo i po neka travarica bi se tu našla. Za salate je bila zadužena Ceca, a Spasa za sveže ispečene gibanice ispod sača. Brana je bio zadužen za vatru, a pukovnik u penziji Milan Vukadinović za disciplinu ponašanja i red u logoru ... ! A razgovor se svodio na njihova pitanja i na moje i Ljiljine odgovore. Rekao bih za njih priče iz života na vodi, koje nisu sami doživeli ! Mnogima su se priče o Đerdapu i doživljajima svidele i tvrdo su se zarekli da će i oni ići na Đerdap, ako idemo ja i Ljilja. A meni je bilo drago da će iduće godine biti organizovana mini-regata sa Makiša do ušća Kladušnice ili do Kladova ... sve jedno ! Kad ono iduće godine, Brana i Ceca i Grba i njegova Spasa su se odvažili, vezali pramčane konopce za Ševu i zaplovili smo na 15-tak dana do Kladova i nazad, a svi ostali su došli doduše da nas isprate. Zašto ne idu sa nama ... rekli su dobro smišljena opravdanja ? Ali za mene nisu njihova opravdanja ništa značila ! Ja sam bio zadovoljan, što su sa mnom i sa Ljiljom pošli Brana i Ceca i Grba i Spasa. A kako smo se proveli, neka oni kažu. Ja mogu samo reći da je bilo izuzetno i veoma poučno za sve nas ... !

U leto kada sam se vratio sa Đerdapa sa Branom, Cecom i Grbom i Spasom, Branko Lađević mi je dao ideju da opšijemo Ševu sa spoljne strane sa pocinkovanim limom i tako zaštitimo kabine sa spoljnje strane od kiše, snega i uopšte od vode. Branko je nitovao sastav limova, a onda ih je zatvarao letovanjem kalajem, koji sam ja kupio u Rumuniji ! Kabine su bile zatvorene kao konzerve i nikada više nisam imao problema sa vodom spoljnjeg faktora.



==========================nastavak sledi======================


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1657
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 28 Jan 2018 09:56:02    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar dan gospodo Forumaši i Nautičari

Kako smo živeli na čamcu Ševa ( 1 )

Čamac Ševa, posle remonta i generalne profilaktike, ponudio je pre svega meni i mojoj stalnoj posadi, svakog dana izuzetan doživljaj u njemu pri plovidbi i isto tako kada smo pored Ševe, a na obali reke. Ševa je pružala zadovoljstvo za oči, a to je njen graciozni oblik usklađen sa bojama na njoj, koje su me činile zadovoljnim. Kad god bih je pogledao, kako spolja tako i iznutra imao sam osećaj da sam zadovoljan, pa i srećan što je imam. Svaki put kada bih joj prilazio u marini ili pored obale, sve aktivne probleme sam istog momenta zaboravljao i sa velikim zadovoljstvom sam se družio sa njom. Otvorivši ulazna vrata, njen specifični miris sa malom dozom mirisa nafte, tako mi je prijao da sam više puta i legao na širokoj tapaciranoj klupi i produžio vreme uživanja. A unutrašnje boje : „bela-skaj“ ... svi tapacirani delovi plakara, klupa i plafona, zatim „mahagoni“ svi delovi ukrašeni šperon i linoleum na patosu, pa prljavo „žuta“ na svim bočnim zidovima : komandnog mosta, kuhinje i dnevnog boravka, ukrašeni mesinganim elementima koji su bili prijatni za oči. Spavaća soba je imala kontrast carsko-tamno plave boje i sjajno bele boje, čija je kompozicija bila prijatna za odmor očiju i prijatno spavanje. Sve je ovo divno i lepo, ali kada startujem motor „Perkins“ i njegovo tiho podrhtavanje u skladu sa kompozicijom i zvukom na auspuhu, tako je lepo to „brojanje“ motora da mi je prosto bilo uživanje slušati ga u kompoziciji sa lomljenjem i šumom talasa na pramcu korita. Bila bi nepravda da ne kažem kako se oseća plovidba Ševe po mirnoj ili nemirnoj vodi. I onaj naklon čamca, kada dodam gas i ona se blago propne i zaplovi brže, ignorišući uzvodnu plovidbu, bočni vetar i talase takođe. Ševino korito od 10,5 metara dužine ( po vodenoj liniji ), bilo je dovoljno da leži uvek na tri talasna vrha i da se ne klanja na talasima. Prosto usklađen rad motora u odnosu na talase i Ševa plovi ravno, što naravno izaziva prijatni osećaj.

Plovidba sa Ševom je bila predivna. Ja sam se uvek trudio da i male probleme sa motorom ili transmisijom kako se jave da budu odmah rešene sa dobrim majstorom Ivicom Miljkovićem i to originalnim delovima od majstora iz Rakovice. I zato sam bio siguran u rad motora svuda gde smo krenuli. I za 17 godina plovidbe sa Ševom, imao sam samo jedan jedini kvar transmisije motora u Bačkim Kanalima, ali smo plovidbu nastavili sa pomoćnim motorom do Sremskih Karlovaca i već sutradan je motor posle intervencije majstora Miljkovića bio popravljen i nastavili smo planiranu plovidbu do Đerdapa. I koliko je lepo ploviti i uživati u reci i njenoj okolini i ne misliti o mogućem kvaru motora. U letnjoj sezoni smo znali da sa Ševom oplovimo i bolje od 1000 kilometara vodenog puta. Možda će neko reći da je to malo, ali mi smo plovili da bismo pronašli lepa mesta za uživanje i ribolov, gde smo ostajali i po nedelju – dve dana. A u plovidbi, ja sam obožavao da sedim na visokoj tzv. „barskoj stolici ili da stojim za komandnim pultom sa rukama na lepom mahagoni kormilu ukrašenom mesinganim elementima koji pristaju uz brodsko kormilo. Ispred mene je stajala instrument tabla na kojoj sam pratio rad motora, a „eho-sonar“ mi je pokazivao nad kojom sam dubinom, kvalitet dna i količina zadeva i koliko riba ima. S’desne strane sam napravio mali pult i ručicu gasa ( pod rukom ). Na tom pultu je ugrađen radio aparat sa kasetofonom i pojačalom od 100 w. Tu elektroniku su propratila četiri zvučnika u programu ( kvadrofonije ) ! Iznad na plafonu je ugrađena radio stanica simpleks i dupleks veze, sa odgovarajućim zvučnikom. Zatim alarmni uređaj sa megafonom od 110 w i mikrofonom sa tasterom koji je visio uza zid pod rukom. Komandni pult sa kormilom je bio veoma interesantan i lepo urađem. Nikada mi nije bilo dosadno da plovim i na duge staze sa Ševom. A moja Ljilja se brinula da dok plovimo, imam skuvanu kafu i osvežavajuće piće, na za to napravljenim mestima-nosačima pored instrument table.

Jednom prilikom posle Regate, noć nas je zatekla kod Kostolačkog Kanala. Sa upaljenim gabaritnim svetlima i sa pokretnim farom sam lagano ušao u Kanal, a Ljilja je već postavila komarnike u funkciju. Mimoišao sam se sa nekoliko šiklji noćnih ribolovaca, koji su isplovili na Dunav i došavši do „našeg mesta“ oslonio sam pramac Ševe o obalu i ostavio sam da motor podi pod malim gasom i da gura obalu, a Ljilja je kontrolisala kormilo da Ševa stoji kako sam je ostavio. Vezao sam pramčani i bočne krmene konopce, a Ljilja je onda izgasila motor ! Mališa je već obišao obalu i vratio se i legao na krovnu terasu Ševe, odakle je imao odličan vidik i na put na obali i na čitav deo rukavca. A ja sam pitao Ljilju :
-„Ljišo, da li treba da idem do prodavnice po provijante !?“ A Ljilja mi je rekla :
-„Za večeras imam materijala za večeru. A sutra ujutru bi bilo dobro da odeš po burek i napraviću ti spisak šta još pored hleba treba da kupiš !“! I ja sam izašao na krmenu platformu i startovao sam malu „Hondu“- agregat. Svetlo je obasjalo unutrašnjost Ševe, kao i sijalica na TV-anteni, koju kada mi treba prilikom rada sa mrežama, naklonim je iznad čuna i sve se odlično vidi kada radim sa mrežama. Tu sijalicu sam izgasio i sišao sam do čuna, koji sam zakačio uz bočni deo korita Ševe.
-Moco, našteluj tv-antenu ... !“ I uradio sam antenu, a onda sam ušao u Ševu i seo da gledam TV, dok se Ljilja zanimala spremanjem večere.

Ujutru me je probudilo tabananje kišnih kapi po limenom krovu spavaće sobe. Ustao sam i obukao se i kišnu kabanicu preko svega i otvorio sam ulazna vrata, kroz koja je izjurio Mališa na obalu. Nije se dugo zadržao i uskočio je na prvi stepenik i čekao da mu operem i obrišem prljave noge od blata tinje, što sam i učinio. A onda sam sa kišnom kabanicom i kapuljačom na glavi, otišao do prodavnice na pijaci. Uskim ulicama do pijace nije bilo nikoga i tek nekoliko ljudi na pijaci pored tezgi. Ušao sam u mesaru i kasapin me je prepoznao, pozdravili smo se i kupio sam na njegovu preporuku taze dobre čvarke, svežu džigericu za Mališu i kilo mesa od svinjskog vrata i kilo teletine. U prodavnici sam kupio 7-8 „Karneks“-ovih konzervi i nekoliko pudinga. Kupio sam i nekoliko kiselih voda, kao i „C“ kafu i špagete za supu. I to je bilo sve što mi je Ljilja napisala u spisak za prodavnicu. Naravno da sam kupio i „Jafa keks“, koji obadvoje obožavamo. Usput sam na pijaci kupio dobar ovčiji sir i mladi beli luk i u pekari tri vruća bureka i dva hleba. Meni i Mališi po burek sa mesom, a Ljilji sa sirom. I krenuo sam kroz kišu do Ševe. Kako sam došao, u Ševi me je čekala i kafa i doručak. Ljilja je pregledala sve šta sam kupio i bila je zadovoljna. Mališi je odmah narezala jedno 200 grama sveže crne džigerice, koju je Mališa sa velikim zadovoljstvom „smazao“!
-„Moco, šta ćemo da radimo na ovoj kiši ? Da sedimo u Ševi, sve vreme dok kiša pada, baš mi je bez veze !“ A ja sam joj dao rešenje :
-„Mi smo doručkovali ... i sada kada završimo sa kafom, krećemo put Đerdapa. Ako danas ploveći naiđemo na mesto bez kiše ... tu ćemo stati ! A ako kiša bude padala ceo dan, tada ćemo mi ploviti sve do Porečke reke i tamo ćemo stati kod čika Žarića i sačekati vreme bez padavina !“ Ljilji je bilo sve jasno i bila je zadovoljna što imamo rešenje da se plovi do Porečke reke !

-„Momo, samo nemoj da zaboraviš da otvoriš luftere, da nam bude prijatnije dok je sve zatvoreno zbog kiše !“ Otvorio sam luftere i pregledao sam ulje u motoru, kopči i reduktoru, a dodao sam litijumovu mast u osovinski vod i u konusni lager u kućištu utisnuo dekalamitom. Remen kaiš je bio u redu i dodao sam malo ulja u kućište ventila linijske pumpe visokog pritiska ( Boš pumpe )! I pošto su transmisija i motor u redu, startovao sam motor i ubacio kopču u prednji položaj, a pod malim gasom motora pustio sam da motor gura Ševu u obalu, dok sam ja sa kabanicom izašao i razvezao krmene konopce od vrba na obali. Prednji i zadnji vez čuna sam otkačio od bitvi Ševe i njegov pramčani vez zakačio za zadnju desnu bitvu Ševe, tako da dok plovimo, stalno imam čun u retrovizoru. Ušao sam u Ševu i presvukao sam se u trenerice i pitao Ljilju da li je sve u redu i možemo li da krenemo. Ona je u kuhinjskom delu na radnom stolu rezala meso i spremala ga za današnji ručak, ali je odgovorila pozitivno i ja sam dodao gas u pravcu izlaza iz Kostolačkog rukavca. A raspoložena Ljilja, dobacila mi je :
-„Kakvu kuhinju imam ! Sve mi je pri ruci i rešila sam da ručak spremim u Ševi dok plovimo !“

-------------------------------------nastavak sledi-------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Uto, 20 Mar 2018 07:45:34, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1657
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 04 Feb 2018 15:59:39    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar dan gospodo Forumaši i Nautičari

Kako smo živeli na čamcu Ševa ( 2 )


Kiša je padala istim tempom, a vetra nije bilo. Sa Ševom smo plovili sa malim gasom ka’ izlazu iz rukavca, tamo gde nas je Dunav čekao. Na ulazu u Dunav dve samohodne barže su se oslonile o obalu, a posada je verovatno u restoranu-motelu tu na obali. Jato gusaka i belih pataka su se zanimale na vodi, očigledno im kiša nije smetala dok su razgovarale međusobno. Pogledao sam Dunav, uzvodno pa nizvodno i uverio sam se da plovila nije bilo u vidokrugu ! Dodao sam gas ka’ sredini Dunava i uživao u plovidbi. Ljilja je spremala materijal za ručak, a Mališa je pogledao kroz velike klizeće prozore Dunav i priobalje i rešio da mi legne na noge. Ja sam se savio i pomilovao ga, a on je uzdahnuo glasno šumeći kroz nos. Kiša nije dozvoljavala vidik na daleko, ali se ipak dovoljno dobro videlo i to na pristojnoj udaljenosti. Prošli smo Dunavcem pored Žilave Ade i tamo smo primetili pet kabinaša na pristojnom rastojanju jedan od drugoga a strastvenih pecaroša. Ja sam ih pozdravio sirenom i preko megafona im poželeo dobar ulov i prijatni boravak. Oni su se pojavili iz svojih kabinaša i mahali nam rukama. Dunavac mi je bio interesantan, jer „eho-sonar“je pokazivao od 8 do 11 metara dubine. Izašli smo iz Dunavca i prošli pored sela Dubovca i zatim Slatine, gde su na obali napravile šupljare i gnezda ptice Bregunice u Modrovrane. Ranije, kada je bilo sunčano vreme, uvek bi smo svraćali, usidrili Ševu i uz kafu uživali gledajući kako lepe ptice uleću i izleću iz svojih šupljara. I ukazalo nam se ispred velika i prostrana Ada Čibuklija, a kiša nije prestajala da pada.

Slušao sam muziku i dvogledom proveravao sve što me je interesovalo na obalama, kad me je Ljilja iznenadila. Na pultu ispred mene, postavila mi je porciju pudinga i veliku čašu od 3 deci sa vrućim čajem od lipe. A ja sam se zahvalio Ljilji i pitao je da li i ona uživa u plovidbi ? :
-„Hvala ti Ljišo. Ja se tako lepo osećam u ovome prostoru Ševe, da mi je puding samo poklon za lepše uživanje. A ti, kako se osećaš dok plovimo pa makar i kiša bila !?“
-„Moco, ja stvarno ne bih poželela ništa lepše od ovog unutrašnjeg prostora koji ima Ševa. Pre svega, u ovom prostoru sve mi je pod rukom i radni sto i lavabo sa slavinom pijaće vode u kanisteru na krovu Ševe. Zatim, frižider, šporet sa dve ringle i rernu i plakari sa ostavom voća i povrća i sve je kvalitetno urađeno za namenu kuhinje i života na Ševi. Ja prosto uživam dok nam spremam ručak ili večeru !“ I ja sam dodao :
-„A zamisli kako je meni ovde na udobnoj barskoj stolici, koja se okreće ako treba, a ispred mene je komandna tabla koja pokazuje „dušu“ motora. A ja dok plovimo, neizmerno imam poverenja u motor, a tu je i „lepota“- kormila od mahagoni drveta koje mi omogućava željeni pravac Ševe. I meni je ovde pri ruci i „Eho-sonar“, i radio stanica, radio kasetofon sa pojačalom dod 100W i alarmni uređaj od 110 w. Vrata toaleta su mi tako blizu da se često naslonim na njih, a retrovizor koji je sa spoljne strane i na njemu verno kroz prozor vidim čun koji plovi zakačen za Ševu i kompletan prostor iza Ševe. I još kao vrh svega, tu su mi voljeni Pas Mališa i supruga Ljilja, sa kojima je putovati i svu zimu prepričavati putovanje.

Ovog puta pošto vetra nije bilo pored konstantne kiše, uzeo sam smer plovidbe pravo plovnim putem put Rama. I sve jedno što je kiša bila, kormorani su leteli i plivali po plićacima Ade Čibuklije, ali bilo ih je i na suvim stablima vrba na teritoriji Ade.
Na ovom vodenom prostoru su veoma značajna mrestilišta riba, ali je i značajno utočište ptica močvarica, kao i gnezdilište tih ptica. A Ljilja je rekla, gledajući kroz zatvoreni prozor :
-„Obično kada ovde prolazimo, obavezno se zaustavimo na obali Rama, kada trebamo prodavnicu. Ili se zaustavimo preko u selu Banatska Palanka, kada hoćemo da nešto dobro pojedemo u kafani na obali. I na kraju, do sada smo se ovde zaustavljali kada smo imali nameru da zanoćimo sa Ševom u kanalu ( na okretnici ). A sada pod ovom kišom, znaš šta sam razmišljala ? Kako je svim ovim pticama pod ovom kišom !?“ Ja sam znao da Ljilja na ta svoja pitanja zna odgovor, ali pominje ih jer joj ih je žao ! Pozdravili smo se sa Zatonjem na našoj obali i ostrvom Kalinovčić koje pripada Rumuniji. Svaki put kada prolazim pored ovog malog ostrva, setim se svog prvog pohoda na Đerdap i tada neznajući, sa Malom Ševom sam prošao rukavcem između Rumunske obale i Ostrva Kalinovčić. I u Velikom Gradištu sam u našoj Kapetaniji od dežurnih milicionera, saznao da to ostrvo pripada Rumuniji. Svaki sledeći put sam poštovao teritorijalnost Rumunije.

Kiša bez vetra u ovim krajevima veoma retko biva. O tome sam saznao u Velikom Gradištu kod dežurne milicije, kojima sam po pravilu kretanja, odnosno saobraćaja na vodi, saznao prilikom kada sam sa Ševom pristao uz dok i otišao u dežurni punkt milicije prilikom moje obavezne prijave da sa čamcem Ševa nastavljam put do Kladova. Mališa je iskoristio datu priliku i prošetao parkom. A ja nisam mogao a da ne svratim do pekare kod Šiptara i kupim somun-hleb, koji je bio izuzenog ukusa. A Ljilja se prihvatila spremanja svinjskog paprikaša za ručak i kaže :
-„Taman ćemo u Golubcu da svratimo i tamo ručamo taze paprikaš.“ A ja sam dodao :
-„Tamo, kod Tvrđave ću da dopunim kante sa vodom iz česme a za kupanje pod tušem !“ I nastavili smo, a kiša kao da nema dušu i ne umara se. Jedina izmena je bila što je iz Golubačkog tesnaca počela da duva Košava sa još uvek slabim intezitetom, ali kiša nije prestajala. A Ljilja mi kaže :
-„Kako ovi ljudi u Požeženi i u Vincima, mogu da trpe stalno strujanje vetra iz Klisure i da im ne dosadi ?“ Ja joj ništa nisam odgovorio i usredsredio sam se da sa Ševom dođem do Tvrđave i da bez talasa pristanem uz obalu. Mahnuo sam Golubcu i ja i Ljilja smo obnovili neke doživljaje koji su nam se desili baš ovde na vodi ispred grada Golubca. Pričali smo i smejali se, a Mališa je prepoznao grad i tražio je da stanemo i on obiđe njemu interesantna mesta. Ja sam mu se izvinio i nastavili smo do Tvrđave, gde se vetar nije osećao, ali i kiša nije prestajala. Na „svoje mesto“ smo stali, oslonivši Ševin pramac o obalu i pustio sam da Ševa „gura obalu“, a ja sam ubukao kišnu kabanicu i izašao sam napolje. Prvo sam uz desni bok Ševe zakačio za bitve čun i pogledao sam kako priborn za ribolov stoji u čunu. Mališa je za to vreme već bio na obali i trčeći i mirišući pratio šta se ovde u međuvremenu izdešavalo i ima li koga od njegovih suvo-zemaca. Ja sam sa Ševe i leve i desne krmene i pramčane konopce bacio na obalu. Prvo sam vezao krmene konopce za prigodno drveće na obali, a zatim sam vezao i pramčane. Tada je Ljilja oduzela gas i izgasila motor. A ja sam sa krova Ševe uzeo dva kanistra i prešao sam preko puta i na česmi napunio ih. Umio sam se i oprao ruke, a zatim sam kanistere odneo na krov Ševe. Ušao sam u Ševu, skinuo kabanicu i uzeo sam frotirni peškir i osušio lice i ruke, a Ljilja me je pozvala za pripremljenim stolom da ručamo. Naravno da ručak ni Mališa nije propustio ... !

-------------------------------------nastavak sledi-------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1657
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 11 Feb 2018 15:41:24    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar dan gospodo Forumaši i Nautičari

Kako smo živeli na čamcu Ševa ( 3 )


Posle ručka, uzeo sam kišobran i izašao sam sa namerom da uključim Malu Hondu-agregat i da naštelujem krovnu TV-antenu. Ljilja kao i uvek mi je pomogla oko prevca TV-antene i vratio sam se unutar Ševe. Sit i zadovoljan, osušio sam kosu i ruke frotirnim peškirom i hteo sam da legnem na tapaciranu klupu sa jastukom u podglavlju. Međutim Mališa je već legao i ja sam ga uzeo u ruke i prebacio na drugu klupu, isto tako udobnu. ( A sve sam to uradio iz objektivnog razloga, što sa te klupe mogu da bez naočara čitam tekst na televizoru ). I legao sam naslonivši glavu na udoban jastuk i osetio sam u telu prijatnost. Kad Mališa je skočio na mene, a Ljilj se smeje i kaže :
-„Hoće da leži sa tobom ... !“ I ja sam raširio noge, a on se zavukao među njih i oslonio glavu na moju nogu. Dunuo je kroz nos i mljacnuo ustima, a to je značilo da je zadovoljan. Ljilja me pita, da li mi sada nešto treba da mi doda, jer i ona hoće da legne na klupu-ležaj preko puta nas i da gleda TV, koji je na frižideru kod njenih nogu.

Prijatna temperatura u Ševi i tabananje kišnih kapi po njenom limenom krovu, dovelo je do toga da sam zaspao. I kada sam se probudio, Mališa je i dalje spavao meni među noge, a Ljilja je gledala neki film.
-„Već sat vremena vas dvojicu gledam kako lepo spavate. Ma da ste se bar malo pomerili ? I što mi je još interesantnije, ti si se probudio i otvorio oči i u isto vreme je i Mališa otvorio oči, ali se nije pomerao.“A ja sam dodao:
-„Ima dečko lak san ... !“ I pomilovao sam ga, a on se od zadovoljstva protegao i raširio mi noge, tako da mi jedna umalo nije pala sa klupe-ležaja. Ja sam drugu nogu prebacio preko njega i ustao sam, a Ljilja se nasmejala.
-„Znači ... vas dvojica ste završili sa spavanjem ! A kiša i dalje pada i nemožete napolje !“ A ja sam se nasmejao i rekao joj da ja idem na pecanje, a ona ako hoće može sa mnom ... ?“
-„Nećeš valjda po kiši da pecaš !?“ I ja sam joj objasnio :
-„Prvo ću da obučem narandžasti kombinezon. U njemu ne mogu da pokisnem. Zatim idem na krov Ševe, da sa jarbola uzmem četiri teleskopa. Tri za dubinski lov, a jedan sa plovkom za kedere. A ti ćeš mi dati jedno mesnato parče od svinjskog vrata, od onog koji sam kupio u Kostolcu. I malo mi treba hleb za kedere. A za mene ću poneti konzervu koka-kole.“ I brzo sam se presvukao, a na glavi pored kapuljače koja ne prokišnjava, poneo sam i nepromočivi šešir, čiju sam originalnu mrežicu protiv komaraca skinuo i ostavio u Ševi. Nogavice kombinizona su išle preko čizama, tako da su mogle da mi budu mokre samo šake. A kaiš vojničke torbe sam stavio preko ramena, a svu potrebnu opremu stavio sam u torbi.
-„Ljišo, ti i Mališa ostajete u Ševi i ako bude potrebno, ti pritisni prekidač alarmnog sistema i ja sam za minut tu.“ I otišao sam kroz tunel i preko nekih stena sam došao do interesantnog mesta. Spustio sam samo olovo sa jednog štapa i video sam da je dobra dubina. Teleskop sa plovkom sam zabacio sa mamkom ( kuglica od hleba ), a na jedan dubinski teleskop sam stavio na dve udice po parče svežeg mirišljavog mesa. Kedere sam brzo nahvatao i na ostala dva štapa sam stavio po dva kedera na metar rastojanja i zabacio ih u dubinu. Zvončiće nisam poneo, jer sam štapove stavio blizu jedan drugoga i zvončići mi nisu trebali.

Prvi štap na dubinjaka se dobro savio tako da mu se vrh potopio u vodu. Zgrabio sam ga i za kratko vreme sam izvukao soma od tri kilograma. Vezao sam ga sebi za pojas i povadio sam ostala dva štapa. Složio sam ih kako su bila i pošao sam u Ševu. Mališa me je osetio i Ljilja je morala da mu otvori vrata, a on je trkom došao do mene i skočio mi u ruke. Pomilovao sam ga i spustio ga na asfalt magistralnog puta i onda smo se obalom spustili u Ševu. Ljilja se obradovala somčetu i kaže :
-„Nije mi jasno, kako te Mališa oseti, a da nisi na vidnom polju. Evo sada, bio si još u tunelu, kada je počeo da skače i da laje, tražeći da ga pustim napolje. Pravo da ti kažem, malo sam se uplašila, ali setila sam se kada se ti vraćaš avionom s’nekog puta, a on sedi na prozoru i počne da laje. Ja te pozovem mobilnim telefonom i pitam gde si, a ti mi kažeš „samo što sam sleteo“ ! Tako i sada. Bio si još u tunelu kada je on tražio da mu otvorim vrata. Čudno ... !“ A ja sam ga zagrlio i rekao sam :
-„Moj drug ... !“ Štapove sam vezao uz jarbol, odakle sam ih i uzeo i odneo sam somče na zadnju platformu i tamo ga porezao i iznutrice bacio u vodu. Oprao sam mesnate parčiće sa pijaćom vodom i sa velikom plastičnom činijom ih dao Ljilji, koja ih je stavila u frižider. A ja sam na zadnjoj platgormi se istuširao tušem sa pijaćom vodom i onda sam se u Ševi presvukao, a kombinezon sam stavio na ofinger i zakačio ga za cev konstrukcije na plafonu.
-„Znaš šta Ljiljo. Ja ne bih čekao noć da bi smo spremili somče za večeru. Ja znam iz iskustva da je meso ovakvog somčeta izuzetno ukusno, pa bih ja da odmah ispržim jedan deo koliko nam sada treba, a ostatak ujutru za doručak.“
-„Slažem se ... !“ Rekla je Ljilja ...

-------------------------------------nastavak sledi-------------------------------
[/color]

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Sre, 21 Feb 2018 12:40:33, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1657
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 21 Feb 2018 12:38:55    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar dan gospodo Forumaši i Nautičari

Kako smo živeli na čamcu Ševa ( 4 )


Nedaleko od naše Ševe, je magistralni put Veliko Gradište – Kladovo i kad-kad njime prođe po neki automobil ili lakši kamion. A kiša i dalje pada nesmanjenim intenzitetom. A u Ševi iznad „Perkins“ motora, napravio sam sanduk od dasaka, a sa unutrašnje strane sam pričvrstio „Stiropor“ od 8 santimetara i kupaste kartone za suzbijanje buke. Sa spoljnje bočne strane sanduka, izlepio sam pečeni salonit, a preko njega sam izlepio tapete od plute, pa izlakirao i lepo izgleda. Poklopac sanduka je isto urađen sa zvučnom izolacijom, a sa spoljnje strane sam preko dasaka izlepio termo panel, koji se lako čisti i lako održava. Inače služi kao radni kuhinjski sto. Obično ribe čistim i panglujem u čunu, ali danas je kiša i somče sam očistio u čunu sa kišnom kabanicom preko glave i leđa. Ljilja je otvorila bočni prozor i ja sam joj dodao soma, koga je ona uvila u flanelnu krpu i odnela na radni sto. A ja sam oprao čun od tragova somove iznutrice, zatim na zadnjoj palubi oprao ruke pijaćom vodom i ušao sam u Ševu. Skinuo sam kabanicu i pristupio za kuhinjskim stolom, sa „Impa-Prizren“ oštrim nožem. Ispanglovao sam soma na zgodne za u tiganj parčiće i odvojio sam u tanjir koje parčiće ćemo jesti. A to su najslađi delovi soma : dva komada mesa sa bočnim perajima i zatim meso sa stomaka, od analnog otvora do otvora škrga. A glavu, leđa i rep sam ostavio za suta. Meso sa stomaka sam isekao na trake od četiri santimetara širine, zatim svaku peraju sa mesom oko sebe. I kada sam odsekao glavu soma, odsekao sam za mališu dva leđna parčeta, širine po tri leđna pršljena. Ljilja mi je u međuvremenu spremila porcije i tiganj i u malu činijicu na sitno naseckala beli luk. Onda je ostataksoma složila u plastičnu kesu i stavila u frižider. Ja sam za to vreme u duboku činiju napravio nadev od krupnog kukuruznog brašna, pšeničnog brašna i „Vegete“ i sve dobro izmešao. U veliki tiganj sam stavio dve vršne kašike svinjske masti i uključio sam ringlu plinskog šporeta da se mast rastopi i dobro zagreje. Dok se mast topila, ja sam uvaljao parčiće somovine u nadev i malo kasnije, kada se mast dobro zagrejala, stavio sam parčiće somovine u tiganj i sve je cvčalo, ali i lepo mirisalo.
-„Kako lepo miriše ! Bogami ja ću odmah dok je vruće da jedem !“ Kaže Ljilja, a i Mališa se namestio na tapaciranoj klupi, tako da vidi šta ja to spremam.

Svo troje smo ručali sa posebnim apetitom, jer riblje meso je još bilo vruće, a preliveno sa umakom ( sitno seckanim belim lukom, naseckanim peršunom, solju i jestivog ulja ) ! Jeli smo prstima i smeškali se od zadovoljstva. Mališa je smazao svoj deo somovine i odmah pio vode iz porcije. A to je značilo da je se najeo i zadovoljan je legao pored mene. Na TV-u je bila vesti-emisija i gledao sam je bez interesovanja. Ljilja me je ponudila kafom, a ja sam joj rekao da neću ni vodu, da ne sperem iz usta ostatke dobrog ukusa. A mene je zatekla neka lenjost i zatvorio sam oči. Ali umesto sna, setio sam se kada smo ja i Ljilja, prvi put spavali baš ovde i na ovom mestu pre nekoliko godina ? I pitao sam Ljilju :
-„Nešto mi pade napamet, naše prvo spavanje na ovom mestu. I od tada smo mnogo puta koristili ovaj liman za prespavati !“ I Ljilja se setila :
-„Sećam se ... kako ne bih se sećala ! Kod velikog Gradišta je počela da nam diže talase Košava. I ti si pogledao kartu Dunava i rekao si da je ovo mesto u zaklonu i da nam tu neće duvati košava. I bio si u pravu ! Ali noću oko 23h ubio nas je Gornjak sa severa. I sva sreća što si ti podbočio pramac sa debelom daskom i dobro si vezao Ševu za drveće na obali, inače da nije bilo te daske, Ševu bi pramcano nasukao Gornjak, a da li bi smo prošli bez da nas ne napuni vodom, to je pitanje !“ I ja sam se do tančina setio te noći.

-„Metereolog iz Vršca, preko radio stanice, dok smo bili kod Rama, rekao mi je da će danas početi košava da duva i stigla nas je kod Srebrnog Jezera. I da će po prirodi njenog termina, duvati nekoliko dana. I ja sam sa tom informacijom se uvezao za obalu ovde gde smo i sada. I uveče smo večerali i zatim sedeli do neko vreme, kad probudila me je neka nesnošljiva tišina. Niti su se čuli talasi, niti košava da duva. I obrnuo sam se i nastavi da spavam. U neko vreme, zapljuskivanje obale od talasa me je probudilo i imao sam osećaj da je pored nas prošla Bela Lađa. Međutim shvatio sam da je to nemoguće jer je pored nas plitka voda i izašao sam napolje na prednju palubu. Gornjak je tako jako duvao, da me umalo nije zbacio sa palube, nego me je ograda zadržala. I video sam talase po metar ipo, koji udaraju u krmeni deo Ševe, a ona poskakuje kao da je od kartona. Držeći se za rukohvat na krovu Ševe, otišao sam na krmeni deo da vidim kako je tamo. A tamo je bilo takvo stanje koje ja do tada nisam doživeo na čamcu i na vodi uopšte. Otprilike voda svakog trećeg talasa se pela na krov spavaće sobe Ševe. Ševa se nije dala, ali vetar nije prestajao takođe... !

-------------------------------------nastavak sledi-------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića


#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1657
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 02 Mar 2018 11:04:57    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar dan gospodo Forumaši i Nautičari

Kako smo živeli na čamcu Ševa ( 5 )


Popeo sam se na krov Ševe i po krovu sam išao četvoronoške da me vetar ne baci sa krova. Plastičnu kofu sam otkačio sa donjeg dela jarbola i spustio sam se i kleknuo na nogostup Ševe i počeo sam da izbacujem vodu iz čuna. Čun je bio toliko pun vode, da su bile sekunde u pitanju i da sam zakasnio sa izbacivanjem vode, čun ne bi potonuo, jer je vezan i pramčano i krmeno za Ševu, ali bi motor primio vodu. Zavozno veslo je bilo vezano za čun, ali rezervoar sa benzinom bi se sigurno otkinuo od motora i pitanje je da li bih uspeo da ga nađem kasnije. Kada sam izbacio polovinu vode iz čuna, onda sam ušao u čun i izbacivanje vode je bilo efektivnije, a meni lakše. Ljilja me je kroz prozor pitala :
-„Momo, šta se događa !? Meni se ovo ljuljanje Ševe uopšte ne sviđa ! Da li je to vetar Gornjak, jer dok je Košava duvala, ovde je bilo mirno !?“
-„Jeste Ljiljo, Gornjak je ! Uključi svetlo u motornom odelenju i vidi u kaljuži da li ima vode i ako ima koliko je ima !?“ I Ljilja me je odmah poslušala, a Mališa je došao do mene nogostupom i spustio je uši i žmirkao očima, jer vetar nosi i vodu kao rosu, a kada ga vetar zahvati, on legne na nogostup a nokte zarije u „itison“ kojim je ceo nogostup lepljenjem bio prekriven
-„Idi Mali u Ševu. Tu pored mene ćeš biti sasvim mokar, a ništa ne možeš da mi pomogneš !?“ Na trenutak sam ga pomilovao po glavi i on je posle toga ušao u Ševu. Ljilja je malčice otvorila prozor i uplašeno mi je rekla da u kaljužnom delu ima vode.
-„Moco, u kaljuži ima vode jedno pet santimetara duboko, ali to nije mnogo, bar si me ti tako učio ! A otkuda ulazi ta voda !?“
-„Naša Ševa je veliki Apatinski čamac ! On je u početku bio „radni čamac“ u izgradnji petlje „Gazela“ u Beogradu ! Jak motor i jako korito im je služilo za prevoz ljudi i građevinskog materijala. I kao otvoreni čamac, morao je da ima najniže mesto u koritu, gde će voda od kiše da se zadržava. Videla si i vakuum pumpu ( klik-klak ), uz levi bok korita, koja je ugrađena za izbacivanje vode iz kaljuže. E onda su joj promenili svrhu i nadgradili su je sa drvenom kabinom. Mesto između kabine i korita, nije izdihtovano i kada voda plusne kao sada, onda neki deo te vode uđe u korito, u kaljužu ! Kada budem radio kapitalni remont Ševe, onda ću i dihtovanje da odradim !“

Vetar Gornjak, nije dugo trajao. Sila vetra se skoro anulirala, a talasi su se predali prostoru Dunava, koji je ovde širok između obala oko 6 kilometara. Ispolcem sam izbacio i ono malo vode što je ostalo u čunu i onda sam se popeo na krov Ševe i startovao agregat „Honda-350 w“, a Ševa je od svetla zablistala. Dok je Ljilja pregledala spoljašnji deo Ševe, ja sam pumpom praznio kaljužu od vode. Uskoro je bilo sve na svom mestu, a Lilja je skuvala kafu, zapalila cigaretu i uključila TV. A ja sam skinuo poklopac pomoćnog motora „Tomos – 4“ i skinuo sam karburator. Prvo sam ga rastavio i izduvao benzin i eventualnu vodu, a onda sam skinuo svećicu i povlačenjem kanapa izduvao sam sve što je bilo u cilindru motora. Onda sam sve sastavio i startovao Tomos-motor. Iz prve je upalio i ja sam ga izgasio, jer nije bilo potrebe da ga silujem. Kada sam sve završio, skinuo sam mokru odeću i na krmenoj platformi sam se istuširao pijaćom vodom. Ljilja mi je spremila šta ću da ubučem i onda sam se ja popeo na krov Ševe i izgasio sam agregat. Ljilja i Mališa su već legli, a ja kada sam se na krevetu ispružio u horizontalu, prošli su me neki žmarci, pokrio sam se i brzo sam zaspao ... !


-------------------------------------nastavak sledi-------------------------------



Pozdrav od Mome Stošića


#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1657
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 21 Mar 2018 10:39:46    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar dan gospodo Forumaši i Nautičari

Kako smo živeli na čamcu Ševa ( 6 )


Ujutru me je probudio neki kamion sa pocepanim auspuhom, koji je prošao magistralnim putem na obali uz’ koju je Ševa bila vezana od juče. Jutro je bilo lepo i prijatno za boravak na vodi. Ševa je bila čista i isprana kišom, pa zatim isfenirana Severo-zapadnim vetrom zvanim Salauka! Na krmenom delu Ševe, napumpao sam pumpu sa pijaćom vodom i onda se lepo umio i samim tim i osvežio. Onda sam ušao u Ševu i skuvao džezvu turske kafe, a iz frižidera uzeo sebi i Mališi deo ukusne hrane za doručak i popeo sam se na krovnu terasu. Rasklopio sam sto i dve stolice i sam seo i oduševljen lepotom Tvrđave i velikog prostranstva Dunava, prvo sam se zadovoljio kafom. Mališa je ipak bio za doručak koji sam mu stavio u keramičku porciju pored jarbola. Najeo se, napio vode i legao je na nekoliko puta sklopljeno ćebe i posmatrao široki Dunav i po malo visoke Karpatske vence. Posmatrao sam dvogledom Baba Kaj stenu koja se kupala u vodi Dunava, a tamo nedaleko se šarenilo Rumunsko naselje Koronini. I uopšte, vedro nebo je donosilo sa sobom lepo raspoloženje i ne samo ljudima, već i svim živim bićima u okolini.

Malo kasnije, Ljilja je ustala i žmireći na jedno oko, javila nam se :
-„Zdravo vas dvojica ! Vidim dobri ste i već ste doručkovali. A ja se još nisam odmorila od sinoć pretrpljenog straha ! I sada sam ubeđena, da je vetar Gornjak, gori od Košave kada se razbesni ! Momo jesi li pregledao Ševu i čun i naravno motor na čunu ... je li sve u redu !? I baš me raduje što je i kiša prestala, odnosno Gornjak je odveo sa sobom !“
-„Sve je u najboljem redu. Hajde ... ti se umij, pa da doručkujemo i krećemo, dok je lepo vreme do Boljetinske reke i tamo ćemo ručati i obići muzej ... !“ A Lilja se umila i oprala zube, pa je sa peškirom preko ramena, onako mokra, popela se na terasu kod nas i sela u stolicu.
-„Što je lepa okolina ove Tvrđave. Ja mislim da su graditellji ove Tvrđave birali mesto ne po vojničkoj taktici, već je i estetika mesta igrala ulogu !?“ I ja sam se pridružio razgovoru :
-„I zamisli kako je ostrvo Stara Moldava bilo lepo ostrvo pre izgradnje Brane na Dunavu. Tada je voda bila nižeg nivoa, a ostrvo visoko, zeleno i lepo !?“ I nastavili smo sa pogledom i ukusom kafe da uživamo u ambijentu Golubačke Tvrđave.


Lep i sunčani dan nas je izazvao i ja sam startovao „Perkinsa“ i zadovoljni smo krenuli sa Ševom nizvodno Dunavom, prema suženju Dunava kod kamenoloma, Baba Kaja nas je posmatrala. I ja i Ljilja smo joj mahnuli, kao što to radimo svaki put kada ovde prolazimo. Isto tako smo se oprostili sa Tvrđavom, sa nadom da ćemo se uskoro ponovo videti kada se budemo vraćali za Beograd. Vrlo skoro nam se pokazao kamenolom i ušće Dunava na svega 230 metara, a nastavak je sledio sa širinom između kamenih stena do 400 metara širine. Posle kamenoloma, je malo naselje Brnjica na čijoj obali već nekoliko godina koliko ih ja viđam, stoje dva radna čamca od po 12 metara dužine i niko ih ne skiga sa drvenih klocera i 100 % ih i ne koriste.


Posle nekoliko kilometara s’ naše strane, ponovo kamenolom, samo većeg obima. A voda Dunava bez talasa i divota je ploviti ovom klisurom kada je lepo vreme. Ljila i Mališa su na krovnoj terasi i uživaju pod suncobranom, a posle kišovitih nekoliko dana. Sa Rumunske strane prolazimo pored naselja : Ljubkova, Berzaska kao veća naselja i manja naselja Drenkova i Kozla. Kod Kozle smo se sreli sa suženjem, koje se zove Gospođin Vir. Ime je dobio po tragičnom događaju, gde je pored potapanja barži, stradala i vlasnica tih barži iz Austro Ugarske. Sada kada je brana hidrocentrale „Đerdap I“ podignuta i suženje ranije sa velikim vrtlozima se smirilo i plovila mirno prolaze.


Posle 5-6 kilometara nizvodne plovidbe, zaustavili smo se na mestu tzv. Lepenski vir. Blago sam nasukao Ševu u obalu, a Mališa radostno je skočio na obalu i otrčao stazom uzbrdo. Pod ogromnim orahom na obali, već godinama stoji veliki drveni sto i dve klupe pored njega. Na tom stolu je Ljilja stavila stoljnjak i uskoro na stoljnjaku su se našli tanjiri, escajg, šerpa sa vrućom supom i vrela tepsija iz rerne sa krompirima, paprikom i svinjskim mesom prošaranim slaninom. Ručali smo u prijatnoj atmosveri, a i Mališa nam se pridružio i pojeo svoj ručak, napio se vode iz svoje porcije i skočio pored mene na široku drvenu klupu i legao uzdahnuvši. Pomilovao sam ga po ušima i rekao sam mu da je pametan, jer na mokru zemlju od do jučerašnjih kiša, neće da legne. Ovog puta nismo hteli da se penjemo stazom do Lepenskog Vira, jer je staza bila blatnjava od višednevne kiše koja je padala nekoliko dana. I pokupili smo se i pošli za Porečku reku, gde smo planirali da prespavamo.

-------------------------------------nastavak sledi-------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1657
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sub, 28 Apr 2018 09:55:05    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar dan gospodo Forumaši i Nautičari

Kako smo živeli na čamcu Ševa ( 7 )




Harmoničan rad Perkins motora u Ševi, mene i Ljilju je činio zadovoljnim i plovili smo posmatrajući interesantnu okolinu Dunava. Živopisni Greben u desnoj obali Dunava, rekao bih „čudo prirode” sa svojim kamenim slojevima poređanim u različitim bojama !
-„Ovaj Greben ima i anomaliju, da se nalazi od ušća Dunava u Crno More na 999-om kilometru. Zanimljiva slučajnost, zar ne !?”
-„Jeste, ali ovo vikend naselje „Hladne Vode” na Boljetinskom brdu, nije slučajnost. Ti ljudi koji su ovde sagradili svoje vikendice, dobro znaju sve privilegije koje su dobili sa izgradnjom vikendica na tom mestu !” Kažem ja, a Ljilja se setila i Porečke reke, kuda smo se inače uputili :
-„Gradnja vikendica je veoma aktivna i u Porečkoj reci ! Sećaš se prošle godine smo se iznenadili brojem novih vikendica, okolo Rankovog Šljivika, gde se mi uvek stacioniramo. Sada me neće iznenaditi u međuvremenu izgrađene vikendice na tom mestu !”

Uskoro kroz nekih 45 minuta, plovili smo nedaleko od obale Donjeg Milanovca i uskoro smo ušli u Porečku reku. U početku obale su bile bez izmena, iste kao i prošle godine. A malo dalje ka mostu, za proteklih godinu dana, niklo je nekoliko lepih građevina, malo većih od standardnih vikendica. Smanjio sam brzinu kretanja i lagano sam sa Ševom pristao u na obalu Rankovog šljivika. Mališa je veselo iskočio na travnatu površinu i požurio da pregleda čitav šljivik, ili da prikaže svoje prisustvo raznim domaćim glodarima, sa namerom da se manu i pomisli da dođu na Ševu i učine kakvu štetu. Jer on je tu i spreman je da kažnjava. Vezove Ševe sam vezao za stare šljive, a onda sam Ljilji pomogao da skinemo sa krovne terase Ševe sto i stolice i stavimo ih ispred Ševe na lepoj travnatoj površini. Ja sam iz frižidera doneo meni i Ljilji po sok, a ona je skuvala tursku kafu i seli smo u stolicama za stolom i sa uživanjem u ambijentu okoline, pili kafu i ćutali.

Mališa je išao do Ace Žarića i ustanovio da nikoga nema i evo ga vraća se polako šnjuvajući po travi. Legao je na plastičnom podmetaču i sklopljenom frotiru preko, koji mi je Ljilja spremila, a iz razloga što su zemlja i trava još uvek mokri od višednevne kiče. Ljilja je prokomentarisala :
-„Sviđa mi se ovo mesto za boravak i noćenje. A još sam zadovoljnija posle ovako lepe i prijatne plovidbe. A čika Aca je verovatno na nekoj proslavi. Pričao mi je da ga često zovu na svetkovine, od kako je otišao u penziju.”
-„Doći će on, ako ne danas, a ono sutra. Penzionerska zanimacija. Ako ga ne bude i sutra, onda ćemo se videti kada se budemo vraćali iz Kladova. Svratićemo ovde kao i uvek do sada.” Popodne se brzo pretvorilo u veče, a ja sam uzeo jednu dubinsku ribarsku mrežu od 50 metara i podavio sam je iz čuna, tako što sam joj početak vezao za alku na krmi Ševe i razvukao sam je prema drugoj obali. Isto veče oko 22h, izvadio sam je iz vode. Bilo je babuški dovoljno i odmah sam ih izvadio iz mreže. Šest babuški, svakome od nas po dve, bilo nam je dovoljno za večeru, a ostale sam pustio u vodu. Izabrane ribe sam na krmenoj platformi očistio i oprao i zatim ih ispanglovao, stavio u činiju i ostavio ih u frižider. Onda sam ušao u čun sa Mališom naravno na prednjoj palubi i krenuli smo u niskorastuću šumu po suvarke. Kao i uvek, bilo ih je dovoljno i skoro sam napunio čun. Vratili smo se i ja sam istovario suvarke pored mesta gde se inače loži vatra, a onda sam sa Ševe doneo mali „Honda-350“ agregat i postavio ga pored vatre, a kabli sa sijalicom stavio na obližnje drvo. Startovao sam agregat i sijalica od 100w je zasvetlela i bilo je lepo i korisno. Ljilja je sa krovne terase donela tučani tiganj i tronožac za tiganj. Ona se potrudila da založi vatru, a ja sam otišao u Ševu i tamo na kuhinjskom stolu, napravio nadev za ribu i napunio sam joj razreze, stavio je u činiju. Sa strane sam stavio 3-4 kašike svinjske masti i sve to doneo kod vatre. Veliki tučani tiganj sam stavio na tronožac i u tiganj sam stavio donešenu svinjsku mast. Vatra je bila dobra, a ja sam pratio kada će mast da se dobro zagreje. To sam probao, bacajući sa dva prsta na mast sitne delove nadeva. Kada su bačene trunke nadeva počele da naglo cvrče ... tada sam stavio pripremljenu ribu, koja je odmah počela da cvrči na dobro zagrejanoj masti. Tako i treba, da bi se spoljnji deo riba zapekao i da bi se tada unutrašnjost mesa dobro skuvala i zatim ispekla. Tj. bila mekana i ukusna.

Sijalicu sam preneo i na čaklji je postavio pored stola, tako da je sijalica osvetljivala sto i okolinu. Ljilja je donela narezani hleb i tanjire, a ja činiju sa prženom ribom i počeli smo da večeramo. Mališa je obožavao ovako spremljenu ribu i začas je pojeo svoj deo, otišao u Ševu i tamo iz svoje porcije pio vode, a zatim došao na svoj frotirni ležaj i zadovoljan legao uzdahnuvši. Ja i Ljilja smo se lagano sladili za stolom sa veoma ukusnom ribom i ćutali. Reči su bile suvišne.


------------------------------------nastavak sledi-------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1657
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 13 Maj 2018 13:46:37    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar dan gospodo Forumaši i Nautičari

Kako smo živeli na čamcu Ševa ( 8 )


„Hondu” agregat nisam gasio, ali sam sijalicu sa kablom sa obale preneo i zakačio je na krmenom jarbolu Ševe. Onda sam iz kuhinje doneo komad već prosušenog hleba i seo sam na krmenoj klupi i usitnjeni hleba bacao sam na osvetljenu vodenu površinu iza Ševe. Nisam dugo čekao i pojavila su se jata malih ribica, kojima je hleb na površini vode, dobrodošao za gladna usta. U međuvremenu, Ljilja je u Ševi posmatrala neki film na TV-u, a Mališa je pored nje ležao i dremao. Ja sam se udobno naslonio sedeći na klupi na krmenoj platformi Ševe i posmatrao sam „igru“ ribica i predatora ovde u reci. Već poznati šum i pljuskanje ribica po vodi narušavao je po neki auto, koji je prolazio tu nedaleko od nas po magistralnom putu Donji Milanovac – Kladovo. Ljilja je iskoristila na TV-u vreme reklama i skuvala je tursku kafu. Donela mi je u šolji i čašu hladnog soka od kajsija. I Mališa je došao i odmah legao pored mene, stavivši glavu na moju nogu, a Ljilja me pita :
-„Šta je malih ribica ... a ima boga mi i većih predatora, kako ih ti zoveš !“
-„Da, te male ribice žive u obližnjem tršćaku i ševaru tamo preko. A sada su došle, izazvane svetlom i kada su videle plutajuće parčiće hleba, rešile su da se najedu, rizikujući pri tom svoj mali život. A takve skupine malih ribica, obavezno prate i ribe predatori, koje se hrane tim malim ribicama.“ I Ljilja me je prekinula, računajući da je važnije to šta je ona htela da me pita :
-„Ja sam čula za izraz „predatori“, ali volela bih da ih prepoznam ?” I ja sam ih nabrojao prisutnih u ovim vodama :
-„To su tvoji omiljeni Bucovi, čije meso koristiš kada praviš riblje pleskavice ! Zatim tu su Štuke, koje ni jednoj ribi ne opraštaju i jedu joj mladj ! Dakle one su „Kanibali”, jer jedu i svoju mladj. I zato ih ja ne volim i ne jedem !” I Ljilja je rekla :
-„Da, interesantno ! Ja sam tek sada shvatila, zašto ti nikada ne spremaš štuke ni u tiganj, ni u kotlić !“ I ja sam nastavio :
-„Tu su još zaštitnici imena „predator“ i Smuđevi, kao i njihovi rođaci Smuđevi Kamenjari ! I Somovi posećuju ovakve „igranke“, ali samo kada su izuzetno gladni.“ I Ljilja je bila zadovoljna što ne pecam !
-„A ti nećeš da ih pecaš, bez obzira što je sada ovde tako lep skup riba ?“
-„Nemam zašto ! A da pecam radi pecanja ... tu fazu života sam prerastao ! Sedim i uživam gledajući kako se male ribice hrane i eskiviraju napade predatora.“ I Ljilja je otišla da gleda svoj film, a Mališa je samo podigao glavu, video Ljilju u odlasku i spustio je svoju glavu na moju butinu i zatvorio oči. A noć je bila tamna, bez mesečine ali prijatno topla i bilo mi je uživanje sedeti na krmenom delu Ševe, a bez prisustva komaraca.


Jutro je probudilo lep i sunčani dan. Izašao sam iz spavaće sobe i video Mališu, kako sedi na obali ispred Ševe i posmatra zaliv Porečke reke ispred sebe.
-„Mali, da li si išao do Acine vikendice ? Možda je došao noćas ... ?“ A Mališa me je pogledao, zatim ustao i laganim korakom otišao u pravcu vikendice ! Ja sam uzeo pribor za brijanje i seo sam u čun, a onda sam se nasapunjao i obrijao, držeći ogledalo u jednoj ruci, a drugom rukom sam se brijao i penu ispirao sa brijača tako što sam ruku zaranjao u vodu reke i promrdao je malo. Tada bi sva pena spala sa brijača i ja bih nastavio brijanje. Kada sam završio brijanje, umio bih se obema rukama vodom iz reke i onda bih na zadnjoj platformi iz slavine plastičnog bureta sa pijaćom vodom, oprao bih zube kaladont-pastom i još jednom se umio pijaćom vodom. Tada bih se obrisao peškirom i u kuhinjskom delu, stavio džezvu sa vodom i skuvao tursku kafu. Obično bi Ljilja na miris kafe reagovala i ustala bi. A ja sam je čekao na krovnoj terasi uz „PtiBer“keks i šoljicu kafe, sa jutarnjom čašicom razgovora.
-„Gde nam je Mališa ? Obično ujutru svo troje zajedno sedimo na krovnoj terasi, a njega jutros nema !?“ Ja sam pogledao u pravcu Acine vikendice i video da mu dimnjak dimi. I rekao sam Ljilji :
-„Aca se noćas vratio u vikendicu, a Mališa mu je jutros gost ! Znaš koliko Aca voli Mališu i sada mu verovatno sprema nešto lepo za doručak. Saće njih dvojica da se pojave ovde. Da ja rasklopim stolicu za Acu.“ I ustao sam i rasklopio stolicu pored stola, gde su stajale šoljice i džezva sa kafom. Onda sam seo i nastavili smo ja i Ljilja da kafenišemo i razgovaramo.


Ja sam posle popijene kafe ustao i sredio Ševu posle sinoćne sedeljke. Naime, meni kada se noću prispava, ja ostavim agregat da se sam ugasi, kada mu nestane gorivo. Onda sam ujutru stavio agregat posle sinoćne upotrebe na svoje mesto ispod klupe na krmenom delu Ševe. Zatim produžni kabli sam namotao na plastični cilindar i stavio ga u sanduk-klupu u prednjem delu Ševe. Obično tada i iskontrolišem rezervnu količinu goriva, tako da iznenađenjima nema mesta. I evo Ace i Mališe ! Mališa je dotrčao radosno mašući repom, prvo da se opravda što je dugo odsustvovao, a i da predstavi Acu, našeg prijatelja i brata od strica mog starijeg kolege i prijatelja Ljubiše Žarića. Aca se popeo kod nas na krovnu terasu, rukovao se sa nama i doneo nam vruće palačinke sa džemom od kajsija i posebno sa orasima.
-„Dobro jutro i dobar vam dan želim. Drago mi je što vas vidim i zamolio bih vas da ostanete ovde u Porečkoj reci, bar jedan dan više no što ste planirali. A evo i zašto !? Kako svuda u okolini, tako i ovde na razlivu Porečke reke, sve je manje riba i mnogo teže se lovi nego ranije. A ja imam neke moje rođake, koje sam navikao, da kad god dođu kod mene da im obavezno dam ribe da ponesu sa sobom. I setio sam se vas dvoje. Znam da uvek sa sobom nosite nekoliko mreža i još kada bi Moma hteo da nalovimo neku količinu, pa da ih ja stavim u zamrzivač ... !?“ I Aca me je gledao pravo u oči, a ja sam mu odgovorio :
-„Ja na Ševi imam samo četri mreže, a i ne poznajem ovdašnji teren, tako da ne mogu da ti garantujem količinu ulova ! A ti jel znaš gde ovde ribari dave mreže ?“ A Aca mi reče :
-„Ovde na ušću, niko od ribara ne davi mreže ! Svi se boje krađe i to je najveći razlog.“ A ja sam nastavio :
-„Prosto ne mogu da razumem da je krađa mreža razlog ! Ja sam, sećaš se davio po jednu mrežu i uvek smo imali dovoljno riba za ručak ili večeru ! Nego znam šta ću !“ I skinuo sam sa Ševe Eho-sonar i jedan akumulator i na čunu sam sve to postavio, odnosno instalirao ... !


------------------------------------nastavak sledi-------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1657
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 25 Maj 2018 11:16:05    Naslov: Odgovoriti sa citatom


#

Kako smo živeli na čamcu Ševa ( 9 )

Kada sam spremio čun za plovidbu, Mališa je već bio u čunu, a za njim je ušao i Aca, objašnjavajući Ljilji kuda idemo. A Ljilja mu je potvrdila :
-„Da ... Moma svaki put kada hoće da podavi mreže na nepoznatom terenu, on sa čunom i „eho – sonarom” pregleda taj teren ... pa onda davi mreže ili menja teren. Ja sam pored Mome naučila da kvalitet terena otkrivam i pogledom. Uostalom to i Moma radi. Evo recimo ... ovde pored obale gde je ova gusta šuma. Tu nema zadeve !” A Aca me je zamolio da proverimo to što Ljilja tvrdi ! Nasmejao sam se i krenuli smo pored šumovite obale. Uključio sam i „fiš fajner” i Aca se oduševljavao koliko riba ima, a ja sam gledao konfiguraciju podvodnog terena.
-„Uh ... kakav teren i koliko riba tu ima !? Momo, jesu li ove ribe stalno tu gde su sada ?” Pitao me je Aca, a ja sam mu odgovorio :
-„Ne Aconi ! Ribe su stalno u pokretu, ali imaju svoje stalne puteve po kojim se kreću. Som i Šaran imaju svoja „legla” koja ih štite od neprijatelja i u koja se posle šetnje vraćaju i veoma često borave. Jedini uslov njihove promene legla je ekstremna promena vodostaja na opadanje. Tada traže dublju vodu. A Somovi su godinama na istom mestu, jer oni imaju svoje jaruge u dubokoj vodi. U tim jarugama žive i po nekoliko generacija Somova, sve dok ih čovek ne najuri !” A Aca je ljubopitno pitao :
-„Kako ih čovek najuri !?”
-„Pa recimo ... otkrije ih nekim načinom i onda baci u njihovu jarugu eksploziv. Oni Somovi koji ostanu živi ... nikada se u tu jarugu više ne vraćaju ... !?” Aca me je gledao razočarano i samo je ćutao. Jer šta god da kaže i time opravda ovakva ljudska nedela … nema smisla jer takvi ljudi koji ekstremno uništavaju riblji fond … mesto im je u zatvoru i to na prisilni rad !
Nastavili smo laganim kretanjem čuna, a Aca nije odvajao oči sa ekrana “eho sonara sa fiš fajnerom”.
-„Ja sam bio uveren da ovde na ušću Porečke reke u Dunav, ima riba koje ne idu nikuda dalje, jer im i Porečka i Dunav donose dovoljno hrane, a niko ih ne dira i ne uznemirava. Momo, šta god da uloviš u mrežama, ja o tome nikome neću da govorim.” A ja sam ga posavetovao :
-„Ti sada dok držiš i gledaš u taj ekran, pamti mesta po orjentirima na obali, gde su velike grupacije riba. Posebno krupnih riba. Pa u toku godine možeš da na tim mestima dolaziš i pecaš. Garantovano ćeš imati više ulova, no kada zabaciš iz dvorišta svoje vikendice ! Uostalom, u povratku ćemo proći i pored tvoje vikendice i videćemo kakva je tamo količina riba !” Aca je klimnuo glavom i dalje ne odvajajući pogled od ekrana „eho – sonara sa fiš fajnerom” !
I namerno sam sa čunom izašao u Dunav, jer je i mene samog interesovalo dno ušća i ima li riba ? I baš u tom momentu, prisustvovali smo migraciji riba iz Porečke u Dunav. A da situacija bude još interesantnija, skoro jednaka količina riba je na donjem delu migrirala u Porečku iz Dunava.
-“Ovako nečemu nikada nisam prisustvovao !” A ja sam držao pravac, kako sam predpostavljao da i ribe idu uz Porečku reku. I sve tako ... pratili smo se do mosta, a mene posle mosta nisu interesovala ribolovna mesta. Vraćali smo se obalom gde je Acina vikendica i riba na tom delu je bilo veoma malo. Aca se razočarao i kaže :
-„Gde su ona lepa vremena, kada sam mogao da ulovim više nego što mi je trebalo ? A sada tek po koja riba !?” A ja sam ustao i spustio sam u vodu malo sidro za mulj i onda sam seo pored Ace i rekao mu :
-„Ovde ćemo da sedimo, razgovaramo, ali i pratimi ekran sonara. Video si na ušću, kako riba izlazi i ulazi u Porečku. Pa ona mora negde da prođe na ovom delu reke. Samo treba da ocenimo gde prolazi ? Po sredini ili s’kraja, da bi ti znao gde da zabaciš udicu, mi sada moramo da je propratimo i ustanovimo njeno kretanje !? I nešto kasnije, slika na ekranu sonara nas je prekinula u razgovoru, a ja sam odmah izvadio sidro. Zavoznim veslom sam zaveslao ka’ sredini i pokazalo se da Aca mora dobro da zabaci udicu ka’ sredini reke. Jer tamo je glavni put riba! Pogledao sam Acu i rekao sam mu :
-„Sada sve znamo o ribljem putu kroz ovaj deo reke. Jedino nismo ustanovili, da li putevi važe samo danju, ili i noću ? Acko... ti ćeš to lako da otkriješ ! Jednostavno zabacuješ udice tamo gde se lovi. Isto to činiš i noću. Pa ako se lovi, znači putevi su aktivni i noću !” A Aca sav „hepi” mi kaže :
-„Ama Momo ! Ja sada posle 40 godina života na ovoj obali Porečke reke i isto toliko pecanja sa različitim uspehom ... ja sada znam i gde se riba kreće i gde se zadržava. A radi one jaruge gde nekoliko generacija somova žive, moraću da kupim čamac i to veći, da me za slučaj neka „ala” ne prevrne. Ja sam se oduševio gledajući one količine riba na ekranu „eho sonara“ i zvini Momo zadeve nisam ni gledao !”
-„Sve je u redu. Ja sam gledao i čekamo veće da podavimo mreže. Ovog puta, ti ćeš ići sa mnom u čun da doživiš pravi ribolov !” Vratili smo se na Ševu, a Ljilja je već zauzela travnjak ispred Ševe i za nas dvojicu iznela stolice … !

------------------------------------nastavak sledi-------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1657
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 25 Jun 2018 14:50:23    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Kako smo živeli na čamcu Ševa ( 10 )


Mališa je iskočio na nogostup Ševe, još kada smo joj prilazili, a kada smo pristali uz Ševu, ja sam zakačio zadnji vez za zadnju bitvu, a Aca je zakačio prednji vez za prednju bitvu Ševe i izašli smo na obalu. Na obali, ljilja je postavila stoljnjak sa nekim cvetnim aranžmanom, preko rasklapajućeg stola i donela nam porcije pudinga od vanile i po šolju kafe. Na stolu je stavila velike čaše i sirup od maline i flašu gazirane vode rekavši :
-„Ja sam se potrudila, a vas dvojica zvolite i služite se sami, da vas ja ne nudkam !“ A Aca se požalio:
-„Dakle, vas troje kada ste ovde u Porečkoj reci, priviknete me na sasvim drugačiji način života, nego život koji ja ovde sam živim. I kada odete ... teško se privikavam na moj predhodni, ustaljeni način života !“ A Ljilja je takođe prokomentarisala :
-„Čika Aco ... i nama je lepo sa vama. Mi kada u Beogradu planiramo posetu Đerdapu, mi vas obavezno stavljamo u plan posete ! Do sada se par puta desilo da mi svratimo u Porečku reku, a vas u vikendici nema. Mi za boravak imamo svu opremu, ali se tada osećamo kao da smo nešto izgubili. I nije nam prijatan boravak u Porečkoj reci, kao kada ste vi tu !“ Aca zadovoljan Ljiljinom iskrenošću, rekao nam je :
-„Hvala vam deco što imate takvo mišljenje o meni. Hvala i tebi Mališa, jer kada ti od radosti skočiš na mene, ja ti se obradujem kao kada mi dođu unuci.“ A Mališa, kao da ga je sve razumeo. Ustao je i prišao Aci, a Aca ga je uzeo u skut i poljubio ga u teme glave, rekavši mu :
-„Mališa, ti si pas, ali si bolji od mnoge nevaspitane dece. Ja bih voleo da imam psa kao što si ti i da se družimo. Mislim da bi mi tada život bio lepši nego sada !?“ I nastavili smo nas troje razgovor u prijatnom raspoloženju, a u ambijentu Porečke reke.

Sunce se skoro sakrilo iza obronaka Glavica planine, a ja sam sa krova Ševe skinuo u čun, dve kašete u kojima su smeštene po dve mreže od po 50 metara dužine. Vadio sam jednu po jednu i spremao ih po patosu čuna i kačio svakoj po dva postavca na donjim krajevima. Onda sam sačekao da se mrak fest spusti i sa čunom sam isplovio u Porečku reku, sa namerom da podavim mreže na mestima koja sam utvrdio prilikom pregledavanja dna reke i saznao gde su riblji putevi. Ljilja je primetila da se spremam da odem i podavim mreže i pitala me je :
-„Bilo bi dobro da uključiš Hondu-agregat i postaviš sijalice na svoja mesta !“ Aca je takođe očekivao da uključim agregat, ali nije ništa progovarao. A ja sam im rekao :
-„Večeras, ako uključimo dve sijalice po 100 vati, onaj ko planira da nam pokrade mreže, videće nas iz daleka da smo svi pored vatre i lako će nas pokrasti. Ljiljo, prema tome, razvuci produžni kabl za 12 volti i stavi sijalicu od 21w. To će biti sasvim dovoljno za rad oko roštilja, a neće biti vidljivo sa bliže udaljenosti ! Ovog puta su me razumeli i Ljilja i Aca i ja sam sa Mališom zaplovio „na zavozno veslo“ prema planiranim mestima gde ću daviti mreže. Mališa je ležao na prednjoj palubi i podignutim ušima je pratio situaciju oko nas na obali i na vodi ! I nije ustajao sve vreme dok sam ja izbacivao mreže jednu po jednu. Obeležavajuće plutače nisam stavljao, već sam pamtio gde je koja mreža podavljena. Bio sam uveren da ću ih ujutru klocerom pronaći. To mi je bilo sigurnije, nego da neko od mesnih ribara, pronađe obeležene mreže i tada mu za krađu netreba više od 5 minuta. Ovako i ako izađe da ih traži, moraće da se pomuči, pod uslovom da ga ja i Mališa ne čujemo i ne vidimo. Kada sam podavio mreže, uzeo sam dvogled „noćnoga vida“, koji sam kupio u Minsku u Belorusiji i pregledao sam sve obale i samu vodu zaliva. Pešaka i kibicera nije bilo, čamaca na vodi takođe, a vozila su sva bila u pokretu magistralnim putem Donji Milanovac – Kladovo. Mališa je sa prednje platforme čuna sišao i došao kod mene u skut i legao ispruživši se preko mojih kolena, uzdahnuo i legao. Ja sam jednom rukom držao dvogled i dalje osmatrao okolinu, a drugom rukom sam milovao Mališu po ušima i glavi, a on je iz zadovoljstva mljackao ustima.

Uskoro smo se vratili kod Ševe, a jedna tura ražnjića je već bila gotova. I ja im nisam odoleo, već sam uzeo par parčeta pečenog mesa i duvanjem sam ih doveo do upotrebljive temperature. Dva sam dao Mališi, a jedno parče sam stavio sebi u usta i uživao u ukusu. Ljilja se nasmejala i kaže :
-„A’ šta kažeš za majstore !?“ I Aca je takođe prokomentarisao :
-„Do duše, ja sam sve radio, šta je Ljilja rekla. I ja sam probao ražnjiće i meni se baš sviđaju. I raduje me što sam od vas naučio da se sirovo meso soli samo „Vegetom“ i zato ražnjići imaju ovako slano-slatkasti ukus ... !“

Ja sam oprao čun i zatim izbacio svu vodu, pa sam sunđerom isušio i patos čuna. Seo sam na krmenu klupu čuna i dvogledom pratio situaciju na vodi, ali i na obalama, jer kradljivci mogu zabaciti klocer i bešumno izvaditi mreže na nekoj od obala. Za sada je sve bilo mirno, a ja sam Ljilju zamolio da mi donese u tanjir ražnjiće, parče hleba i konzervu koka-kole. I Ljilja mi je donela dva tanjira i iznenadila me je jako prijatno. Naime u drugom tanjiru su bile pečene pa belolučene paprike i prelivene sirćetom i solju takođe. Salatu od paprika je napravila dok smo ja, Aca i Mališa bili sa čunom i eho sonarom pratili kretanje riba u vodi ušća Porečke reke. Večera je bila prvoklasna i svi smo bili prezadovoljni ! Jedino ja nisam ostavljao Ševu i njenu klupu na zadnjoj platformi i dvogled iz ruku. Mališa je takođe oponašao mene ili je shvatio da se nešto dešava i veoma obazrivo je pratio dešavanje na vodi i na obalama.

------------------------------------nastavak sledi-------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1657
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 17 Sep 2018 07:58:54    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Kako smo živeli na čamcu Ševa ( 11 )

Noć je bila bez vetra, a nebo puno zvezda. Na krmenoj klupi sam stavio nekoliko malih jastuka i rasklopio sam stočić, na kome sam stavio izuzetno jak reflektor, dvogled ( noćnoga vida ), flašu koka-kole i čašu. A Aca je na svom delu stola stavio kriglu Slovenačkog „Teran“ vina i tacnu galeta, koje mu je napravila neka donjomilanovčanka iz njegove generacije. I Ljilja ih pravi, ali u ovima ima neka interesantna aroma i slađe su od Ljiljinih. Tako da sam se i ja u toku noći rado pridružio Acinim galetama. Tiho smo razgovarali, da bi smo čuli šumove eventualnog ribokradice sa mrežama. A Ljilja, dok nije zaspala, gledala je TV program na malom televizoru priključenom na 12 volti na akumulator.

Negde oko pola dva noću, čika Aca mi kaže :
-„Momo, ja nisam voše u kondiciji da mogu da neprespavan noć. Pa bih ja krenuo u svoje odaje na spavanje ... !“ I još je nešto rekao, ali ga ja nisam „primio“, jer jedan auto se zaustavio preko puta na obalu gde sam podavio jednu od mreža. Aca je hteo još nešto da kaže, a ja sam mu rekao da ćuti. Naime, na autu su izgašena svetla i otvorila se vrata. Utrčao sam u Ševu i uključio policijsku sirenu koja se razlila u noći i plavo svetlo u trajanju od 4 sekunde koje se na daleko videlo i ponovo se vratio na krmenu platformu Ševe. Upalio sam ručni reflektor u trajanju od 10 sekundi, uperen na mesto gde stoji auto preko puta na obali. I brže no što sam se nadao, noćni posetilac je startovao motor auta i pod punim gasom nestao u pravcu puta ka Kladovu. Aca je sve to ćutke gledao i kada sam ja ostavio reflektor na stočić, rekao mi je :
-„Načisto si me zbunio ! Auto koji je stao preko puta u obalu, bio mi je sumnjiv, ali ti si me svojim reagovanjem načisto zbunio. I sirenu nisam očekivao te me je jaki zvuk alarma u momentu uplašio. A onda sam samo ćutao i očekivao nešto nesvakidašnje. Svetlo me je smirilo i onda si došao sa reflektorom uključio ga i obojica smo videli kako čovek uskače u kola i odlazi punim gasom.“ A Ljilja je izašla iz Ševe na bočni nogostup i pita me :
-„Momo, šta se desilo. Bila sam zaspala i prepao si me sirenom !“ A ja sam joj odgovorio :
-„Ljišo ... kada si se već probudila, skuvaj meni i Aci po jednu kafu, a on će ti ispričati šta se desilo ?!“ Rekoh im i Ljilja je ušla u Ševu, a Aca je pošao za njom i već je počeo da joj objašnjava još sa nogostupa !

Noć je bila mirna i tiha, jer za svu noć putem je prošlo vrlo malo vozila. Ja sam sa Mališom sedeo na krmenoj klupi Ševe i uživao sam posmatrajući svanuće novog dana i kako se ribice kupaju po površini i iskaču iz vode. To je bilo vreme da pođem sa čunom i povadim mreže, što sam i učinio ! Motor nisam palio, već sam ga digao iz vode i išao uz pomoć zavoznog vesla, tiho i bez vađenja vesla iz vode. Prva mreža je imala najviše Babuški, a ostale tri pored bele ribe, imale su po jednog ili dva mala Somčića, po kilo dva i bio je jedan Smuđ od 4 kilograma. Ispolcem sam nasipao vodu preko mreža u čunu, toliko da su bile potopljene sve ribe. Veslom sam se vratio do Ševe i vezao čun i odmah sam počeo da vadim ribe iz mreža i stavljam ih u čuvarku. Mališi sam rekao da ode do Acine vikendice i da pozove Acu da dođe i pomogne mi u vađenju riba iz mreža. Mališa je otišao i uskoro su se zajedno pojavili kod mene, Aca sa džezvom kafe u ruci i zadovoljni Mališa.
-„Dobro jutro Momo. Mališa kao i uvek ... dođe i grebe na vratima. I naravno uvek zaradi po jednu kocku šećera. A interesantan je ... Uzme ponuđenu kocku i odmah se okreće da ide na Ševu.“ A ja sam mu objasnio :
-„Od malena smo ga učili da ne uzima više od jedne kocke šećera dnevno, jer i sam znaš da višak šećera nije dobar za opšte zdravlje organizma. Međutim, kada je u pitanju čokolada, to pravilo kod Mališe ne važi ! Obožava „Milka“ čokoladu. Jednom nam je na Krčedinskim Adama, pojeo celu čokoladu, koju je Ljilja nesmotreno ostavila i bila dostupna njemu !“ Aca se nasmejao, ali i obradovao dobrom ulovu i mada kaže da se i nadao takvom ulovu. Popili smo kafu i onda prionuli na vađenje riba iz mreža. Doduše, potrajalo je par sati, a za to vreme nam se i Ljilja probudila i spremila nam doručak. Aci sam zatim pomogao da sa tavana njegove vikendice, skinemo veliku drvenu čuvarku u kojoj smo smestili celokupan noćašnji ulov.

------------------------------------nastavak sledi-------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... , 19, 20, 21  Sledeci
Strana 20 od 21

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Portal NA VODI © 2016