forum
NAUTIČKI FORUM
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

PRICE SA REKE
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 34, 35, 36
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1532
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 05 Okt 2017 13:48:20    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 20 )



Uzeo sam mikrofon radio stanice u ruci, zavalio se udobno u stolicu za komandnim mostom i počeo da pričam o spremanju riblje supe.
-“Ja kada spremam supu, to znači da mi se jede ili se jede Ljilji ili nekome od mojih drugara. I onda pristupam obezbeđenju materijala za supu. Čorbu je lakše spremiti, jer ljutina paprike i jaki mirisi i ukusi začina, osvajaju lepe i tanke mirise i ukuse koje supa ima. Ja supu spremam isključivo sa svežom ( živom ) ribom. Fini ukus ribljeg mesa se pokvari i ako stoji čak i u frižideru.
Ranije sam smatrao da Somovina i Šaranovina su nezamenjivo riblje meso za prženje, dimljenje i za riblje čorbe. Međutim, Žiža Ribar me je naučio finesama i već godinama kao i danas se tih finesa čvrsto držim i najviše mi se sviđaju i ne samo meni.” Otpio sam srk kafe, a Vicko je bio nezadrživ :
-“Koje su to finese … ?” I ja sam nastavio :
-“Kao prvo … prave riblje supe se prave od samo nekoliko najboljih vrsta riba i to : Mali i Veliki Vretenar ( on je zabranjen za izlov i prodaju ). Zatim Šrac i njegov manji brat Balavac. Pošto se ove pomenute ribe teško love, alternative za dobru supu su : Smuđ Kamenjar i Som Manić.” Nikola nije mogao da se složi da Smuđ, Šaran i Som nisu pomenuti kao meso za supu :
-“Momo, odmah da ti kažem da se ne slažem s’tobom. Sve ljude koje ja znam, spremaju Šarane i Somove na tiganj, tj. prže njihovo meso, a glave i repove stavljaju u čorbu !” Ja sam otpio gutljaj kafe, a Ljilja je slušala šta je Nikola rekao, pa mi kaže :
-“Momo, pređi na zezanje sa njima. Vidiš li ti kome pričaš o finesama, a Nikola pravi čorbe od glava i ko zna možda i od škrga i repova. I to ko zna od kojih riba ? Moraš da shvatiš da mnogi ljudi smatraju da je riba – riba i da među ribama nema razlika. Vidiš da tvoje i Žiže ribara finese “ne piju vodu”! Kako hoćeš, mislim da samo gubiš vreme sa njima … a mi ćemo rado da jedemo riblje supe koje i u buduće budeš spremao !?” Međutim, Vicko iz Kostolca se javio :
-“Momo, govorim u svoje lično ime, a sa Nikolom nemam namere da se sporim. U redu nabrojao si nam ribe za riblju supu i ribe alternative. I to je u redu … ali gde da ih ulovim i na koji mamac. Moram ti priznati, Šraca i Balavaca znam kako izgledaju, ali ih nikada nisam ulovio, niti ih držao u rukama. Te i tako ljigave ribe sam izbegavao i smatrao ih lošim ribama.”
-“Nikada nije kasno da čovek sazna što nije znao i da dogradi sebe i svoje znanje. Ribu Vretenar ljudi zovu “Popova riba”, jer popovi su uvek znali šta je kvalitet ! Interesantno je da i Vretenara i Balavca i Šraca, uvek sam ih lovio u mrežama i to noću, jer tada se verovatno i kreću. Vicko, naći ćeš ih preko dana na dubinama do tri metra i to u kanalima gde su razlivi ili kanali povezani sa Dunavom. Najbolji mamac za njih je mala crvena glista, ili larva komarca. Čuo sam od nekih ribara iz Zemuna, da ih love na pokvareno riblje meso. Pošto sam čuo-poto sam i prodao. Ja ih lovim sa mrežama sa okom od 30 mm. i to na izlaznim “vratima” razliva ili po dnu kanala DTD-a.” Ponovo sam prekinuo translaciju i otpio kafu. Pošto se niko nije javio, nastavio sam … kako se i ščim kuva riblja supa :
-“I sada smo došli do kuvanja ! Ja riblju supu pre završnog kuvanja, posebno kuvam parčiće pomenute ribe, a posebno kuvam povrće i to : u kotliću u litar-litar ipo vode stavim 3-4 oguljene šargarepe, glavicu crnog luka očistim i prepolovljenu na dva dela, stavim je da se kuva. Nekoliko češnja belog luka očistim i stavim ih u kotlić, a onda i korenje peršuna i celera i nekoliko zrna bibera. U kotlić sa povrćem, stavim dve- dve ipo kašičice “Vegete” i dok se kuva povrće, za meso je dovoljno “da baci prvi ključ” i onda skinem kožu sa parčića ribljeg mesa i nastavim u istoj vodi da ga kuvam samo meso. Kada se povrće skuva, procedim ga i izbacim zeleniš iz vode u kojoj se kuvalo, a tu vodu dolijem u kotlić gde se kuva riblje meso i nastavim da kuvam na tihoj vatri još jedno pola sata. Zatim naseckam lišće svežeg peršuna i stavim ga u supu i za pet minuta supa je gotova ! Sadržaj riblje supe je bistro žućkasto zelenkasta vrela voda, po kojoj pliva naseckano zeleno lišće peršuna. Prijatno … !”

Prvi se javio Mirča Cepeš iz Rumunije :
-“Hvala Momo, sve sam pedantno uspeo da zapišem i voda mi je pošla na usta … ! Prvom prilikom ću kuvati riblju supu po tvom receptu, ali najverovatnije spremljenu sa alternativnom ribom, jer Kamenjare i Maniće često lovim, mada i za Vretenare ću se postarati. Hvala još jednom i prijatno vam bilo na Dunavu !” Za koji trenutak, javio se i Vicko iz Kostolca :
-“Sve sam zapisao i već imam ideju da za neki dan idem da ulovim Šraca, Balavca i Vretenara i da kuvam riblju supu. Verujem da je ukusna !?” A ja sam dodao :
-“Vicko, ja sam do sada mnogo puta kuvao riblju supu po ovom receptu i za doručak. Znaš da je supa prijatnija od mleka … !” A ja sada završavam i čujemo se nekom drugom prilikom ! Pozdrav i svima koji su bili na slušanju … !” I pre nego sam isključio radio stanicu, četiri – pet ljudi mi se zahvalilo za dobar recept …


===================nastavak sledi==================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1532
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 30 Okt 2017 15:23:43    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 21 )


Probudio sam se rano ujutru i pošto je Ševa bila u zaklonu vrba od sunca, odvezao sam je od obale, startovao sam “Tomos-4” i izvukao sam Ševu na vodu, gde su je sunčevi zraci celikom obgrlili. Spustio sam sidro u vodu i pristavio džezvu za tursku kafu na plinskom šporetu. Mališa je za to vreme već ležao na mekanom frotiru, a izložen sunčevim zracima, na krovnoj terasi Ševe. Ljilja je spavala, a ja sam sebi skuvao kafu i izašao na krovnu terasu i seo u rasklapajuću stolicu. Zavalio sam se licem u pravcu sunca i uživao pijuckajući kafu na toplom suncu. Iz vrbaka su se čule ptice pevačice, a nad Dunavom je vladala tišina.
U prijatnom okruženju, obasjan suncem, zaspao sam i Ljilja me je probudila :
-“’Alo vas dvojica … jeste l’ živi !?” Ja i Mališa smo se istovremeno probudili i ja sam rekao :
-“Ovo jutro mi je tako lepo i prijatno, da sam ponovo zaspao, a vidim i Mališa je spavao !” Ljilja me je pitala :
-“Šta ćeš ti za doručak ? Za Mališu znam, a meni je rano. Ja ću prvo kafu, a onda ću videti šta ću za doručak !?” Ja sam joj bez mnogo razmišljanja, rekao :
-“Isprži mi paprike i sira. Samo to hoću i hleba naravno … !” Ljilja se složila i opomenula me :
-“Posle doručka, hoću da Mališi skuvam pileća leđa. To ti govorim, zato što ti kako doručkuješ, skačeš na noge i odmah sa Ševom krećeš. A ovde je sada voda Dunava mirna i idealno je mesto da skuvam hranu za Mališu. A posle toga možemo da krenemo. Vreme je izuzetno lepo … !” A ja sam joj odgovorio :
-“Meni u ovoj rasklapajućoj stolici je tako ugodno, da ne bih nikuda odavde. Još ako bi mi dodala iz frižidera jednu konzervu Koka Kole … onda mogu da odmaram, sve dok i ne kažeš da možemo da zaplovimo … !”

Nekoliko čamaca iz Beogradske “Stenke” su prošli pored nas, trubeći svojim sirenama i mašući nam rukama. Uzvratili smo im u znak pozdrava i neko od njih se javio radio stanicom, tako da sam morao da se spustim za komandnim pultom.
-“Ševo … Ševo javi se … !”
-“Na prijemu Ševa, a za mikrofonom je Moma Stošić !”
-“O … Momčilo ljudino, kako je bilo na Đerdapu !? Marko Ostojić ovde … znamo se !” Prepoznao sam Marka. Bili mo nekoliko puta zajedno na Regatama.
-“Na Đerdapu je svagda odlično. I ovog puta smo bili do Kladova. Nego šta je sa tobom … nema te na Regati već par godina !?”
-“Nije za u etar ! Kada se vidimo u Beogradu ispričaću ti … ! Imaš li šta da nam predložiš, osim da plovimo do Kladova.”
-“Svratite u Staru Palanku ( 1176,5 ), preko puta Rama u prvu kafanu do ulaza u Vlajkovački Kanal. Roštilj i riblja čorba su izuzetni i mnogo jeftiniji nego u Beogradskim kafanama. U Veliko Gradište ( 1059 ), svratite kod kapetanije i u prvoj pekari kod Šiptara, kupite hleba. Boljeg nema na obalama Dunava. Svratite na kafe pauzu kod Lepenskog Vira ( 1004,7-mi kilometer ). Obiđite muzej i bližu okolinu i osvežite se pićem ili samo kafom, sve jedno je ! Nastavite do Donjeg Milanovca ( 990 ) i stanite u betoniranu obalu kod Kapetan Mišinog zdanja. Tu je kafana u stilu “letnje baste”, pa zasednite. Cene su mnogo niže no Beogradske. Ali za spavanje, morate ući u Porečku reku, par stotina metara nizvodno i u reci jedno 300 metara i tamo stannite u obalu Rankovog šljivika. Za ne daj bože, možete se obratiti Žarić Aci. Ima vikendicu pored same vode. Dalje, mesto za pristajanje je posle Malog Kazana ( 967 ) na desnoj obali su Hajdučke Vodenice. Mesto za pristati uz obalu i odmoriti se, a i roštilj možete naptaviti. Posle Hajdučkih Vodenica, je Trajanova tabla ( 964,7 ) u obali. I pre prevodnice je maštovito mesto Tekija ( 955 ). Tekijanci imaju nekoliko kafana i hotel. Inače, najbolje spremaju somovinu.” Ja sam napravio pauzu, a Marko mi se javio :
-“Momo, kao i obično, moja žena je sve što si rekao zapisala je. Ja sada da ponovim tvoje reči ne bih mogao, ali zato imam moju pametnu ženu. Hvala ti puno za “putokaz”, a da li ćemo ići za Kladovo …. videćemo još !?”
-“Doći turistički do Tekije, a ne preći banu i posetiti kafane na ulici u Kladovu, taktička je greška. Ali vi kako hoćete !? I srećan vam put !”
-“Srećno Momo i videćemo se na vodi … !”

Dok sam ja razgovarao, Ljilja je spremila hranu za Mališu i uskoro smo krenuli uzvodno, prema ušću Velike Morave. Ploveći ka’ ušću Velike Morave, ja sam dvogledom zapazio peščani sprud, kako se belasao na suncu i rešio sam da stanemo na njemu. Pratio sam “dubinomer” i ustanovio da je sa nizvodne strane do spruda, dobra dubina od nekoliko metara. Nasukao sam pramac Ševe na sprud i posle Mališe i ja sam izašao na površinu spruda. Pesak na sprudu je bio utaban čestim prelivanjem vode od talasa preko njega, pa sam zaboo u pesak postavac i vezao Ševu za njega, a za nas sam izneo rasklapajuće stolice i sto i veliki suncobran. I svuda oko nas je bila voda. Pored same Ševe je stajaća voda sa par metara dubine. Voda je bistra i privlačna ne samo za plivanje, već i za ronjenje. Dok je Ljilja iznela na sto neke poslastice i skuvala kafu, ja sam sa maskom pregledao vodeni deo korita Ševe. Ronjenje me je tako osvežilo, da mi je zatim sedenje u hladovini uz toplu kafu, veoma prijalo.

===================nastavak sledi==================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1532
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 05 Nov 2017 17:05:41    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 22 )


Kako se sunce pelo ka’ vertikali, sve je bivalo toplije. Tako da je Mališa sam ušao u vodu i zaplivao u krug, a i ja sam sa maskom i perajama se spustio pored Ševe u prijatnu, skoro stajaću vodu. Nekoliko riba ( krupatice i kesige ) su stajale ispod Ševe, u hladovini rekao bih. Nisam ih dirao, već sam nastavio kretanje u drugu stranu. I video sam kako Mališa pliva oko krmenog dela Ševe, verovatno me traži i isplovio sam, a Mališa mi je radostan prišao.
-„Slušaj ti Momo ! Nemoj da mi plašiš Mališu. Samo da si ga video, kada si zaronio, kako se uznemirio i počeo da iz sve snage pliva oko Ševe !“ I kako mi je prišao, ja sam skinuo masku i oslonio sam glavu uz njegovu, a on mi je obe šape stavio na ramena, a zadnjim je plivao. Pustio sam ga i za njim i ja izašao na peščanu platformu malog ostrva. A Mališa je istrčao na krovnu terasu Ševe i tamo legao na frotir i sunčao se. A ja i Ljilja smo se zavalili u rasklapajućim stolicama i pričali smo o mnogo čemu, ali i o lepotama koje doživljavamo ploveći sa Ševom.

Po obostranom dogovoru, ručali smo gotove supe i po jedno takođe gotovo jelo „29-og Novembra“ iz Subotice. A Mališa je dobio iz frižidera porciju skuvana pileća leđa, koja je sa slašću pojeo. A nama je Ljilja još iznela „Jafa kaks“ i po konzervu hladne koka-kole. I pored svih udobnosti, dan je bio na prvom mestu, bio je predivan. Retko bez vetra na ovoj teritoriji i bez oblaka, koji nam apsolutno nisu bili nužni !
Podne je već davno prošlo, a mi siti i odmorni i „proradio nam je crv“ i ja sam predložio Ljilji da krenemo do Smedereva i da ja odem do pijace i kupim lubenicu ... baš mi se jede. A onda i spavamo u Dunavcu Smederevske Ade, gde smo do sada već nekoliko puta noćili. Ljilja se složila i za nekoliko minuta, motor Ševe je radio, a ja sam složio konopce kojim je bila vezana za peščani sprud i krenuli smo uzvodno, sa smerom bliže levoj obali Dunava.

Kada smo bili blizu ušću Kovinskog Dunavca, primetio sam da je neki čamac izašao na vodu Dunava i nije žurio, ploveći uzvodno !
-„Ko bi to mogao biti ... !“ Pitala me je Ljilja, a ja sam uzeo dvogled i nasmejao se :
-„To su njih troje : Imre iliti Suljo, kako se predstavlja i njegova dva najbolja druga Grof i Garava ... !“ I Ljilja se nasmejala ... :
-Baš mi je drago, da se sretnemo sa Suljom, Grofom i Garavom. Samo ne znam kako će Mališa da reaguje ?“ A ja sam glasno razmišljao :
-„Garava i Grof su poslušni kerovi, a Suljo neće da im dozvoli da se podave sa Mališom. Ja ću da zadržim Mališu na Ševi i uveriću ga da su Grof i Garava dobronamerni psi !“ Ljilja, s’obzirom da dobro poznaje Mališu, nije mi baš verovala, ali je klimnula glavom, odobrila i više nije reagovala, ali je pomno pratila situaciju !? Lagano sam prilazio Suljinom čamcu, a Suljo je raširio ruke i viče :
-„Video sam vas još kod ušća Morave, gde ste se dosta zadržali. A onda ste krenuli i ja sam bio spreman da vas dočekam ! Zdravo Ljiki !“ i zagrlio je i poljubio, a onda je nastavio :
-„Još na regati ste pričali da idete na Đerdap, a ja sam imao neki neodložni posao, pa sam morao da kasnije krenem.“ Pozdravio sam se i ja sa Suljom i poljubili smo se k’o braća !

-„Momo, znam da si sa Mališom i ja sam moje vezao u kabini čamca !“ A ja sam mu rekao da ih odveže i da ih prepusti meni. Čamce smo vezali bočno i Suljo je odvezao Garavu i Grofa i ušao u Ševu, gde je Ljilja kuvala tursku kafu. Mališa je zarežao i hteo da uskoči na Suljin čamac, a ja sam ga zadržao i rekao mu da ih ne dira i prstom sam mu zapretio. Onda sam ja ušao u Suljin čamac, a Mališa je ostao na platformi Ševe i posmatrao. Ja sam pomazio Garavu i Grofa i izneo sam ih i seli smo na palubi, a Mališa je ušao u Ševu, video da u svojim porcijama nema ništa od klope i vratio se kod mene. Garavu i Grofa sam držao i osećao kako im jako udaraju srca. Ja sam ih pomazio i pričao im kako su oni dobre kuce, a Mališa mi je prišao i pomirisao Grofa, koji je hteo da mi iskoči iz ruke. Pomirisao je zatim i Garavu, a ona se ukočila. Pomilovao sam ih svo troje, pričajući im kako su oni dobre kuce i pustio sam ih, ali im nisam dao da uđu u Suljin čamac. I tako, malo po malo sprijateljili su se, ali je ostalo da je Mališa glavni ! A onda im je Ljilja dala kuvana pileća leđa, svima podjednako u tri porcije. Jeli su, a zatim pili vode iz jedne porcije i nisu režali drug na druga. Nešto kasnije, odveli su Mališu u njihov čamac i tada smo znali da su se sprijateljili.

-„Momo, tebe treba da zaposlimo u „šinteraj“ za vaspitača !“ Pošalio se Suljo i pita me kako sam.
-„Dobro i još uvek se ne žalim. Nego hteo sam da te upoznam sa maršutnim planom. Sada idemo za Smederevo, da kupimo lubenicu i dinju. Uželeo sam se. A onda ulazimo sa gornje strane Ade u dunavac i tamo ćemo da podavimo mreže i da skuvamo večeras riblju čorbu ! A sutra idemo u Male Vode, gde ćemo ostati dva dana, jer toliko imamo do početka poslova sa kojima se bavimo.“ A Suljo reče :
-„Drago mi je da sam sa vama i iskreno da vam kažem, mnogo volim što nam se kerovi ne tuku. A što se tiče lubenice i dinje, ja idem do pijace.“ I nastavili smo vezani cuge, uzvodno do Smedereva.


===================nastavak sledi==================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1532
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 12 Nov 2017 22:27:15    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 23 )


Plovimo, ja za kormilom, a Ljilja i Suljo ispred mene u dnevnom delu Ševe, sede i pričaju trudeći se da sve novosti jedno drugome ispričaju u kratkom vremenu ! A Mališa, Garava i Grof su u Suljinom čamcu i to izgleda da samo ja znam, jer ovo dvoje su zauzeti pričama „ko je i šta na Regati ...“ ! I evo nas kod Dunavca koji obilazi oko Smederevske Ade, a Suljo me podseća :
-„Momo, ako hoćeš lubenicu i dinju ... pravac tvrđava !“ I ja kormilo namotavam na levo i usmeravam Ševu prema ušću Jezave, preko na desnoj obali Dunava kod tvrđave.
-„Interesantno je da nigde ne videh da neko prodaje bostan !?“ Primetila je Ljilja, a ja sam dodao :
-„Doduše, nešto po naseljenim mestima se nismo zadržavali ? U Kladovu mi je bio prioritet da nađem i zamenim plinske boce, a bostana se nisam ni setio. U Tekiji ne videh da neko prodaje, a u Donjem Milanovcu nismo ulazili. Spavali smo u Porečkoj reci. Pored Golubca smo samo prošli. U Velikom Gradištu sam kupio samo hleb’, a pored Srebrnog Jezera smo prošli bez zadržavanja. Spavali smo u Kostolačkom rukavcu i tamo sam bio u grad do pijace i pekare u nabavku hleba, bureka i provijanata i pored ostalog kupio sam i dobru lubenicu. I lubenica nam je bila dobro osveženje u Kostolačkom kanalu posle ručka, a uveče i na Stojkovoj Adi !“ A Suljo je primetio :
-„Smederevci su iskonski voćari i ubeđen sam da ću sada na pijaci naći i dobru lubenicu i ukusnu dinju ! Momo, da li je potrebno da odvežem moj čamac ?“. A ja sam mu rekao da netreba i lagano sam uplovio u rukavac-marinu stalno prateći ekran eho-sonara. Mališa, Grof i Garava su stajali na prednjoj palubi Ševe, jedva čekajući da izađu na obalu i izjure se. Ja sam zamolio Sulju, da Ljilju ne maltretiram, da on zakači za prednje bitve već vezane dve automobilske spoljnje gume, koje će biti kao amortizeri kada pristanem pramcem Ševe na betonsku obalu. I pristao sam držeći i dalje 1/3 gasa sa pogonom u napred, a onda sam izašao i zakačio pramčani i bočne konopce. Kerovi su osvajali obalu trčeći i radujući se, a Ljilja je izgasila motor i izašla na obalu. Mališa se vratio i legao ispred Ševe, a za njim su došli i Grof i Garava i legli su sa isplaženim jezicima.

Suljo je uzeo svoj vojnički ranac iz čamca i peške pošao u pravcu pijace, još jednom pitajući mene i Ljilju, da li nam treba još nešto ?
-„Hajde da malo prošetamo stazom pored tvrđave ... ?“ Ponudio sam Ljilju, a ona mi je odgovorila :
-„Iskreno da ti kažem ... malo sam se zamorila razgovarajući sa Suljom i sada hoću da malo prilegnem, a ti ćeš verovatno sa kerovima ići u šetnju !“ I pozvao sam Mališu, Grofa i Garavu i pošao sam prema Dunavu. Mališa je odmah prihvatio i pošao sa mnom, a Grof i Garava su se popeli na Suljin čamac i tamo su legli. A ja znao sam da nikuda neće poći sa čamca, dok je Suljo odsutan. Suljo ih je tako vaspitao. I nemora da im to kaže ... dobri su to psi ... bila je moja konstatacija, a ja i Mališa smo nastavili šetnju prema Dunavu.

Visoke zidine tvrđave su impozantno prkosile nebu, a Dunav veliki i miran jer danas ne duva ni košava ni gornjak da mu dignu talase. Iz Sovjetskih barži istovaraju u železničke vagone koks i pri tom’ velika dizalica sa kašikom škripi i ubija romanriku. A brod-kafana „Srbija“, stoji vezana za obalu i čeka posetioce. Pogledao sam razdaljinu Ade preko do nizvodnog kraja od kuda smo došli i razdaljinu gledano uzvodno od početka Ade. Ustanovio sam da je uzvodno jedva 2-2,5 kilometara, a nizvodno je mnogo više. I doneo sam odluku da kada budemo pošli, u Dunavac uđemo sa gornje strane Ade. I opet laganom šetajući vratili smo se do Ševe. Grof i Garava su nam se obradovali i prvo su dotrčali do mene da se dodirnemo, a onda su nastavili da se igraju sa Mališom. Ljilja je čitala neki roman i nije obratila pažnju na naš dolazak. Uskoro se i Suljo pojavio, a ja sam mu pošao u susret da nu pomognem u nošenju lubenice i dinje.
Isplovili smo iz nekadašnjeg ušća reke Jezave i skrenuo sam uzvodno, ali preko ka’ obali Smederevske Ade.
-„Momo, hoćemo li odmah da sečemo lubenicu, ili kada budemo stali u Dunavac ?“


===================nastavak sledi==================



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1532
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sub, 18 Nov 2017 19:01:59    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 24 )


Lepo je i sunčano vreme ovog podneva, a mi nikuda ne žurimo i doneo sam odluku da lubenicu posečemo i odmah je jedemo. Ljilja je znala koju ću odluku doneti i već je iznela i na stočić stavila veliku tepsiju i kuhinjski nož, u koju sam stavio lubenicu i velikim nožem je rasekao uzdužno po pola. Onda je jedna polovina časkom bila porezana u parčiće i svo troje smo seli okolo stola i poslužili se parčićima lubenice, koja je bila slatka tj. onakva kakvu sam je želeo. Suljo je dao parčiće lubenice i Garavoj i Grofu i oni su jeli sa zadovoljstvom, što je iznenadilo i mene i Ljilja će reći :

-„Lutke male ! Kako si ih naučio da jedu bostan ? Naš Mališa nikada nije jeo bostan !“ Suljo se nasmejao pa kaže :

-„Niste ga nudili ... zato i nije jeo bostan. Moji Grof i Garava, sa mnom žive i sve što ja jedem, jedu i oni.“ I uzeo je tri parčeta bostana i dao prvo Garavoj, pa zatim Mališi. Mališa je pomirisao i nije uzeo, a Suljo nije sklonio bostan ponuđen Mališi, već je drugom rukom dao parče bostana Grofu koji je odmah uzeo i pojeo. Mališa videvši kako su i Grof i Garava pojeli i on je uzeo i pojeo. Ljilja ga je ponudila da još jede, ali on nije hteo već je ustao i ušao u Ševu i tamo legao. A Suljo je prokomentarisao :

-„Ja vidim da vi Mališu pazite i posebno mu kvalitetno spremate teletinu, piletinu, mleko itd. Ja nemam sredstava da im tako organizujem život, mada bih hteo ! Oni sa mnom jedu kuvani pasulj, kuvani krompir, pa i meso po nekada. Ali ne biraju, jedu sve što jedem i ja ! I živimo zajedno, odnosno snalazimo se kako umemo i možemo. Ja ih čuvam od nasilja sile jače od njih, a oni mene čuvaju od pacova, zmija i lopova. I zato ja njih volim i oni vole mene !“ A onda sam i ja prokomentarisao :

-„Suljo, vas troje ste tako kompaktni da ste mi se zasviđali čim sam vas video. Mi smo te upoznali pre nekoliko godina na Dunavu kod ušća Malih Voda. Tamo smo noćili i svanuo je lep i sunčani dan i krenuli smo za Đerdap. Ti si plovio uzvodno, a na čamcu na prednjoj palubi su bili Grof i Garava i rekli smo drug-drugu zdravo i ja sam izgasio Ševu, a ti si nam prišao. I od tada se rado viđamo kada se sretnemo.“ I pojeli smo pola lubenice, zatim popili po kafu i razgovarali o prošlim vremenima.

Pridveče smo krenuli put Dunavca preko Dunava na noćenje. Uz Dunav do ušća Dunavca, a onda sam skrenuo u vode Dunavca i lagano pošao nizvodno Dunavcem. Kroz nekoliko minuta, ugledao sam prostor prazan bez drveća, ali sa visokom travom travnat. Stao sam blizu početka te zelene platforme i ostavio da Ševa dura obalu pod malim gasom, a ja sam sa krova uzeo kosu i pokosio tu platformu, tako da je bila pristupačna za kratki boravak na njoj. Onda sam ušao u Ševu i vratio je nazad, a onda napred i na pravo mesto sam oslonio pramac Ševe. Ljilj i Suljo su izašli na obalu sa bočnim konopcima u rukama i vezali su Ševu za stabla vrba kojih je ovde bilo u izobilju. Onda sam ja izgasio motor i zahvalio se „mornarima“ na saradnji. Ja sam vezao pramčani konopac ( za svaki slučaj ) i onda sam grabuljom očistio deo platforme od pokošene trave. Tu smo postavili stolice i stočić i Ljilja je iznela sokove i piva za „na izvol’te“!

-„Vidiš Momo, ja nikada nisam ušao u ovaj Dunavac. Kad god sam išao iz pravca Beograda, imao sam riba ulovljenih na Malim Vodama ili kod Gročanske ade i odmah sam ulazio u marinu kod tvrđave. Tamo gde smo malopre bili i nosio sam ulovljene ribe na pijaci, gde bi ih prodao i kupio provijante za nas troje. A kada sam išao iz pravca Kovina, išao bih bližom uzvodnom maršutom, takođe sa ulovljenim ribama. Evo sada kada sam otišao da kupim lubenicu, prepoznali su me i pitaju da li imam ribe za prodaju.“ A Ljilja se pohvalila :

-„Mi smo mnogo puta spavali ovde u ovom Dunavcu. Čak imamo i poznanike iz Smedereva, s’kojima smo se upoznali sticajem okolnosti ! Ali bilo je svaki put lepo i poučno !“ A Suljo je pitao :

-„Pa zašto sada niste otišli na ta mesta gde ste ranije noćili, već si Momo stao na mesto koje se ne posećuje, a hoćeš da ribariš !?“

-„Suljo, u pitanju je stari ribar koji svakodnevno hrani „mesto“, a ne želi da ga otkrije. Ja sam prošli put stao na to mesto ne znajući da je hranjeno. E sada nisam hteo da ponovim tu svoju grešku. Ja ću da zabacim, ne jednu no dve mreže i u tih 100 metara, uvek ću imati dovoljno riba koje su mi potrebne, a taj starina peca i ne želim da mu kvarim zadovoljstvo !“ Kažem ja, a Suljo je komentarisao :

-„Momo, plemenito ! Ti i Ljilja ne živite od ribolova, zato možete tako galantno da se ponašate. Ja imam malu platu, a svakog dana tri puta moram da obezbedim po tri obroka i to je sasvim druga priča. Ja moram da „grabim“ i za tolerancije nema tu meste !“ I ja sam tada odlučio da podavim sve četiri mreže koje sam imao na Ševi. Ali i kada je pala noć, ja sam otišao sa Mališom da podavim mreže, mada mi se Suljo nudio. U kanalu večeras nije bilo mog’ poznanika od prošli put, a ja sam sve jedno podavio sve četiri mreže ( na rizik ), jer nisam i da sam hteo mogao da kontrolišem sva četiri mesta gde su mreže podavljene. Na granama leve obale Dunavca, vezivao sam crveni konac, da bih sutra mogao da pronađem mreže.

Vratio sam se do Ševe, a na obali gorela je vatra i Mališa se obradovao i otrčao do vatre i legao pored, gde su ležali i Grof i Garava. Zakačio sam čun za levu stranu Ševe i pridružio se na stolici pored vatre, gde mi je Ljilja dodala konzervu hladnoga piva i ponudila me da zamezim taze čvarke koje je Sulja kupio u Smederevu. Jedno s’drugim je išlo i prihvatio sam rado.

-„Zašto ti Suljo ne popiješ jedno pivo ... ?“ Pitala je Ljilja Sulju ! A Suljo je rekao :

-„Kaznio sam sebe, zato što nemam karakter za piće ! Ja bih večeras pored jednog piva, popio sve što imate u rezervi ! Pa prema tome nema i tačka !“

Sedeli smo do dugo u noć, pričali razne anegdote i lepo nam je bilo.


===================nastavak sledi==================


Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1532
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 29 Nov 2017 12:46:59    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 25 )



Čuo sam Detlića kako štekće po obližnjem stablu neke vrbe i probudio sam se. Ljilja je spavala, a Mališa je podigao glavu, pogledao me i ponovo spustio glavu na jastuk i nastavio da spava. Ustao sam, uskočio u farmerke i izašavši iz Ševe, pogledao sam u nebo i pogledom pomilovao okolinu jutra. Suljo me je pozvao :
-„Dobro jutro Momo. Donosim ti kafu na krmeni deo tvoje Ševe. Jutros sam ustao i gledam kako je lepa ta platforma koju si napravio od platforme zglobnog autobusa. Ja takve stvari obožavam.“ Crna i Grof su pomolili glave iz kabine i vratili se da spavaju. Sulju sam sačekao sa teglom slatka od grožđa i sa čašom vode. Ja sam još kao dete obožavao slatko od belog grožđa i zato na Ševi retko kada da nema slatka od grožđa.
-„A i ti voliš slatko od grožđa, kao i ja. Za mene je to slatko prvo, pa sva ostala ... !“ Kaže mi Suljo i daje mi šolju kafe. Dobru je kafu bio napravio i popričali smo malo, a zatim smo obojica krenuli da povadimo mreže. Suljo je izdao komandu Grofu i Garavoj da čuvaju čamac, a Mališa onako dremljiv je izašao, video šta se dešava i legao na prednju platformu.
-„Ja Mališi ne treba ništa da kažem. On sve razume i ponaša se shodno situaciji !“ Kažem ja Sulji i startovao sam motor čuna i krenuli smo nizvodno. Prva mreža je stajala vezana za drvo u obali i prominuo sam je, a Suljo me pita, zašto sam je prominuo ?
-„Prvo da vidim da li su sve četiri mreže na mesto, a onda ću ih vaditi jednu po jednu. Ovako sve vreme brinem da li će me mreže sačekati, ili su na pijaci u Smederevu !?“ Suljo se nasmejao i rekao da je ovde sve moguće !
Sunce je pružilo svoje prve zrake i slavuji su dali svoj glas. Ustanovio sam da su sve četiri mreže na mestu i prišao sam prvoj po redu.
-„Neka ... ja ću da ih vadim, a ti samo upravljaj motorom !“ Rekao mi je Suljo, a ja sam ga podsetio da obavezno odvezuje i crvene kanape i stavlja ih u čun. Suljo je odlično znao kako se vade mreže, a ja sam samo pratio ulov. I proces vađenja mreže bio bi normalno dosadan da se nije desilo nešto što sam zapamtio za ceo život. Naime sa mrežom je Suljo izvadio i Šarana od oko 5-6 kilograma. Šaran je tako jako lupao repom da je i mene isprskao prljavom vodom. A Suljo je iz pojasa izvadio nož, uhvatio ga za sečivo i šarana dva tri puta lupio ručicom noža po glavi. Šaran se smirio i Suljo je nastavio da vadi mrežu. Shvatio sam da je to nužno i korisno, a ne mene svog ribe isprskaju sa prljavom vodom iz mreža. Svaki put posle vađenja mreža sam morao da se kupam.

Kada smo izvadili sve četiri mreže, a Suljo kaže dok sam ja vozio čun prema Ševi :
-„Bogami Momo, dobar ulov ... ! Šta ćeš sa ovolikim ribama ?“ A ja sam mu odgovorio :
-„Napravićemo dobru riblju čorbu i ispržićemo koliko nam riba treba. A za ostalo se ja ne brinem. Ti si zadužen za ostalu količinu. E sad’ da li ćeš je nositi za Novi Sad ili na pijacu u Smederevu, ti odluči !“ Suljo me je gledao iznenađeno, pa pita :
-„Ti meni poklanjaš svu ovu ribu ... !?“A ja mu rekoh :
-„Ja sam sinoć hteo da podavim jednu mrežu, međutim ti reče da kada imaš ulovljene ribe, ti ih nosiš na pijacu i sebi obezbeđuješ finansije za hleba i hranu za kerove. I ja sam onda podavio sve četiri mreže po pedeset metara duge, koje sam imao na Ševi, da ti popravim malo finansijsko stanje ... !“ Suljo je savio obe šake na lice, a zatim mi prišao i poljubio me i onda raširio obe ruke :
-„Hvala ti Momo i u moje ime i u ime mojih drugara Grofa i Garave. Mnoge gluposti prođu pored mene i brzo ih zaboravljam. Ali ove ovakve ljudske postupke pamtim do smrti i tvoj sam dužnik Momo ... !“
Uskoro smo bili kod čamaca i na obali su nas sreli i Mališa i Grof i Garava. Ljilja je ustala kada je čula moju galamu kako sam se ja pozdravljao sa našim ljubimcima. Ljilja je pristavila džezvu kafe, a ja i Suljo smo požurili da izvadimo svu ribu iz mreža i usput smo svo troje razgovarali.
-„Bogami momci ... imali ste dobar ulov !“ Primetila je Ljilja dok nam je dodavala šolje sa kafom. A Suljo nije mogao a da se ne pohvali :
-„Ljišo, znaš da mi je Moma poklonio sav ulov ! Kad mi je rekao, ja nisam mogao da verujem !“
-„Znala sam ja još sinoć kada je podavio mreže, da ćeš ulov ti dobiti na poklon. Moma za našu ishranu podavi uvek samo jednu mrežu i iz ulova izdvoji šta ćemo da spremamo, a ostatak riba povadi pažljivo iz mreže i pusti ih u vodu. A meni je sada drago što je za poklon i bio dobar ulov !“

Kada smo završili vađenje riba iz mreža, ja sam oprao mreže, a Suljo je u vrbaku sakupio dosta suvaraka, koje je poređao u čun i pošli smo u Jezavu kod Tvrđave. Riba je bilo skoro vršna kašeta za hleba, pa sam ja pomogao Sulji i odneli smo kašetu sa ribom do pijace. Onda sam se ja vratio i u povratku svratio do jedne od prodavnica i kupio neke provijante. Došavši do čamaca, psima sam otvorio po jedan mesni narezak, a Ljiljani dao kesu sa provijantima i sladoledom koji se još nije uspeo rastopiti. Onda sam tu na obali založo vatru i stavio kotlić da visi na tronošcu. Ljilja je sve spremila za čorbu, a ja sam očistio ribe, oprao ih i stavio u parčićima da se kuvaju u kotliću.
-„Momo, kuvaj ti čorbu, a kada se bude vratio Sulja, ribu ćeš da ispržiš na tiganj na šporetu. Jednostavnije je, a svakako je ukusno !“


===================nastavak sledi==================



Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1532
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sub, 09 Dec 2017 20:04:04    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 26 )


Lep sunčani dan, a ja sam na keju između Smederevske Tvrđave i reke Jezave. Sedim pod suncobranom i bio sam samo par metara od vatre i tronošca na kome je visio kotlić u kome se kuvala riblja čorba sa mojim izborom riba, a Ljiljinim izborom povrća. Kerovi su ležali pod suncobranom pored mene na podšišanoj travi sa isplaženim jezicima. I rodila mi se ideja da ih rashladim jednim jedinim načinom jer drugačije ne bi mi uspelo :
-„Ljišo, donesi mi Mališinu tenisku lopticu ... !“ Ljiša mi je donela i kaže :
-„Aha, dobro si se setio da ih rashladiš !?“ I ja sam ustao i počeo da štopujem lopticu po betonskom keju. Sva tri kera su skočila i očekivala da ću je baš svakom od njih da je bacim. Međutim ja sam zamahnuo ka’ vodi i svo troje su poskakali u vodu. A onda sam ja bacio lopticu ka’ sredini reke Jezave i svo troje su zaplivali ka mestu gde je loptica pala. Naravno da mi je Mališa doneo lopticu, jer Grof i Garava su ga respektovali i ja sam im ovog puta bacio lopticu daleko po keju. A Ljilja se pobunila :
-„Što si ih rashlađivao, kada ih sada zamaraš ?“ A ja sam joj rekao da je ovo bila samo trenažna trka da se istresu od viška vode iz svojih krzna !“ I Ljilja se nasmejala kako sam smislio igru sa psima i kaže :
-„Meni se pije turska kafa. Ako hoćeš mogu i za tebe da skuvam u istoj džezvi !?“ Potvrdno sam joj odgovorio i dodao par suvaraka na vatru. A kucovi su ponovo legli u hladovini pored mene, s’ tim što je loptica bila između Mališinih nogu. Tu pored nas kejom su prošla dva para nekih stranaca. Govorili su engleski i zamolili su me da me fotografišu sa psima pored kotlića. Naravno da sam im dozvolio, pa su fotografisali i Ševu i Suljin čamac.

Čorba je bila gotova i sklonio sam kotlić i tronožac dalje od vatre. S’ obzirom da sam drva imao još dovoljno, uzeo sam sa krova Ševe pored jarbola stalak za tiganj, a veliki tučani tiganj sam doneo iz ostave u plakaru ispod ležaja. Ljilja mi je donela zejtin, a ja sam uzeo pripremljene ribe iz frižidera i ufajtao sam ih sa smešanom masom kukuruznog i pšeničnog brašna i „vegete“. U to vreme se pojavio Suljo noseći dve velike kese provijanata. Hvaleći se kako je dobro prodao ribu, jednu kesu je dao Ljilji, a jednu je ostavio u svoj čamac. Meni je dao pola litarsku flašu „Rubinovog vinjaka“ i kaže :
-„Prvo su kupovali ribe po malo za ručak, a onda je naišao neki kafanjeros i odkupio sve. Dao mi je odmah sve pare i otišao po torbe za ribu i nije ga bilo skoro sat vremena. A onda je došao, izvinio mi se i odneo ribu, a meni je ostavio ovu flašu „Vinjak“-a od pola litre, kao hvala što sam ga čekao !“ Ribu koju sam pripremio za prženje, hteo sam radi Sulje da je spremim na zejtin. Inače rekao sam Sulji da ja u velikom tiganju na vatri, obično pržim ribu na svinjskoj masti. Ukusnije je, a Suljo je reagovao :
-„Slušaj Momo, odkud ti ta ideja da ja ne jedem spremljena jela na svinjskoj masti ! Ja ceo svoj život jedem svinjetinu i spremi ti ribu kako se tebi sviđa ... !“

Riba je bila brzo gotova i Ljilja nam je postavila tanjire na stočić ispod suncobrana. Suljo je pohvalio riblju čorbu, a i za ribu je rekao da ja spremam bolje od njega.
-„Ne znam zašto, ali ova riba je ukusnija od one koju ja spremam. I soma i smuđa ja pržim, ali ovi su ukusniji.“
-„Ja u nadev stavljam : kukuruzno i pšenično brašno i jedna trećina celog nadeva je vegeta.“ A Suljo je klimnuo glavom :
-„Sve je jasno ! Ja u nadev stavljam samo pšenično brašno i so ! Koliko je bolji ukus sa još i kukuruznim brašnom i vegetom !?“


===================nastavak sledi==================


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1532
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 15 Dec 2017 12:54:45    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Plovimo čamcem, a život se odvija ... ! ( 27 )



Posle ručka uz kafu, na moju inicijativu dogovorili smo se da ja i Ljilja i Mališa, sa Ševom krenemo na Male Vode u Turski Dunavac. Suljo kaže da je bio tamo pre neki dan i da sada namerava da se ulogori u Kostolcu. Pa kaže :

-„Kostolac i Kostolački rukavac najviše volim radi dobrog bureka u pekari pored pijace. A i ribu koju ulovim prodam jeftino penzionerima, pa je i meni i njima lepo. Mesar u kasapnici, kada sam ja tu u rukavcu, ništa ne baca pri obradi mesa i kostiju svinja koje zakolje. Po nekada mi da i po punu kesu takozvanog otpada, te ga ja spremim Garavoj i Grofu i oni su tada srećni. Ništa ... vidimo se na vodi svakako ! E sad’ lokacija nije važna. Nešto razmišljam, reći ću ja Kepeni da mi javi kada ste na vikend u Sremskim Karlovcima ! Meni je lepo sa vama troma i korisno brate ! Pa ko bi mi dao svu ulovljenu ribu iz četiri mreže po 50 metara ? Niko ... samo to mogu da dobijem od Mome i Ljilje !?“
I ustali smo da se spremimo za put. Suljo mi je dodao, a ja sam stočić i stolice vezao na krov Ševe. Kotlić sa ribljom čorbom, Suljo je presipao u svoj kotlić, a moj je oprao i dodao mi i njega da ga postavim na krovu. Pozdravili smo se, a Mališa nije hteo da silazi sa prednje palube Ševe. I kada smo pošli i Garava i Grof sa obale i Mališa sa Ševe su lajali drug na druga, ali prijateljski. Suljo sa njma je prošetao do kraja keja, a ja sam lagano vozio Ševu, sada rukavcem i marinom, a ranije delom reke Jezave. Kada smo ušli u Dunav, uključio sam sirenu, a Suljo nam je mahao sa obale, dok su mu Garava i Grof sedeli pored nogu.

-„Hoćemo li da svratimo u vikendici kod tvog kolege ?“ Pitala me je Ljilja, a ja sam joj odgovorio :
-„Ne, idemo pravo u Male Vode i hoću da uđem u Baba Daninu baru i da tamo malo leškarim i uživam u prirodnim lepotama razliva ... !“ I zato sam dodao 2/3-ski gas i zauzeo kurs pored leve obale Dunava. Sprud kod Grocke smo obišli sa strane leve obale Dunava, ali kod Ivanova, morali smo da stanemo u plićak Ljubavnog Ostrva. Tamo smo obišli prijatelja Uču i njegove kampere, popili svi zajedno kafu i ispričali im kako smo proveli ovaj protrkli mesec na vodi. Svi su nas slušali i na kraju su se složili da sledeće godine i oni pođu sa nama. Ali to su samo priče, kao i prošlih nekoliko godina !
-„Što ne ostanete noćas sa nama da pravimo roštilj i pričamo !?“ Pitao nas je Uča ?
-„Moma hoće da noćas prespavamo u Turskom Dunavcu, odnosno on hoće da sada kada stignemo tamo, da odmah ode u Baba Daninu Baru i da tamo leskari sa čunom u prirodi, koja je tamo divna !“ Uča je digao ruke i rekao :
-„Dakle mene vreme gazi, a Moma plovi i više uživa od mene. Voleo bih i ja da uđem u tu Baba Daninu baru i da provedem tamo neko vreme. Pre neku godinu smo bili kod vas u Turskom Dunavcu i bilo nam je lepo. Još uvek se sećam one riblje čorbe i pržene ribe.“

Uz obećanje da ćemo se videti, rastali smo se i odplovili smo uzvodno Dunavom. Dok’ se Ritopek gužvao na suncu, Vinča se nije videla od bujnog zelenila, bresaka i kajsija. Prošli smo preko moje rine, gde teram dubinsku mrežu i lovim lepe šarane. A onda preko Dunava i ušli smo u Turski Dunavac iliti Male vode. Mališa je prepoznao „naše mesto“ i postao je nervozan na prednjoj palubi. Smanjio sam gas i malim gasom sam ušao ispod stare topole i oslonio pramac Ševe na obalu ostrva Štefanac. Mališa je kao katapult izleteo na obalu i nestao među vrbama. A ja sam sa krova Ševe skinuo metlu i pomeo obali gde inače sedimo kada smo tu ! Zatim sam sa krova Ševe skinuo stočić i dve stolice i rasklopio ih na starome mestu. Ljilja mi je donela konzervu hladne koka-kole i sama sela na slobodnu stolicu.
-Kako je ovde lepo i prijatno i kada sunce greje i kada kiša pada. Mesto je boli glava ! I obala je čista i veoma pristupačna i pogled na Dunavac i njegovu desnu obalu preko puta nas, gde krave pasu, a zatim prekrasna širina Dunava i tamo daleko sa crvenim krovovima naselje Vinča !“


===================nastavak sledi==================


Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 34, 35, 36
Strana 36 od 36

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Portal NA VODI © 2016