forum
NAUTIČKI FORUM
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

Price sa Velikog Ratnog Ostrva
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 18, 19, 20
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1532
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 26 Jul 2017 14:52:46    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar dan gospodo Forumaši

Vreme dešavanja : leto 1984-te godine prošloga veka.
Mesto dešavanja : teritorija ušća Save u Dunav, Velikog Ratnog Ostrva i Konjskog Ostrva. - jedanaesti nastavak -



Ispostavilo se da su ovog puta svi moji saputnici bili na Vojnim Baštama “jednom ili nijednom”, tako da sam sada saznao da su ipak oni samo nautičari-početnici i da su njihove destinacije bile uvek nedaleko od svojih marina. A što se tiče “kampovanja”, tu su još slabiji. Ipak su sada iskreno uživali u lepotama prirode, samog okruženja Vojne Bašte.

Pokazao sam im gde su panjevi i popadale vrbe u vodi Dunavca, tako kada budu samostalno plovili, da se na njh ne nasukaju. Ukazao sam im na mesta gde je zgodno čamac vezati za obalu i provesti noć. Naravno, za pecanje šarana je bilo posebno interesovanje, tako da sam im objasnio da sa svojim čamcima mogu da uđu sa nizvodne strane na teritoriju gde su panjevi i pdavljene vrbe i da tamo uz znanje o ribolovu, mogu da upecaju i “lepe” šarane. Komentari su bili različiti, ali i svi su bili zadovoljni što sada znaju mesto gde mogu da pecaju šarene.

Prošli smo ušće kanala Balaton i svi su u glas rekli da je i ovde dobro mesto za ribolov, što i jeste ali koje ribe. Pa sam im i to objasnio. A Veljko me pita :
-“Koja je tajna da ti Momo znaš kretanje riba ?” A ja sam bio kratak i jasan :
-“Dovoljno je da nekoliko puta loviš mrežom na jednom te istom mestu i onda ćeš znati po broju ulovljenih riba, koje su tu najprisutnije. Onda se taj podatak zapamti i kada mi treba određena riba, onda je ja tražim uz pomoć analitike pamćenja !” Veljko je klimnuo glavom, a to znači da je bio zadovoljan mojim odgovorom. Na terenu sa naše desne strane, pojavola su se peščana ostrvca sa malim rukavcima i jednim Dunavcem koji je odvajao Adu od peščanog poluostrva Crvenka. Duž Ade beše nekoliko čamaca kabinaša iz kojih su Zemunci pecali, a to im je bila svakodnevna zanimacija. Na peščanoj Adi, jedan se razlikovao od ostalih. Pored kabinaša Zemunskog tipa, bio je i neveliki šator, a ispred šatora stajao je tronožac sa kotlićem i vatrom pod njime. Branko je prvi prepoznao svog prijatelja ribara i doviknuo mu je nekoliko reči u pozdrav. A ja sam ga pozvao i dao sam mu mikrofon megafona i rekao mu da kaže šta je hteo. Branko se malo zbunio, ali je shvatio o čemu se radi i rekao :
-“Zorane druže, da li primaš goste !” Zvuk od 100 W se razlegao po površini Dunava, ali i iznenadio sve prisutne u svojim čamcima. A ja sam zaustavio Ševu nedaleko od Zoranovog kampa i rekao prisutnima da se sa svojim čamcima odvežu od Ševe i pristanu u obalu pored improvizovanog ribarskog kampa, ribara Zorana, zvanog Cvele.


I svi radi i rukovali smo se sa Zoranom i naravno zavirivali u njegov kotlić i sve ne verujući svojim očima da je ipak tamo gotova riblja čorba. Ribar Zoran je bio raspoložen i vodio se među nama interesantan razgovor, sve sa pomenom nekih pitanja o ribolovu, na koja sam im ja danas dao odgovore. I kada su od Zorana dobili iste odgovore, ja sam i dalje ćutao, a Veljko sa Čukarice mi priđe i tihim glasom mi kaže :
-„Momo, nemoj da se ljutiš na mene zbog ovoga. Ipak ... mi se poznajemo tek pola dana, a ti i Zoran se šalite i kažete da su to pitanja o sitnicama iz teme „ribolov“, a ja bih hteo da te sitnice upoznam, jer pogodilo se do sada da baš na tim sitnicama „padam” na pecanju.” Ja sam samo kratko odgovorio :
-„Ne marim Veljko. Te dečje bolesti sam preboleo još kao mali, dok su me roditelji formirali u čoveka ! Kada me bilo ko nešto pita, ja se potrudim da mu o tome kažem tako da on to i razume ! A lažima se ne služim, jer ovde na vodi za tim stvarno nema potrebe !?!” Primetio sam da su malte-ne svi slušali šta sam pričao, a Zoran "Cvele"mi reče :
-“Mene je teško “otvoriti”, ali evo pred svima priznajem da hoću i biće mi drago da mi budeš aktivni kolega ribar, ovde na ovim prostorima. A to znači da kada si na ovim terenima i zatreba ti nešto, a ja sam tu i imam to traženo, tvoje je bez razmišljanja. Ja sam bio vojno lice i ceo svoj radni vek sam proveo sa ljudima. Od njih sam naučio šta su ljudi, a šta neljudi. Tebe sam prepoznao u ovoj prvoj grupi i moja je želja da mi budeš prijatelj !!” Istovremeno smo obojica ustali … pozdravili se i poljubili, uz snažan aplauz prisutnih, a Ljilja je zaplakala …


-------------------------------nastavak sledi------------------------------------



Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1532
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pet, 11 Avg 2017 09:15:47    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Dobar dan gospodo Forumaši

Vreme dešavanja : leto 1984-te godine prošloga veka.
Mesto dešavanja : teritorija ušća Save u Dunav, Velikog Ratnog Ostrva i Konjskog Ostrva. - dvanaesti nastavak -



Neka od žena je skuvala kafu, tako da sam i ja dobio šoljicu kafe, a Ljilja je u međuvremenu postavila sto i rasklapajuće stolice na krovnoj terasi Ševe, tako da smo seli, a sa nama u društvu bili su Branko i njegova Zvezdana.
-“Kako je lepo ovde na ovoj terasi sedeti i kafenisati … !??” Primetio je Branko, a Ljilja je dodala :
-“Samo da znaš Branko, kako je lepo kafenisati i sedeti ovde na terasi, a kada je Ševa u plovidbi. Pošto Moma voli da je on za kormilom, ja onda imam privilegiju da kada idemo na Đerdap, da sve vreme plovidbe, sedim ovde na krovnoj terasi ispod suncobrana i pravo da vam kažem … uživam !” Onda nas je Zoran Cvele pozvao da svi uzmemo svoje porcije i onda nam je lično sipao riblju čorbu u njih. Branko je sišao sa Ševe i svima nama doneo po porciju riblje čorbe. I nastala je tišina … svi su bili zauzeti sa svojim kašikama, tako da je se čuo tek po koji zveket kašike o porcije. Čorba je bila po mom ukusu i lepo sam se najeo. Dakle dve porcije riblje čorbe sam pojeo. Ljilja se nasmejala i rekla je “mašala”, odobravajući moj apetit.
A ja sam sa krovne terase Ševe, stalno gledao obalu preko i hteo ne hteo sećao sam se događaja iz mog života vezanih za Sportski Centar i garsonjeru u kojoj sam živeo, strelište na kome sam vežbao iz snajperske “Hekler Koh” puške sa “Cajs”-ovim snajperom. Zatim sa pištoljem “Smit i Weson” i “Hekler Koh” automatom ( sa 30 metaka “duge devetke”. Ne retko sam pucao i sa malim pištoljem “Zastava 7,65”, koji sam svakodnevno nosio “za pojasom”. I sve se to zbivalo, tamo na toj obali preko, gde sam proveo 5,5 godina svoga života između 20-te i 30-te. I tako razmišljam duboko zamišljen, kad’ evo Cveleta … penje se i on na krov-terasu Ševe i nosi malu rasklapajuću stolicu. Ljilja ustaje i dodaje mu udobnu-ležaljku stolicu, a on odbija rekavši :
-“Ja sam protiv onih koji dođu u posetu svojim prijateljima “čamdžijama” na obalu reke i ne ponesu stolice sa sobom, a čim dođu … hoće da sednu. Zato ja kada sam na obali, ja gde god da idem u posetu … nosim stolicu sa sobom. Jeste da je mala i neudobna, ali ona me podseća da treba da idem na svoj čamac … da ne dosađujem ! Nego Momo … razmišljao sam i setio sam te se ! Ja tebe znam još iz vremena kraja sedamdesetih godina … !? Jesi li ti svojevremeno pecao iz jedne stare drvene šiklje tu preko pored visoke obale !?” A ja kako se ne bih sećao drvene šiklje i mojih prvih pecanja na Dunavu !? Odgovorio sam mu potvrdno. A on je nastavio :
-“Onda si povesio beli “Tomos-4” na drvenoj šiklji, pa ste vas dvojica dolazili i u ove rukavce na ovoj obali gde smo sada … i isključivo pecali sa po jednim teleskopom i to na plovak !? To sam zapamtio … !?” U međuvremenu svi ostali su se skupili oko nas i usled nedostatka stolica, sedeli su na patosu krovne terase. Na pitanje sam lako odgovorio, jer bio je to moj prijatelj s’posla Načelnik SSUP-a Bogdan Nikolić. A Cvele je odmah pitao drugo pitanje :
-“Zapamtio sam vas, zato što ste pucali iz pištolja na Sovjetske Gurače … !? I nikako mi nije bilo jasno … kako ste smeli to da radite … !?” Svi su ćutali i očekivali moj odgovor … !?
-“Ne znam da li se sećate Zagrebačkog “Trenk” konjaka !? Bogdan je obožavao taj napitak i svakoga dana ga je koristio u određenim dozama. Po nekada bi se opustio i povećao dozu, koja bi ga razdražila, kada bi Gurači podigli velike talase, pa smo morali da otpuštamo kanape sidara, da bi čamac preskočio talase, a da se ne bi pomerio sa mesta gde nam je bila spuštena hranilica. Ja Bogdanu nisam mogao da zabranim da puca, a on je onako iznerviran pucao i pominjao im majku Rusku, a sve iz razloga što ne plove smanjenim gasom, već punim gasom i elise prosto “kopaju” vodu i dižu opasne talase !” A Cvele će na to :
-“Znao sam da imate neki ozbiljni razlog, jer pucati na Ruske brodove nije se igrati sa tim !”
-“Sledeće godine sam proveo 10,5 meseci na Kosovu i prijatelji su nam “skinuli” čamac. Neki kažu da su ga talasi odneli ( to su lažovi ), a drugi kažu da ga niko nije obilazio, a tuđa stvar lako “dobije noge”! I zato sam odmah kupio Ševu i dao se na putovanja Dunavom, Tisom i Savom !” I proveli smo dan u međusobnim razgovorima, a “društvo” se spremalo da prespava sledeću noć ne pomerajući čamce, a ja i Ljilja smo zaplovili do Malih Voda, gde je provesti noć zatim bilo za priču !



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Sre, 23 Avg 2017 13:25:14, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1532
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 23 Avg 2017 13:20:05    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Ribolov na području Velikog Ratnog Ostrva - 1

Proleće je i sunce je ukrasilo prve aprilske dane. A ja sa Mališom plovimo Savom sa Ševom i lagano smo pristali uz obalu Konjskog Ostrva, koju ukrašava mlada zelena trava. Na istom smo mestu kao i prošle godine, gde nam je bila kamp-baza. A odavde smo plovili svuda po Dunavu, Savi, Tisi i Kanalima, ali smo se uvek na ovom mestu vraćali. Ove godine prvog Aprila, isplovili smo iz svojih zimskih skloništa. Ja, Dragiša, Njoki, Franc i Milorad, smo se našli na prošlogodišnjem mestu i zaseli pričajući kako nam je zima bila duga i kako su nam čamci nedostajali. Nešto kasnije, kada smo završili uređenje logora, pridružio nam se i Zvonko Krmelić. Posle popijene kafe i po čašu domaće šljivovice, nije mu bilo teško da sa mnom pođe u vrbak i da tamo naberemo suvarke za loženje vatre u logoru. U drugu i treću turu, pridružili su nam se i Franc i Žiža, tako da smo imali suvarke za sledeće dve nedelje dana i to svako veče da ložimo. Ja sam se tih prvih nekoliko dana, pošto je voda bila prolećno mutna i dolazila je, bavio sam se teranjem mreže kroz Dunavac i danju i noću. Tako da sam imao dosta riba za prodaju. Kad jedno veče, sedimo pored vatre ja Njoki, Franc i Milorad i dođe nam Žiža i u glas mi predloži da ovih dana, zajedno ribarimo u meandrima Ratnog Ostrva.
-“Slušaj Momo. I večeras voda “dolazi” i trebamo da iskoristimo priliku, koja nam se sama nameće ! Predlažem da večeras podaviš mreže na teritoriji Ratnog Ostrva, tamo gde ti ja pokažem mesta. A ja ću da podavim bubnjeve i mreže na jednom delu ostrva, a ti ćeš na drugom delu da podaviš mreže. Ja nemam toliko mreža da sve to pokrijem, pa sam se setio tebe. Samo … moraćeš da čuvaš mreže svu noć. Dorćolci su lukavi i moramo da ih nadmudrimo, inače će da nam pokradu sve alate. Ko od vas noćas spava ovde na Ostrvu ?” Pitao je Žiža i okrenuo se prema Miloradu i Francu. A Milorad se odmah dao u odbranu :
-“Ja imam noćne terapije i izvinjavam se ali ne mogu !” A Franc je dodao :
-“Za moje zdravlje su još uvek jako hladne noći. Ja mogu doći ujutru rano i da vam čuvam čamce do uveče, ali noću ne mogu … !” A Njoki se javi glasom, kao da se izvinjava :
-“Dobro de’ ! Problem je rešen ! Ja ću svu noć da čuvam Ševu i logor, samo imam jedan uslov … da Mališa ostane sa m’nom !?” Svi smo se nasmejali, a ja sam ustao i pružio mu ruku i rekao sam svima :
-“Hvala vam svima … pre svega na drugarstvu i iskrenosti koju gajimo među nama. Posao smo dogovorili, a sada da raspalimo roštilj, a meso mi je spakovala Ljilja u frižider i imam balon dobrog kominjaka, koji mi je natočio moj otac Vidan i rekao mi je da ga ponesem na čamac. Da pojedemo i popijemo, a onda idemo svaki na svoj posao ili svojoj kući !”

--------------------------nastavak sledi---------------------


Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji put izmenio seva-2 dana Čet, 21 Sep 2017 08:42:52, izmenio ukupno 3 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1532
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 06 Sep 2017 10:57:30    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Ribolov na području Velikog Ratnog Ostrva - nastavak

Roštilj je bio odličan i ja Njoki, Franc, Milutin i Žiža smo se najeli uz po čašu vina “kominjaka” i onda smo krenuli svako od nas na svoje isplanirano mesto. Žiža je otišao da davi mreže na Ratnom Ostrvu, Franc i Milorad su pošli kući za Novi Beograd. A Milorad se glasno požalio :
-“Šta da kažem ženi koja mi je spremila večeru, a ja dolazim kući sit !?”
Ja sam spremio mreže u čun i rasklapajuću stolicu – ležaljku, dvogled i jaki far. I još neke sitnice sa mnom i krenuo sam rekavši Mališi :
-“Lolo, budi noćas sa Njokijem, ali pazi i na Ševu !” I pomilovao sam ga po glavi i čini mi se da me je sve razumeo.
Ušao sam u meander Ratnog Ostrva i farom sam osvetlio proctor, da bih bio siguran da nikoga nema. Onda sam podavio mreže, prvo jednu pa ostale četiri. Podigao sam motor i sa zavoznim veslom izašao na Savu. Startovao sam motor i ušao u drugi meander. I tamo sam podavio četiri mreže po pedeset metaa dugačke i svaka je podavljena pod uglom da ribe mogu da prođu do kraja meandra, a kada se vraćaju, proći će samo ona koja bude imala sreće.

Noć na ostrvu je bila tiha i samo su se čuli autobusi GSP-a i po neki auto iz pravca grada, a u vrbacima Ostrva, huk Sove i kliktanje Ćuka su bili neizbežni. U neko vreme u meander gde sam se ja nalazio, ušao je čun sa dvojicom ljudi. Sa klocerom su zakačili prvu mrežu i ja sam ih upozorio blicnuvši u njihovom pravcu sa faro mi pratio sam ih dvogledom. Ćutke su otkačili mrežu od klocera i vratili se na Savu, startovali motor i otplovili uz Savu.

Uživao sam leškareći na rasklapajućoj stolici uz kafu iz termosa i hladne koka-koe. Doduše, bio sam sve vreme napregnut da bih čuo eventualne lopove. I pred zoru, ponovo su ušli u meander, ali četvorica njih sa jednim čunom. Blicnuo sam im farom, međutim oni sui dalje veslali ka’ meni. Uzeo sam pištolj i opalio dva metka u krošnje vrba. Polomljene grane su padale na vodu, a čun sa četvoricom lopova je brzo nestao iz meandra. Onda sam čuo Žižin gas :
-“Momo, jesi li se ti oglasio !?”
-“Jesam Žiža. Kažu sila boga ne moli, ali metak nema oči i ne može da bira … !” A Žiža me je ponovo pitao :
-“Jeli boga ti, prvo su dolazila dva ćurana, a onda njih četvorica, računajući da ćeš se uplašiti ! Ali na pištolj nisu računali. Sada spavaj mirno. Njih više nećeš videti, a ja ću ujutru da im održim slovo, jer ih znam !”
I prekinuli smo razgovor, a ja do svitanja nisam uspeo da zaspim. Onda sam rešio da vadim mreže ! Počeo sam da ih Vadim u meandru gde sam boravio sa čunom. Bele ribe je bilo mnogo, a bilo je i po nekog Šarana, malih Somova i lepih Smuđeva. Zatim sam prešao u prvi meander i količinski se riba ponovila kao i u predhodnom, s’tim što je bilo i nekoliko lepih Štuka. Startovao sam motor i zaplovio sam ka’ Ševi. Tamo je već bio Žiža i založio je vatru.
-“Slušaj Momo ! Ne znam kako ćeš ti, ali ja hoću da skuvam u kotliću jednu doru riblju supu, svima nama za doručak. Ideju su mi dali nekoliko Vretenara i puno malih Američkih Patuljastih Somova.”
-“A u mojoj mreži ima četiri-pet Šraceva, tako da materijala za supu ima !” I čuo se motor koji nam se približavao. Bili su to sa Krckom Dragiša Ristivojević i njegov drug Raša Livada. Gile je pristao sa desne strane uz Ševu i Mališa ga je dobro izlizao dok je Gile zakačio svoj čamac “Krcko” za bok Ševe. Raša je izašao na obalu, a Gile je ostao u čamcu da nam skuva kafu. Ja sam vadio ribe iz mreža i Raša mi se pridružio.
-“Ja i Gile se dogovorili da jutros rano pecamo ribe i da tebe zamolimo da nam skuvaš riblju čorbu. Kaže Gile da kuvaš odlične riblje čorbe.” A ja sam nastavio :
-“Livada. Ti i Gile ćete mi pomoći da povadimo ribe iz mreža, a riblja supa se već kuva za doručak, pod kontrolom prvaka sveta za riblje supe Žiže Ribara. A kao nagradu za vaš uloženi trud, uzećete plastične kese i izabraćete koje hoćete ribe da ponesete kući. Da pred ženama opravdate vaše odsustvo !” Raša je bio zadovoljan mojim predlogom, a Gile je na malom poslužovniku izneo solje sa kafama na sto pored vatre.U isto vreme je u obalu stao čamac Zvonka Krmelića.
-“’Ajde Zvonko, ima kafa i za tebe.” Poručio mu je Gile, a on se rukovao sa svima nama.
-“Vidi šta je riba, a ja pošao na Ivanovo da tamo nešto ulovim !” Ja sam ga podržao:
-“Biće i tamo dovoljno za uloviti ribe. Jedino ako stigneš pre Gročanskih ribara. Jer ko prvi pregradi ušće Ivanovačkog Kanala, taj će imati dobar ulov !?”



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Čet, 21 Sep 2017 08:43:39, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1532
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 17 Sep 2017 12:42:15    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Proleće na Konjskom Ostrvu

Proleće je najlepše godišnje doba. Rećićete da sam počeo da pišem fraze, ali nije tako. Ja sam više godina proveo živeći na čamcu Ševa a jednu zimu sam sastavio živeći na Ševi sa mojim drugom psom Mališom. Grejanje smo imali odlično. Kada smo u marini onda je grejanje bilo od velike-prostorijske grejalice, a kada smo bili mobilni, onda je radila grejalica na plin. Ponekada, kada bi mraz “zagudio” onda bih “upomoć” uključio i plinski šporet ! Preko zime kada su temperature vazduha i vode dozvoljavale, ribario sam mrežama na Savi, a najradije na Dunavu na Malim Vodama preko puta Pančeva, gde sam u većini slučajeva išao i sa Dragišom iliti mojim Giletom. Ipak kada je bilo jako hladno, ja i Mališa smo većinu noći prespavali u marini “Brodograditelj” u rukavcu Save na teritoriji samog Brodogradilišta “Tito” ! Tada bi ceo vodeni proctor Brodogradilišta preko noći bio zaleđen. Iz razloga što je u Ševi bilo grejanje, oko cele Ševe jedno dvadeset do trideset santimetara po širini, voda nije mogla da se zaledi. Kroz taj proctor sam davio mreže i imali smo svakog dana dovoljno riba za nas, ali i za prodaju. I zato kada bi svanulo proleće, koga sam ja najviše očekivao i reklo bi se da sam ga jedva dočekao. I zato bi mi u proleće probuđena priroda bila tako draga, da sam je prosto voleo. Naš drug Gile nam je preko zime često dolazio i meni i Mališi je obavezno donosio vruć burek sa mesom. A kada bi smo plovili na Male Vode, nekoliko puta je i on išao sa mnom i sa Mališom.

Prvi April je bio zakon da isplovimo u Dunavac kod Konjskog Ostrva za nas nekoliko, među kojima je bio : Njoki, Gile, Zvonko Krmelić, Žiža ribar, Franc i Milorad iz Zenuna i po nekada bi nam se pridružio i Gruja sa Novog Beograda. Ja sam sa Mališom i preko zime više puta svraćao na spavanje uz obalu Konjskog Ostrva, ali prvog Aprila svi koji smo stalni na Konjskom Ostrvu smo imali sastanak i radnu akciju sređivanja platforme i podkresivanje grana koje smetaju. Zatim grabuljanje prošlogodišnjeg lišća sa platoa i obale koju zatim koristimo svo leto. A onda smo znali i da sednemo, napravimo dobar roštilj, tu se popije i dobro piće i prepričavaju se dogodovštine iz prošle godine.

U najbližem komšiluku na desetak-petnaest metara od nas, na vrbama i topolama su bila gnezda na desetine ili stotine Sivih Čaplji, Gakova i Belih Čaplji. U žbunovima sam primetio gnezda Slavuja i sva gnezda su bila zauzeta sa jajima, na kojima su ženke verno i uporno ležale. Primetio sam da se ptice međusobno hrane, tj menjaju se u gnezdima. Obično su mužjaci donosili u kljunovima hranu i hranili svoje verne ženke. Onda sam preuzeo odgovornost da ih i ja hranim, pa sam sa mrežom za kedere, lovio kedere odmah pored Ševe i sa plastičnom kofom od 10 litara sam im prosipao male ribice na prednjem platou Ade. Prvog dana su ribice sakupljali Gavranovi, Vrane i Galebovi, a već sutradan su ribice jeli i sakupljali Gakovi, Bele i Sive Čaplje i ostale ptice stanovnici Konjske Ade. Kasnije bilo mi je lepo da ih gledam kako jedu i hrane svoje mlade. Doduše i meni je bilo lepo kada su site, jer su tada mladi ćutali i bilo je lepo za spavanje u logoru.

Lišće drveća i žbunova je brzo raslo, kao i trava tako da sam je morao po nekada da je kosim. Inače deo platform prema gornjem špicu Konjskog Ostrva, čistio sam grabuljim, a zatim i metlom, jer sam na tom delu razapinjao mreže i krpio ih kada je trebalo. Jeste da sam manje intervencije na mrežama završavao i na krovnoj terasi Ševe, ali za veće intervencije bilo je potrebno više prostora. Ne mogu a da ne napomenem Mališinu borbu sa miševima, voluharicama i pacovima. Svakog proleća bi trajala najmanje tri dana i noći. Kako bi smo došli i vezali Ševu za obalu, Mališa bi non-stop jurio uporne miševe i pacove, kojima je Ševa i proctor našeg logora bilo je mesto za izvor hrane za njih. Namirisali su je i rado bi nam pojeli sve rezerve namirnica i hranu. A Mališa i njegovi lovački geni su bili baš ono šta nam je trebalo u odbrani našeg integriteta na čamcu. Prvo je probao da ih juri po vrbaku, ali oni su brzi i poskakali bi u Dunavac, a kako bi on okrenuo leđa, oni bi izašli iz vode i pošli ka’ Ševi. Mališa je shvatio da pacova i miševa mnogo ima, ali se nije predavao, već je promenio taktiku ! Shvatio bi da Ševu sa strane ne mogu osvojiti, već samo sa prednjeg pramca i našao je “busiju” da leži na prednjoj platformi. Kako su se približili, on bi startovao na njih, tako da pacovi nisu imali vremena da pobegnu, već su skakali u Dunavac. Po neki pacov bi i stradao od Mališe, a Mališa ih je donosio ispred prednje platform i tu ih ostavljao, verovatno da ih ja vidim. I ja noću odem u ribarenje sa mrežama, ili odem da spavam u Ševi, a Mališa leži na prednjoj platform sve do jutra, kada sam ja na Ševi. Tada on legne da spava. I tako dva-tri dana i miševi i pacovi odustanu i nema ih za nekoliko dana, a onda i cello leto. Njoki je donosio meso za Mališu od kuće, sa napomenom da je Mališa njegov spasioc, inače miševa i pacova, dok Mališa nije došao, bilo je mnogo. Setih se ranije dok još nismo imali Mališu, a ja i Ljilja na Krčedinskim Adama spavali jednu noć. I idioti pacovi, nisu nam pojeli deo hrane i da budu zadovoljni i mi i oni, već su sve po malo načeli. A Ljilja kada je ujutru videla šta su uradili, sve je bacila u vodu, pa i čokolade … Ja bih sa čokolade bacio parče tamo gde su je načeli, a ostalo bih upotrebio. Ali Ljilja je imala svoj stav i tu izmena nije moglo da bude. Tada sam i rešio da na čamcu imam psa i već sledećeg Marta meseca imali smo Mališu. Prvo je bio u stanu dok je još bilo hladno, a već Aprila meseca smo zajedno bili na Ševi i tako i cello leto te prve godine.

Svake sledeće godine, Mališa je ganjao pacove i miševe i oni su shvatili da za njih mesta nema kod Ševe i povukli su se na drugu polovinu Ostrva, tako da mi na prednjem delu Ostrva nismo imali problema sa njima. Doduše, Mališa je svakog dana obilazio “mesto razdvajanja” i podsetio bi ih da je on prisutan u prednjem delu i donosio je mrtve pacove ispred pramca Ševe, da mi se pohvali o svojim intervencijama. A dani su bili sve duži i topliji, a rastinje je poraslo i svojim cvetovima je privlačilo ne samo pčele, već i naše poglede od kojih smo dobijali duševno zadovoljstvo.



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1532
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Ned, 24 Sep 2017 18:22:57    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Proleće na Konjskom Ostrvu - ribolov (1)


Ševa je vezana za obalu Konjskog Ostrva, na istom mestu gde već nekoliko godina stoji vezana za visoku obalu. Mališa leži pored vatre, a onda samoinicijativno ode do Ševe, obiđe je nogostupom, pa se da u potragu za miševima po prednjem delu Ostrva gde nam se nalazi logor. Onda se vrati opet do vatre, zadovoljan što nije sreo ni jednog miša. A mi ostali sedimo u rasklapajućim stolicama pored vatre, a dan se završava narandžastim nebom negde nad Zemunom. Njoki i Gile vode neku polemiku o sadašnjim vremenima … Ljilja sprema testo da nam svima napravi uštipke, a Franc joj je uzeo vanglu sa testom, jer testo treba muški mešati i stavivši vanglu među kolena, stao je varjačom da mesa testo.
-“Nemoj Ljiljo da me gledaš. Ja znam da je teško napraviti testo za uštipke, jer me je u to moja žena uverila. Ja svaki put kada ona reši da napravi uštipke, ja mešam testo !” Ljilja se nasmejala i zahvalila, a Žiža sedi pored mene naslonivši se na svoje koleno da bi bio bliži i da Njokiju i Giletu ne bi smetao u razgovoru i priča mi ono što njega “boli”!
-“Pre neki dan smo dobro prošli sa ulovom dok je bila visoka voda. Iz metereološkog centra, danas su javili da sutra opet voda u našem regionu dolazi za nekih 20-tak santimetara. Ja bih da ponovimo “akciju” kao i prošli put na Ratnom Ostrvu !? Šta ti kažeš na to Momo … !?”
-“Nije problem, Ljilja će sa Mališom biti na Ševi, a ja u meandre Ostrva ! I podaviću mreže i biću tamo svu noć. Hoćemo li raspored kao i prošli put ili imaš drugu ideju !?”
-“Ma da … sve što je dobro … ne menja se !” Kaže Žiža i gucnuo je već hladnu kafu iz šolje. I opet kao da je zaboravio :
-“Ne pitah te … večeras teraš površinku kroz Dunavac ?” Ja sam mu potvrdno odgovorio i on se nasmejao :
-“Onda idem i ja noćas preko sa površinkom na sprudove do plovnog puta. Uglavnom za sutra uveče je dogovoreno. Sada samo da sačekam ove uštipke, da uzmem par komada i odoh ja da radim !” Ljilja je znala šta je “gušt” pa je donela veliki gusani tiganj i tronožac za na vatru, pa je u tifanju na svinjskoj mašću pržila uštipke. Donela je i teglu sa pekmezom od šljiva, a ko voli slano, u jednom dubokom tanjiru je postavila posoljenu i zaprženu mast sa tucanom paprikom, za mackanje sa uštipcima. Prva tura uštipaka se našla u maloj tepsiji, a Gile nije izdržao i onako vreli uštipak je podavio u mast sa tucanom paprikom. Zatim je malo sačekao i probao ga :
-“Ljišo, pogodila si me u srce. Sa uštipcima i na mast zaprženom tucanom paprikom. Ja sam odrastao na tome u selu. Hvala ti za ovo prijatno veče !” I svi smo uzeli po uštipak iliti krofnu i ko je sčim želeo, to je i uzeo, a ja sam uštipak potopio u prženu tucanu paprika. Bilo je božanstveno. Svi smo ćutali i jeli, a Milutin se glasno požalio :
-“Ovi uštipci su predivni i vrede da se radi njih večeras svađam sa ženom !” A Ljilja je odmah skočila i pita :
-“Zašto Milutine. Šta tu nevalja i zašto bi se ona svađala sa tobom !?” A Milutin hladno bez uzbuđenja je rekao Ljilji :
-“Moja supruga me kao i svake večeri, čeka sa spremljenom večerom. A ja večeras em’ ću doći kasno, em’ ću biti sit i nije mi nužna večera sa kojom se ona zanimala i ona smatra da mi time produžuje život.” I Milutin osta ozbiljnim, a mi svi smo se glasno nasmejali njegovoj nevolji !

Ja sam se navečerao i svom drugu Mališi dao dva uštipka sa džemom od šljiva, te je on otišao u Ševu i napio se vode iz svoje porcije, a zatim došao pored mene, predosećajući da ću ja ići na teranje mreže. A on bi kao i svaki put do sada, išao sa mnom da se druži na čunu. Čun sam spremio, odmah posle moje odluke da ću noćas da ribarim, tako da je ostalo da krenemo.
-“Ljišo, odosmo nas dvojica da isteramo jednu rinu i doći ćemo pre no što ti legneš da spavaš !” A Ljilja će :
-“Moco, mogao bi … kad si već krenuo na čun, da se popneš na Ševu i uključiš mi agregat, hoću da gledam TV.”
-“Hoću i da znaš da je Mališa pošao sa’mnom.” A Mališa kako me je čuo, otrčao je na čun i stoji tamo i čeka me mašući repom.

Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Poslednji izmenio seva-2 dana Čet, 02 Nov 2017 09:40:23, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1532
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Uto, 03 Okt 2017 12:18:34    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Proleće na Konjskom Ostrvu - ribolov (2)


Prošlu noć sam ribario do svanuća. Onda sam zakačio čun za Ševu sa nizvodne strane i u prednji deo čuna sam ispraznio čuvarke, koje su obadve bile skoro pune. Onda sam oprao mreže i složio ih u lodle da večeras budu spremne za davljenje. Seo sam zatim na krmenoj klupi na Ševi i pio ceđeni sok od višanja. Usput sam posmatrao kako voda Dunavca teče i osećao tihi odmor u glavi i telu. Malo zatim, proneo se zvižduk kroz vrbak, a to je bio znak da su moji penzioneri stigli na obalu kod ograde Rečne Vojne Jedinice. Taman sam ušao u čun, sa namerom da pređem preko i mojim penzionerima predam ulovljenu ribu, Mališa je istrčao iz Ševe i uskočio na prednju palubu čuna. On svakog jutra voli da pređe sa mnom na desnu obalu Dunavca i da tamo ostavi svoje mirise. Za to vreme, penzioneri izmere ribu po kvalitetu, stave je u vreće na svoje bicikle i odlaze na Zemunsku pijacu, da je prodaju. Jutros su bili zadovoljni sa količinom ulovljenih Somova i to onih koji se najbolje prodaju od 3,5 kg. Ja i Mališa se vraćamo do naše Ševe, gde Mališa preuzima obezbeđenje Ševe i kampa, a ja odlazim u spavaću sobu da odspavam i anuliram noć.

Negde oko jedanaest sati, budim se i dolazim na zadnju platformu, odakle se javljam Njokiju, Miloradu i Francu i još nekom’ ribolovcu, koji je sa svojim čamcima tu uz obalu Konjskog Ostrva. Onda sam se istuširao sa pijaćom vodom iz pumpe sa tušem.
-„Momo kako je bilo noćas u ribolovu ?“ Pita me Njoki, a ja mu odgovaram dok svi ostali sa zanimanjem slušaju :
-„Do dva sata je bilo odlično. Dosta je bilo Deverika, Brotfiša i po nekoliko Somčeta od po tri kilograma ne veća. A onda mi se prispavalo i kažem ja sebi ... u prvoj sledećoj rini kada ne ulovim Somče, idem na spavanje ! I za inat, ostao sam do svanuća. I imao sam ukupno 12-13 Somčeta, ne znam tačno koliko ih je bilo. Nisam ih prebrojavao. Ali i lepih Deverika je bilo, onih što ti kažeš da su iz Tise. Krupni Brotfiši su se pojavili i nekoliko Šarana je bilo !“
-„Ima li ih Štuke u mrežama ? Ovde na štapove slabo udaraju !“ Pita me Milorad, smeškajući se !
-„Bilo ih je nekoliko komada, onako od 2,5 – 3,5 kila veličine. Ali se svaki put Štuka hvatala na kaju mreže do desne obale Dunavca.“ U to vreme Gruja prođe sa svojim žutim kabinašem i kaže mi u prolazu :
-„Momo, tamo na obali do vojske je jedan čovek sa opremom za pecanje. Pitao me je za tebe ... !?“ Zahvalio sam mu se i sa čunom sam krenuo da vidim ko je to tamo na obali, a zna mene !? Naravno da je i Mališa krenuo sa’mnom, kad ono na obali moj prijatelj i dok sam bio mladi milicioner, bio je moj komandir čete ... Mile Vojin !
-„Već odavno očekujem da se pojaviš, a ti si se očigledno uspavao.“
-„Zdravo Vojine, kućo stara. Ribario sam svu noć do jutros i onda posle predaje ulovljene ribe mojim penzionerima, vratio sam se na Ševu i zaspao, sve do malopre !“ I pozdravili smo se srdačno, jer Vojin Mile je jedan od ljudi koje sam kroz život upoznao, a da su veoma kvalitetni ljudi.
-„Hajde ulazi u čun i da ti pokažem mesto gde ćeš pecati i upecati, a ne da sediš na obali kao ovi moji pecaroši, što ceo božji dan presede i ništa ne ulove.“ A Vojin se nasmejao i pokazao mi čuvarku sa nekoliko lepih riba. Onda je skupio pribor i seo u čun sa’mnom. Mališa ga nije dirao, što znači da je osetio da je Mile dobar i dobro nameran čovek. Pristali smo uz Ševu i Mile je izašao sa svojom opremom i prvo se javio svima okolo i poželio im dobar dan. Milorad se dobroćudno našalio, pa kaže :
-„Ti mora da si dobar pecaroš kao i mi kada ne dolaziš rano ujutru !?“ A ja sam spasio Mileta :
-„Mile je došao da ulovi svoje ribe. I on nije od onih koji čekaju tuđe. Već dođe, ulovi i ide da se zanima pametnim poslovima i Državnim poslovima.“ Svi su se nasmejali, pa i Mile se nasmejao, a ja sam im još i rekao :
-„Sačekajte samo malo, pa će te videti ko je pravi pecaroš !“

Prvo sam Miletu rekao da sedne za stolom i doneo sam iz Ševe flašu šljivove prepečenice. Pozvao sam sve pecaroše i odazvao se samo Njoki i sa Miletom popili po jednu čašicu. Onda sam ja rekao Miletu da na prednjoj platformi Ostrva pripremi štapove, a ja sam iz frižidera doneo parčiće sveže svinjske džigerice. Onda sam na Miletovim štapovima zamenio udice i stavio mu tanke „Mustadove“, a na putila od 40 cm., a visoko na 60 sm od olova ... ! Naboo sam džigericu na udice i ja sam jedan štap zabacio nedaleko uzvodno, odmah iza kamenog napera. Mile me je bez pitanja sledio i on je zabacio na metar-dva od moje udice. Hteo je Mile da stavi zvončiće, a ja sam mu rekao da mu to netreba, već kako stavi štapove blizu jedan drugoga i da ih pazi bez pomagala.
-„Sada je najvažnije da odmah reaguješ na trzaj ... i to jako !“
-„Šta očekujemo na udici ... ?“ Pitao me je Mile, a ja sam mu kratko rekao da je prvi Som, a može i Smuđ, jer je i on tu. I nismo dugo čekali, a Mile je izvadio somče od tri kile. Milorad i Franc su nešto gunđali, a Njoki se kao ljutio :
Pa dobro druže, došao si, ali nemoj da loviš moje ribe !“ I nasmejao se. A Mile mu kaže :
-„Bogami i jesu tvoje ribe. Samo ja ne znam šta ti loviš, kada si zabacio udice s’druge strane čamca !?“ A Milorad ga pita na koji mamac ga je ulovio ? Mile samo što mu reče da je na parče svinjske dđigerice, kad udari i drugi štap. I Somče, kao da su braća sa prvim. Mile ga je vezao, kao i prvog i spuštio ih je u vodu.
-„E’pa sad’, možemo nešto i da popijemo ! Momo, ja više danas neću da lovim !“ I bio je od reči.



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1532
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sub, 28 Okt 2017 19:59:02    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Zima na Konjskom Ostrvu - ribolov (1)


Jedne zime s’početka devedesetih godina prošloga veke … svi mi čamdžije smo se posklanjali sa Dunava u marine i zalive duž reke Save, jer kažu … očekuje se jaka zima !? Sneg je prekrio kopno sa nekih 20-tak santimetara snega, a ja i Mališa smo sa našim “Renoom-4”, došli u Marinu “Brodograditelj”, gde smo te zime bili smešteni. Parkirao sam kola da nikome ne smetaju i sa Mališom smo pošli ka’ splav-čuvarskoj kući, gde sam se malo odgrejao i popričao sa čuvarom Marine Bearom, a Mališa je otišao na Ševu i obišao celu Marinu.
-“Jestel’ došli da ostanete nekoliko dana na Ševi, ili samo na danas da vas želja mine !?” Pitao me je Beara, kad na vratima se pojavi Dragiša Ristivojević – Gile i kaže :

-“Za sutra najavljuju lep i sunčani dan, a ja i Moma i Mališa, isplovljavamo danas i vraćamo se sutra do večeri !” Ja sam se nasmejao Giletovim rečima, rukovao se sa njim i kažem da nisam planirao tako nešto. Ali čamac Ševa, ja i Mališa smo spremni da prezimimo celu zimu, ako treba. Jedino da svratimo do prodavnice i kupim nužne provijante, kako za mene, tako i za mog druga Mališu.” A Gile se nasmejao i kaže :
-“Malopre ja zovem telefonom u vaš stan i javi se Ljilja. Na moje pitanje, gde ste vas dvojica … odgovorila mi je da ste na Ševi ! I dala mi je “dobro” da vas iznajmim i vratim vas sutra uveče ! Kako mi reče : vas dvojica imate sve što vam treba na čamcu osim provijanata i hleba, pa prema tome možete da boravite na čamcu, kad god poželite ! Ja sam svratio na Čukaricu i kupio sam konjske kobasice, “Tirolske” salame za Mališu i dva “pasulja” i dva “paprikaša” – gotova jela i litar meke šljivovice, da imamo za kuvanje na Ševi I dvolitarsku Coca-Colu za tebe ! Pa prema tome, kapetane Momo, koliko vam treba vremena da Ševa isplovi !?” Ja sam hteo da odgovorim, da možemo odmah posle no što skinem sneg sa Ševe da zaplovimo, a Beara se nasmejao ( a inače se retko smeje ) pa kaže :
-“Pred svršenim si činom Momo, pa ti vidi kako ćeš da se opravdaš Ljilji, a ja idem odmah da skidam sneg sa Ševe !?” I izašao je iz kabine i nastavio je da se smeje !

Ja sa Giletom, kako smo se pojavili na ponton-stazi do Ševe, Mališa se sjurio sa obale preko snega i pre nas je uskočio na prednju palubu Ševe, čekajući da se otvore vtara ulazna. Gile je uzeo kanistar od 20 l. i otišao da ga napuni vodom iz gradskog vodovoda, a ja sam pregledao motor i njegove priključke, kao i ulje u motoru, u kopči, reduktoru i malo sam dodao toatne masti u kućište osovinskog voda. Startovanje motora je bilo uspešno. Motor je bez grejanja “prihvatio” iz prve ! “Perkins” dobar je to motor, prokomentarisao sam, a i Gile je rekao :
-“Dizel motor … pa iz prve sastavio na ovoj hladnoći ! Svaka čast … dobar je to motor !” I uneo je dve kese provijanata, koje je kupio u prodavnici na Čukarici.

Isplovili smo iz Marine “Brodograditelj” i uplovili u Savu nastavljajući nizvodnu plovidbu. Mališa je i pored hladnoće, stajao neko vreme na prednjoj palubi, a onda je ušao, a Gile je zatvorio vrata, rekavši :
-“Ti Momo, koliko znam, imaš neko grejanje na Ševi !? Pa uključi ga … nemoj da se osećamo neprijatno !? Predao sam mu kormilo, a ja sam uključio plinsku grejalicu u komandnom delu i na šporetu sam uključio dve ringle da gore na maksimum. Sve ventilacione otvore sam proverio i pošto je sve bilo zatvoreno, u Ševi je začas bilo toplo kao u amamu ! A Gile je prokomentarisao :
-“Tako brate, da se osećamo normalno udobno !” A na Savi niko nije plovio, osim nas i bili smo svakako zapaženi i sa mostova i sa obale, ali i prozora Beogradskih zgrada, koji su gledali na Savu !”
-“Šta predlažeš, s’obzirom da i riba ima zimske navike … šta ćemo da lovimo danas i noćas ? I gde ćemo da noćimo ?” Pita Gile, a ja sam mu već pripremio odgovor :

-“Gilence, idemo bliže ušću i bliže Ratnom Ostrvu, tamo gde se završava plićak velikog spruda … tamo u toj dubini ćemo da podavimo mreže, a usidrićemo se 100 metara uzvodno na peščanom sprudu. Nema plovidbe barži i brodova, pa će nam boravak na Ševi biti prijatan !” A Gile je opet postavio pitanje :
-“Šmatraš da tamo gde ćeš podaviti mreže ima ribe ? U to ne sumnjam da si ubeđen, jer si siguran u to da ćemo i uloviti ribe … inače ne bi smo dolazili baš ovde, na ovome mestu. Međutim, ja nikada nisam video da neko davi mreže na ovome mestu, pa me kao živog čoveka, interesuje po čemu si odlučio da baš na ovom mestu i na ovoj zimi, ovde ima riba !?”
-“Prvo ćemo da usidrimo Ševu i to bliže Ratnom Ostrvu, da bi mi bilo bliže da Mališu izvodim na obalu Ratnog Ostrva sa čunom, radi nužde.” Sa pažnjom sam pratio "eho-sonar" i stao sam sa Ševom na mesto na koje sam inače planirao i podavio sam pramčano sidro. Pošto vetra nije bilo i ne očekuje se, krmeno sidro nisam podavio, jer smatram da netreba i da bi bilo višak. Onda sam pogledao nizvodno Dunav i ušao u Ševu, pozvao sam Mališu da uđe i zatvorio sam ulazna vrata Ševe. Gile je sedeo i ćutao, a ja sam pristavio džezvu za kafu na već uključenu ringlu šporeta i seo sam preko puta Gileta i objasnio sam mu jedan deo ribarskog znanja :

-“Gilence izvini, ali i ti si jedan od ribolovaca, koji čuju gde se vata riba i ideš tamo da ribariš. Tako sam i ja počeo i brzo sam shvatio, da moram naučiti gde i zašto se tamo riba kreće !? A praksa je ... ko zna riblje puteve, taj i ulovi ribu i ćuti …! O tome nikome ne priča ! Vidiš … ovde je veliki peščani sprud. I sa te platforme po dnu se valjaju uginule ribe, ali i ptice i insekti koje nosi voda i kod završetka spruda, skliznu na dno Dunava i tu je naravno gladna riba. Slažeš se sa’mnom !?”
-“A jesi li proverio to o čemu pričaš … !?” Pita me nepoverljivi Gile ! Zakuvao sam tursku kafu i dao šoljicu Giletu, a drugu šoljicu sam uzeo u ruke i seo sam preko puta Gileta.
-“Jesam, svake zime do sada … !” A Gile me je prekinuo :
-“I uvek je bilo riba … !?”
-“Jeste, uvek sam ulovio prilično riba. A kada sam pitao Dorćolske ribare na terasi restoran-šlepa u Marini Dorćol, preko puta nas gde sada stojimo, dobio sam odgovor da tu ima kameni naper i velike zadeve i da niko od njih tu ne davi mreže već godinama. I da sam samo nekoliko puta ovde vadio mreže pune riba, to bi videle “dežurne oči” i ja i ti bi smo danas išli na Male Vode, trošili gorivo i istu bi smo količinu i kvalitet ulovili !?” Srknuo sam kafu, a Gile mi je pružio ruku i rekao :
-“Momo, godinama se družimo, a ti mi i posle tolikog vremena otkrivaš zagonetke, koje u toku svog prošlog vremena, nisam saznao od tebe !?” A ja sam predložio da pojedemo po jedno gotovo jelo, pa ću onda da podavim mreže, koje ću izvlačiti kada padne mrak i tada ću da spremim za večeru pržene ribe na tiganju ! A ulov niko sa obala neće videti. Onda ćemo da povadimo ribe i stavimo ih u čuvarke, a mreže ponovo idu u vodu na ista mesta. Ujutru ću ih povaditi još po noći, tako da će ovo mesto ostati naša tajna … !” Gile zadovoljan, prilegao je na tapaciranu klupu i uzeo novine "Politiku" da prelista …


___________________________nastavak sledi________________________


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1532
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 02 Nov 2017 12:36:42    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Zima na Konjskom Ostrvu - ribolov (2)


U šerpu od 3,5 litara, stavio sam dva pakovanja „pasujla sa slaninom“ i zalio ih vodom. Stavio sam šerpu na šporet, na ringlu sa većim plamenom, a Gile mi je rekao da uzmem kese koje je on doneo sa provijantima i da ih postavim u plakar kuhinje i koristim ih po potrebi sve trojice nas.
-„Gile, vidim kupio si sardine. Do sada se na Ševi nije jela sardina, već samo ulovljena riba u reci kojom plovimo !“ A Gile se nasmejao i kaže :
-„Ma nisam znao šta da kupim za Mališu !? A jednom prilikom je on došao kod mene na čamcu, a ja sam jeo sardinu i ponudio sam ga. On je u slast pojeo ostatak i izlizao konzervu, tako da iz tog razloga sam mu ovog puta kupio sardine. Mada, ti mi ispriča kako si u zimskim uslovima ranijih godina lovio ribe, ali sada je neko drugo vreme ... uostalom videćemo ... !?“ Gile nema iskustva sa zimskim ribolovom, pa je nepoverljiv. A ja da bih popravio raspoloženje i meni i njemu, stavio sam na drugoj slobodnoj ringli da se skuva pola litre rakija i kada je bila gotova, zasladio sam je kako treba.
-„Pogodio si šta treba uz ručak u zimskim uslovima ... !“ Kaže raspoloženi Gile !
-„Moj otac Vidan, kada sam ja zimi bio prisutan na selu, nikada nije dozvolio da se ruča bez nekoliko čašica kuvane rakije „šljivovice” ili “komovice”! Pa se i ja setih tog divnog običaja, te i ja skuvah rakiju.” Ručali smo u ambijentu Ševe i bili zadovoljni, što smo odlučili da isplovimo danas.
I taman smo završili sa ručkom, preko radio stanice nas je pozvala Ljilja :
-“Moco i Gile, rekoplovci u zimskim uslovima, kako vam je tamo na Ševi … !?” Pošto sam ja bio zauzet oko sređivanja sudova posle ručka, Gile je sa osmehom na licu ustao i seo za komandnim pultom i uzeo mikrofon u ruke.
-“Zravo Ljiki, dobro si se javila da ti kažemo da smo ručali i sada ćemo da davimo mreže ! Šta ti radiš … !?”
-“Sa komšinicom, kafenišemo i pita me da li će biti riba za Novu godinu, koja je za nekoliko dana ... ?“
-„Naravno Ljiko, za komšiluk obavezno. I na njih smo mislili !“ A ja sam se pošalio i pozvao ih obadve da nam dođu u posetu na kafu ...

Ja sam izašao u čun da rasporedim mreže za izbacivanje i kada sam završio, pozvao sam Gileta da upravlja motorom.
-„Gilence. Vozićeš prema onoj visokoj topoli na ostrvu. I kada budemo blizu, ja ću ti reći da se okreneš i pođeš u tom nivou prema razdelu šuma na levoj obali Dunava. Ja sam letos „Eho Sonarom“ utvrdio orjentire, tako sada nam preostaje samo da ih se pridržavamo !“ Pošto smo stigli do mesta odakle treba da „startujemo“, Gile je okrenuo čun i pitao me je :
-„ Znači ja samo da držim pravac prema „razdelu šuma“ na levoj obali i da držim nivo, da nas voda ne nosi nizvodno !?“ A ja sam se već prihvatio prve mreže i donjeg postavca i podavio ga rekavši :
-„Tako je Gile i samo napred ... bez žurbe !?“ I podavio sam u tom pravcu dve mreže po 50 metara, jednu za drugom, a Gile je primetio :
-„Dobro ... vadićemo ih sa klocerom. A gde ćemo još i ove dve mreže koje si spremio u čunu ?“
-„One idu po dnu na plovnom putu, jedna pa nešto niže druga. Vidiš da drugih ribara nema, pa nećemo sa mrežama nikome smetati.“
Podavili smo sve planirane mreže i vratili smo se u Ševu, gde nas je sačekao radostni Mališa i nije bio otvarao vrata. Odmah smo skinuli zimske jakne, da bi se brže ogrejali, a Gile mi kaže :
-„Moco, u ibriku ima kuvane rakije još bar za po jednu čašicu. Predlažem da ih popijemo vruće, a ti stani pored šporeta i nagrej ruke. I nije mi jasno, kako vi ribari ne umete da radite sa mrežama, sa rukavicama na šakama ?“

-„Probao sam Gile i ne ide ! Sa golim prstima, imam osećaj za gornjaku gde je vatam i koje delove ispuštam. A sa rukavicama to nije to ! E sad’, za vađenje mreže imam plastične rukavice i to nekoliko brojeva veće. Zašto ... zato što prvo na šake stavim kožne postavljene rukavice, a zatim preko njih navlačim plastične i sve je kako valja, a nije mi hladno !“
Kratko popodne smo proveli uz dobru muziku „kvadrofonije“ i igrali smo nas dvojica šah. Mališu sam samo jednom izvodio na Ostrvo, jer toliko je tražio, a svo ostalo vreme je dremao na toplom frotiru na tapaciranoj klupi.
Brzo je pao mrak i na Ševi sam uključio da svetli vršno svetlo. A ja sam uzeo ručnu radio stanicu za pojasom i sa čunom sam otišao da povadim mreže. Gile je ostao u Ševi sa Mališom i bio dežuran pored uključene radio stanice. Noć je bila tamna i jedino su se Beogradska svetla odražavala na vlažni i hladni vazduh koji je lebdeo nad gradom. Pomoću klocera, pronašao sam prvu mrežu i začudio sam se kada sam počeo da je vadim, koliko je u njoj bilo Manića i po neke bele ribe ? U drugoj uzdužnoj mreži, bilo je nešto manje Manića, ali su se ulovila četiri Tostolobika i nekoliko kesiga. U mrežama po dnu plovnog puta, bilo je nekoliko gladnih Bucova i gomila kečiga. Kada sam video kečige, nisam im se baš obradovao, jer se one teško skidaju iz mreže. Uglavnom,vrativši se sa čunom do Ševe, Gile je baterijskom lampom osvetlio čun i obradovao se :
-„Pratio sam te dvogledom za noćno osmatranje. I video sam da nisi tražio mreže. Dobro si ih zapamtio gde si ih podavio. Ali ovoliki ulov u zimskim uslovima, nisam nikada video. Hajde ostavi to sve i da popiješ vrući čaj od nane. Znao sam da će ti trebati čaj, jer je voda hladna, a mreže teške i mokre ! Pa ćemo posle zajedno da povadimo ribe iz mreža.“ I seli smo da zajedno popijemo po šolju čaja, a Mališa je seo pored mene i zadovoljan, mahao je repom, gledajući me pravo u oči ...


___________________________nastavak sledi________________________



Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1532
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Sre, 08 Nov 2017 12:08:40    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Zima na Konjskom Ostrvu - ribolov (3)



Noć se brzo spustila nad Dunavom, a ja sam čunom prevezao Mališu do obale Ratnog Ostrva i nasukao pramac na obalu. I dok je Mališa šnjuvao po snegu koji se zadržao na nekošenoj travi, ja sam razmišljao da li mi je potrebno još ribe, s’obzirom da je današnji ulov bio veoma bogat ?! Mališa je neočekivano uskočio u čun i prekinuo me u razmišljanju, a ja sam startovao motori i za koji trenutak, pristali smo uz Ševu. Zakačio sam Čun za bitve i ušli smo u Ševu u kojoj je bilo lepo toplo. Gile mi je nasuo još jednu šolju čaja, koja mi je dobro došla i uz čaj nekoliko „Jafa“ biskvita.
-„Moco, gde su ti ona dva plastična korita od letos ? Razmišljao sam da ribe iz mreže stavljamo odmah u korita !“ A ja sam mu rekao bolji način :
-„Staviću dve čuvarke između čuna i Ševe i direktno ćemo ubacivati ribe u čuvarke. Samo ćemo se dogovoriti koje ribe u koju čuvarku !“ I naravno, Gile se složio da je to rešenje dobro i izašli smo napolje, a ja sam se popeo na krov Ševe i uključio sam „Malu Hondu Agregat“! Sijalicu od 100w sam sa kablom zakačio na TV antenu, tako da je bila direktno iznad sredine čuna. Onda sam sišao u čun i postavio sam čuvarke između bočnog dela korita Ševe i čuna. Mališa nas je gledao kroz prozor, bez želje da izađe napolje, a nas dvojica smo seli na male stoličice i svako od nas je uzeo početak jedne mreže i vađenje riba je počelo.
-„Nisam se nadao da će vađenje riba ići nam ovako od ruke ... !“ Primetio je Gile, a ja sam dodao :
-„Gilence, kada uzmeš u ruke Manića, znam da znaš, ali rekoh da te podsetim. Manić ima u nivou škrga, sa obe strane glave velike bodlje, koje su veome oštre i jake. Jednostavno obratiš više pažnje na njih i neće ti smetati da vadiš Maniće iz mreže.“ I nastavili smo da vadimo ribe iz mreža i svaka je bila bačena u otvor čuvarke, prema kvalitetu.

Prošao je sat vremena od kako smo počeli da vadimo ribe iz mreža i još nismo završili. Onda sam ja dao predlog :
-„Gilence, hajdemo mi u Ševu, da popijemo po kafu i da se malo odgrejemo !“ Gile je odmah ustao i oprao ruke, a ja sam ga sačekao u Ševi i dao mu peškir. Mališa je bio zadovoljan što smo došli kod njega, a ja sam stavio džezvu. Iz ibrika sam nalio svu kuvanu rakiju u šerpicu i stavio sam je na ringlu šporeta da se podgreje. Bila je brzo vruća i nalio sam je u dve šolje za čaj. A kafu sam sipao u male šoljice. Giletu se jako sviđala kombinacija kafa i slatka grejana rakija i primetio je :
-„Zima je napolju dobro stegla, a u toploj Ševi vruća kafa i vruća rakija i da budem iskren, nadao sam se tome. Ali ovoliko riba, a posebno Manića i Kečiga ... da mi je neko pričao, ne bih mu verovao !?“
-„Nisam se ni ja nadao ovoj količini riba, ali s’obzirom da je jesen dugo trajala i da je zima „zategla“ tek od nedavno, predpostavljao sam da će biti riba i zato sam i pošao u ovu avanturu ! Ali da će biti ova količina riba ... nisam mogao ni da predpostavim !“ Lepo smo se osvežili i odgrejali i ponovo smo izašli u čun da završimo sa vađenjem riba.
-„Majku mu, interesantno je da su neke ribe van vode već dugo i još uvek su žive ... !?“
-„Hladno je i riba se održava u životu. Znaš da babušku zamrznu i onda je stave na lagano odmrzavanje i ona zapliva !“
-„Da to sam gledao na TV. Interesantno ... !“
Po završetku, čuvarke sa ribama sam vezao i spustio sam ih do dna, a mreže sam razmrsio i ostavio ih u čun. Opet smo se malo odgrejali i ponovo smo izašli sa čunom. Gile je bio za motorom, a ja sam radio sa mrežama. Ovog puta sam podavio četiri mreže od 40 mm oko, a dugačke po 50 metara. Da Ratnog ostrva, preko jaruge sam podavio jednu mrežu od 30 mm oko i 25 metara dugačku. I bilo je Giletovo pitanje :
-„A ta mreža od 30 oko, zašto je ona tako kratka ?“ A ja sam mu odgovorio :
-„Imam 20 takvih mreža. To su „specijalke“ za pored same obale i za jaruge. Ovde u ovoj jaruzi, videćeš sutra, biće mnogo kečiga i mreža će biti puna ... !“
-„Pa zašto i danas nisi podavio te mreže za kečige ... ?“
-„Nisam znao da ih ima ovde na području ušća. One se kreću u jatima i sada je vreme da se sa mrežama sretnu i u Savi ... !“

___________________________nastavak sledi________________________


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1532
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 16 Nov 2017 15:12:31    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Zima na Konjskom Ostrvu - ribolov (4)


Agregat „Honda“ je radio skoro nečujno, a ja i Gile smo gledali na TV-u dnevnik, a zatim i neki dobar film. Mališa je spavao na krevetu u spavaćoj sobi, a onda je došao i legao mi na stomak. Gile je ustao i doneo moj džemper s’kojim sam pokrio Mališu i on je uskoro zaspao i po malo hrkao. Kada se film završio, Gile je otišao u kreve, a ja sam izašao i isključio agregat, a onda oslušnuo tišinu. Sve je bilo mirno, čak se i grad nije čuo. Otišao sam i ja u krevet. Mališa mi se zavukao pored stomaka i grudi i ja sam ga pokrio i uskoro sam i zaspao.

Ujutru u 6 sati, probudio me je budilnik. Polako sam se izvukao iz kreveta i Mališu sam pokrio. Ubuo sam čizme i krznom postavljenu „vijetnamku“, a onda sam iz tegle kašikom uzeo slatko od belog grožđa i malo popio vodu. Onda sam nagrejao šake i natakao plastične rukavice. Na glavu sam stavio preko ušiju pletenu kapu i poneo sam sa sobom jedan mali jastuk da mogu da sedim u čunu. Izašao sam napolje, za sobom zatvorivši vrata i ušao sam u čun i startovao motor. Džonson 9,9 je upalio iz cuga, a ja sam ga ostavio da malo radi na lepu i da se zagreje. Baterijskom lampom sam pregledao stanje na vodi i otkačio sam čun i krenuo ka prvoj mreži. Klocerom sam je našao i polako sam je vadio iz vode. Obradovala me je količina riba u njoj i dala mi volje da i druge mreže povatim sa elanom. Dok sam vadio mrežu po mrežu, slagao sam ih u čunu tako da sam ih zatim samo pokrio šatorskim krilom, a vađenje će sačekati u Makišu.

Kada sam čun zakačio za Ševu, bilo se već razdanilo. Na vratima Ševe me je sačekao Mališa i tražio da ide na Ostrvo. Otvorio sam mu vrata Ševe i zajedno smo ušli u čun, a zatim mali gas i bili smo na Ostrvu. Kratko vreme sam ga sačekao i vratili smo se na Ševu. Skinuo sam rukavice i stao pored šporeta da se odgrejem. Stavio sam i džezvu da skuvam kafu i kada je kafa zamirisala, Gile se probudio i ustao iz kreveta.
-„Dobro jutro Moco. Kako si spavao i jeli sve u redu na vodi ?“ A ja sam mu odgovorio :
-„Jeste Gile sve u redu. A ribolov je isti kao i sinoć. Baš sam zadovoljan. Mreže sa ribama sam složio u čunu, pa ćemo ribe vaditi iz mreža tamo u marini u Makišu. A ja bih sada da doručkujemo, pa da krenemo za Makiš !“ Gile se složio i uskoro smo krenuli uz Savu.

Na Savi nije bilo plovila, ni čamaca ni barži ili gurača. Prošli smo između Ade Međice i desne obale Save i primetili smo dim iz odžaka na dve splav-kućice i na jednoj sojenici na Ostrvu. Pecaroša i ribara nije bilo ni za lek ! Gile mi je dodao šolju punu čaja i Jafa-keks, a Mališi je u jednoj tacni nalomio Jafa-keks i dao mu. Mališa je onako ležeći iskrivio glavu i pojeo sve sa slašću. Zatim je lenjo ustao i polizao tacnu, a onda se napio vode iz njegove porcije. Pogledao nas je i skočio na krevet u spavaćoj sobi. Ja sam mu prišao, pomazio ga i pokrio sam ga frotirom izdvoje. Pronjucao je njuškom i zatvorio oči. Vratio sam se za kormilom i otpio još uvek vrući čaj, a Gile mi je prokomentarisao neke informacije iz „Politike“! Međutim, ja sam obratio pažnju na splav Mutića i video da mu je dimnjak na krovu dimio. Znači da je tu na splavu.
-„Gile, inženjera Mutića iz Drvnog Kombinata sa Makiša znaš !?“ A Gile je klimnuo glavom i rekao :
-„Pa on tu negde ima splav ... !? Eno mu splav – kućice i dimi mu dimnjak. ’Ajde da stanemo, nisam ga odavno video, a i da mu damo malo ribe !“ Ja sam se složio sa tim’ i uključio sam sirenu od 100w. Mališa je istrčao iz spavaće sobe i popeo se prednjim šapama na prozor i gledao šta se to dešava napolju. Mutić je otvorio vrata i izašao na ponton sa lovačkom puškom u rukama. Mališa je odgurnuo ulazna vrata i izašao na prednju palubu, lajući Mutića.
-„Momo, nemoj da mu prilaziš. Vidiš da je izašao sa lovačkom puškom ... možda je odlepio !?“ Međutim, ja sam znao da je on tremaroš i lagano sam pristao uz njegov splav. Mališa mu je u trku prišao i počeo da skače uz njega, a Mutić se smejao i grlio je Mališu rekavši :
-„E’ moji drugari ! Dokle sam ja dogurao ? Više mi se raduje pas Mališa, no sva moja rodbina !? Je..š takav život !“ I pozdravio se sa Giletom i prihvatio konopac.
–„Evo mi konopca u rukama, a ti Momo veži kako ti se sviđa !“ I pozdravio se sa mnom, a ja sam vezao Ševu za bitve pontona i zatim izgasio motor. I pitao sam Mutića :
-„Pa dobro Mutiću, zar se sa puškom sačekuju prijatelji ... !?“
-„Ja sam dremao i sirena me je tako prepala, da nisam znao šta se događa i uzeo sam pušku. Drugo ništa nemam od oružja na splavu ... a’jd izvolte kod mene u toplo !“


___________________________nastavak sledi____
____________________


Pozdrav od Mome Stošića

#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1532
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Pon, 27 Nov 2017 13:44:31    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Zima na Konjskom Ostrvu - ribolov (5)


U splav – kućici našeg druga Mutića, bilo je toplo i odmah je pristavio džezvu kafe na „kube“ sa kojim se grejao. Kada sam ranije kod njega na splav dolazio, kube je bilo na svom mestu, ali nije bilo ovolikih drva naređanih, gde mu je ranije bio kuhinjaski sto.
-„Pa zar si morao drva da naređaš u dnevnom boravku splava ... !?“ Pitao ga je Gile !
-„Milan Pukovnik je naručio dobra drva, bukovinu i hrastovinu. Pa sam ja od njega uzeo dva metra i Mića taksista ih je nacepao. Onda mi ih je Milan sa svojim čamcem prevezao i tako sam se obezbedio za neko vreme. Opet sve zavisi koliko ću provesti vremena na splavu !? A naređao sam ih ovde da mi budu pri ruci, kao prvo. A drugo ... tu su mi najsigurnija drva. Da sam ih ostavio a terasi ... sve bi ih pokrali !“
-„A ima ko krade !? Zašto ga ne uhvatite i naučite pameti ?“ Pita Gile. A Muta mu kaže :
-„Cigani iz Makiša sve nas splavare ovde prate i kada neko od nas ne dođe desetak dana, onda operišu. Meni su proletos skinuli metalnu ogradu sa mosta do obale. Ali bila je moja greška ! Pričvrstio sam je sa šrafovima i njima je bilo lako da je skinu. Onda sam napravio drugu ogradu i zavario sam je, tako da je sada bezbedna !“

Pili smo kafu i ponudio nas je rakijom i pivom, ali smo mu se zahvalili i dugo smo pričali o svemu i o životu. Požalio nam se da će najverovatnije ostati bez posla.
-„Zašto ? Tvoj Drvni Kombinat dobro radi !?“ Pitao ga je Gile. A Muta je nevoljno rekao :
-„Ko te pita što dobro radimo !? last je odlučila da nas proda „Slovenijalesu“! I svi mi koji smo se bunili i bili protiv prodaje Firme, zaprećeno nam je otkazom !“ I mučni razgovor sam prekinuo predlogom :
-„Imaš ovde u kućici na splavu 220v struje i donesi kompjuter i svoje knjige i sedi ovde i uživaj, a za život odrađuj tehničke crteže nameštaja i ponudi nešto novo Svetu. Snađi se i biće ti lep život ... ! A sada uzmi ovu vanglu i idi u moj čun i iz mreže izvadi koliko ti treba riba. Kuvaj riblje-čorbe, prži ribe u tiganju i gucni po malo vina i zaboravićeš na svoj Drvni Kombinat i sve ljude koji te nerviraju. Raduj se životu, jer život je samo jedan, a on ne traje večno ... !“ Muta je ustao, zagrlio me, a zatim uzeo vanglu i izašao napolje. Gile mu je u hodu predložio :
-„I uzmi da imaš i za sutra. Hladno je i neće da ti se pokvare. A i Kečige i Manići su ukusne ribe ... !“ I Muta je uzeo riba koliko mu je bilo potrebno i stavio je vanglu sa ribama u frižider. A pošto smo mi ustali da krenemo, pošao je sa nama rekavši :
-„Ove Kečige i Manići se teško skidaju, pa ću ja poći da vam pomognem da očistimo mreže ... !“ I on je zaključao splav, a ja sam startovao motor. Dragiša je odvezao Ševu i krenuli smo sva trojica i Mališa u marinu „Železničar“ u Makišu, gde su kako su nas primetili da ulazimo sa Ševom, odmah su svi izašli iz Vagona na obalu da nas sačekaju : Brana, Grba i Jare. Dok sam ja malim gasom prilazio praznom mestu na obali bliže Vagona, primetio nas je i Milan Pukovnik iz svog dvorišta i uputio se ka nama. Brana i Grba su prihvatili Ševu za prednju ogradu, a Gile je sa konopcem u rukama i zajeddno sa Mutom, izašli su na obalu zdraveći se domaćim nautičarima i ribolovcima u priči. Mališa na svakoga od njih je skočio u znak pozdrava i otrčao kod svoje majke Crne, koja je već bila matora i ležala je ispod Vagona u toploj za nju napravljenoj joj kućici.
-„Vidi šta je ribe u čunu !? Pun čun majku mu božiju i to u sred zime ... A ja ni u leto ne mogu da ulovim ni približno ovoj količini !“ Žalio se Brana svom drugu i bratu Grbi. I svi su se skupili ispred čuna gledajući ulov. A Dragiša mi reče :
-„Momo, hajdemo u Vagon da se odgrejemo i popijemo nešto toplo !“ I svi su pošli za nama i seli smo u topli Vagon-restoran, a Boban ( domaćin u Vagonu ) mi je prišao, rukovao se sa mnom i sa Giletom i predložio nam dobru kuvanu rakiju. A Milan Pukovnik nam je objasnio :
-„Rakija je iz Valjevskog kraja i jako je dobra ! I ja sam kupio jedan balon od istog proizvođača !“
-„Ako je tako, onda daj svima i nama po jednu. I slušajte me svi ovamo ! Imam jedan predlog za za sve vas ! Za koji dan je Nova Godina i predlažem vam svima da iz mreža povadite svu ribu, a onda po jednu kesu sa ribom ponesete kući, da imate i za Novu Godinu ili za Božić.“ I svi su se obradovali, a Milan Pukovnik me pita :
-„Momo, prema količini riba, ovo je bio dobar ulov. Koliko vidim, zajedno si sa Dragišom ribario !?“
-„Nas trojica je bilo. I Mališa, a lovili smo na Ušću Save u Dunav, svu noć !“ A Gile je dodao :
-„I jutros mi doručkujemo, a Moma mi kaže: „Pošto imamo dosta riba, da odemo do Makiša i tamo mojim starim drugarima damo ribu da imaju za Novu Godinu i Božić“. Ja naravno nisam imao ništa protiv i evo nas. Pa hajde da nazdravimo za zdravlje sviju nas i za ribarsku sreću, ako Bog da !“ I svi su podigli čaše sa kuvanom rakijom i otpili smejući se raspoloženi.

Pošto su svi bili zainteresovani za besplatnu ribu, nisu dugo sedeli, već su se ubukli i sa Mutićem otišli u čun da vade ribe iz mreža.
-„Mutiću, obratite pažnju da Maniće, imaju bodlje i pazite da se ne povredite. Na zadnjoj platformi ima dve gajbe sa ribama od sinoć, pa ih samo dopunite sa ovim ribama iz mreža sada.“ Mutić je klimnuo glavom u znak da je sve razumeo i otišli su do čuna i Ševe. Ja, Gile, Milan Puki i Boban, ostali smo da sedimo za jednim stolom i pridružio nam se smrznuti Mališa. Skočio mi je u skut i legao, a ja sam mu mojim šakama grejao prednje šape, a Gile ga je držao za zadnje šape. Milan ga je pomilovao po glavi rekavši :
-„Kako si ti mali srećan. A sećam se pre dve godine, bio je Mart mesec i negde sredinom Marta, rodio se ovaj mali sa još sedmoro braće i sestara. On je bio najmanji i niko ga nije hteo, a skoro sve ostale su drugi ljudi uzeli. I Mirko Džibra te Momo nagovorio i uzeo si ga i srećni ste oboje.“ A Gile je rekao :
-„Ma, Mališa se sam voli ! Mnogo je to dobar, pametan i veran pas.“ I Boban je doneo svima nama po kafu i nastavili smo razgovor, a Jare je stavio preko Mališe svoju kožnu sa krznom vindjaknu ... !


___________________________nastavak sledi________________________

Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1532
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 07 Dec 2017 22:21:53    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Zima na Konjskom Ostrvu - ribolov (6)


U razgovoru nas je prekinuo Brana, koji je skoro utrčao u vagon i bio je najglasniji među svima koji su bili napolju i vadili ribe iz mreža :
-„Momo, sve ribe su izvađene iz mreža i složene u velike kašete. A ti Bobane, daj grejane rakije da se ugrejemo.“ Ja sam podsetio Bobana na malopređašnje njegove ponude :
-„Bobane, malopre si me ponudio sa dobrim kravljim sirom. Daj nam nekoliko tanjira tog sira da mezimo sa kuvanom rakijom. Moj otac Vidan uvek kaže, da su kuvana rakija i sir, brat i sestra rođeni i da jedno bez drugog ne idu !“ I Boban je izneo tanjire na svaki sto i viljuške koliko nas ima. Svi smo bili raspoloženi, a rakija nas je još i zagrejala, a vreme je proticalo.
-„Ljudi, danas ste mi ulepšali dan svojim prisustvom. Hvala vam i za pomoć u vađenju riba iz mreža. A sada, pošto je vreme da ja i Gile i Muta krenemo ka Beogradu, Muta do svog splava, a ja i Gile do naše marine „Brodograditelj“! A sada, moja je i Giletova želja da vam za Novogodišnje praznike, svakome od vas poklonimo po jednu punu kesu riba, da ih ponesete svojim kućama i da ih u zdravlje pojedete sa svojima najbližima ...!“ A Mirko Džibra me zagrlio i kaže :
-„A znaš Močile, da sam bio rešio da ti potražim malo ribe da imam na trpezu za Novu godinu sa mojima. I baš ti hvala što si se setio svih nas !“ A Brana nas je podsetio :
-„Pa družili smo se aktivno 11 godina, koliko si ti Momo bio ovde u našoj marini. To drugarstvo se ne zaboravlja ... !“ A Grba je dodao :
-„Ti Gluvaću ... pa da nas Moma nije pozvao da sa njim’ i Ljiljom idemo do Kladova, kada bi smo nas dvojica to sami rešili ... nikada !“ A Jare se nasmejao :
-„He-he ... ne bi ste vi ni na Regatu išli, da vas Moma nije ubedio ... !“ I podsetili smo se tih naših zajedničkih plovidbi i lepo se popilo i zamezilo i onda smo izašli svi napolje, ja sam im dao po kesu i oni su je svi sebi napunili sa ribom po izboru, ko je šta hteo Maniće ili Kečige. Zatim sam startovao Perkinsa i svi su se pozdravili sa nama, čak je Džibra poljubio Mališu na rastanku. Svi su stajali sa punim kesama napolje do god mi sa Ševom nismo zamakli za vrbama na obali Save.

Mutu smo ostavili na njegovom splavu i pozdravoli se sa obećanjem da ćemo se skoro ponovo videti. U Ševi je bilo toplo, jer dva gorionika na šporetu, nismo ni na tren gasili, a sve je zatvoreno. Mališa je leškario zadovoljan što smo bili u marini „Železničar“ u Makišu, kod njegove majke i rođaka. I uskoro smo ušli u rukavac save, koji vodi do Brodogradilišta i do naše sadašnje marine. Lagano ploveći, bili smo sami u rukavcu i uskoro smo pristali na naše mesto na pontonima. Beara nas je sačekao i pridržao Ševu dok sam je vezao za pontone. Mališa je istrčao na kratko, a onda se vratio u toplu Ševu. Na marini su bili Steva i Miško sa Bearom, tako da smo i njima dali po kesu ribe, na šta su se posebno obradovali, jer nisu se nadali poklonu.

-„Pa gde me vas dvojica nađoste sa Manićima i Kečigama. Ne zna se koje su lepše za pojesti uz vino ! E’ ove Nove godine ću se i vas dvojice setiti, dok budem mezio prženu ribu i pio beli špricer !“ Beara nam je skuvao kafu i rado smo je popili. A onda sam ja izgasio plin u Ševi i zatvorio ventile na bocama. Kašete sa mrežama, zavozno veslo i sav pribor korišćen u ribolovu, iz čuna sam prebacio u Ševu. Svoj deo riba, Gile je prebacio u njegov auto, a ja sam ostatak poneo u Reno-4 kući i za prve komšije takođe, koji će se znam obradovali ... !

Pozdrav od Mome Stošića

#

_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
seva-2



Pridružio: 11 Dec 2008
Poruke: 1532
Lokacija: Kijev Ukraina

PorukaPoslao: Čet, 14 Dec 2017 12:08:57    Naslov: Odgovoriti sa citatom

#

Kamp na Konjskom Ostrvu - visoka voda ... ! ( 1 )


Druga polovina Juna meseca, a ja sa Mališom na Ševi boravomo na „našem mestu“ na Konjskom ostrvu. Već desetak dana za redom, pada nam kiša i već mi je malo dosadilo da sam stalno u kišnom kombinezonu i kada sam u kampu i kada sam u ribolovu u čunu. Njoki, Franc i Milorad, takođe negoduju i sa psovkom se odnose prema lošem vremenu i klimi, jer nije im zgodno da štapove zabacuju ispod tende.
-„Znate šta ... ? Nevreme u Nemačkoj i Austriji i delovima Mađarske, uopšte me ne raduje. Tamo su takve poplave, da spec-službe u nekim delovima gradova sele stanovništvo !?“ Kaže Njoki melanholično. A Milorad iz svog čamca kaže :
-„Ama ljudi ... ! Ako su nama uzvodno poplave, nemamo se čemu radovati ... Za neki dan će nas voda dići odavde sa Ostrva.“ I Franc je ne tako glasno rekao neko svoje mišljenje, te ga nisam čuo, a Njokija sam čuo, jer je meni uputio pitanje :
-„Momo, razmišljaš li da se seliš odavde ?
-„I kada se nivo vode podigne, ona je obično tada veoma mutna. Ribolov sa površinskom mrežom od 3,20 metara dubine, u takvim uslovima je bolji nego kada je vodostaj normalan i voda bistra. Jer kada je voda mutna, površinske mreže mogu da se teraju i danju i noću. Ulov je pojedinačno u mrežama manji, ali kada se skupi količina od ceo dan, onda riba ima više u čuvarci. Tako da ja ostajem ovde. A što se tiče Ševe, njena pramčana odbojna daska je 5 cm. debela i 2,30 metara dugačka, a obala je ovde visoka, tvrda i puna žila od drveća. Tako da ovako u „četvorovez“ uvezana Ševa može par metara da se diže i spušta. A konopcima kojim je vezana, oni su od tvrdog pletiva od 16 mm debljine, tako da je Ševa ovde sigurna, a i ja i Mališa sa njom !“ To beše spominjanje visoke vode, a kroz manje od nedelu dana, imali smo sveže informacije o porastu vodostaja Dunava na našim radio stanicama, a fizički Ševa se penjala uz obalu i po metar i više za 24 časa.

Predhodnu noć sam proveo u ribarenju sa površinskim mrežama u Dunavcu iznad Konjskog Ostrva. Bila je mesečina i reklo bi se lepa noć. Radovao sam se sutrašnjem danu bez oblaka, koji nisu do sada napuštali nebo već jače od nedelju dana. Usled visoke vode, riba je krenula da se premešta na plićake, gde ima više hrane. To je i razlog da sam i ja dobro prošao u ribolovu noćas. Završio sam vađenje riba iz površinske mreže iz poslednje rine, oprao sam ruke i umio se i krenuo sam u Ševi da nešto doručkujem, pre nego mi dođu moji kolege penzioneri po ribe za na pijacu. Mališa je u međuvremenu ustao i prošetao se na obali, a onda mi se pridružio da zajedno doručkujemo. Doručkovali smo i ja sam sebi skuvao tursku kafu i u tom momentu sa obale se čula pištaljka. Znao sam da su to „moji penzioneri“ i poneo sam džezvu sa kafom i tri šolje u čun. Mališa je uskočio na prednju platformu čuna, a ja sam startovao motor i kenuli smo oko gornjeg špica Ostrva na drugu obalu. I iznenadio sam se koliko je voda potopila čitav špic Ostrva.

-„Momo, hoće li voda da te digne sa ostrva ? Kud’ ćeš onda da se seliš ?“ Pitao me je Stanko, a ja sam video da nas dežurni oficir sa vojnog broda posmatra, pa sam glasnije rekao :
-„Ako me voda digne sa Ostrva, vezaću se ovde za vojni brod !“ A oficir ( upoznali smo se ovde na vodi i davao sam mu nekoliko puta ribu ) glasno kaže :
-„Kada ja budem kupio ovaj brod, obećavam da ćeš moći da vežeš svoju Ševu za njega. Nego Momo, hajde kada već razgovaramo, dodaj mi nekoliko deverika da imam danas za ručak, jer sam dežurni i danas ceo dan.“ Stanko je iz džepa izvadio jednu kesu i izabrao oficiru desetak lepih deverika, a ja kada sam pošao za na Ševu, svratio sam pored vojnog broda i dodao sam oficiru ribu.
-„Oho, ima ih dosta. Onda Momo imaš veliki pozdrav od čitave smene sa broda. Danas ćemo za ručak da spremimo prženu ribu. Hvala Momo.“ Pozdravili smo se i ja i Mališa smo se vratili u Ševu, ja na jutarnjih nekoliko sati spavanja, a Mališa će čekati Njokija, Milorada i Franca ... a voda i dalje raste ... !


-----------------------------------nastavak sledi---------------------------------

Pozdrav od Mome Stošića


#
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku     forum -> Na vodi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3 ... 18, 19, 20
Strana 20 od 20

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Portal NA VODI © 2016