forum
NAUTIČKI FORUM
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

MALIŠA - Ljubimac i drug na čamcu
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1604
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 28 Dec 2017 14:52:41    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 29-ti deo


Noć je vedra i puna je zvezda. Mesec liči na srp i jedva da šalje neko svetlo s’neba, ali je meni dovoljno da razaznajem obale i da mogu da primetim bilo kakav plovni objekat na vodi Dunavca. Sa čunom sam otišao do same krivine i tamo sam s’jedne ka drugoj obali podavio površinsku mrežu. To je duži put i rina duže traje, ali u ovakvim vremenskim uslovima, osećam da će mreža biti puna. Lagano sam je nategao i uživam plutajući nizvodno. U desnoj ruci mi je zavozno veslo, kojim lagano veslam a u levoj mi je jedek koji mi prenosi drhtaje mreže od riba koje su se već uplele u mrežu. Zadovoljan sam sa takvim drhtajima mreže, jer u Dunavcu kod Konjskog Ostrva, jedek takođe drhti ali mnogo manjim intenzitetom, a iz mog’ iskustva tada i manje riba biva u mreži.

Plutam nizvodno sa čunom i sa 50-metarskom mrežom, čiju gornjaku održavam zategnutu sa zavoznim veslom. Noć je, a u vrbaku čuju se nekoliko slavuja, sa svojim čarobnim pesmama. Još nije vreme, ali uveren sam da sam video Svitca kako svetli sebi put, tamo gde leti. Sovu je nešto uznemirilo i čulo se njeno hukanje, koje nije na radost voluharicama i miševima. Sobzirom da sam blizu kraja rine, ispolcem sam počeo da punim prednji deo čuna, gde će biti ribe sa mrežom.

Uskoro sam bio sa čunom i mrežom, nedaleko od Mališe i Ševe,čija je okolina blistala od tri sijalice po 100w sa agregata. Mališa je prvo jasno video belu kantu na kraju mreže i ustao je sa podignutim ušima. Onda sam mu se ja javio iz okoline obale preko Dunavca i Mališa je seo, ne spustajući uši. Ja sam za koji trenutak počeo da dižem mrežu, jer nisam hteo da dozvolim da uđem u Dunav sa mrežom, jer tada mi se dešavalo da mtežu napunim sa raznim odpacima. Završio sam dizanje mreže i u čun sam ubacio i belu kantu sa postavcem.

Startovao sam motor i zaplovio sam ka’ Ševi, gde me je na zadnjoj platformi čekao Mališa radostan mašući repom. Stao sam sa leve uzvodne strane Ševe, ispod lampe koja je visela na krovnoj TV-anteni. Podigao sam dve čuvarke iz vode i zakačio ih otvorene između Ševe i čuna. U jednu sam ubacivao krupnu i kvalitetnu ribu, a u drugu sve ostale ribe. Važno mi je bilo da su sve ribe bile žive i da će im život sačuvati čuvarke u koje ih ubacujem, a onda ću čuvarke spustiti u dubinu Dunavca. Bio sam zadovoljan količinom ulovljene ribe u prvoj mreži i samo sam navratio do vatre i na nju stavio još dva debela suvarka. Mališa je shvatio da se ja odmah vraćam na rinu i samo je legao pored vatre, ne radujući se mnogo.

Te noći sam isterao 5 rina sa malim pauzama između. Ne računajući i jednu veliku pauzu, kada sam ja spremao večeru i onda smo ja i Mališa večerali. Sve su rine bile dovoljno dobre i poslednju sam isterao negde oko pola tri ujutru. Već se delio dan od noći, kada sam oprao mrežu i ja sam se bacio u Dunavac, okupao i zatim u Ševi osušio frotirnim peškirom, presvukao se i kako sam legao, tako sam i zaspao.

Probudio sam se oko pola osam, a Mališa je ležao na prednjoj palubi i nije dao mom drugu Pančevcu da me budi. Kako me je video, požalio se :
-„Dobro jutro Momo ! Mališe kao druga, odreći ću se ! Zamisli, jutros u zoru, ja sa čamcem dolazim ovde na ovo mesto, a Mališa me laje i neda mi da izađem na obalu !? Pitam ga gde si ti, a on me je ostavio i otišao na prednju palubu Ševe. Ja nisam ni pokušavao da uđem u Ševu, da te ne budim, ali tako me je gledao da me verovaatno ne bi pustio unutra. Ajde na kafu, samo što sam je skuvao !“ Dok mi je Pančevac pričao, ja sam se umio i i popeo sam se na Ševu i sa krova skinuo dve stolice i stočić i rasklopio sam ih na obali ispred čamca Pančevca. Zatim sam doneo flašu rakije i jednu konzervu koka-kole. Pančevac je nalio šolje sa turskom kafom i doneo je dve male čašice od 0,5 za rakiju. Ja sam sebi nalio pola čašice, a Pančevac mi kaže :
-„Zašto sebe maltretiraš sa pola čašice rakije. Nije ti žena tu, pa nalij sebi punu, jer nemaš kome da polažeš račune !“ A ja sam otpio kafu iz šolje, malo ćutao, a zatim ga pitao :
-„I ti smatraš, da ja ne pijem alkohol radi supruge !? Misli šta hoćeš, samo ću ti reći da se ja nisam napio poslednjih 25 godina ! Dvadeset i neku godinu sam radio u SSUP-u, na veoma odgovornim poslovima. Ja lično nisam mogao da sebi dozvolim da iz razloga alkohola napravim neku grešku na poslu. A i bavio sam se aktivno borilačkim sportom, tako da sam se jednostavno odvikao od upotrebe alkohola. Mada kući u vitrini imam sva svetska pića i rado ih nudim prijateljima i gostima.“A Pančevac me je slušao i na kraju mi rekao :
-„Svaka ti čast. Ja nisam alkoholičar u pravom smislu te reči, ali volim alkoholna pića i ovisnik sam i na rakiju mi ide skoro trećina kućnog budžeta. Ja volim da popijem dobra pića i to svaki dan. Ali se borim sam sa sobom svakodnevno da prestanem da pijem na vreme. Mene bi živa bruka pojela, da me komšije vide da me neko vodi ili da ja padam i dižem se po ulicama !“

Posle kafe, odmah sam pripremio čun, odnosno kofom sam napunio skoro do vrha prednji deo čuna, u kome ću da vadim mreže i otišao sam po podavljene mreže. Tri mreže podavljene pored desne obale Dunava, nisu bile prepune bele ribe kao što zna da se desi, već je bilo lepih Šarana, Smuđeva, Štuka i četiri Somčeta od dva do pet kilograma. A mreža u obali Dunava, ali posle ušća Dunavca, bia je puna Babuški, Deverika i nekoiko Linjaka i Mrena. Lagano sam dovezao čun do obale i naslonio pramac čuna na obalu, a krmeno sam ga vezao za ogradu Ševe. Između čuna i korita Ševe sam podigao sa dna dve nepune čuvarke i prve prstenove sam prebacio preko nogostupa Ševe i preko stranice čuna. Pančevac mi je pomogao u vađenju riba iz mreža i sve su prema kategoriji završile u jednoj ili drugoj čuvarci.

Nisam mogao da odolim i nekoliko lepih Deverika sam očistio i ispržio na tiganju na vatri od suvaraka. Mališi sam napunio porciju sa mesom od Deverika, ali sam ga svojeručno očistio od kostiju i prohladio. Ja i Pančevac smo se najeli i on kaže :
-„Eh’ što bi sada uz ove Deverike išlo vino. To bi bila prava stvar.“ A ja sam se setio da mi je neko doneo, među ostalim i litar „Kaberne“-a i kada sam mu ga dao, nije mogao da veruje da se to njemu dešava.



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1604
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 31 Dec 2017 22:14:12    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 30-ti deo


Kako sam ušao u čun, Mališa je stajao na prednjoj platformi Ševe i uporno me gledao. Prošao sam pored njega i pomilovao ga po glavi i pokazao sam mu pokretom glave da me čeka na prednjoj platformi čuna. On je u dva skoka se našao na čunu, a ja sam iz ostave u Ševi uzeo 5-6 šargarepa, isto toliko krompira i jedan ceo hleba i otkaćio sam čun i krenuli smo preko Dunavca na Ratno Ostrvo. Išli smo malim gasom i koristio sam istršene kanale koje je Žiža spremio za lov riba sa bubnjevima, koja se vraća sa mresta. Mališa je stajao na prednjoj palubi sa podignutim ušima i repom, a ja sam pratio situaciju i očekivao da vidim neke od životinjica koje su se spasile popevši se na drvo. Prvi takav slučaj su bili nekoliko pacova, kojima sam među četale drveta ostavio parče hleba. Mališa mi to nije odobrio, a ja sam mu rekao da ne laje na nemoćne pacove, već da gleda i uči to što ja radim. Na jednom trulom drvetu, koje je davno palo, stajala je porodica ježeva. Prišao sam drvetu pažljivo, a Mališi sam zabranio da ih laje. Na horizontalnom naprslom delu drveta sam stavio dve šargarepe i tri krompira. Ježevi su ćutali i nisu se pomerali. Jedino su se tri mala ježića gurali uz majku. Polako smo se i udaljili i video sam kako je jedan odrasli jež došao do ostavljene im hrane. Uz jednu vrbu, video sam tri Šarke zmije, ali smo samo prošli jer njih se nisam setio kada sam uzimao hranu. Horde mrava, našle su spas na stablima topola i vrba, a neke ptice su na istom mestu pronašle sebi gozbu. A ja sam ostatak hleba podelio mravima na koji su odmah navalili bez pardona.U ovoj viziti, videli smo i lasice i tvorove i miševe, od kojih je jedan završio u kandžama Sove, koja je stajala na suvoj grani jasena i posmatrala nas. Hrane nisam imao više da je ponudim nastradalim životinjama u poplavi, pa sam rešio da izađem iz ostrvskih vrbaka i isplovim na Dunav. Velika širina Dunava me je inpresionirala i na trenutak sam uživao u prizoru koji do tada nisam video.

Oko Lida sam prošao i posmatrao sam obale i čamce pored njih. Neki su sa nagnutim pramcem, jer im je lančanik kratak i ako dođe još pola metra vode, mnogi čamci će sami da zaplove nizvodno. I slučajno sam primetio da mi neko maše sa Šlepa. Skrenuo sam ka Šlepu i tada sam video Gileta sa još nekim ljudima na Šlepu. Pristao sam uz Šlep, vezao čun i Mališi rekao da me čeka. Ali Gile nije dozvolio da mu drug sedi u čunu i spustio se stepenicama rekavši :
-„Zdravo Momo i izvini, ali najbolji pas sa obala Dunava i Save, da sedi u čunu i čeka, to ne mogu da dozvolim !“ I Mališa mu je prišao, a Gile ga je uzeo pod miške i izneo ga na platformi Šlepa. Mališa je bio sav hepi, jer je tu sreo naše prijatelje od kojih neke nismo videli mesecima. Sve ih je obišao, a zatim legao pored mojih nogu. Gile je iz džepa izvadio dva parčeta mlečne čokolade i dao ih Mališi, a on ih je rado uzeo i pojeo. I Gile je svima ispričao :
-„Znate kako ... ja sam rođen na selu i psi su bili svuda oko mene. Neki su mi bili simpatični, nekih sam se bojao, jer su bili agresivni, ali generalno nisam ih nešto posebno voleo ! Sa Momom se znam već godinama i družimo se na vodi. Kada mi je pričao da hoće da nabavi psa koji će mu čuvati čamac od pacova i drugih napasti, nisam ga posavetovao da to i uradi. Međutim, bio je kraj marta kada sam čuo da su Moma i Ljilja nabavili psa. Prvi put sam se sreo sa njihovim psom prvog Aprila, kada smo isplovili kao i mnogo godina do tada, sa svojim čamcima u Dunavac kod hotela „Jugoslavija“! Pričali su mi kako je pametan i da su srećni što im je takav pas pripao. Mali mi je bio simpatičan, sve dok jedan izbeglica-lopov nije pokušao da mi pokrade čamac „Krcka“! Niko od nas nije ništa primetio, a Mališa je kao iz puške, startovao i stigao ga je i ujeo za nogu, ali ga nije pustao. Ja i Moma smo sa baterijama došli do Mališe i tog čoveka i Moma je rekao Mališi da ga pusti i pustio ga je. I ja sam hteo da se izvinim čoveku, kad ja prepoznah svoje stvari okolo razbacane. Tada mi je Mališa bio simpatičan. Jednom smo ja i moja Dušanka bili sa našim „Krckom“ i Momom i Ljiljom i Mališom sa Ševom, na ostrvu „Goli Đoka“ kod Grocke. I ušao je miš u naš čamac, pa mi se Dušanka žali da noću ne može da spava od njegovog krckanja. I ja se požalim Momi, a on kaže da ćemo to brzo rešiti. I pozvao je Mališu i rekao mu da je u „Krcku“ miš i da ga uhvati ! I to mi je bilo simpatično, a Mališa je odmah utrčao u „Krcka“ i za kratko vreme u zubima izneo miša. Nisam mogao da verujem svojim očima i kažem ja to Dušanki i Ljilji. Dušanka presrećna poljubila je Mališu, a Ljilja nam je ispričala, kako noću Mališa ne ulazi u čamac, već spava pored vrata na ulazu i po obali juri miševe. Toliko je Mališa dobar pas, da eto i ja za njega nosim čokoladu u džepu i po nekoliko dana, dok se ne nađemo ... !“ A Proka se glasno izjasnio :
-„Dragiša, ja sam svakog dana tu na šlepu i na marini „4-ti Juli“ i svi već znaju da kada Moma dođe sa Ševom na Konjsko Ostrvo, kroz nekoliko dana svi idu tamo da pecaju. Inače dok Ševa nije tamo, od najezde miševa niko se ne zadržava na Konjskom.“


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1604
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 08 Jan 2018 16:29:55    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 31-vi deo


U petak krajem radnog vremena, saznao sam da sam preko vikenda slobodan i odmah sam se čuo telefonom sa Ljiljom i nije nam trebalo mnogo vremena da se nađemo na Ševi i da sa Mališom krenemo put Malih Voda. Tu destinaciju smo oboje veoma voleli i često smo tamo bivali, a ujedno smo koristili tu relaciju da alternator dopuni akomulatore elektro energijom. Lep dan nam je priredio prijatno putovanje do Malih Voda. Usput smo se videli i sa nekim našim poznanicima sa vode. Prošao sam namerno kroz Srednje vode, da ne bih smetao čemdžijama vikendašima, a pecarošima koji se duž Malih Voda bave pecanjem u maksimalnoj tišini i očekuju kapitalni ulov. Ulaz Dunavca Malih Voda u Dunav, sam nepogrešivo prepoznao i smanjenim gasom sam ušao u Dunavac. Obradovao sam se što na „našem mestu“ odmah tu nedaleko od ušća pored Stare Topole nije bilo nikoga sa čamcem i lagano sam pristao i ostavio sam motor da „gura obalu“, dok sam ja Ševu vezao kako je to potrebno bilo. Ljilja je pristavila da skuva kafu, a ja sam uzeo metlu i pomeo od lišća i grančica obalu gde ćemo sedeti ova dva dana. Zatim sam sa krova razvezao i skinuo rasklapajući sto i dve stolice-ležajeve, a Ljilja je iznela tapacirunge za stolice. Uskoro smo udobno sedeli i meračili kafu, uživajući na nama već godinama dragom mestu. Za to vreme, Mališa je obilazio priobalne vrbake, tražeći da ulovi nekog pacova, voluharicu ili nutriju, kojih ovde ima. Ja mu nisam branio tu njegovu aktivnost, jer ja sam znao da je Mališi važnije da ih upozna sa njegovim prisustvom na obali i da ne prilaze Ševi, kojoj se on stalno kružeći vrbacima, vraćao mirišući tragove domaćih životinjica.

Ja sam za svoju dušu, seo u čun sa Mališom i obišli smo Baba Daninu baru. Ljilju ta bara nikada nije naročito interesovala, ali zato smo ja i Mališa svaki put neko vreme provodili u Bari. Na primer : kada velika voda počinje da opada, onda ja podavim mreže na izlazu iz bare i okolo i tada provedem noć u čunu u bari, čuvajući mreže. Ali zato ujutru budem nagrađen sa punim mrežama. Sada smo se ja i Mališa provozali kroz baru i videli svoje poznanike : Čaplje, Čigre, Galebove, neizbežne vrapce i nekoliko Roda. Slavuji su neprestano pevali u okolnim vrbacima, a Vrane i Gavranovi su stajali na suvim granama vrba i po kad-kad se svojim prepoznatljivim glasovima javljali. Lokvanji, Bokori i Žutenice kao i visoki žuti Protivak su procvetali i svojom lepotom su ulepšali izgled bare. Ja sam ubrao nekoliko cvetova lokvanja, koje znam da će ih Ljilja staviti u plitkoj vazi sa vodom. Na stablu mlade vrbe koja je virila iz vode obeležio sam sadašnji nivo vode i lagano smo se vratili i pristali uz Ševu. Mališa je odmah otrčao do Ljilje i pored nje legao, a ja sam seo u stolicu i ispričao Ljilji o promenama u bari.
-„Momo da li si za, da mi odmah večeramo ? Ja znam tebe ... ti ćeš da odeš na vodu sa mrežama i večera će biti u drugom planu !?“ I Ljilja ne ćekajući moj odgovor, otišla je u Ševu po hranu ! Pune su joj ruke bile kada je došla do stola. Ja sam ustao da joj pomognem i ona mi je ponudila da joj uzmem ispod miške sklopljeni stoljnjak. Rasklopio sam ga i stavio preko stola. Ljilja je stavila Zepter šerpu od 2,5 lit. na sred stola, a servirnu činiju sa belim plastičnim poklopcem stavila je pored šerpe. Dva tanjira je stavila na stol, a escajg je ponela u zadnji džep farmerica.
-„Moco, ako hoćeš nešto da piješ uz ovu klopu, donesi sam iz frižidera.“ A ja još nisam znao šta imamo za večeru, pa sam podigao poklopac posude. A u posudi pasulj sa suvim rebarcima, koji me je prosto oduševio. Plastični poklopac sam podigao refleksno, a u činiji su bile pečene paprike pa belolučene i sirćetom i zejtinom prelivene. Salata koju sam najviše voleo.
-„Čija je ovo ideja bila ?“ Pitao sam Ljilju, a ona mi reče :
-„Moja mama je sve to spremila i kaže, ako Moma bude radio ove subote i nedelje, pasulj i belolučene paprike mogu da se jedu i u toku sledeće nedelje ! Pametna je moja Desa, nego izvoli i uverena sam da će ti se sviđati !“ I bez preterivanja, pasulj sa dimljenim rebarcima i u kombinaciji sa belolučenom paprikom, bilo je predivno jesti ... !

Sunce se spustilo i noć polako osvaja okolinu, a ja sam startovao agregat „Hondu“ i zasijale si lampe od kojih jedna nad čunom kada je zakačen uz Ševu Druga lampa je zasjala u unutrašnjosti Ševe. A treća lampa je zasjala : produžni kabl sam razvukao do ložišta i tamo sam poboo čaklju i na njoj vezao kabl i sijalicu od 100w. Tako da je deo leve obale Malih Voda svetleo i pružao dojam romantike u noći. A ja sam uzeo čun i pošao da podavim nekoliko mreža uz desnu obalu Dunava, uzvodno od ušća Dunavca Malih Voda.. Na tom ušću, nalazi se duboka jaruga i u njoj je leglo Somova. Iz svog iskustva u to sam siguran jer sam jednom prilikom na tom mestu pecao iz Ševe i ulovio za noć 12 dobrih Somova. Nekoliko malih sam vratio u vodu! Vratio sam se kod Ševe i pripremio površinsku mrežu u čunu. Zatim sam kao i svaki put, poneo sa sobom osvežavajući sok ili koka-kolu, a sva ostala oprema za ribarenje noću je već bila u čunu. Pozdravio sam se sa Ljiljom, a Mališu pomilovao po ušima i rekao sam mu da čuva Ljilju i Ševu a ja sam otišao uz Dunavac ... ! Prva rina je bila odlična i više sam proveo vremena u vađenju riba iz mreže, nego što je sama rina trajala. Da bi se takav ulov ponovio, napravio sam kafe pauzu sa Ljiljom i Mališom i sa interesantnom temom razgovora, pauza je i duže trajala.


--------------------------------------------------nastavak sledi-----------------------------------------------

Pozdrav od None Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1604
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 24 Jan 2018 14:42:59    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 32-gi deo


Svaki put kada smo na Malim Vodama, ja i Ljilja uvek zatvaramo ulazna vrata Ševe, a držimo otvorene prozote sa zatvorenim komarnicima. Mališa je voleo da kada ja i Ljilja uveče založimo vatru, da leškari pored vatre. Na određeno vreme, kao on bi nešto čuo i onda bi ustao i prošetao se po nogostupu Ševe. Obišao bi par krugova i popeo bi se onda na krov Ševe. Kao i obično na krovu ničega nije bilo, a Mališa bi se onda vratio i nastavio da leži na svom frotiru pored vatre. Ako bi se neka životinjka našla na ili u blizini Ševe, bila je gonjena do duboko u vrbake. Pacovi su znali da sa obale skaču u vodu Dunavca kada bi ih Mališa potera. Onda bih ja posle večere krenuo sa čunom u Dunavac i podavio bih površinsku mrežu i tako nekoliko puta do pred zoru. A kada je vedro vreme, ništa lepše od zore ne biva.

Onda sam ujutru rano završio sa teranjem površinske mreže po Dunavcu i zatim i povadio mreže iz Dunava. U samoj bližoj mreži do ušća Dunavca u Dunav, izvadio sam u mreži dva soma po 8 kilograma. A u mreži zakačenoj za Ševu i razvučenu prema ušću u Dunav, bio je još jedan somčić od 6 kilograma. Lagano sam ih oslobodio mreža i vezao sam ih kanapima sa karabinjerima za nizvodnu ogradu Ševe. Mališa ih nije video jer kako sam se ja vratio iz ribolova, on je odmah otišao na spavanje. U dve čuvarke je bilo prilično Babuški, Smuđeva i nekoliko Šarana. Bio sam zadovoljan ulovom i brzo sam obavio razgovor sa radio Stanicom sa Drinom Veber iz Pančeva koja je onda telefonom javila Šekiju da dođe po sveže ulovljenu ribu na Male Vode, tamo gde je i prošli put dolazio. Zahvalio sam se Drini, zatim sam se imio i rešio sam da za doručak ispržim nekoliko Babuški. Znam Šeki će odmah da prezalogai, a i ja sam im nešto željan.

Završavao sam pored vatre sa prženjem Babuški, kada je Mališa ustao i pošao u obilazak Ševe. Dva čamca su prolazila cuge vezana nizvodno Dunavcem i mahnuli su mi rukama, a ja sam im odgovorio. U istom momentu je Mališa zalajao, kao da ga neko napada, a ja ga nisam video od Ševe jer je on bio s’druge strane Ševe. Čamci su napravili polukrug i zaustavili se na vodi posmatrajući u pravcu tamo gde je Mališa. Pošao sam da vidim šta se to dešava sa Mališom i kada sam bio blizu dešavanja, video sam da Mališa laje na somove, a oni ga prskau repovima sa vodom. Jedan mlađi čovek iz čamca mi je glasno objašnjavao :
-“Mi smo sve videli ! Jednom od somova se nije sviđalo što je vaš pas šetao nogostupom i pljesnuo je repom po vodi. Vaš pas ne očekivajući, tako se uplašio da je skočio i samo ga je mreža na ogradi spasila da ne padne u vodu Dunavca. Naravno, iznerviran, vratio se na mesto gde su somovi i tako ih je lajao i pokušavao da ih zubima zareže, kada su poskakivali iz vode !” A onda mi se obratio čovek sa drugog čamca :
-“Dobar dan. Bila nam je interesantna borba terijera sa somovima, pa smo stali da pogledamo tu nesvakidašnju borbu. Inače, mi smo Zemunci, a vas sa Ševom viđamo i na Dunavu i na Savi, a boga mi i na Regati.” I ja sam ih prepoznao :
-“Dobar dan. I ja vaše čamce sam prepoznao. Izvolite na obalu da popijemo po kafu !” A nečija supruga se javila iz jednog od čamaca :
-“Može na obalu ! Ja kafu već kuvam … !” pošli su ka obali, a ja sam svratio u Ševu po rakiju i čašice. Zemunci su izneli svoje stolice i jedan stočić i stavili ih pored našeg stočića. Rukovali smo se i upoznali, a interesenata za rakiju je bilo i među ženama. Mališa je ostao da leži na zadnjoj palubi, a somove je samo posmatrao, tj. nije ih više lajao. A naši gosti, ispostavilo se da su Slavko i Marko, rođeni u Grockoj i svako veće slobodno vreme plove do Grocke kod svojih roditelja. Supruge su im jedna iz Slankamena, a druga iz Novog Sada. Klinci su im između 9 i 11 godina i u načelu su dobri ljudi.
-“Da li znate da spremate ribe ?” Pitao sam ih, mada čim su oni Gročani, mora da znaju pripremiti ribe !
-“Pa mi smo zato tako poranili iz Zemuna ! Sada ćemo da usput pecamo i da spremimo ručak i za nas i za naše roditelje … !” Rekao je Slavko, a svi ostali su se složili sa tim’ ! A ja sam im dao dobar predlog :
-“Za kratko vreme, meni dolazi moj prijatelj koji ima ribarnicu, da uzme svu ribu koju sam ulovio noćas. Ja vam predlažem da po veliko prodajnoj ceni od mene kupite ribu koju izaberete, a imam dve čuvarke sa ulovljenom ribom. I rešili ste problem. Ceo dan je pred vama, pa upecali ili ne upecali, sve jedno vam je. A za ručak imate sigurnu ribu i to koju hoćete !” Žene su se prve složile i poslale muževe i decu da izaberu ribe. Ja sam im u čunu otvorio obe čuvarke i sve izabrano su stavljali u veliku najlon kesu. Jednom malom klincu se zasviđao som i odvezao sam im manjeg od 6 kilograma i uzeli su punu najlon kesu bele ribe. Obe su im supruge bile zadovoljne sa kupovinom riba :
-“Kao prvo znamo da su sveže, što je najvažnije, a i cena im nije pijačna. Momo hvala vam !” A ja sam im poručio :
-“Vi kao Regataši i ljudi sa vode, kod mene uvek imate popust. A vas dvojica, pozdravite svoje roditelje i doviđenja.” I samo što su ušli u Dunav, Šeki se javio s’druge obale i ja sam otišao čunom po njega.


Pozdrav od None Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1604
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 01 Feb 2018 10:56:11    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 33-ći deo


Krajem 90-tih godina, ja i Ljilja smo radili u Zepter Internacional Rumunija i jedva smo čekali godišnji odmor, da dođemo u Beograd na mesec dana. Zbog prirode posla, zakasnili smo da krenemo i mi sa Regatom Ilustrovane Politike, koja je kao i prošle godine išla maršutom Tise do Segedina u Mađarskoj. I baš kada smo prolazili putem Đerdapske Magistrale, ukazala nam se Hajdučka Vodenica sa nekoliko usidrenih jedrilica i čamaca kabinaša. Mališa je počeo da laje, a nama je proradila želja da i mi plovimo i Ljila me je pitala gde ćemo mi provesti godišnji odmor, s’obzirom da smo znali da je Regata isplovila još pre pet dana.
-„Ljišo, naša je Ševa spremna za put ! Sećaš se da sam joj napunio rezervoar sa naftom, kada smo je ostavili u marini. Sve što smo koristili prošle godine, sve je u Ševi i preostaje nam da pokupujemo provijante, kisele vode i neke sokove i piva za piće i mi smo spremni za pokret. E sad’ gde ćemo ... ? Iskreno da ti kažem, gde god pošli, sve terene znamo i svuda ćemo se provesti lepo, jer kvalitet provoda zavisi od nas samih.“
I stigli smo u Beograd, kola smo parkirali u naše dvorište, zakazali smo taxi i uzeli sa nama neke sitnice iz stana i otišli smo u našu Marinu. Pozdravili smo se sa domaćinom Marine Bearom, a on nam se takođe obradovao. To je Mališa prvi osetio i skakao je uz Bearu, dok ga je Beara milovao po glavi. Našeg dugogodišnjeg prijatelja Dragišu Ristivojevića Gileta, Mališa ga je pronašao u njegovom kabinašu i evo ih obadvojica idu ka’ nama.
-„Dobar dan i dobro nam došli. Ja sam sinoć doplovio, a bio sam na „Srebrnom Jezeru“. Gde vi planirate da plovite ove godine ? Koliko sam informisan, Regata vam je isplovima još u toku prošle nedelje ?“ A ja sam mu odgovorio :
-„Gilence, nama je važno a smo na Ševi i da plovimo po Panonskom Moru. A gde ćemo ove godine, ne zavisi od nas, već od situacije na vodi ! Odavde mi je zgodnije da plovimo nizvodno, a Ljilja hoće u kanale ? Pa videćemo ... važno je za nas svo troje da smo na Ševi i na vodi !?“ Gile je bio zadovoljan sa odgovorom pa kaže :
-„Trebao sam ja da vas sačekam, a moja Duja nije imala strpljenja i odosmo na Srebrno Jezero. A Momo, trebaju li ti provijanti ? Ja znam da ti voliš da se obezbediš svim i svačim, pa ako se niste obezbedili, ja znam jednu novu samoposlugu ovde blizu, pa vam stojim na raspolaganju sa kolima.“ A Ljilja se zahvalila Giletu :
-„Gilence ti si naš drug uvek bio i ostao. Idite vas dvojica, a ja ću za to vreme da vlažnim krpama prebrišem Ševu iznutra. Nije ona prljava, ali od stajanja se nataložila prašina. I taman ću imati vremena da sve uradim kako treba, jer Moma nema živaca da me posle čeka. A kada plovimo, meni nije gušt da tada sa krpom brišem po Ševi.“

I ja i Gile smo otišli do samoposluge, a Mališa nije hteo sa nama. Tačnije, verovatno nije hteo da rizikuje da ga ostavimo kod Gileta, a mi da odemo sa Ševom na odmor. Samoposluga je bila odmah tu kod „Buvljaka“. Ušli smo obojica i ja sam rekao Giletu da uzima sve što i on uzima za sebe, kada se sprema za na Dunav. A Gile je bio konstruktivniji :
-„Ja ću da guram kolica, a ti stavljaj sve što ti treba. Eventualno, ako mi je nešto dobro pod rukom, onda ću te pitati da li ti treba.“ I tako je i bilo i kupili smo sve. Dakle ništa nam više nije trebalo.
-„Ma dobro je to. Mi inače znamo gde su prodavnice, pa ćemo se dopunjavati usput, kao i uvek do sada.“ Kasno popodne je bilo, kada smo isplovili iz Marine. A Gile nas je pitao preko radio stanice :
-„I gde ćete noćas da zanoćite ?“ A ja sam mu odgovorio :
-„Na Malim Vodama u Turskom Dunavcu. Založićemo vatru i skuvati mladi kukutuz, koji smo kupili na jednom parkingu u Rumuniji. I tako pored vatre, hoću i da ispečem nekoliko klipova kukuruza i da se prilagodim Ciganskom načinu života, koji me očekuje sledećih mesec dana !“ I laganom plovidbom izašli smo na Savu. Ljilja se udobno smestila na tapaciranoj klupi i sedela je i posmatrala Beograd sa Save. Mališa je jedno vreme stajao na prednjoj palubi, a onda je legao i posmatrao šta se dešava na obalama Save. Uključio sam gabaritna svetla i dodao sam gas na 2/3-ski i ja sam se udobno smestio na visokoj stolici pored kormila i pijuckao sam tursku kafu ... !

--------------------------------------------nastavak sledi-------------------------------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1604
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 09 Feb 2018 11:43:09    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 34-ti deo


Sava u prvom mraku je bila mirna i na njenoj vodi ogledala su se sva prva uključena svetla na obali preko. Posebno su lepo izgledale splav-kućice sa svojim jakim i slabim svetlima. Sreli smo nekiliko čamaca, koji takođe negde idu, kao i mi. Sa dvogledom sam obratio pažnju na obale Ade Međice i na ljude na splavovima. Neki su sedeli za stolom, verovatno sa svojim gostima i uz smeh se razgovarali i rukama. Neki su za stolom večerali, a neki igrali karte. Lako je bilo prepoznati one koji igraju šah. Uglavnom, život se odvijao prema stečenim uslovima i svima je bilo lepo ! Ljilja je sve to posmatrala, kao i ja i kaže :
-„Interesantno je da nemam želju da svratimo na neki od splav-kafana ! A ranije smo izlazili uveče sa Ševom, specijalno da bi smo večerali i proveli deo noći na ovakvim mestima.“ I ja sam rekao svoje mišljenje :
-„Meni je kafane dosta u Rumuniji. Svakog dana ručamo u kafani kod Sorina kada smo na poslu ! A kada pođemo kući s’posla, svratimo kod našeg komšije i tamo večeramo. Ja ne mogu reći da nam je tamo loše, naprotiv i hrana im je super, ali kako dođem na Ševu, volim bre da plovim i na kraju biram gde ćemo stati i uživam da založim vatru. I naravno, obožavam da pržim ribu i onako vruću da je jedem ... !“ I Ljilja se nasmejala :
-„Sve si lepo rekao, ali ovog puta, gde si planirao da daviš mreže i da pržiš ribu na tiganju !?“
-„Noćas na Malim Vodama. Kako stignemo ... odmah davim mrežu ... !“ Rekoh joj ja, a Ljilja je odmah ustala i namestila komarnike na svim prozorima i otvorima Ševe.

Kod Bele Stene, skrenuo sam u Dunavac Male Vode i smirenim gasom smo prošli i pored pecaroša, a i oni se nisu bunili. Međutim pod našom topolom, stajala je Pasara. A Ljilja me je pitala :
-„Gde ćeš sada da staneš ... ?“ I ja sam joj rekao, da sam mnogo ranije predvideo stajanje u obali, ako je mesto ispod Topole zauzeto ! I na samom ušću Dunavca u Dunav, okrenuo sam Ševu i ponovo smo ušli u Dunavac. Prošao sam skoro svu „čistu“ obalu i na kraju čistine, oslonio sam pramac Ševe o obalu. Dodao sam malo gasa, a kormilo sam u desno savio nekoliko krugova. Ševa je zanela krmeni deo uzvodno i postavila se prema obali pod 45 stepeni i predao sam kormilo Ljilji, a ja sam izašao sa levim krmenim konopcem i vezao sam ga za topolu pravo na odgovarajućem mestu, a ostatak konopca sam vezao za levu prednju bitvu. Zatim sam uzeo desni krmeni konopac i vezao ga takođe za topolu ispred sa te strane Ševe i takođe ostatak konopca sam zategao za prednju desnu bitvu. Ljilji sam rekao da kopču uključi u nazad i Ševa se „skinula“ sa obale, ali i zategla konopce, što je i bilo potrebno. Ljilja je izgasila motor Ševe i sa baterijom i Mališom, krenuli su po suva drva, a ja sam pripremio mreže za davku. Setio sam se Uče na Ljubavnom Ostrvu i rešio da podavim još jednu mrežu i damo mu ribe kada svratimo sutra ujutru kod njega. Jednu mrežu-dubinjaka sam podavio, na samom ušću pored levog špica Dunavca, pa sam je razvukao po dnu Dunava, ispred jaruge gde somovi borave. A drugu sam podavio na tridesetak metara od Dunava uz desnu obalu Dunavca, pa sam je razvukao ka Dunavu, vodeći računa da komšiji-pecarošu sa Pasarom ne smeta podavljena mreža.

Sa čunom sam pristao uz bok Ševe, gde me je dočekao Mališa i zakačio sam čun za bitve Ševe, a zatim sam oprao ruke i umio se. Onda smo zajedno došli do vatre, gde je Ljilja u kotliću kuvala mladi kukuruz.
-„Ti reče da ćeš podaviti samo jednu mrežu, a vidim podavio si ih nekoliko ?!“
-„Podavio sam dve po 50 metara dužine. Jedna bi bila dovoljna za nas dvoje, ali setio sam se Uče na Ljubavnom Ostrvu, gde sutra prolazimo, pa sam podavio još jednu da imamo ribe i za njega i njegove na Ostrvu.“
-„Baš lepo ! A možda će on i njegova ženska da krenu sa nama ? On svake godine obećava da će „sledeće godine“ krenuti sa nama !“
-„To su samo priče i Učine želje ! On kada bi jedno leto krenuo sa nama i oplovio 1000 kilometara vodom, on više ne bi na Ljubavno Ostrvo ni svratio.“ Uskoro su klipovi kukuruza bili skuvani, a Ljilja je stavila dva klipa na žar, jer ona tako pečene voli.
-„Ja kada sam bio mali i u polje, pored vrbaka sam terao svinje i krave na pašu i ja sam sa drugarima pekao kukuruzne klipove na žaru. Ali to je davno prošlo vreme.“ A skuvani klipovi kukuruza su bili prosto slatki. Dao sam i Mališi. On je pomirisao i nije hteo da uzme, a zatim kada je video kako mi jedemo, pojeo je sve što sam mu dao.

Ujutru sam se probudio i odmah sa čunom krenuo da izvadim mreže, dok je Mališa sanjiv stajao na prednjoj palubi i gledao u mene. Ova mreža na Dunavu je dala dva Somčeta po 3 do 4 kile i prilično krupne Deverike, Mrene, jednog Šarana i dva Smuđa. A mreža u Dunavcu, bila je puna bele ribe i dve Štuke. Ispod kreveta u spavaćoj sobi sam imao plastično korito, koje sam otuda izvadio i u njemu sam stavio ribe za Uču. Mreže sam oprao i stavio ih na krov Ševe ( na svoje mesto ), a korito je bilo puno i njega sam stavio na pramčanoj palubi, radi lakšeg skidanja na Ljubavnom Ostrvu. U međuvremenu se Ljilja probudila i pita me da li sam ulovio nešto za doručak !?
-„Noćas, da li sam o tome razmišljala, ili sam sanjala da jedemo ribu ! Neznam, ali znam da hoću da je doručkujem ... !“ Kaže Ljilja sva hepi kada je videla koliko se riba ulovilo ! A ja sam založio vatru i yatim u ;unu spremio par Babuški, par Deverika i par Smuđeva. Zatim sam ih oprao sa pijaćom vodom i usolio sam ih sa mojim nadevom. Tiganj sam stavio na njegov tronogi nosač i u tiganj dve vršne kašike svinjske masti.

Doručak nam je bio „ko’ saliven“! Ja sam se dobro najeo, a ništa manje i Ljilja i Mališa. Ja sam iz frižidera doneo meni hladno pivo, a Ljilji hladni „Nestle čaj“. Malo kasnije, Ljilja je ustala i otišla u Ševu da napravi kafu za put ! A ja sam sredio i oprao pribor sa kojim sam se služio pripremajući sinoć kotlić, a jutros tiganj, nekoliko tanjira i tronožac za tiganj i visoki tronožac za kotlić. Sve sam to postavio na krov Ševe, kao i rasklapajuće stolice i stočić. I sve sam vezao, da me ne bi iznenadila Košava ili Gornjak. Uskoro smo krenuli sa Ševom put Ljubavnog Ostrva, a da komšiju sa Pasare nismo ni upoznali. Jednostavno, čovek ne izlazi iz Pasare i to je sve. Korito sa ribom sam pokrio sa u vodu natopljenim parčetom ćebeta, pa preko cirada. Na Dunavu sam primetio samo jednu Samohotku i nije bilo više plovila ni u gornjem ni u donjem delu Dunava. Dijagonalno sam presekao Dunav i uskoro sam bio uz levu obalu Dunava, preko puta Vinče. Ljilja je pustila muziku, a ja sam se zabavljao ... posmatrajući dno Dunava na ekranu „Eho-sonara“.

--------------------------------------------nastavak sledi-------------------------------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1604
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 16 Feb 2018 12:02:17    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Priča o nezaboravnom drugu psu Mališi na čamcu Ševa - 35-ti deo


Jutro je najavilo sunčani i lep’ dan, a mi smo za manje od sat vremena, kako smo pošli sa Malih voda, došli smo do Ljubavnog Ostrva. U Kampu je dimila vatra, odnosno nešto se kuvalo u kotliću. Pod improvizovanim tremom sedelo je nekoliko čoveka i žena i kafenisali su. Uča nas je po Ševi prepoznao još daleko uzvodno na vodi i sa svojim dugogodišnjim kolegom kamperom Stankom, stoje na obali i čekaju nas. Kada smo prišli bliže Ostrvu, Mališa je počeo da ih laje, prepoznavši Uču na obali. Lagano sam pristao sa Ševom u obalu i malim gasom sam ostavio Ševu da „gura obalu“. Mališa je već iskočio na obalu i skače uz Uču, pozdravljajući ga. Uča ga miluje i priča mu koliko im takav pas nedostaje na Ostrvu, A ja i Ljilja smo izašli na obalu i pozdravili se sa Učom i Stankom. Ja sam onda vezao Ševu za obalu i izgasio sam motor. Uča i Ljilja su otišli kod ostalih kampera ispod trema da se Ljilja sa njima upozna, a ja i Stanko smo uzeli kašetu sa ribama i poneli je pod trem.
-„Učo, ovo je za tebe i tvoje kampere, sveža noćas ulovljena, a jutros izvađena iz mreže !“ A Ljilja je nastavila priču :
-„Mi kada smo na vodi, volimo da ujutru za doručak skuvamo riblju supu i da je doručkijemo sa tostiranim hlebom. A Moma je sinoć podavio dve mreže i ja ga pitam čemu dve mreže, a on me podseti da sutra ujutru svraćamo kod Uče na Ostrvu i hoće da mu ponesemo ribe. Jer on tamo nije sam, a svi vole svežu ribu, spremljenu u čorbi ili na tiganju. I evo drugari izvolite, samo je važno da je sačuvate do spremanja, da se ne ukvari na ovom suncu.“ Bilo ih je osmoro i svi su ustali i pozdravili se sa mnom i sa Ljiljom. S’ nekima se nismo znali, ali sada smo se upoznali.


Malo kasnije, za nas je skuvana kafa, a Stanko je doneo iz svog čamca u džezvi kuvanu meku rakiju.
-„Znam, Uča mi je rekao da ti Momo slabo piješ alkohol, pa sam radi tebe spremio kuvanu rakiju, pa ćemo uz kafu po jedna šolja neće da smeta. Slatka je, odnosno veoma ukusna, pa izvoli !“ I kucnuli smo se i otpio sam malo rakije i stvarno je bila izuzetno ukusna. Nastavili smo da pričamo o kampovanju, a Uča ih je sve podsetio :
-„Pričao sam vam za Momu, Ljilju i njihovog psa Mališu, koji krajem Juna il početkom Jula, isplovljavaju sa svojom Ševom i odlaze prvih petnaest dana sa Regatom u Mađarsku, a onda Tisom i Kanalima DTD-a do u Dunav, a onda Dunavom do Kladova i nazad do Beograda. Ali ja mislim da ovog leta imate nešto drugačiji raspored. Koliko sam u toku, Regata je krenula pre deset dana ? Kakav vam je sada raspored !?“ Zamišljeno nas je pitao Uča. A ja sam mu odgovorio :
-„Zbog posla u Rumuniji, zakasnili smo da se priključimo Regati. A sada „solo“ plovimo i gde nam bude lepo, tamo ćemo i duže ostati. Lep je Donji Dunav, ali mi smo privikli da već godinama plovimo pored Dunava i Tisom i Kanalima, pa nam sada sve to nedostaje. Videćemo, idemo nizvodno pa kada se budemo vraćali, svratićemo ovde na Ostrvo, da vam prepričamo putešestvije ! Nego, šta ste vi uradili sa ribom, koju sam vam doneo !?“ A Stanko je odgovorio :
-„Žarko sa svojom suprugom su inače strastveni pecaroši i njima sam poverio da očiste svu ribu. Njih dvoje, kada su videli kojih sve riba ima u lodli, oduševili su se !“ I pozvao je Žarka sa pitanjem da li mu treba pomoć. Čuo sam i ja da mu je Žarko zahvalio i da će za pet minuta sve biti gotovo !


Žarko i njegova Nina su završili čišćenje riba i ja sam im dao kanistar pijaće vode da isperu očišćenu ribu, a Nina me pita :
-„Kako vas dvoje prepoznajete kada je pokvarena riba, a kada može da se koristi za jelo !?“ Ljilja se nasmejala, jer je pitanje bilo provokativno i odgovorila je :
-„Nas dvoje već dugo godina koristimo čamac Ševu za život na vodi. Ševa je inače opremljena svim nužnim kuhinjskim uređajima, kao što su : šporet sa rernom, frižider sa komorom friza i agregatom 220 v elektro energije. A ribu nikada nismo jeli, a da nije sveže ulovljena. Za to zadovoljstvo na čamcu nosimo dve mreže po 50 metara dužine, tako da je svagda ulov zagarantovan.“ A Nina se nije dala :
-„Ali mi niste odgovorili, kako prepoznajete pokvarenu ribu ... !“ I da se Ljilja ne bi nervirala sa Ninom, ja sam joj odgovorio :
-„Dakle, ja ću vam odgovoriti na pitanje kako prepoznati pokvarenu ribu, a vi ćete iskreno reći za sve što vi niste znali, a ja sam vam rekao ? Da li se slažete ?“ A Žarko je primetio :
-„I nije ti dovoljno što mene maltretiraš sa svojom perfekcijom, već si sada našla ljude koji su nam doneli hrane za nekoliko dana. Momo, nemoj sa njom da razgovaraš ! Mene glava boli od njenih pitanja !“ I svi prisutni, su reagovali. Neki su se nasmejali, neki kritički komentarisali i do svađe, a ja sam odgovorio :
-„Gospođo Nina, pokvarenu ribu ćete prepoznati po neprijatnom mirisu. Zatim riba ima po sebi prljavu sluz koja smrdi. Onda, oči su joj upale i mutne. Škrge su sive i ljigave, a telo ribe nabreklo i mekano. Krljušti otpadaju, a meso je mekano i sive puti uz odvratan miris. Analni otvor je ispupčen i žućkasto-smeđe boje. A kada se riba raseče uzdužno, lako će se primetiti da su se kosti odvojile od mesa. Da li je to što ja rekoh, dovoljno da se ustanovi da je riba mrtva ?!?“ Svi su ćutali, a nina se odvažila :
-„E’ moj Žarko ! Nadam se da si zapamtio kako izgleda mrtva riba i da nas više ne truješ !? Momo hvala !“

Malo kasnije smo ja i Ljilja nastavili put nizvodno, a Uča me je samo pogledao, raširio ruke i mahnuo nam.
-„Razni ljudi, razni ćudi ! Reče mi Uča da su Žarko i Nina, učitelji u osnovnoj školi u Železniku. I da ih iduće sezone neće više voditi sa sobom !“ A ja sam joj rekao da se ne zamara time i da ih zaboravi. A sa Ševom sam stao u obalu kod Gročanske marine i otišao sam do obližnje prodavnice i kupio lubenicu.


--------------------------------------------nastavak sledi-------------------------------------------------------


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3
Strana 3 od 3

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Portal NA VODI © 2016